Velika Srbija

БР. 183.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 10 ОКТОБРА 1916.

ГОД.1

ЛРВТИ.1АТА ЕЗЕОСЖ : 3 фражк« тромесвчно 9 ^шп, глдмжњв 36 фр «иав» ДША ОГЛАСНМА : С Ж 22 & сгдзж 0 20 фр&н. од погЕГЕог реда, мћк оглдсж г.о оогодба. Новац се подале дргалкгт■•'•огГоарргч * длИ!ожвтск№ 5.чстзтш*«--«га. ДГлСТ Н 3 . 2 АЗИ (ЉАЕИ ДАИ ПС I: ДЛВ Н( Ч <ЗХ?В Ер.-ао КрГЈ, Срн, ГвЈ. К 'ЕвЈДВЈО 7 Содуау Р-'.'-ОШј<.И <:К Г1В ЕраВАЈУ Сг< < 'Ј»д-,чг,гје Кл.лок-бо тлжцг 5р. 33 Н-г гаЦиа

П јгјЦ 0?нлјевв сс когу добагт т Солуау вад а гегг>';в ж ДЈ>утгвг грчке шјлмм" рд. Е оттрхор бр. 6, блму гламве аожте.

ЕРО] 10 схнт.

Пред прсшпЉу — Аустро-Угарска изнутра и споља —

Велики мислилац и фи* лозоф Плато, у својик размишљањима о уређвњу друштва, решио сз да створи држвву онагову каква би требала да буде. Оз је такву државу и аамислио. Ала кад је увндво, да је замлсао ввозтварлива, приклонио се држази онаквој как ва можо да буде. Впкада још наје нско покушао на д& замисли државу он&кву каква нз треба да буде. А ипак јо таква држава бнла могућа; она ;е, шта вшпе, веконима ПООТОЈБЛЗ. Оао што јв билонемогуће, могло сз аамислвги; а оно што св није дало ни ааиивлити, било је могуФ<е. Одиста, нелогачнос7 до највекег пзлктачког апсурда. А тај а.тсурд је АустроУгарека. ■Јс Појвдича плвмепа и народи монархије блоупотребљввлни су једнн противу дрЈгнх. да би били нехоћни према еамима ссби. У тој немоћи држава је тражида и нашла своју ком пактност- И то је ишло ве ковима. Најпозле је морало доћи време, да народи монархнје виде гда јв њнховг снага. Чим су прсглвдал*, држав* }в освтала своју слабоот. И сада држава жвви у тргајима болеснгка на издисају. Обв владе аустро-угар ске ионархпје: и нсм&чка иад »земљака г&етупанкм у цвегревинском већт у Бв чу“, н мађарека над .зем љама круне Св. Стввава*, па и оиа тр-Ња, гаједаичка, влада над внадама. са мн нистром пностранвх дела на челу, осећају да су већ попуцалв унЈТр&шње всзе. Лепо признање учинио је ту екоро у пвштанском пвр ламвзту мађареки миниотар првдседник, граф Тиеа, по водом првллога о потреби сааива дедвгација. Оз је, том приликои, доказивао државно-превним разловима, да се мађарока дблега ција не може састати бев аустријгкз, а ова не може да се иаабвре вбог поли тичких одкзса у аустриј ском парламенту и немо гућности да сч овај еазове. Какви су ти политнчки односи у аустрајском парламенту, каз&о је истом прилвкои, грвф Андраши »Ја Е8 поричем — рекао је

