Velika Srbija

БР. 18«.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 13. ОКТОБРА 1916.

ГОД. Т.

ПРВГП1АТА МЗНОСН : Кмечхс 3 фражха тролвсечво 9 фраивх«, годиаљв 36 франам НТгРА ОГЛАСИМА: Сж7Е* оулхеш 020 фрав. од потжтког реда, >вк» огаасж хо погодба. Новац се полште дт>жавк 1 » 8овева;»сд з диадоадтсгжн гаступхапп жта, аНСТ ИЗЛАбИ СБАКИ ДАН ПС НСДНМ Иоот? е.55т* артве Крад. Срп Гев. Хозвусаса Ј СозуЖЈ ГУКОШ1СИ С’Е НВ ГРА'5АЈ У Ста;: радисцајв Колоабо улпци Ср. 33 . ошда« Појоджжв бројвзи се жогу добжтз ј СЧ дтку Вод »• ре*вжј» „Дружтка грчже 1агажпо" ул. оуолгатрхо! бр. б,. слжау ;даквс п оште

5РОЈ 10 сант.

Джректор А. ЈОВАНОВЈТЋ

БРОЈ 10 сав;.

Важност Булоњске конФеренције

У Булоњу на мору одржали еу војни и политички шефови Фравцуеке и Енглееке сврију вакнкх ковфвреиција- Прека извешт&јима из Париза, на овим свдиицама донетв су весма значајнв одлуке. Регулисана су многобројна војва и политичка питања, нарочито у погледу на балкански фронт и на односе са Грчком. Резулгати ових конфврвнциЈа још су тајна мшрој јавносги, међутим из парискв штампв добијају се иаак извесни псдаци о њимаСасвим јв природно, да еу представници Француеке и Енглеске посветили нарочиту пажњу регулиса н>у прилика у Грчкој. Англо француска штаипа већ од дужвг времена повела је јаку кампању, да се одноеи еа краљевином Грчком морају дефинитивно определити с обаиром на важност балканског фронта и у интересу сигурности Иеточне армије. Предузет је низ мера у Грчкој, и специјално у Атини, које еу анатно поправвле ситуацију у Грчкој, али нису за резултат имале дефзнитивно опредељење грчке политккв. Краљ Константин потпомогнут клнком својих многобројних доглавника остајао је упорно доследан своме поднтичком нрограму, који није био у складу са ингврееима Споразума. Од блажих мера прелавило «е на оштрпје. Најзад се дошло до енергичне интервенције адмирала Дартиж де Фурнеа, који је ееријом капвталних мера успео да дефинитивно обеБбеди акдију Источне армије. Међутвм 8а то време у Грч кој је створен велики рас деп. Покрет солунске Народнв Одбране нашао је одјека на Криту и острвима Егејоког мора. На чело тога покрета ставио ев г. Венизелос и образовао про ви8орну владу. Тако јв Грчка добила две владе и Спо разум се нашао пред ал териативом, коју од ове две владе треба третирати као званичну грчку владу. Ово питање је ивмеђу осталих твкође ганимало англофранцуске представнике на Бухоњској коиференцвји. У томе погледу донета је, како ивгледа, такођв дефинитивна одлука. Вести нв Парива саопштавају, да је од* лучено, да се ступи у вва-

