Velika Srbija

СТРАНА 2.

БРОЈ 192

ВЕЛИКА СРБИЈА

л>ерпја. На буггрске ровове нсжу се страшни ђердаии од цринх и жутих замсвг, који, као оно чупгвац из кугнје, искачу, и белих шрапнелских као исполинска бисерка зрна.... Ветар их повија у страну да начиви мбста другима ... Положај се обаваја густим димом.... Сунцв је веб високо. Топли' зраца падају на уморне, заојазе раднике, који око тог.ова неуморно носе гранате, пу!.е, пале радсћи тај посао као у каквсј радиопици. Они не знају где шаљу своје гранате. Они не виде положаје које туку. Све се радз ћутке. Са.ио се чује глас телефонасте: „5600, исти елементи... по чстири разорна.... двогубо коси лево Багериски илг водни официр прима телефои. наредбу од осматрачница и пре носи, рег.еима, на топције Пали... Готово... Све то иде мушеапто брзо... „Иаша батврија испалила је за ових четврт сах. 25 метака у минуту, рече ми један воднио фицир, видећп ле да посматрам ра дњу топџија... То значи за четврт сах. 375 зрна... Срачунајте сад којшко се зрна избаци од неко лако батерија којс туку ове по ложаје.* Г1о који пушчани метак, па све чешће, на цслој линији почиње проређена нешачка ватра. Чујс се чешће и правадио тнкарап,е митраљеза- Све то траје један сат па се затим уташа. За то време, са непријател,ске страие шарају се цаши положаја разорним и шрапнелским гранатама. По дејству јасно је да располажу са мало артвљераје. Напш су се помакли у напред. — наетавиће се —

Грчка птампа, ♦Етнос«. Свака држава слободна је да сама регулпше патан,а која се тичу њене полптике, !&ене судбнне, н,ене будућностиЧим је Грчка претпоставила политику неактивности, чим је дошла дотле ха равнодушно посматра присуство Бугара на својој територвји, нека и даље води исту политику. Дово.љно је само да се не десенови сграшшз и кобни догађзји који бп подсећали на Рупел и Кавалу. II догод влада буде одржавала обећану благонаклону неутралност и при.мењпвала мере радп потврђеаа те неугралности, нема никаквог разлога да се боји коввх мешаша Спсразума у уиутрашше ствари државе грчке. Ати! 1 ска је држа-

ва слободна да до краја рата всди политику неутралностп а да не буде узкемправана. С друге стране, Грчка антнбугарског покрета, под апсолутном заштитом заштитнкх сила чају потпору ужива, савезница својпх природних пријате;ва, поноспта II храбра у предузетој борбн, и да чврсто и пуна вере ка кспушешу великс своје мисије — истерпваша вековнах непријатеЈва и оствзре 1 ве народгшх тежшз, »Неологос.* Француска је досад учшшла у Атини све што је бало потребно да учннп рзди обезбеђс!са својс војске и војске својих Савезника. Грчка не може више ипкакво зло да учини Споргзуму, сем јсднсг шпиунираша и највише једне благонаклоне не утралностп према Немачкој. Та ће се неутралнос и даље вршити у мањем степену, мада је цротивна датим уверавашима. Дагке држаше Споразу г ма биће равнодушност. Јер атински кругови достојнн су већ презреп 1 а због свог одвратног понашаша. »Македонија. * Крал, је саноћ примио г. Ламброса н г.

Залокосту, која су му поднели извешгај о свима добивеним поједпкостпма које се опносе на нови немачки злочвн. Пирејске прастанишне власти н да:ке всде истрагу, пре чијег зазршетка влада ие1ге предузетп 1 ‘пкакав горак код Немачке. Упоредо с овом нстрагом ад мирал Фурне вода другу ка врло широкој основн. Ако се, као што се уопште верује, докаже па неоспоран начин да јс сумарен пзвештен из Атине, онда ће Споразум упутити пздајкичкој атинској држави нову поту, којом ћс тражити да држава прими одговорност за свако стпчно злочинство у будућнести. Адмврал Кундурпотис имао је доброту да нам изјави: да начин на који је изарено торпиљиран,е, без претходног прегреса, доказује да је суман>ен из Атике пзвештен о часу поласка »Ангелике •. Морски 1 усар имао је своје саучеснике на суву, и њкхово заједначко злочинство стало је живота толике грчке грађане. Под-Луј

