Velika Srbija

СОЈЗУН, ПЕТАК Н ОКТОБРА 1916.

ГОД. I.

БР. 187 1 *’ 7

БРО) 10 сакх.

Јдректор Л. Ј08АН03НЋ.

ПРЕТШГАТА НЗНОСИ : 5&*«зчео 3 фражха трожвсетзо 9 фр(н»«, годишво 36 фрадам ЦКПА ОГЛАСНМА : 0хт24 оггасв 0 20 фран. од петвтког рдда, зз^а огласи го аогодба. Нов&ц се полаао држмкд'; чоаговршзг з двлдоиатсгжк :.-?.отупг»••зстзрг ЛИСТ 5131АЗК СБЛмГдДН ПС ПОД 1 Поктт е.ов-.-в гр:до Кргд. Соп Гет. он- ј .•» у Созуну рухонаси сгс нв зран/ ? Стаи родпадије Кодожбо улги.. 33 - . оа. Поједжжн бројвг п ое жогу добжти у Соддау Чл «■ '<ох?,жјв „Друшм 1-рчжс- штампо” уд. .јслТ/"р:о» бр. 5, блж«у глмке аоште.

БРОЈ 10 сакт.

„Погрешке“ нашжк Савезника Нзчувено „глупости“ руске тактике

Кад је РЈмунија ушла у акцију у кориат Сила из Споразума, Немци и Аустро Мађари бали зу И8зенађени. Онк су, шга више, били и запрепашЋвна, депримирани. Придолазак новог нвпријатељБ еа њих јвзначио повећање ратних тешкоЈја и смањчвањо изгледа на уепех. Сви њихови листови, без Ибузбтка, осули су, абог тога, свз евојб стрелв љј тњв и мржњб на Руаунв и излили саз свој гнев на н&шв и нове румунеке Савезнике. Цео сввт је држ&о, да с& двгодило оно што јо Немцима и Аустро-Мађаркма било више него непрзјат но, шго они никеко нису желели. У ствари, како св сада савнвје, није тако: Немци, као што је познато, крију и својв планозе и своја расположења. Оаи су и сада, доследни тој својој навици, хтели да преваро сввт. Јавно још и данас говорс, како је улавак Румуније за њих доста тежак удар, а у души св томс „истински радују". Силе ив Споравума учинилв су велику »погрешку«, што су Румунију, на евојој страни, увукле у рат; шта више, учиниле су тиме велику „уелугу" Централним Сзлама. Овв то крију као змија ноге, и вато ствар друкчије сввту представлају. Али, како наш народ кажв, »заклела св вемља рају, да ее сваке тајне знају“. Тако су и Централне Силе додијале. За њихову несрвћу, имају у свом друштву и један народ, који — по признању потпрвдсвдника бугарзког Собрањв, Момчалова — највишв душеане насладе валааи у издаји. Бугари би до сада били цркли, да и ову тајну Цвнтралних Сила ниеу ивдали њиховим непријатвљииа- Да јв то тако, вво дока8в. Софијска »Камбана", у свом броју од 12. септембра, дискретно је процедила кроз 8убе ово признањв: и Од тога, што се Румунија умвшала, Чвтворни Саваз (Немачка, АустроУгарска, Бугарска и Турска) добио је врло много. Румунско питањв вадавало јв много нвпријатности Централнпм Силама. Оно бипе рана која је сада укло-

