Velika Srbija

-• Ј ••

шч ) Л&Л"™

но 8ому се, р<цчио, Петар хва јв : „ја убих шеетсг' * 1 , а Еакола : ,,мен 2 јз оп - ј десетз* 1 '.. ! Такве к таиа славпе бразуре, врз свсгн, зисј" ксгааате, а гатзм, ова ке нваствне ке служо никоме кво подстрек за сдична дел?..,. Ш овах скецв , ја ћу взосгаезти Емвна цоложаја, људи, да туме... То ћу урадати свуда, гдз су операцзје у току. Где ет опсргшије свриеие, номенућу еаио у толако, у колико је Јтотробго радп разумеввк>а. 1о чингм ез војначквх рагдог«. — ваставнКе се —

Грчка штакт »ЕлвФТврос Типос.< Док атински германофили кукају под вр бама Бавилонсквм због судбпне Румуније, као што су пре кука ли због пропасти ‘Рранцуске, Енгдеске и Пталијс, дотлс нам из Берлина долазн вест, која реч’лтнје од свега представља војну снтуацију Немачке. Цар је од генерала Јосиа фон Херинг е н а одузсо команду над војскама на Сомн, а у пемилостига послао у војску балтичку. Хсринген је био последњи од великвх немачких војсковођа који се још држао на своме положају. Када је осам тевтонсквх армија потехло ка срцу Фргнцуске као бесан океав бајонета, тада су ове армпје биле под командом осморнце војсковођа, од којих су тро,ина билп »кронпрвнца« а остала петсрвца * генерални инспектори«, који су за време мпра били команданти над три корпуса. Врховни командант, под непосредном влашћу царевом, био је граф М о л т к е, коме су помагахи генерал фон Ш т а ј н и ге нерал Фалкенхајн, који је био п министар војни. Петорица инспектора којц су с наследницима престола командовади армијама које су г осиле бројеве 1-8, били су генерали фон К л у к, фон Б и л о а, фон X а уз е н, фон Херингсн и фон Д а ј м л и н г- Наследници превтола командовали су четвртом, нетом и шестом армијом. Међу ваим именнма налазиле су се све војне слгзе Кемачке, сва она имена која су у неиачкој души одјекивала као трубни знацз по беде, сви онп војсковођи за којима Ои немачки војник пошао и ка крај света уверен да Ке му пут бити засејан лаворикама. II где су данас? Сви, сем кронвринчевз, сви су смешени. Сутра-

дан после битке на Марни, смењен је Клук, понос немачке пе* шадије, повереник царев. Сменлн је Хаузен, коме су пријател.и унапред давали титулу »организатора победе.« Смешен је Молтке, сигозац ћутљивсг триумфатора од 1870. Смеаен је фон Билов, разрушвтељ Намира иШарлероа, охолп властеллн, блиска рођак канцеларов и врло омиљен код кајзера. II смешенп су још и сурови и неумољивз фон Дајмланг, и саветници кронпринчева које није бнло могућно дирати, а то су 1БИХОВИ стварнз војсковођи фон Хајаелер, аскетски и груб вој-

ник, који је дуго био најчувснији немачки генерал, па фон Ајнем, о коме се говорило да познаје механизам немачке војске као ико други. Счењени су шеф генератштаба фон '!>алкенхајн и подшгф фон Штајн, а данас се смењује и последњн од великих зојсковођа фон Херинген.... Која су свд они који ће кајзерове армије водита победи, и није Ш 1 тужно предсказаае мно го шире пропасти ово просадање поносите и сјајне н високе по вредности војаачке олигархије, која је била пада и понос Немачке? Пол-Луј 1Г 1Г ГПТТП1| ГГ Г1ГТ1Г ' 1| 1М| | || |Ц|||||

