Velika Srbija

БРСЛ 190

СТРАНА 2.

!} V П 99 ШЛ * ВЕЛИКА СРБИЈА

скочи, па, нагнувши се телом у напред, поче да јури преко чи* ствнс ка кукурузима. Ннје одмакао ни десет метара, а бомба □расну пред н>им на три метра. Он паде нпчице нз звмљу. Парче од бомбе однело му је теме. Сва три коња, што су стајали, попадаше мртви. Онај што је лежао устао је неокрзнут. Онз трц војнпка што су остала седећи, остала су чптава. Пз овога читаоц треба да из-ј

веду закључак, да при појави непрпјатељских аероплана ваља лећи н чекати. У томе ставу само непосредни удар може убити... За то време, долегела су и наша два аероплана: енглески »Н»у пор* и француски «Фармон » Енглез је гонво Немца. Пспуцалп су један на другог по неколико митраљеза, без штете по обе стране.... — насхавиће се —

еА 1РАТННХ фРОНТОВА

Са НЕШ0Г Фрокта I области Белеце, наша су извиђаСолун, 17. окт. ! ”’ а имал* успеха. 1е „ в : Иа осталом фронту артиљериV току 16. октоора била Је на ; 3 ^ 1 ска борба. На Јсрменском фронту западно

фронту иста активност као и прекјуче. На завијутку Црне реке и околиии Кенали започета се борба озбиљно наставља. Оборен је један непријатељскн аероплан у близини Деве Тепе. Француски коминике Париз, 17. окт. На фронту Соме имали смо знатног успеха у областа СајиСајизела и Биаша. Имали смо заробљснике. На Верденском фронту Ј'ака ар тилеријска борба без учвшћа пешадије. Доцније. — Јужно од Соме, Немци су после јаког бомбардовања извршилн напад на наше положаје ссверно и јужно од Мезонете, употребљавајући запаљиве течности, али је гбихов напад одбајен. Северно од Вердена на сектору

од Суџи-Булага наше су трупе запленвле турску комору. У Перснји у правцу Хамадана Ј‘аке турске снаге напале су на наше положаје али су одбијене. Ју жно од лпније Ахмед-АбадХуда, у правцу Вуренцер, потисли смо Курде до села Тулнса. 11а фронту у ТрансилваниЈ‘и потисли смо непрпЈ‘атеља кОј‘и је нападао у области Регреј н јунсно од Дорна Ватре. 3' долгши реке Узуа румунске су трупе прешле у офанзиву, потисле неприЈ‘атеља и заробкле 100 војннка. 3’ долшш Бузеа Румуни су нападали са успехом и заузели брдо Голон-Тегелерун. Наши су Савезници освој‘или село Лирести, заробили 300 немачких вој ника и запленили 5 митраљеза и 2 машвне за бацање бомби.

Одромон—Дуомон, артвлеријска ј у долини Олте, Румупа су насе борба наставља. ј предОвали 10 врста северно од Солунскн фронт. — На ! Салатрика. левој обали Струме енглеске су ! Непријатељ чпји су претходни трупе сдбгле све против нападе одреди продрли ка Тургу Јулу у бугарске у области Орманли. На ’ долини Јул-а био ј‘е потиснут од завнјутку Црне Реке српске су; румунских трупа и побегао је трупе напредовале- Французи су ! ка планштским ноложајима. Рупосле једпе борбе заузели Грздч- ј муни су заробилн у тој‘ области лоео. Лсво између Кенали и Црне 900 војнпка, запленпли 2 брдске Реке Французи су поново зау- ^ хаубичке батерије и 11 митразели један систем неприЈДтељских 1 ровова. На десном савезничком крклу јака артилернјска борба. Дејстзо савезничке артилериЈ‘е проузроковало је експлозпју једног хепоа мунпциЈ’е близу Велучана северко о* Кншсва.

Руски коминике Петроград, 17. окт. На западиом фронту на реци Стгвоку, у области села: Ситовичл, Рудке - Вилинште као и у ’ пад. Заузелп сво брдо Унгија Ма

љеза. У Добруци пиЈ‘е било важних догађаја. Румунски комнннке Букурешт, 17. окт. На северном и есверо западном фронту код Тулгеса ц Бакача јака артил.ериска борба.^ У додвни Вузеа рђаво је време спречило операције. У долинн Прахова одбили смо један непрвјатељски на-

