Velika Srbija

ГОД. I

БР. 10о.

СОЛУН. ПоНЕДЕЉАК 17. ОКТОБРА 19x6.

ТПЗТЧПТТТЈт* ТТ-ЈГТГЛ/ЧТ }г . ЖЛ.Љ. АЈжХи Ј.А -V — <Ј». ^ . Мвсгчво 3 фр»кЕ«, трсмесечно 9 Фрапака, годнпгље 36 франака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сатин огдасп 0.20 фрав. од петптног реда, гскм огласи по погодбв. Новад со полаже државнн* комееарнма и дипломатгкнм ваетупниттвнма. . 1ИСТ И31АЗН С ВАКН ДАН 110 ПОДНЕ Пошту слатп преко Кра.т., Срп. Генера.:, Консуле.та у Солуну. РУКОПИСИ СК НЕ ВРАЕА.ТУ Стан редакције Коломбо улица 'Тр. 33 :-:а1ошцае

Поједпнн бројеви ое могу добвти у Солуну код агенције „Друпггва грчке штампео улнца Кулгароктон бр. 5. близу главне попгге.

БРОЈ 10 савт.

Днректор А. ЈОВАКОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Питање засебпог кира — Новв интриге иемачких агената —

Агенти немАЧКв пропа-јрода нзјавпо је, да о миру гвнде, на које јв бврлин-;ае може бита речи, све

ека влада потрошила од почетка р&та преко две милвјарде, отаочели еу у по* енвдње вреаае жзву кампињу у корист з&свбног мира. Нема наравзо сумње, да су за то инструкцаје издлт? И8 Берлпна- У неутралним земљаиа, п нарочито у Швкјцарској избила је изнееада верзија о могућноети закључе»а заеобног мира изм&ђу Русијв и Немачке. Политички и војни кругови ниеу томв пркдавали никакав аначај, алк је та зеет распростирааа ева више у широким мас&ма, које су јз делом са чуђењпм, а делом са наверицом примале. Утврђено јв нвсумњиво, да еу ове вести пуштвнв у еаобраћвј но налогу из Берлиеп. Немачкој влади стало је, како изгледа, врло много до тога, да својим противвицима стави за 8нање, како јв она вољна без од лагања вакључити мир. Ме ■ђутим, свеснв факта, да она бе8 потпунв капптулације држввнв нв може преговаратн са Енглееком, па нп са Француском, рачуна да ће то можда упалити код Русије. Отуда су агевти не мачки готово петовремено у свима неутралним звмља ма, аа и у Америци пусгили ввсти, како је могу ћан засебан мир игмеђу Немачке и Руснје. Ова нр.јконија ивтрига немачке пропаганде сувише ја наввна и детињаста, да бп имала ма каквог дејства, корисног по Нвмачку. Ако се кајзероза влада надала, да ћа тиме при Ефемити терен за вакључење »часног« мира аа Русијом, бгла је у једној великој ваблуди. Никад Русија у томв погледу нвје била непристуаачнија него данас. Никад руски народ није са више енергијв и одушевљења ратовао него данас. И најзад, никкд цела Русвја као један човвк није имала једнодушнвју и неиоколсбљивнју одлуку да настави бзрбу до потауног слома непријатељевог и док овај на коленима не затражи инр безуслован, жигосан најотрашнијим поразом Нсмачке, а круниеан сјајном победом правде. Коли ко јуче руски цар, у коме су олнчени снажан дух и гвоздена воља руског на*