напредсвању западно од долине био је нападнут и са свим побе ђен. Избројали смо до сада 450 баварских војника, 16 митраљеза са посадом и 3 топа. Непријатељ је оставио на терену 1000 лешева. Код Оршаве ситуација је непромењена. На јужном фроњгу дуж Дунава и у Добруци ситуација је непромењена. Немачки иоминикв Берлин, 16. окт. Рђвво вре.ме је успорало активнсст операција на фронту Со ме. С вреиена на време артиљерија ’је дејствоц^ла. Французи су извршили неколико напада на линију Во-Ранкур алп су били од бијени. На фропту северо источно од Вердена <1>ранцузн су накредозала код села Дуомона, које је у пламену. Борбе се настављају. Па фронту у Трансилванвји било је неколнко локалнмх борби. Северно од Компелунга наше су трупе напредовале- Немачке и аустро маџарске трупе заузеле су на јуриш кланац Вулкан. На фронту у Добруџа армија Макензена нродужава да гони непријатеља. Црна всда је заузета. Детаља још нема. Руско.румунске су трупе изгубиле железничку нругу која им је необично бмла пОтребиа. Бугарс:и комивике Софвја, 16. окт. На Маћедонском фрснту јужно од Преспанског језера на путу Звезда Бнлиште наша се коњица сусрела са непријатељским патрслама. На фронту од Преспансксг језера до Јегејског мора о бична канонада и сукоби. На обалама Јегејскс-г мора један је торпиљер непријатељски бомбардовао западну сбалу Моранвје. На фронту у Добруџи Савезници гоне непријатеља. У току борбе 11. октобра наше су трупе освојилс Тасавинско језеро (удаљено 13 миља северно од Констанце) коту 177 код Доробанци Тортуман и коту 107 (уда љену 13 ииља северо западно од Тортумана). 12. октобра прва пешачка дивизија из Софије заузела је варош Црна Вода. Непријатељ се стално повлачи. Заплењен је ве лнки мзтернјал у Конставцн: 500 камијсна и извесан број депоа петролеума. Пет аеоЈзоплана обореЕо Лондон, 16. октобра. У току борбе између снглеских п немачких аероплана на Соми

СА 1РАТНЦХ фЈРОНТОВА

Са нашег Фронта Солун, 16. окт. У току 15. октобра на целом је фронту била велика активност. Један је непЈШЈатељски капад одбијен у зони Схруме. Прекјуче а поред рђавсг вре мена сриске су трупс напредовалс на завијутку Црне Реке. У тој Области јуче је почела јака артиљериска борба. Срби су запленплп један мптраљез. Француеки коминике Париз, 19 - окт. Иа фроиту Соме обачна канонада. Северно од Вердена јака артпљерпска борба у областа Дуо мона. Француске су трупе заузеле једну јако утврђену немачку каријеру северо источио од твр ђаве Дуомона. Ррђзво врсмеспречило је операције. Руеки коминеке Петроград, 16. окт. Зап. фронт. — На целом Фронту артиљериска ватра и сукоби извидница. На обема обалама Бистрице и у пределу Дорна Ватре вепрвјатељ потпомогнут артиљервјом изв0о је сервју снажних напада и принудио наша истакнута оделења дз напусте двд подожаја. Нспријатељски нападн јужно од овог предеда остали су без успсха. Јерменски фронт. — Ништа важнијег Румунски <Јронт. — На ердељском фронту близу превоја Бра ј на, у долина реке Тиргулију и реке Јиума непријатељ наставЈва соажне нападе.

-<НЗМ&-о На фронту Добруце није се десило ништа важније. Италајански коминике Рим, 16. окт. Наши пешачки одреди продрли су у село Само, потисла непријатеља и разрушили зкегову де фанзивну организацпју. На платоу Азнјаго и у долини Зугане јака активност неприја тељсхе артиљерије. На фтонту Јулијанских Алпа јака артил.е • риска борба. Југо источно од Новавиле наше су трупе нааредовале 300 метара. Румуиски КОММНИКв Букурешт, 16. окт. На северном п северо западном фронту код Тулгсса и Бвкача биле су пешачке борбс уз садејство артиљерије. Згробљено је 190 војника и 3 офццира. У долвни Тротуса наше су трупе напале непрнјатеља и о својале Пискул или Пин. Не пријател. је побегао у нереду. У долини Узула ма смо напали и потисли нСпријатеља. Заробили смо 10 офианра и 900 војника, запленади О митраљеза, много пушака и велики ратни материјал. Код Ојтуза одбили смо непрвјатеља. У долини Бузеа ми смо напали нвпријатељске положаје; борба још траје. У долини Праова један наш против напад ни;е успео. У области Драгославеле ми смо изврши ! ли против напад и погиснули дејсно иепријатељско крило- Заро‘били смо 300 војника, запленили 2 митраљеза и 2 рововска топз, Источно од Олта одбијени су сви нспријатељски папади. У до лини Јул-а непријатељ у своме

Ф Е Љ Т О Н

7 штабу цара Никоив

Пре годгиу дана када је Русијд премгивљазала најтеже дане у овом рату услед навале иелрвјатгља, не само многобројнијег ј кего и много и кного пута 6ол,е опремљеног и наоружаног, онда, када је настала опасност да се I непрпјатељ дочепа и престоннца руских, када се почедо очајавати и готово гљасно стЈЈаховатп за нсход овога ве.чикога рата, онда је Бели цар узео личио команду над целом рускои. војскомУ дане, дакле, опште туге и *птитег страховања Цар Баћушка отворено и неустрагввво је изјавио: "С тврдом вером у милост Божнју п непоколебљигим увере-1 1 вем у крајњу победу вршгће

предује ослобођавајући од непријатеља земљу руску. Свита Царева је ирло мало бројна, псто тако и оперативао *”*' оделен>е његовога штаба. Све однашу свету дужност одбраие о- луке о операцијама израђује глав-