СА ^АТННХ фРОНТОВА

Сз нашег Фронта Солун, 19. окт. У току јучерашњег дана отпочела је борба на фронту дуж Струае- У подне село Бараклп1,1ума бнло је у рукама енглеских трупг, које су заробиле више од 300 непријатељских војнвка. На Осталом фронту ситуација јс непромешена. Француски коминике Париз, 19. окт. На целокупном фронту јучерпшши је дан прошао ма 1 ве више на мпру. Доста јака артилеру.јска борба у области Саји —Сајизела и у шуми Сент Пиер—Васт. Румунски команнке Букурешт, 19. окт. На северном и северозападном сјронту кОд 'Гулгеса п Бвкаса ситуација је непромешена. Ксд Браточеа један је мали одред изне надио непријатеЈБа на брду Роске. НепријатеЈБ је био потпснут и претрпео је велике губитке. Нашлн смо 2 иртва ос{>ацира и 70 војника. Заузсли смо брдо Роска. Заробили смо војнике и запленнли једаи матраљез а један рефлектор. Код Прсделуса успорено бом-

бардоваше. У долини Прахова н у обласги ДрвгославСле одбили смо више непријатељсквх нааада. Псточно од Олте борба се наставља. 3' долини Јула наше групе потискују стално непријатсљаКод Оршаве успорено бомбардоваше. Па јужном ||>ронту сатуација непромешена. Кталијански коминике Рим, 19. окт. Непријатељска је арталерија бомбардовала доста живо натне, псложаје у долвнн Сугане, на извору реке Ванои, п на фрсшту Јулијанских Алпп. Наша је ар тплерија одговарала. Један непријатељски аероплан пао је у наше линије. Једап је авијатичар убијен а друпа заробЈнен. Румунски успех Атина, 19. октГрчка агенцпја јавља да су румунске трупе предузеле сретнс против напзде на више тачака фронта. Немци су боли прнмора нн да се повлаче. Оне су заробиле од првлике 2000 војнака, заплениле 12 топова и 11 матра.љеза-

Нвмачки авај^тичар Бвлке погинуо је Париз, 19, окт. Јављају да је апарат славног немачког авпјатичара Белке-а оборен од једног енглеског авијатичара. Белке је одмах умро. Бомбардовањз Ремса Парзз, 19, окт. Од 12. октобра Немци су без пкаквог војнег цпјбн отпочелиопет бомбардовање Ремса. Првог дана само нзбачено је 150 граната, које су кзазвале пожаре. „Дојчданд« Базел, 19. окт. „НациОнал Цајтунг* објав.љује, да се може као сгпур н о сматрати, да су -Дојчлапд* п «Бремен», немачки сумарени, који су исгли до г мервчких обала. пропалиСа румун. Фронта Ситуација сн сталко по' : ол,шава Лондон, 19. окт. ЈавЈБају из Букурешта и Петрограда, да се снажне борбе настављају на ердељском фронту. У току последших успеха против војске Фалкенхајпове рускорумунске трупе задобиде су 3000 аусгро немачких зароб.љеника од којах 900 у долини З' т зула, а 900 у долини Јула. Непрпјатељски губици су огрошга. На терену је остало само овде 1000 лешева аустро-немачких, 2 багерпје брдских хаубпца, 11 митраљеза и много ратног материјала пало је у руке нашим Савезницимз. З г дслини Олта румунске трУ пе напредовале су 7 миља. 3' својим коминикеима призпа ју Немци, да у Добруџн нема промене у ситуацији п да су Руси отворили жестоку арт. ватру на целом фронту Стохода у Волинији. Вигие леаеши из пемачког извора гоеоре. о ст/млшној руској сфанниви на це лом огро.чном фронту од за■ лива Риге до румунсш границе. Париз, 18 . окт. Марсел Итсн, познати францускн војни кратичар пише у «Ехо де Пари»: »Ја сам увек тврдио, да снтуацпја арми.ја под командом Фалкенхајна, фон Сарца и Макензена наплази на огромне теп г т<оће а да пх сваки дан који пролаза приблпжава коначној катастрофи- »Руси ша.љу свакодневно појачаша у Румукнју, док је војска

краља Фердинанда још нетакнута и јакз. ‘У Добруџи повлачење је пзведено у добром реду п румунске трупе утврдиле су се на одлично организованим положајвма. »Међутим Румунв врше противнападе стално са успехом иа БугароНемце- Осим тога шихови шефови шуабова одлични су вој* ни тактичари. ♦Није немогуће да су аустронемачке трупе са огромним напорнма постигле неке успехе. При свем том, ситуац ■ја је усаостављена и иобољшана у току иослгдњих десет дана. Руси ће ускоро бити у сташу да скрше непријатељскв напор«.

