Velika Srbija

год. т

бр. : •!.

СОЛУН, УТОРЛК 18 ОКТОБРА 15x6.

ЕРЕГП.ХАТА "ЗПОСЛ : Иассчго 3 А ;:аа”а, •",'смесе .но 3 у ранака, годвшв>е 36 фравака ЦЕНА 0ГЛАС1ША : Снтнв огдасн 0.20 фран. од пстжтног реда, в»1ш оглас* по погодбн. Новад св полаже држалнпи коивеаржма ц двплоаатскнм васгтцништвима. .1ИСТ ИЗЛАЗИ СВАКЛ ДАН 110 НОДНК Ношту сдати преко Крал>. Срп. Гснера. Ковсул. та у Солуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЕАЛУ Стан редакције Киломбо тлица ор. 33 8а1опЦов Поједвни бројеви се могу добнти у Солуну код агелцвје .Друштва грчкв штаипев улица Бу.п-ароктон бр. 5, близу 1 \лавве воште.

БРОЈ 10 сант.

Дзректор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сгнг.

Љбори у АмерпцА

Кроз осам дана извршиће се пзбор новог прадбедникз. у Сјздањеним ДржАвама. То је великн политички догађај, који ће бити од 8натав в&жности за будуће држање лајвбћо америчке републкке прс-ма европском рату. Затојепојмљизо, да и Европа заинтересована тимб у огромној мари, очакује са нестрнљењем кзбор нозога пред седника. У Сједгњеним Државгша никад са вишв нервобе в жучностл наје вођена изборва агитацзја као овога пута. Велики број кандидата свбден јв најзад на двојицу, Вилсона и Хјусв, од којих је једноме иабор еигурак. Р/8велг и Тафг, бивши председницл одрек ли су са своје кандндатурв у корист Хјугову еамо да би оеујствли понован пз#ор Вилеоеу. Овде је карактериетвчно истаћи, да су Рузвслт и Хјус бкли о горчени политички проттаници, и да су се рвди оаштег интвреса измирили. Тај догађај поздрављен је од амернчке штампо веома симпатнчно. У борби против Вилсона њвгсви аротивнацгЈ, чији је број огроман употребљавају као главни адут пооустљиво држање садашњег председника првма Немачксј, која је у толико махова безобсирно повређивала америчке иатзресе торпедујућп било амвричке лађе, бипо Савазничкз, на којимв је било п поданика Сједињених Држава- Вилсон није уамео да добије никакво 8адввољење нити некв ствар-

не гарантвје од стракз немачке вл&де. Он сз ограничавао на формалнз про* тесте, којз )е берлиаска влад& умела врдо вешго изигрзвати влузораим обвћањима. Поеледње жртвв немачког варварзтза близу амерсчкзх обхла доказују то суваше јаспо. Употреб љујући горњв адуте приврженици Хјусови кстнчу, да је нвсаходно нужно довести на чело државе чове. ка гвозденв енергије, који нзће трпетп немачку сбест и који ће бити квдар у датом комонту бацатк ксцчу и објавити рат Неиачкој. Пркеталице амерпчке неутралности потаомогнути обимном авцијом Евмачке проаагандв боре св за кандидатуру Вилсонову. Њзгова умврена политика по њима је једина гарантвја нвутралности, којој они подређују све о:тало. У иаборној кампањи учестзује неома живо и америчка штампа- чзји већи део застуаа каидидатуру Хјусову. Многи америчка лестови са највећом огорченошћу пишу протав Н»мачке и траже категорички, да ее избор( м Хјуеовзи ааштгтс државни интереси. Борба се нас'#авља са све већсм жестином, у колико је дан пзбора блнжи. У овој кампањи у8имају учвшћа готово сви поданици Сједињеаах Држава. С највећнм неетрпљењем очекује се дан избора, који ће донетв решење овој политичкој крпзи. Прена многобројним прогновама, као к према писа њу већег дела амерпчке

штампе свн су изгледи, да ћемт кроз осам дзна на челу Сједињензх Држава ви* дбта Хјуса. У томе случају врло је вероватно да ће политика Сједињезих Држава претрпвта знатне измене, свакако ка штету НемДчке. Одткмастм држе, да је тзда рат измс-ђу Немачке е Сједињених Дожава кеазбежац. С обзироц на пбморску сна* гу акеричке републзке и њено огромао богаство то би за држвве Саоразума било од неоцењиве вреднссги, док би са Немачку био нов, страховити удар.