док нвсријатељ, поражзк потпуно, не кааитуларв ко начно. А члансви руеке владв кпо и предстивници Русијб на страни посввдочили су многобројним И(Јјавгма решвчост Русије, да заједно са својвм Савевни* цима иетраје до краја иа ввликом делу предубетом рзди заштите човечанетва од насила и варварства. Руска штампа ја у томв погледу једнодушна. А руске тртпе, које се тг.ко хвројска боре на фроктовима више су него икад одлучнв, да насгаве борбу до коначног пораеа кепријатељевог. Ситуација русккх трупа аак најбољи јв демантн свих озих немачких интрига. Ру сија, решена да ратује до коначнв аобеде, није помишЉЗла на засббан мар ни онда, када је њеаа војска морала евакуисати Пољску и Галицију. Данас, реорга низована и снабдевена свима потребама, задавша непријатељу серају страховитих пораза, она победоносно нааредује кршећи својом гвозденом енергијом непри јатељске снаге н ускоравајући сва више час коначае победе. Русија је била у могућности испосдати знатне контингенте евојвх тру па и на савезничке фронтове, гдб се оне боре са јединственим одушевљењем. Из тога нека наши непри јатељи изведу закључак, колика је решеност државе цара Никоде, да се рат настави до крајаМеђутим, ове последње смицалице немачке разголи тиле су још боље праву еитуацију Немачкв. Оне потврђују факат, да је немач ка Еојна снага исцрољена и махаксалв, да је немачки народ више него икад жељан мира и најзад да кајзер н његова влада свесни огромне одговорности, коју су на себе свалвли гледвју на све могуће начине, да се са што мање штете извуку из страшног пожара, који су сами изаввали- Јасан је факаг, да је Немачкој мир потребан као насушни хлвб. У Берлину се рачуна већ са победом Споразума и предввђа се ужасна катастрофа, која Немачкој предстоји. Зато је и мобилисав цео апарат немачких шпи-

јјуна и агеката у корист за: кључења мира. Али, еви су ти напори узалудна. Државе Споразума решене су ввше него икад, да сложно и једнодушно нзстапе рат, док Нбмачкој, уништеној војзо и политичкк, не двк тирају кир, који ће човсчанство обгзбедити од новвх крвопролића.

Поллтнчке вести Цирих. — Бечки лестовп јављају да ће новопостављени председник министарства бити смењен; а на његово ће место ући оарон Ентел, бввши министар трговнне Стицулер биће наименован аа министра фзнансијз, замеаујући Лета који је дао оставку. Атина. — Г. Метаксес је наименован за грчког посланнка у Вашингтону. Кроз који дан ће отпутовати на своју дужност.

Грчка штампа «Македонвја». Подсећамо да се у логору бугарских заробљеника налазе многи наши сународницж, од којих су већина дезертерп бугарске војске. Народна влада не треба да одлаже потребне кораке у корист све наше браће. У осталом, верујеио да савезничке српске власти неће одбити да ослободе све Грке, који су прнтом готови ступити у редове народне војске. Жалост је да најчпстији Грци који с.мртно мрзе Бугаре, остану још ма и један дан далеко од борбе протпв !шх. »Фос.« Двор и његове слуге задовољни су што булоњскаконференцнја није донела одлуке непријатае за династпју. То јеједно признање њпхове жеље. Чим су се бојалв да се тако што не деси, значи осећали су да су нешто рђаво урадили против Сила Споразума. II то зло тако велико да га нису могле покрпти ни родбнвске везе које везују грчку династију са двнастијама енглеском п руском. А то управо ми н говорнмо већ одавно. Да двор атински врши преступе против борбе Споразу ма, као што их вршп протпв грчког народа. “Неологос.« Румунија, ступивши пре три месеца у европскв рат, налази се у непрвјатном положају због нове ратне фазе, у којој Немци, не могући нанети ударце великим противницима, свете се над малима, против којих шаљу читаве армије које су несразмерне са војним добитцима очекиваним од таквнх предузећа. Као што се лане цела окре-

нула на Србију п са помоћу Бугара зау:ела Србију и Црну Гору, тако је Немачка сада сву пажгву усредсредила начРумуннју, чије се снаге зацело не могу јсдначити са немачкима алн које до овог тренутка нису претрпеле какав тежак удар. .Румунија, која се сем у Добруци налазп на властитом зе.мљишту, далеко је, врло је далеко од положаја у коме су се н ашли Срби, који су имали да се боре не само против Аустрнјанаца и Немаца него и протвв подмуклог [непрпјатеља који је

вребао прилику да спере свој пораз од 1913. год. Нвје далеко доба у коме се говорило да је избрисапа ^вз списка актнкнмх армија српска војска к*ја се преко Албаније позукта на Крф. Па ипак српска војска, која је издржала нечувене напоре, не само гпто није пропала, иего хра • бро, јуначки и херојски повраћа изгубљено земљпште, истина са извесни тешкоћама а:ш у сватом случајуЈса потпуном извесношћу. (Све из јучерашњзх бројева;. Пол-Луј