Сумаренсни рат Ториедозање новид грчвих лкђа Атина, 19. окт. Грчка лађа „Масалија" торпедована јс у Средиземном Мору од немачког сумарена. Једиа норвец:ка лађа спасла је л.удство и одвела у Гибралтар. Осам ове потопл.ена је још једна грч: а лађа у Средиземном Мору. Грчка лођа ‘Кики , која је јуче око 4 часа по подне отпловила нз Псреја за Кипар торпедована је такође взван Флевеса од немачког сумарена. Лађа је потонула. г 1етири матроза су се удавила. Остале је спасао један француска торпиљер и пренео у Пиреј. Атннско становништво је запанзено оапм злочинима пемачким. Узбуђење је веома велико. Атинз, 19. октГенерал Хбракис учшшо је сензациона открића поводом торпедоваша ‘Ангеликс". Он тврди да се један немачки сумарен одавпо бавц измећу Флевеса и Пороса. Снабдеван је од више пирејсках трговаца, које ће он ускоро доставити, Генерал вели, да му је један познати трговац у суботу рекао, да треба предузети мере, како би се спречнла катастроф>а. Он је одмах пззестио енглеску полицију, ала је већ било доцкан. Лондов. 19. окт. • Тајмс*, „Дејли Њус«, и »Морнпнг Пост» говорећи о торпедовашу ‘Акгелике’ тврде, да се шаијунажа још води у Агини и ла се сумарени снабдевају са грчких сбалг.

Ф Е Љ Т О Н КаракзерзстЕке — Аустро- 3 'ггрска без нвде. —

Стање у Аустро-ЗЛарској нвје [ дОбро. То мн знамо, то зна и ! остали свет, алл то осећају сацо онп који се још и сгда налазе под шеном управом. Оин то осећају, али не смеју о то.ме н да говорс. 3' почетку се на све то толпко пазпло, да су хапшени и кажшавани чак и они, за које се могло претпоставити да ће о томе — мпслати. Онда ствзр инје пз ■ пледала рђаво, а привидни и при- ( времени успеси давзли су изгле-' ва на победу. Доцннј- је све кренудо суио врат. Унутрашње стање свакога дана бивало је теже и несносније, а на фронтоввма је постајало све

опасније. Све се взвенило, и т< толнко, да је у последње вреу.< изгледало певино и природао ош што се у почетку строго кажња вало- Пре се није смело нп по мислити, да аустро угарска вој ска може претрпети пораз, а са да јс то сасгим обично, јср по стоји и горе — а то гор?, мОжД: и најгоре ке сме да се спОмене па је оно прво, што у себп криј< једну повољнију обману, да с улепша ситуација и привпдш смањи опаскост, слободно и п подлежи контролицензурске стра гости. Два ди;алога, што је »Хрват 1 ска» у броју од 23. септембр

донела, речит су доказ стања у ј Аустро-З т гарској. Донссимо их овде у целвни, да се, по ономе што јс сада слободпо, вида ко лико се много крије у плашту онога што се забрањује. I. Ораховић и Биргер. — Шта велите о Румунијн? упита Ораховнћ. Бпргерово се лице намргодило, постао је мрк као градске светиљке у ноћп — Хм, да! — одговори, тешко уздапув, и стаде се плашљпво обазврати на све стране, а онда шапћућим гласом настава: — То је почетак свршетка! — Мислитс? — упадне првп. ,— Свакако да је желсти што скорији свршетак. Али ове кзда јице ие смеју иааћи некажњениОни који су тако бесрамно прекршили угевор, морају осетитн I

казну. Склапати угоиоре, а иза леђа се спремата за рат, чо је лоповлук крајње врсте. Слушао сам и слушао, а све ми сс чинало да сам то негдс чуо, кад се наједном сетим, да сам то све чптао пре иеколико дана у ‘Пестер Лојду.» Господ Ораховаћ је очито читао друге новиие, јер је пажљпво слушао сваку реч и иекако се горко сме јао, а онда јс стао у уво шап тати Бнргсру: — Али дуже издржати не можсмо. Непријатељ овде, неарија тељ онде! Свакако иного непрпјатеља чпии ствар замршеном... II. Он и она. Она: Но шта ново, како пде? Он: У канцелараја? Она: Али ие! »Горе.‘ Он: Где горе? I Она: На северу.

Он: Та ваљда знате, да су заробила три стотнне хпљада.... Он: Чвтатс ти швајцарске листове ? Она: Дакако. Наша п онако не пишу. Они мисле да ми тако нешто нећемо дознати. Он: Цензура! Цензура ! Али нешто ипак не знате што ја знам. Она: А то је ? Он: Да су пропутовали у Бугарску. Оиа: А ко? Он: Јапанци. Дакако да има Рус.а, али Јапанци су у претежиом броју. Она: Па то је било п очекиватн...! * Ове две стварчице говоре вшне од многих других удеравања. Мора да је у Аустро-ЗЛарској стотину пута горе, кад је њена строга цензура пустила ово, што доказује, да је у држави рђаво.