Velika Srbija

х -2.

СОЛУН, СРЕДА 19. ОКТОБРА 1916.

ГОД. I.

т СРБВЈА

Ш%: јЧЈЗЖ. БЕНВ 1

ИРЕТПЛАГА ИЗ"ССЛ : Иес:^~о 3 ^рапга, -;смс-гечио 0 -уран&ка, годиггге о 36 фравака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Свтнд огзаса 0.20 фраа. од петвтног реда, век« огласн по погодби. Новац св полаисе држанппм коиегаржма и днпловатскик ваступниш.-вниа. .1ИСТ II31АЗII СВАКјГДАН 110 ИОДНЕ Ношту слатп иреп Крал.. Срп. Гопврал. Консул га у Солуну. • РУКОПИСИ СЕ НК ВРАЋАЈУ Стан редакције К тломбо у.тица бр. 33 ЗаЈошцао Поједпнн Сројевн се иогу добпти у СолјНу код агеац*је „Друштва грчко штажоев уллца Бу.ггарокгов бр. 3, блпзу главне поште.

БРОЈ 10 санг.

№

Даректор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

јјв нарочато карвхтсристич-јистинг, начела и нзучне те]но, то еу појавн који дз-1 козине најлакше цримзју са јтир&ју одаз&а, још од крз- јмо код онкх елемезага, који јја дзокајесгог сголећа ијпмају исте спссобности, осокоји се чес.то сусрећу у

ОФАНЗИВА 7 Д0БР7ЏИ Лондон, 19. октобра. Рајтерова агенција јавља да су јнзшој понеенвца. Д% еиомзнеио с&мо ооз прммсре: Чим се Србвја појавЉујз на по^орнаци светској као јака р{ консолидована држл ва, ми јс вг-диио као с&бсз-

руске, румунске и српске трупе отпочелв ооанзиву у Добруцк.

Румуни у офанзиви

Букурсшт, 19. октобра. Руска 'аојачпња стижу свакодневко на фронт Предеала. На овсј тачки Русо—Румуни иредузели су контраофанзиву, Пистигкут је. в(/1 арви и важан резултат у околини Иуедеала. Лкцчја на овом сентору настаеља се усаешно. (Радио).

СРБИЈА И фРАНЦУСКА Познати еу мотиаа ко]н ! днктују ств&рање сс.в?за нзмеђу поједиаох држав* и народа. То су прзенствено заједзпчки интвреса, који базирају на дефанви ви илп пак нмају за мотив борбу нротаиу општвга нс прнјатсља. У овом последн,ем случл.ју ма чвсто ви дико д» се бр&таме и са саик хетврогена елемвати, којс оу ввксзкма бали у међуеобаој борби, алиЈетЈ по среди уи?к заЕојеаањгтуђих лвгитииа^х аогед«. Али ;:*д се заустазгмо на даиашн.а нг.ш савсз са Франдуском, констатоваћв мо да нас авсу зблкжзлв вгоистиччи мотиви чкји је смер завојвваав т?ђбх о бласти плк намвтањз наш^ вољс друг м народимд; протгв клш савез са Фраацуском је једна саоатана манифоетацијв наших ит> ветвих каракгера у борби га одбрану спштих тековина скгромдно науко и ци вилизације. Побе (О, које је извојевала фракцуска револуцвја, постадошв еајвдничко добро целог човечааства. Њ«нв идвЈв загрејаше све оне народв која су одзнјнв роптали у б^рби са сваиа старим традицијаша и прлдрасудаиа. Негдлшња груба сила, која јв оличавана у гавојевању туђих држава и народе, арушваа је оштрицом нвумитмв гилотине, а на м« сто тога је ирокламов*на н&порочна Иотнна слободв н једн&кости —наче ла, која еу могла добити јсдеао оваалоћте у ства* рању народних држава, ко је ће почивати искључиво на вткографском принципу. То је д&клв главна чиње-

нкца. која кас је здружала у борби црогиву онзх гкарода, који су устали д& сруше и у«пшта овс тековвне; Нем, чка је била та сила, која ја еа својии савезоицима повела бгрбу са циљем да лзшн људетво благодвтн савреиенв док триее о пошгозању сввх међуиародних аката и ебавеза, како ба од те реакцнје иевукла све корпсти диктозаа:: средњевзковнам себечаии иитврвсииа. 14 арема томв борба Фразц,ек« сма у себи један виши, идеал нијн мотев; то је одбраггн нгвојгианзх начгла олвчсна у слободи малих нврода и Јн^верзалне праздвв правичноетг, нв којама по чивају и мсђународнн одао;и који зајгмчавају по трвбау хармоиију у еавреК8НОМ ДруШТБбКОИ И Др ЖбВНУМ животу. Француска ј©, руковође на оаим вачелима, уложила, у друштау својзх црп јатсља, ввлике нааоре дск јв усталозље* садањи с&М05ТВЛНИ цолптички живот Грчкв. Он* нлје желил* ивкаквпх жртвва у вслакој борби ирстизу Аустрвје дв бн извојввала уједињвњг свих Талијава, а сада гмо и ми доживела ту срећу д» с* са јунацама са ВДарн®, Вердев* и Сом«.. пађ мо у бораи т оетварвњ© наших освештанах идеалв. Овдв ћемо с» звдовољ ством козстатовати факт, да је в&ш народ од уввк гајио и нпрочите симаати је према својој садашњој савезвици и ако су наше отаџбинв одвојене тако о громним просторијама и географскии објектима, и што