њвна“. Нашп СаасЗЕИцн аасу го првдвидсли, и вато су учинилп велику «погрзшгсу«, јер кад Цвнтралав Силе, уласком Румунпјв противу њчх, добнјеју врло мпого, онда, логично, Сале из Саорагума тиме губе још више- И, ако ове продуже да Ч 0 Н 8 овакве »аогрешкв«, до>одићв се, на крају, да ће довеети у својв друштво н увести у акцију и осткпе неутралне европске држвве, па чак и Амврику, и тпме учинити невероввтне уелуге Цвнтралним Силана и — Бугарској. * Али, ни то нијв СЕ6. Нашп Сазеаници учвнили су још много таквих и горих погрвшака, а Руси еу у својој тактици почивили чвк п нбввроватних л>глупости«. После ведике руске побвде на линији КрасникРава Руска - Лавов у 1914. години, аустријска врховва команда објавила је о томе свој коминике и јавно кснстатовала, како су се Руси огрешили о дотадашње ратне обичаје, јер су чинили и оно што сс иначе не чпни. «Они су, наиме, сваку своју бијену дивизију звмењивали новом«, и Аусгријанци су, тукући се под таквим погодбама, морали »повући“ своје трупв далеко од борбене линије, претрпивши великв губитке. Они нису очекивали такво попуњавање руских борбених снага. Природно је, што св Руси ни до данЗс нису »опаметили“ и што они и сада праве још в;ће п глупости“. Мађарски лист "Пестер Лојд“ уочио је и изнео неколико таквих „глупости«. Ми ћемо их на овом месту верно пренети, да би и Руси то видели и дошли једном до »памети«. „Што код осталих Савезника (Француза, Енглеза и Италијана) нема ничег чудноватог — ввли п Пестер Лојд* у броју од 18. септембра — то богато надокнадс Цар и његове војсковође- Русима припада заслуга, да су они сасвим преврнули стари стратегијски принцип: да треба увек мислити да ће противник урадити што је најпаметнијеРусвја је тако удесила, да нас увек ивненвди тиме, што

увек изводи оно, чему се! човек може најмање надати, Ј Јер, с руског становишта, ј то сс (за се чини оно^јему [ се протавник надз) мора сматрати за најлуђе. Снага руске ратне метсдике јесте у њеним погрешкама. Оне су тако невероватне, и езгледа тако намогуће учинити вх, да се човек мора у век поново чудити кад се наједаред нађе пред њима као стзарношћу. Да смо св ми научили да се саремамо увек, или бар што је више могуће, на мерс и одлуке за Руса најглупље, ми бисмс били сачувани од многих и8нвнађења“. А сад да наведемо из истог листа п један конкретан случај. пЧинило нам се немогуће — вели се тамо да ће Русија моћи натерати Румунају у рат ч времену кад она није још сасвии спреаша и кад је за успешну акпију сасвкм незгодна. Нама није могло никако да уђе у главу (Мсра да је глава зорли тврда!) да би Русија могла изабрати тако рђав моменат за улазак Румуније у акцију. Руснја је то впак учинила, и Румунија има да захвдли окол* ности што ми ннсмо били на то спргмни....* Р1 тако Русијз срља из »погрешкеч у ппогрешку«', из ,.глупости‘. у п глупост“. Ни ова „погрешка 1 * с Румунијом није остала огамљена. За њом је сад дошла друга. Аустријанци су ми слили, да ће Руси послати у Добруџу велике снаге. „Али — каже ,,Песгер Лојд“ — Цар шаље у Добруџу само неколико пукова“. Ти пукови бивају одбијени. ,,Мислн се -- наставља даље да ће руско војно вођство гледати да овај неуспех поправи, и да ће с највсћом бргином пребгцати нова појачања на фронт у Добруџи. Ни налик на то!.... Шта ради русКа војна управа? Она започиње општи напад, али не против Бугарске, него у Волвнији. И сад треба гледати, како да св с њима изађе на крај ту, на месту где изненада нападају....' 1 * Етс, видите сада, каква је руска тактика! Зар није нечувено овакво ратовање? Руси свакоДневно чинв толике ,,погрешке“ и такве „глупости‘‘, да се „гвнијалнн“ аустријски стратеаи не умеју да нађу у њима, нити могу да им изађу на крај. И, ако Руси продуже да

чине такае ,,погрвшке“ к ,,глупоста“ и да нападају Аустријанце где им се ови не иадају, може се догодити, да учвне и највећу „глупост“ — а какви су Руси, то је не само вероватно него и у пзгледу — па да аустријску војску узму под сзоје и својим оружјем и оружјем својих Савезнака ззштите земље над ко.јимд сад бесправно и крвнички упрааљзју ћес&р и владв Аустро-Угарске ?