ничне односе са провиЕорном елвдом и да се овој радп потрвба њених трупа ивда вајам. Мстоаремвно саоаштава Агвнцијс, „Радио« од свога корвспондента из Атине а по овлашћењу француског министра г. Гијмена, да је еитуација у Атини побољшана с јвднв странв лојалним изјавама краља Константина у погледу држања нрема Споразуму, а е дртге етране одлуком Сав©8ничких влада, да ее што оре успоставе ердачни односи са грчком владом. Ове двв ввети очввидно стоје у супротаости. Вероватно је, да јв у Булоњу диференција ових односа изглађсна и да ћв догађаји скоре будућности довести у склад противречну акцију солунскв и атин ске влзде. У сваком случају, држи се да су на Булоњзкој конфвренцији донвте коначне одлуку односно прилика у Грчкој и да ће снтуација у кралевиеи Грчкој наскоро постати нормална. Друго, маого важнаје питање, које је претресано на Булоњској конференцији јесте значај балквнског фронта и развој његових оаврација. Од уласка Румуније у акцију и од првдузнмања победоносне офанзиве у Македонији, добио је веома велику важност балкански фронт, на коме се вероватно има да реши судбина европског рата. Увидело се наиме, да одвајање централ них држава од Бугарске и Турске мора ускорити 8натно крај рата и да ће то имати за неизбежну последицу слом Немачке. Погрвш* но би бихо замишљати, да су државе Споразума тек сад придале балканским о перацијама важвост, које оне заслужују. Н>вхов високи значај призпат је већ стварањем велике Источне армије од најбољих савезничких трупа и организовањем офанзиве веома широких размера. Међутим ФалкенхаЈнова и Макензенова офанзива против Румуније унела јв нов моменат у балканске операције, и с обзиром ва тај факат било је потребно измењати своје погледе о току акпије на Балкану. Из коментара париских листова сазнајемо, да је у томе правцу одлучено, да се балканеком фронту прида најшври значај и да се балканскии оггарацијама

убрза темпо. На козферен цији је једаодушно прихваћена идеја, дп се по цену ма и најввћих жрта?ћ на балканском фронту морају што скорије постићи дефинитивни резултати. Несумњиво је, да су у Булоњу претресане и операције на осталим фронтовима, а специјално у Пикардији, где се англо фран* цуска офанзгвз наставља са великим успвхом. План јединспза фронга дао је до сад сјајне резултате- Искуство је показало, да с« фронтови нв мсгу и не^ смеју одвајати један од другогаОперације на свима бојиштима морају тећи сагласно и х&рмонично. Офанзива на једном фронту повлачи за собом слабљење другога фронта. Успеви Англо-Француза на Соми онемогућаЕају немачку сфанзиву на рускоме Фронту и отежавају знатно непријатељску акцију против Румуније. Зато је вероватно, да је ва Булоњској конференцији, а на ос* нови јединсгва фронта искован план операција, које имају наступити у току наступајуће јесенк и зимс, и које ће, можемо се томе с правом надати, довеети до коначних резултата. Пмштичке вести Лондон. — Грчки посланпк на енгдеском двору, г. Генаднос посетио је сер Едварда Греја са којим је Дуго конфернсао. Атинг. — Сазнаје се из поузданог извора да је посланик француске на грчком двору г. Гнјемен посетио краља и пзјавно да Споразум нвје неповољно ра сположен према суверену и Грчке. Савезници су предузели мере једино ради одржаља грчке неутралности и васпостављања без бедности у престоници. Све мере које ће в у будуће бпти примењене имаће тај циљ. Краљ је одговорио да је готов да да гаранције за неутралност своје земље. Лондон. — Дописницв стране штампе припремили су банкет у част сер Едварда Греја, који је држао један мали говор у коме је између осталога казао да је Немачка била анархијска држава и да је целу Европу увукла у а нархију. Неутрални народи дужни су да после овога рата утичу на јавно мишљење да се таква несрећа жигоше и спречи њен повратак.

Грчка штампа »Патрис*. Поводом најновијих, за грчко частољубље запста тешких мера које је предузео француски адмнрал, органи гермавофилског апсолутизма обновише своју стару отрцану фразу:

‘Врше притисак на иас да бнсмо пзишли из неутралности!“ Али је ова тврдња колико глупа толако и лажна. Гдупа је. Јер би силе из Спо разума биле наввније од каквог детета кад би тражвле војну са радњу једне државе коју разоружавају. А ове Силе нису баш тако наивне као што нх представљају и као што их можда и замишљају. И лажна је. Јер атински апсолутизам хоће да игра улоту мученика пред јаввим мишљењем, пред којвм се узек представља као да трпи тодико једино због тога што хоће да ,,сласе» народ од рата. II све око бвва кад се поуздапо зна да мере које Споразум предузима против атинске држа ве нису изазкате због „искрене" неутралности — коју није ннкада водвла — него због једне политнке коју Савезницп сматрају као непријатељску и опасну за себе. Може бити, зебња Споразумних Снла од величине онасиости која пм прети од Атннске државе да је сувише велика и да се сматра за мало претерану. Али када Савезници, наместо „благонаклоне неутралнОсти", и шта више иаместо обичне неутралности обавезне и према међународнон праБу, имају пред собом чињенице као што су:Ј 1) Рупел, 2) Серез и Драму, 3) Кавалу, 4) Својевољну предају Немцима 5.000 војннка и 300 офнцира, и 5) Снабдевање Бугара половпном из целокупног грчког ратног материјала, ко бн могао да нм јамчи и ко би могао да их уздржи да се не боје онога што н ми сматрамонемогућвим,наиместварног напада Атинске државе у једном тренутку повољног обрта стварн у корвст вемачког оружја? У томе, н само у томе треба тражити узрока непријатним мерама француског адмирала. Читаве три недеље, од 20. августа до 10. септембра, атински је апсолутвзам нештедице уверавао речима Споразум да ће заратити у његову корвст. Службено н неслужбено уверавало се да је куцнуо час акције. Ствар је свршена, {и биле су донете коначне одлуке. II нађоше се Ндивни људн који повероваше у ова уверавања, н који су сваког тренутка очекивали да апсолутизам извуче мач у корист велике бор бе. Дуго су залуд очекивали, али внше нн они не очекују. Али упоредо с овим уверавањима и с овим речнма ишла су ! дела преноса великих количина ратног материјала у Тесалију,

преноса којв је се — чудновато вршио у доба не.чачких усиеха на румунском фронту, и којм је вршен потпуно тајно и без нкаквог објашњења пред Силама из Споразума у погледу циља који је имала ова ужурбана радња. 1\акво сте држање желели да има споразум услед овакве супротности између речи и дела? И, кад је несрећа дошла, ко ју је мислите взазвао и ко је за њу одговоран? — Број 8176). Пол-Дуј Грци нроз Србију Разговор с пуновнинвм Каракалисом »Берлинер Тагеблат« од 22. септембра доносн овај извештај из Ниша о проласку грчких трупа, које су се предале Немиима. „Данас по подне прнспео је вз Бугарске у Ннш први воз са Грцима која путују за Немачку. Њих 6000 биће пнтернирано. (Зар интернпрано? — Ур. »В. С.«) У Герлицу. Свн... взишли су да виде неут]залне другове којн на овако чудноЕат начнн путују за Немачку. У својвм зеленкгстосмеђим унвформама, са краљевском круном на капама као кокардом, добром обућом, кројеном готово исго тако као п немачка, грчкм војнннн изгледали су просечно врло лепо, додуше малена раста, лпца загасите боје, као активнк војнвцн м.врнодопске формацнје искључнво младн, чнли ломии, који су взгледалп врло весели. Грци су праликом уласка воза у станични реон билн у пуној ратној опреми: артиљерци крај својих толова који су у Драмн бнли утоварени на грчке вагоне; иеколико пешака чнстнли су своје пушке, можда зато, да би у војничком погледу, направилн што бољи утисак, а можда и зато, да не бв изгледали као веки ратнм заробљеннци У разговору, неколико грчких војнпка нагдасило је, како су онн вернн своме краљу и желе остатн такви.* А »Београдске НовнНе», дононосећи опис о проласку трупа кроз Београд доносе и разговоре с пуковником Каракалосом, заповедником кавалске тврђаве. У том разговору пуковннк Караколос казао је-' •У мирио доба војни збор, чије је заповеднншто било у Кавалн, био је распоређен у Драмв,. Серезу п Кавали. Збор обухвата 5, 6 и 7 давизију. Сввтскп рат нас је затекао у мпрцодопским посадама. Приликом најновије немачко-бугарске офавзиве мн смо стајали, да се послужим војничким изразом „са пушком к н0зи> Пошто је била чврста одлука нашега краља, да одржа неутрал-