Ђ Лазаревић СА СРПСКОГ ФРОНТА

Ј7з мојих бележака

I. Бсшбардовањз Острова У петак, 12, августа, освануо је леп, ведар, топао дан. На станици уобичајена живост. Воз је тек дошао са профијантом, и мунвцијом.-.. Између станнце и језера, коморски возови разнпх јединвца поређали у праве линије. Војници и комора пролазе тамо амо. Посилни чекају пред шаторпма старешине: шггенданте, армиске офвцвре, лекаре.... да их послуже при облачењу и умивању. На пољани пред шатором, где сам ја преноћио, Енглези посилни енглескпх лекара — кувају и једу. Сви избрпјани, раз»рљених прсију, са засуканпм, прско лактова, рукавпма... Глатка површвна језерска, као расто пљен челик, мпрна. Нема нп једног чунвћа.... Неко рече: »ево немачких аероплана...,« Погледасмо свп горе. Вндех најпре један, па затим други. Летели су један за другим, право ка Острову, дуж пруге. Бнло је 7 н по сах. Сви смо пратилп кретање аероплана, не слутећи ништа. Мислилн смо да су извиђачи,,.. Испод пруге бпиже језеру, нешто пуче. Најпре јеД! а, па затим друга.... »Бомбе« повикаше свн. Свет се ускомеша. Отпсче трка на све стране. Сваки је хтео да се склони. Алн: како, где: — То нико није умео да каже. Неки повикаше: у кукурузе. Свет, ближе иесту, на коме сам ја стајао, пође у кукуру-ј зе, на језерској обалн. Пођох иј ја На ивици кукуруза јарак. О- ’ пружих се у њему полеђуше. Гле дао сам горе. Спазих ту жуту тичурину која сејаше смрт. Учиви ми се да је баш вад мојОм главом. Премишљао сам: ако бомба падне на мене — свршио сам, нећу ни осетити; ако пак надне на 2—3 корака даље, мали потрес, али ми неће бити ништа, јер сам звао, да се парчад левкасто распрскавају... Најзад, сва-

ки, па и ја, рачуна да неће баш 1 вега погодпгп. У томе и сличвом размишљању, ја лепо видех како се од аероплана откиде као једна велика кап воде светлећи према сунцу. Да лп је то? •— помислих, а у том моменту чух јако шиппање и ужасан тресак... Још једна кап — бомбе, шпштање к тресак. Учини ми се близу сасвпм. Подигох главу. Два велика стуба дима растурали су се из кукуруза. ЈБуда, коњк трчали су тамо амо. У том тренутку, тресвуше још две. Стуб дима дпже се блпзу станице. Једна је експлодирала баш пред магацвном остров. војне станице, а друга иза амбуланте.... Све се то дешавало у току од неколико млнута. Још нисио стигли да се известимо о броју жртава. И тек се ја враћам из кукуруза, где сам отишао, да вадим једног нашег коморџију убијеног, а већ други аероплан појави се бацајући тамо амо бомбе. За три четвртине часа дошао је и трећи. Бачена је свега 21 бомба. Убијепо је 6 људи, међу којима су 3 офвцира. Погинуо је инжињер. резерв. капетан Васић (син командира народ- војске из 1883. год. Петра Васића из Књажевца) и адв. Мплнћ нз Ужица... Сутрадан, око 6 сах. опет су дошла два немачка аероплана. Бацпли су 8. бомбп, без велике штете. У 7.25 сах. један немачки аероплан бацио је понова две бомбе... Од интереса је да овде опишем ово што следује : Кад се овај последњп аероплан појавио, ја сам био пред својпм шатором Одмах сам легао пред шатором полеђушке. На 10 — 15 метара од мене, десно, седела су четири војника, међу којвма је био и један Француз- До њах иа 4 метра била су повезава четири коља. Један је од њих лежао, а трп стајили. У моменту кад се аероплан приблвжавао, Француз