ИолитЕчке вести Атина. — Претпрошле ноћи, председнпк мнннстарства Ламброс посетио је француског посланака г. Гијемена, са којим је дуго разговарао. Атина. — Крал. је јуче примио у аудијинцију адмирала Фурнеа, пталијанског посланика грофа Босдари н генерала Москопулоса. Атина. — Краљ ће сутра примити у аудијевциЈ‘у руског посланика г. Демидова.

Грчка штампа >ЕлеФтерос Типос.* Чему тежи ова мрачна впада кад настав* ља злочвначке заблуде својих претходница ? Шта тражн када водн полнтмку чнје је кобне последице ввдела у гграксв? Представнпци ове политике демагошки вараше досад грчки народ обећаваЈ'ући му да ће избећи данас рат који ће сутра немвновно взбити. Њихов је посао бао лак. Делом је успео. Јер који народ у ствари жели рат? Рат Ј‘е дело организованих државних власти, или народннх будилаца, који своју речитост распаљују на огњишту судбоносних доба. Али да ли је икада постојао народ коме би његов краљ, његова влада, његова штампа уавикивала: «Не жртвуј своју удобност, своју срећу, свој’ живот, не ратуј, јер ћеш пропасти!« н који би после оваквог двогодншњег подбадања првстао да скочн у пожар чак и кад би се тицало његове части и његова опстанка? Алн и какве врсте неутралности је она коју воде чудновате марионетке што се Ј‘едно за другим позивају да управљају Грчком, каква је то неутралност која искључујући само сукоб са »ГерманиЈ‘ом мајком« води правце у рат са Споразумом? Како може бити неутрална политика која ропски љуби скуте кајзерове а бесно уједа Споразум, и не види ли овај преварени народ да се

под изговором избегавања борбе против уображенпх 42 дивизнја Макензенових гура у много опаснији сукоб са својим добротворкма? (Број о2). Пол-Луј

Сугларенспи рат и држањв Сев. Аглерич. Држава

«Тан> од 12. окт. 1916. (по новом). Једна изЈ‘ава г. Вилсона потврђује да ће Сј‘едињене ДржаЕе захтевати потпуно одржање обећања коЈ‘е ј'с Немачка учинила, после анкете која ће одобрити чвњенице тако да не остане по овом пвтању не само заблуда него ни сумња. Биће потребно извесио време, коЈ'е ће може бпта обухватвти н избор пренседника, да се утврди досп ј‘е о тевтонскоЈ' одговорностп. Али Ј'е сумњиво да ће околности пзборнОг реда имати одлучан удео у нзневаднои ЈЊупартскОм удару. Жеља вмператорске владе да задовољп мржњу протпву Ецглеске, коју би пангермднцп хтели »покрити ватреним чаршавом кој"и би бко у стању да угуша у пећи цео народ«, у новим торпиљирањама играла је много важнпју улогу. Ово чпкање амер и чкоЈ - неутрзлности неће бнги мало оружЈе у изборедј борби. Г. Хуг, конкуренат г. Вилзона, пожурио се да изјави да «ако он постзне председник, живот и трговвна Амернчана неће ни у чему бити угрожена.» Стари председник позпва се на сбавезе које је од Немачке добио и уверава да ће он тражити да их она поштује. Остаје дакле да се определе ове обавезе. У свој'ој' ноти од 20. аг.рила г. Вилсон је закључивао: <Ако Немачка одмах не изјави да напушта своје методе садашњнх сумаренских напада противу лађа за иревоз путника и еспапа, Сједињенпм Државама не остаје ништа друго до прекид дипломатских односа“. У овом саопштењу у коме председник констатуЈ‘е да Немачка нвЈ'е одржала своја ранвја обећања, додао је да је приморан да предузме овај корак „у име човечности и права неутрадних“. Човечност забрањује да се напада на живОт небораиа, а права неутралних утврђена су међународнвм законима. Сједвњене Државе дакле захтевале су од Немачке да поштује основне принципе односа између цивилизованпх држава. 4. маја ид. мес. пмператсрска канцеларија ставнла је на звање америчком анбасадору, г. Жерару — који ј'е башстигао из Вашшптона — да немачке поморске сиаге саобразно општим принципима међународног права које се \