ре- У области Драгославеле непријатељ је пзвршио напад на наш центар и десно крило, али је одбијен. Ми смо напредовалп на левом крилу. Исгочно од Олте ненријатељ нас нападе са великим снагама. Борба се ј‘ош водп. У долини Јула наше трупе настављаЈ‘у офанзеву, гонеКи непријатеља који се повлачи ка висо вима. Заробили смо 10 офвцира п 250 баварсквх војника. Резервни потпоручнак Пратра скои са својим одредом запленио је две хаубипке батерије од 105 м. м. 21. артиљериског баварског пука. Топовп су одмах употребљепп протвв непријатељаЗапленнли смо још 4 мвтраљеза и много топовсках кара. У области Оршаве, после јаког боибардоваља непријатељ је из вршпо напад код Варфул—Кокосулуи, алп је био одбпјенНа јужном фронту ситуација је непромењена. Енглески ком^нике Лондон, окт. У току јучерањих операцпја северно од Ле Бе заробили смо 2 офнцира и 130 војнвка. На осталом фронту није се ни шта значајниЈ - е дссилоШта је Немачка упропастила Берн, 17. окт. Према немачким статистикама биланс поморских савезничких губитака за месец септембар износи: 141 лађа са 190.000 тона. Неутралне су државе изгубиле 39 лађа са 72.000 тона. Ово је највећа цифра потопљених лађа од како је рат почео124 аероплана Атииа, 17. окт. Јављају из Лондона да су 124 акгло француских аероплана стнгли у Букурешт. Они су намењени румунској војсциОперације у Трансилванији Лондон, 17. октобра Енглеска штампа сазнаје из Букурешта да се у Трансилванији воде огорчене борбе између Румуна и Аустро-Немаца. Ток бор бе је врло повољан цо трупе краља Фердинанда. Последиив италијансног притиска Рлм, 17. окт. »Агенција Ствфана« јавља да је у аустријској војсци свдада да депресија и поред Бедиках појачаша која добаја у тешвој

и лакој артадернја. На свнма фронтозама Аустрнју поиажу Неици, Бугарн па чак и Турцн. Али ипак аустријски је генернлштаб хгео да брапи своје границе на италијнаском фронту бвз помоћи својих оавегнвка желећн да сузбаји рассрострањено мишљење да о на сама наје у отаау да води борбу. Поеде сваке нозе италијаноке офаазЈве, сазнгје ее *а нове ауетрвјске корпусе позучене са РЈСЕОГ, руКЈНСКСГ И срНОКОГ Фронта где су замењовк са Нем цииа, Бугарима и Турцима. На тај начлн нталијацрка офанзива ка Карсу прмморава Аустрвју да са других фронтова довдача војоку.. Руски успзси у Пврсији Лондон, 17. окт, Руске су трупе имале озбаљне успехе у Перспји. После огорчепе борбе онс су заузеле варош Дпджар (северозападно од Хамадана) где су заробили великп број војника, 29 потопљених лађа Копенхаген, 17. окт. Немачка се понаша према нор вешкој врло дрско. Лист „Верденсганг* пише да ј‘с торпиљирање норвешких лађа од стране немачких сумарена произвело велику индкшацију. Никад се неће заборавити злочинства која је Немачка учинила, торпиљарајући двадесет н девет лађа у року од два дана.

На румун. оронту — Смтуација се побољшава Букурешт, 17. окт. Ситуација на румунскОм фронту остаје иста а на Карпатимаје повољна. НеприЈатељ, кој‘и јенапредовао код Азуге, јужно од1 Прсдеала одбијеп је претрпевши велике губитке. Снажна борба наставља се у овом пределу. 'Гешка румунска арти.љерија изведена је овде на положаје. У пределу Драгослава Румуни се боре успешно одбиЈ‘ајући све нападе у долини Правеза. У долина Јула дефанаива је повољна јужно од превоја. На фрокту Добруџе руско-румунске труне утврђуЈу се на ја ким сдбранбеним полОжаЈ‘има у областа Брегова. Корснспондеит »Тај.мса« на румунском фронту изјављује, да не-

пријатељски напад на фронту Ердеља није тако опасан, као што се држало. Немачкн листовн пвшу, како иредстоји прекид жељезничке везе између РусиЈ‘е и Руманије. То је очевидна неистина. Русија и Румунија су сздн спојене са две независне жељезничке линије, од кој’пх једна иде од Москве преко Чериоввце и Незучани, а друга од Одесе ка Бендери, Тираспол, за тим на Јаш и Рени. II ако је пала Констанца, остао је поморски саобраћај између РуспЈ’е и Ру мувије. ,