овај — да којп делвГАТ мо же да учплк изјаву која није у интзресу монархзје. Не порачен нл то, да гма можда делвгатЕ, којн ноде директно издајничху податику.... Нз може вв пи то порицати — јер Русн вна ју боље но ки — да су поједнни делозгт, појединл аустријскаплвмвна невераа«. И одмах је додео: »Ј« св тога не бнх ви једнога трвнутка бојао. Са издајнк цама мзра сз ма где и ма када обрачуаатн“. Од, дакле, констатујз унутрашњу елаоост монархнје, и поједипо нааоде, незадовољнв свсјим стањем. проглашује игдајннцимж, па по м&ђ&р ском рецепту, продлаже за њах — в^шал*. По њвму сј народи због влада, а нв в.таце због карода. Има ла ввћз аномадије? Да ла је нкада посгојала већа сабл^зан ? Народи монархаје спутави ст оковима. Њихово наведовољство је тако стрвховиго, да окови једнсга данк могу и попуцати. А тада? Изнутра ћв попустпти истрогавни дирецн и цсла вграда мсжв постата јвдна обнчна рЈШбвкна. «■ Ако се деси, даунутрашње везе монархије не попуцају, зграда ћв се неминовно срушити од удараца споља. Ола се је и до сада држала на великој европској заблуда; кад је не би било, да би јв требало стзорити. Ади се Европа отреса вековаих сво}их заблуда н долази до убеђења, да је треба рушнти дох год се не сруши и ке униттиПромену у расположењу Елропе Аустро-Угарска је већ осетила. Граф Авдрагаи јз то иствкао и у седницн угарског парламезта. .Гледано ли резултатс наше саољашње полвтике — рекзо је граф Анараши — морамо утврдити жалосну чињсницу, да сем Швајцарске немамо ни једног једнвог суседа која се вијв окренуо противу нас, и с правом се буди у вама забринутост, да још можсмо постићи, ако се наше ствари буду и на даље водиле са оваквом умешношћу, да о хладни наш однос и са вашим данашњим савезницвма, н да измеђ / две столкце падаемо на з мљу, јер влади, која ввје могла да нам прибави ни једног јединог при-

Диреггуор А. ЈббАЈЛШИЋ

Јател>а, може се лако догодаги, да изгубимо својз садашње пријатеље«. Аусгро-Мађари жапе још ш сада у самообмзнз, да су ем савезнзци исагрени н добри пријатељи. А кзкво је то пријатељство, потврђује граф Андраши овом својом констатацијсм : „О погрешкама које су учкњене у пољачком пагању зз. сада сб нећу изјављив^ти, нбго ћу сзмз натукнути да је и ту учињен ЧЕтав низ погрешака у спољашњој политвци од прзог часа до погледњег. Оозиром на интересе земље нећу се упуштати у појединости". Апстрзхујући јасан тон неаоввреаз, који ззони кроз ову констатацвј} т , Аустро Мађара верују, да их је Нежачха гурнуза у рат за љубав њихоззх леаих очају! Благо онима који су сиромашш духом ! * Граф Андраши жева од традација свога оца. Он ми сла да су садашње прилике сличие онлма кз времена Берлинског Конгреса, и да је за садашњи положај мо нархвје крвва неумешнсст у вођењу спољашње политике. Успеси Андрашија оца нису резултати политичких погледа Андрашвја снна. Заблудс Европе могу се сма трати као највећа н једена дипломатека вештнна Андра шија оца; погрешно је машл>ен>е Андрашија сина, да се та вештива и слда може корасао пласирати. То прв знаје и граф Тиса, говорећи о дипЕоматскнм неуспеспма у Игалаји и Румунији. »Ми слим — вели он — да нико није у сумњи о токе, да су се у ова два народа развале такве невријатељске стру је, тако велвка лакомост против нас, да то није била у стању отклонити нвједна днпломатија«. А такве лакомости према монархији имају н &ени на роди. има их н цела Европа. Нико од њах не жели, да изстојн држава каква не тр« ба да буде. А Европа жбли и настоји да на њено место дођу државе онакве какае могу да буду. Жеље Европе су корисне, и зато ће бвти и остварене!

ПоЈШтггске вестп Париз. — Грчки принц Ђорђе приспео је у Париа из Лондона где је имао честе разговоре са енгле скии краљем и члановима владе. Јављају да ће принц ускоро отићи ■з Париза за Атвну.

Атииа. — <Естнја» јавл>а да је циљ провЛторне владе у Солуну рат протнв Бугара. Она се не заузима о унутранш> 1 ш првликама земље.