тацбпае до краја и иећемо осра-| мотвти руску земљу. * Овај корак земаљског погла-; вара зарадовао је св; Русе и не пријател, је убрзо био заустављен. ‘ Целу зиму 1915.-1916. г ру ска војскз нијс имала операција. За ово време извођена је под не посреднвм надзором Царевим органпзација позадике' Царском шкличу одазвала се цсла Р*сија п у дуге зимске месеце у Русвји је вршен један до- ,•

тле невиђен посао и тек овда, када се по резултатима цогло рачунати на свгурач усиех, храбра руска армија прешла је у иаступање и од 22. маја једнако ва-

нокомандујући са началником! штаба. Команданти фронтова до-ј бијају ове одлуке и према њима вздају нотребне наредбе коман дантима армвја. Ови опет по датој днректкви израђују плапове за корпусне комаиданте, ови за »ивизије и пугЈове. Тако се главна одлука главнокомандујућег сао ; <штава ргдом преко телеграфа док се не заврши усменом заповешћу војницима. Мстим редом само обратно одоздо горе Цар добија извештаје о свему што се дешава, о својим и непријатвЈБСким кретан.ама, пе стима добивеним од заробљеивка и ухода. Овај огромаи матерн-

јал, који се излаже у 50, по некад и вишс депеша одмах се предаје официрима из штаба, који га поераруђују и бележе на картп за сутрашљц рапорт Љеговоц Велпчанству- Једандео овога материјала прерађен об јавл,ујс св у коминикеима, које сваког дана издаје главпп штаб. *Двор» Цара Николе смсгатен је у кући где је био Јубернатор. За"себе лпчно он је задржао само две собе од којих је један кабинет за рад а друга спаваћа, у којој су нзмештена два кревета, које дела један мали сто са најобичпијимумиваоником. З 7, овој собн снавају цар и престолонаследник рускн.

* * *

Тачно у 10 и по часова у јутру свакога дана Император излази из свога «двора> у пратњи комапданта двора п ађутанта и

енглески су авијатичари оборнли 5 непријатељских аероплана. Енглески аероплани у Букурешту Лондон, 16. октобра. Телбграфишу нз Букуреипа' 4 енглеска аеризплана стигла су јуче овамо долазећн са острва Имброса у Егејском Мору. Смели авијатичари прешли су Балкан, летели над Једреном и КркКлисом, нрешли Дунав иад Туртукајом и спустили се у самом Букурешту, извршивши тако лет од 500. км. за 5 часова. Становннштво Букурешта прпредило је' авијатичарима одушевљен дочек. БстПардовање Синаје Букурешт, 16, октобра. Једзн немачки аероплдн летео је јуче нзд Сниајол, летњим бораврштем краљевнм и бацио више бомби. Убијена је једна жена. француске и италијанске трупе Атина, 16. октобра. Француске трусе напретујући у пределу Корче саставиле су се са италијаиским групама. Саобраћај према овоме, између Грчке и Берлина пстпуно јс арекинут. Блок?да скандкнавске обале Лондон, 16, октобра. Ратне немачке лађе организују блокиран>е скандинавскмх обала. Саобраћај нзмеђу Финландије и Енглеске је нотпуно прекинут. Норвешку поштзнску лађу која је отпутовала из Бержена за Невкастела, ухватила је једна р&тна нСмачка лађа.

Немачка хокз мир — Рат се гфиближује прају Берн, 16. окт. Швзјцарски листови извештени су о неком тобожн>ем плану засебног мара између Русије и централнпх држава. Немачка пропагавда чини све напоре да увери неутралне о могућности тога мира. У Швајцарској се то сматра као очајан маневар Немачке н доказ, да берлинска влада внше иего икад потребује мир. Дописшгк *Журнал де Деба» у Цириху јавља; да немачки народ хоће мир. То значи да савезкнци делају одлучно н да ако успеју на Балкану и помогну Румунију можс се сматратн да је европски рат близу кртја.

нде у главни штаб, који је удаљен свега неколико корака. Примпвши рапорт од дежурног офжцира,главнокомандујући прелази на друга с грат у једну собу, која се сматр& као служаени кабинет његов од како је примио комакду над војском. Ту пОдноси сзој извеипај началник штаба. Овде се састављају каредбе командантимг фронтова, министру војном 11 СПОЉНИХ ПОСЛОВа, У Ово I време нздају се најважније наредбе у погледу операција и политике руске царевнне. У 12 и по часова рад се прекида и настаје доручвк, — прост као што је и цео живот царев у овом рату. На доручку су сем цара и престолонаследника п њихове нвјближе свите, обично и више старешине, који долазе с фронтв, којима главнокомандујућн поклаља нарочиту пажњу, ра-