Политичне вестн Атина. — Грчки краљ примио је јуче у аудвјенцију г. г. Ламброса и Залакосгаса и генерале Солитиса и Москопулоса, Овој аудијенцији придаје се нарочита важност. Локдон. — Услед акције немачких сумарена у норвешким водама дипломатски односп између Норвешке и Немачке сеома су затегнути. Атина. — Председник атинске владе г. Ламброс демантује вест објављену од »Емброса- по којој атвнска влада одбија да сту пи у преговоре са провизорном. владом. [У 1 елеграму се додаје, да'је грчки краљ одлучио да ке настави своје односе и преговоре са минпстрима Споразума.

Грчка штампа «Неа Елас“. Атвнска држава заборавља једну ствар, врло скорашљу. А то је одлука Споразума да морално и материјално потпомогне солунски нокрет. И нешто много важније још, да је од н>е, државе атвнске, тражено

да се према влади солуиској по- ј наша као што се понаша према ■V . , владама лондонској , Јпараској п г.етроградској. Атинска се држа-ј ва правн да не разуме велпкп! значај ове послвдње околностп.' Али народ грчкн у овој одлуци види којој су престонпцп грчкој обрнуте симпатије и ннтересоваље Споразума. Атина је пре | стоница од које се захтева ис- ■ креносг. Солун је престонаца којој се дају средства да чики велика дела. Од баровите државе атанске тражи се мироваље, асолунској држави, пуној жпвота. полета ц снаге, дају се обилно средства да наставп нћи путем, који су нацртале грчка савест п грчка част. То неће да зна, или боље прави се да не разуме атинска влада и њеки новинарски добонш, у којима је колвко јуче писано да су тобож од стране Споразума

дата обећаља п гарантије о положају краљеву, и да су тако нестале сумње званпчнз државе о томе да је Споразум могао потпомоћп илн оросто спмпатпсати бунтовничкпм покушајама који би имали за цпљ државне преокрете у Грчкој. Све ово да би се солунски покрет представво као антвдинастичкм место антабугарског. II не разумеју атпнски државки кругови и оне новине кроз које пзручују своје глуие мисли, да један непријатељ краља Константина, то је Буг&рвн, и један савезиак Бугарипов, а ! то су познати војно-политички ! кругови атински, којн желе м '' кој'п раде да Бугарина дОведу у : Атину. А кад Бугарин дође у А'гину, онда и хиљаду сила да су | гарантовалеположаЈ’краљев, краљ ј ће бити принуђен да бежи, јако неће да га заробе поданици Ферданандови. (Број од 13. октобра). Пол-Луј наим!ИИ«И Е еамаицрндв«ми »а

Ђ Лазарввић СА СРПСКОГ ФРОНТА — Иа мојих бележакл .^5в«о. ш. На положајипла Уторак, 30. августа, у 6 сах. нзјутра, сграховвт пуцањ тешког топа са Чегана, обЈавио је офанзиву српске војске. Лежао сам већ будан у шатору баш исггод Чегана. На пуцањ топа скочио сам као опарен. Очекивао сам, да ће данас почети офанзива. Сетих се одмгх да је то знак почетка. Пођох одмах уз брдо пут Чегана. Са чеганских положаја све батерије дејствовале су убрзаном ватром. Прођох батерију француских тешких топова. До хватих се узбрдице чеганске косе. Цела коса начичкана топовима разног калибра. Из сваке шумарвце вири топ и сева ватра.