Отрана штампа Кронпринцовв жалолојке »Фолскрехт" (у ЦнриХу од свог довпснвка вз Берлина): <Пада доиста јако у очп, да је млада престолонаследшш изненада по стао пацифиста. Он, који је бно муња рата изненада се преооразио. 300.000 немачквх лешева са Вердена и Соме, стотине хиљада из Флаидрвје доказују, да је фамозна вердснгка офанзива потвуно пропала. Шта је постао овај пранц, коме се свидело да изазоЕе велвке борбе старих времена п који је увек ислољавао наду, да може ускоро взвеста сјајче ратне подвите?« »Дејли Њус>: »Пре рата, кронпринц је био сталап изазввач раздора. На љему, вшле него на ма коме другом лежи одговорност ове ратие катастрофе. II ов пита, да ла је разум Ешчезао са земље. Могућв је, да ће се он повратити једнога дана, али тај дан неће бити срећан за кронпринца.« „Дејлп Грефик 1 : »Американце ће исто као и нас дегутиратн супротност између садашљнх речи кронпринцових и дела љегове прошлости. Међутим, оии могу ПОМИС 1 ПТИ, да је љихова дужност да човечанству уштеде продужеље ратннх ужаса. Зато је дра гоцено обавештеље Лојда Џоруа упућено Сједиљеннм Државама. И ми желимо да се ослободи свет ратних ужаса и аато смо намерни водити рат све док Не мачка не буде потпуно излечена од жеље да започне нов рат.» Раздор у Немачхој •Дајче Тагес Цајтунг«: „Да је адмирал Тирпвц био првсутан,г. д-р Хелферих не би се усудио да у рајхстагу говори онако, како је говорио." »Рајхспост«! «Немачки народ иеће ову прљаву клику, ове гадне интриге и ове тајне акте вајгоре врсте. Треба потући непријатеља, то је прва и главна нужност*. •Берлинер Тагеблат«; «Ове прљаве интриге и сплетке чине баш ови конзерватнвци, који тобоже •спасавзју* отаџбину“. Ратка еитуација »Келнвше Цајтунг«: »Мржља против нас је безгранична. Прете нам судбином Картагнне. Са мо. рушевине ће посведочитм ве лпчанственост наше цареввне, ми ћемо ишчезнутн уииштенн, има јући 8а надгробни натпис проклетство света.»

БРОЈ 10 сант.

»Дејли Телеграф«: „Развој румунсквх операцвја морг се од зараћсних држава пратмти са Еелнким интересоу, јер од резудтата све борбе закисиће великкм делом исход рата.“

Срлска сфагзгва Одјвк у светској шгамаи ‘Берлинер Тагеблат* (.мајор Морат): „Догађаји кзмеђу Вардара ц Преспанског језера од све већнг су снтереса, пошто су српскс трупе, бапквши се веуморно у борбу, усиелс да заузму вис Нвџе планнне. Окс су заузеле послс всшеднеЕне борбе овај скажан гребен и мн смо корали помаћи своје положаје даље уназад За војног посиатрача, ситуацвја на јужном балканско.м фронту почиље дакле да узима карактер способан, да утиче на оцшту ситуацију. «Матен“ : «Од неког времена, свакодневно стижу добре вестп из Маћедоннје. Коминикеи јадљају ново нлпредовач.е Срба. Ссћамо, да је напредоваље Савезнпка ка Бнтољу смогућено већвм делом успесима у плакинама, које оиввчавају равнпцу са истока. Овнм успеснма Срби су постепено загосподарили планивсквм гребенама Малка Ниуе, Кајмакчалана, Старкова гро&а в Нпџе. Од какд су пак трупе Споразума прешле завијутак Црне Реке, Срби су проширили своју акпију у правцу севера на косн, којв доминира реком. Тако се српска офанзвва развија на ввсовима Ветерника н Сокола. «Њујор: Хералд«: »Трупехраброг српског народа вратиле су се на бојно поље. Њихов повратак обележен је одмах сјајнич успеснма. Оне су у току кратког времека задале више пораза непрнјатељу, нагнале га да се испред љих у нереду повлачж. Преко 40 топова пало је досад у љихове руке. Најновнјн подвизн храбре српске војске достојни су дивљеља и гарантија су љнховог скорог повратка у отаџбину.» ИЗ ЗЕКШ ПЛШ Гољење Чеха. Аустрвјскв листови објавили су ономад са ретком злурадошћу, да је на бојном пољу пао чешкн професор Феликс. Професор Феликс био је један од пајмлађих н најенергичнијих чланова р.-дчкалне чешке странке. На нгколико месеца пре рата он је бно кандид! ван за допунски посланичкн избор од радикалне странке и прогресевне, којој је шеф г. Мвсарик. По објави рата аусгријске власти су га почеле