Траже хлеба С једне скупштине у Марибору У броју од 18. септембра доноси »Тагеспост* овај извештај : „На дан 17. септембра имала се одржатп у Марибори на Дравп (у ШтаЈ’ерскоЈ‘) велика скупштина впноградара мариборске подружнице (филијале) штајерског зсмљорадничког друштва. Већ у јутру могле су се видети ве.шке групе људи. кој’и су ишли на место скунштине. За кратко време велика сала је била пуна, а и све споредне собе ресторације »Гамбринус.» Као .чрви говорниктребало је да говори гроф Шенбор, али је настгла тако силна*бука, да Ј’е гроф азЈ‘авио да нећв говорити ако не настане тишина. После је хтео да говори кеки ГистелмаЈ‘ер, алн му председник Др. Тауш није дао реч. Пошто тишина није настала гроф Шенброн је напустио дворану. У том тренутку чуо се аз сале јак узвик: с Не треба нам грожђа, не треба нам вина, ми хоћемо само хлеба!« Сав народ је на то дугом виком одобравао овај узвик. Кад је видео да скупштина ноће моћи радити, предсепник ју је закључио, после чега Ј’е Гистолмајер говарио о питању брашна и хлеба, о забратш ручних млинова, о питању стоке п жетве- Цео говор је пратио народ узвицпма, а на крају Ј‘е настало бурно одобравање. Даље је говорио још председник општине Студекци код Марибора Др. Јурић, тумачећи пнтање брашна и због чега је снабдевање са брашном недовољно, и крнтиковао је ‘ратно мситно друштво" и скупи апарат за откуп жата од сељака.“ Скупштииу је полиција силом

Ф Е Љ Т О Н 7 штабу цара Нзноле * * * 1 Свакидашње шетње, од којих Реклн смо да заједно са царем на пошто не изостзјА достављау главном стану руске војске жи ј ју му пеобично зздовољство. У ги к наследник престола Због овој’ прилици у пајживљим игра своје веселе нарави а љубазно-; ма потауно се испољава бвстрина сгн према свима он је општа љу- ума и живост карактера престолонаследникова. У последа« време у овнм играма учествуЈ - у и

бамац. Он веома волк војнике и ника- \ ко не скида унвформу редова. Кад је после првих успеха гене рала Каледина, на рођен дан царичин, произведен за каплара престолонаследнпк се веома обрадовао. Изјутра док је Император заузет пословима у штабм, наслед кнку престола држе предавања професор Петров, гувернер Жи лар или Енглез Гибе.

1 дза његова вршњака, кадета, којн [ исиве у Молпгеву, ко* своје род бипе ШетаЈући једном по парку ис пред двора царевпћ је ушао са неколнко лица из свите у градско шеталиште, које је било од мах до двора. Публика Ј‘е била одушевљена њ-говом пој‘авом и за час му је приредила наЈ‘сржачније овације. Пролазећ* алејом

он спази неке кздете да се играЈ‘у и Ј‘еднога од њих ослови: Кадети му се веома допадоше и он их позва за сутра Дан у 3 часд у двор да се кграју заједно и од тад« се сталио позивају и срећни су да се возе у једком аутомобилу са царем п својпм вршњако.м царевићем. Окружен општом љубављу престолоиаслед ник се стара да и сам буде што пах^љввији према свима. Једном после доручка неко му је нока зао како се од карти — јелсвника може склаиаЈпем направитн кутија. Сутра дан је престотонаследшак направио тако исту и послао је ономе лицу које га је томе научило и при првом сусрету запитао је: — Да ли сте добили кутгју што сам вам пос<ао? Већ сам научио. с руског §.

ју начкг жртве | Аритон Н. Јови1т ђак — п»редвик У последњим борбама за осло бођоње миле мајке Србије изгу-, бисмо нашег мнлог друга и великог Србина — Арптона Љ. Јовића наредника ђака, који поло>ки свој млађани живот на прагу своје Отацбине. Колико је био свестан своје дужноста на спрам сзоЈ - е Огаџбпне, својих родител>а а и чврстине дате своје младићске речп, доказ је ово писмо, које је у његовом џепу нађеко. Мојнм милим родитељима! »Данас полазим у свети бој за ослобођење миле Отаџбине. Ако у случају погвнем, препоручујем родитељема, да не жале н не ку кају — већ да се поносе што су

доживели, да очувају сина, да га пошљу у свети 6ој’ за ослобођење миле Отзџбинс од варвара. Насам хтео бити кукавица да избегавам, него сам пао на бранику Отацаине. Код мене ее налазп златам прстен и сат >Лонжин». Прстеа да се да да за вечиту братску успомену мојојој милој сеји Санди, а сат ће чувати отац за усаомену свога снна. Оче! Ако одеш жив кућа молпм те подај гђ-цп Зорн Живковићево-Ђанвној 30 динара, јер сам још остао дужан. да јој купим једну ствар за коју сам јој обећао, али пошто нисам дочекао остаће ми жао, иајбоље ће бпгп да јој купиш какву ствар и предаш је у име моје. Оче! остављам ти аманет, да се стараш о Санди како ћеш је удати, јер ти немаш друге наде.