Хуче брда а одјецв од силне пуцњаве одбијају се о шумовкте врлети и голо камење. Грнљавина топова, фијук пројектила. Одјеци распрснутих граната — све то слило се у циновску музичку семфонпју, којој је од времена на време, митраљез са Шумовите Косе, својим ритмичким тикарааем, давао такт. Свратих у превијалиште вредног н гостољубнвог капетана д р Косте Тодоровнћа. Отуда одох лево кроз чвтав вулкап од грмљавине и ватре наших батерија. тражио сам место одакле бих могао посматратн. Нађох један ћувик, лево од баторија. Врло згодан за посматрање, ази незгодан јер беше у правцу батерија, које Ј’е непрнјатељ својом тешком ар ■

Ф Е Љ Т О Н

ИВО ЋИПИКО. Под ватрок

доа на положају, кад Ј'е Брод био у неприЈ’атељским рукама, под најповољнијим условима, због природе земљпшта, за напад и одбрану. Био је рањен, и његов батаљон, сада, укопан горе, далеко изнад села, чека згодан час да даље јурне.... У путу сретамо рањенике и војнике; ћутке се мимомлазимо. А даље пО ливадама вмдимо растркану комору, чска да заноћи. До саме воде испод старе врое два војнвка на жару пеку рибу. Ту су рибу у реци гранате поубијале, па је војницп газећи воду купе. Бецић и ја журимо, радознали смо, бојимо се да не задоцнимо, на нећемо иоћи ништа видетн... Ово наше тражење мотива и сабирање утисака, где дела гово ре, иза толиких непроцењгвих и недокнадивих жртава дође ми

Један за другим да нас непри- из неке рушевине, Јавио нам се јатељ не запази, силазимо са о- петао! Ово село откупљено самосматрачнвце, ногоступом, низ те- ] нрегоревањем наших храбрих бо сни, каменнти кланац. Преко на |раца од пре мало дана је у на ишх глава певајући, опомињући'шим рукама.

и претећи прОлетаЈ‘у наша убо јита врна, 6 иј'у нспријатеља у бежању и траже његове батерије. Из I ланца избили смо у поље иа хиваде, и дошли до села Добровена. Ту нас чекају коњи. Се ло је упало у једну камениту у дубину. Беднр, пусто, без дима иа* порушеним крововима, изглСда као да се испред страховите матре, скрило у ову рупу. Ала живот у њему ипак није сасвмм аамро: својим веселим кукуреком

Јашммо преко ливада уз Црну Реку. Преко воде изнад њвва диже се крш, полет, чуке и брежуљци, па којима место дрвета расту маховином обавите стене разноликих боја и облика. Тај крш, ради својих једннствених у облвчеиих стена, наш војник назвао ј’е »краставим земљиштем » Потпуковник, који до села Брода прати сликара Бецића и мене, добро познаје овај крај. Он Ј’е био на ливадама пред Бро-

смешно, стидво... Изгледао сам себи као гавран, што иза покоља пада на лешеве. — Ми смо једна сцецијална врста мародера! — казан у шали, у којој је било и истине. Међутвм јс превремило, дува јужњак. - Гледајте ону прашину над селом — скрене нам пажњу пот пуковник. Бугари са Букри положаја још бомбардују Бгод! Тамо се склонвла наша коњпца. Спремна да јурне... Ливаде кој’е газимо плодне су, по њвма зеленица млада трава, а ивмцом реке ређају се нензмерне тополе, ретке врбе и шапатљиви јабланови. Из далека видимо једну тополу. Њено лишће осетило је рану јесен, пожутило, на ветру суморно шушти- Под њом на тек избвлој зеленој трави, седе два рањеника: Србин и Бугарин. Чекају с ове

стране бслничаре и рањенике да прегазе воду.-Пред њима нечујно тече река, а даље преко воде, изнад њива, дижу се »крастаза« брда. Природа се одмара у благој светлости смирена даиа ране јесенп. — О чему разговарате? — Запита нашега рањенога борца, који тога часа пружаше парче хлеба рањеноме Бугарину. — Видех му на ногама чараое са нашвм шарама, па га питах је ли прошао кроз моје село... — А одакле си ти? • — Из врањскога округа, срез.. — Па шта вели Бугарин? — Каже да је ту негде прошао... Али што да га даљс пнтам... Знам п сам како је... Рат као рал I Впдимо на њима и наше појасе и цокуле и опанке.. Али што је најгоре, вели, да њахове властв одузимају во-