оине, иасави и прс-диглози' иије. И према овоме биће нам појмљаво да правално оценимо и протумгчимо постојгће симоатаја прожете Нспзколебљкзом љубављу и оданошћу нашега нзрода нвду Француске, а мудри преиа нашим зашгнтницаидкраљ Урош 11рвз, то јв са- и моћаим сзвезннцима

везништвЈ појачао и крвни« везама оженавши се из куће

Французима. Ио и порсд тнх наших

Авжу1а, са Јеленом чкја Је • заједничких особзна, које хумана и цивилизаторгка у- нас сј,:дгњују, свде су с :

лсга у наш ; м народу дооро позната. То је било пре седам Ееков?. Од тг.да ее у нашем државном животу у

појавили и идентифаковалн в наши зај : ;кнички иитере си. Јер, наш непрајатељ је исти, заједничкз, којк је;

век и у разаим облицима - устао да са грубои силом манафестује француски уш-јнаметне свој деспзтиези сви-

оба савезнгка још већма и јачо ириблажати јеДги другоме и тимг сјединатн наша же.ље, осгћвје и идеје у једау мисао и један кдеал; а ми верујамо у моћ Провађељх, које ће крузисати ааше зејадничке напоре, који су надахнути једано начелом правде, морзла и правичзости... ПОЈШТИЧКе БЗСТЕ Атин.ч. — Граф Мврбах, нехачки вослаинк, посетио је јуче мииистра спољних послова Зало: кастоса п са њим се дуто разговарао. Атмна — Јуче је »ржана мијнистарска седнвца на којој су ' мзннсгрк дискутовали о торппљп-

ц & ј, К01И Је престао сатур- ш нама. И према томе об- ;раљу >)Авгелике .. Седница је *оском иввззнјом Каргктери •! новљењем Срозје и уједи*.

стично Је напоменути да јс у добг Косовске бетке, приређено нарочнто благедарење у Париској катедрали поводом ерпске победе над завојевачама, јер је био допро глас до француског на рода о туроком поразу.. А.ди ипак и порсд дугог и тешког петвексвног ропвтва, и аорзд оаог ужасног всториског искушењг, наш народ је задржас старе сим п&тије, које су посгале н раздаојнн елеменат његовог блћа. То се на]лепшз огледа у овои факту. Чвм је, после толаких крвсшролаћа васзовтазљгна српска кнежевина, ми еидпмо на челу нашег министарства војнсг ауковника Модена , сина велике Фрзацуске, хо '2 је први положио основ асдерном у ређсњу сраске војске. Али ввсу само ове чињенице, које нас подс.ећају на наше узајамзе пријатељ ске односс. Цео наш др жав-ш жлвот н адманисгратввни сист^м базира на ши раком демократском духу п аринцаау, прзмљених од француског н&рода. За тим наша наука и књижевнсст има да захвзли свсме раз воју и н&аретку поглавато фракцуском ревесансу, које |е нашао највећег одјека у Србији. Ове појавв г.е могу протумачитн јвдино тим‘што с“. карактер и ментвли тет нашега народа у свему подудара, слаже и идентафакује са отвореннм карактером адемикратсквм дух м француске нације, коЈа 1е вазда служила свима зашим последњбм генерацијама као модел и узор наш г друш твеног уређења в државног консолидовања. Јар је поааа та истинв да

њењем Српства постзћи ћс ;е таква резултати, која ће

сга дуго траЈала али нвјс конета никаква одлука.

Ђ Лазарееић ОА СРПОКОГ ФРОЕТА — Из мојах бележака —

II.

На положајима.

ло посте указа сс и вемачкп иа]лО мањи, жућкаст. Полетеше је-

....Освануло хладно јутро- Не-; жан према другом, ивмепишс пебо ведро, без облачка. По тргвк ј колико мптраљеских цуцља, па прва слана. Лево од полОжаја, > снакв на своју страну. Неагчкн у даљини, впди се Перпстер. Тс ! митраљез оставља за собом грат

ме му се белн од снега као у старца. Десно од Кајмакчалана, са северне стране, снег је запра- 5 шпо, па изгледа као напудрован. То је увод у зику... Војнвци, Јстража пук. штаба,

од митраљеске ватре. Сваки мстак је као малп шрапнел. Распрскавајућв се он оставља беле куглице дима. Са левог крила од Лерана, почиње да гудн опет. И ноћас се

већина још спавају, покривени чула бор6а на оба крила . На на . шаторским крилима. Стражар од- Ј шим положајима .... целе ноћц ба . мереним кораком шета поред пу- цане су с вре иена на вреие ро ков. заставе. По неки се умвва| вовске б051бе . Драсак је пролана реци Броду, која вечито жу- мао брда и долпне Скоро уаек борн преко камеља. Гелефонисте 1 6и ме про6удпо . Алн навика 1е увек, дан ноћ, на смену, код те- друга приро?а Ја бих се само лефона. Оно стереотппно «ало, ‘о^ренуо на друту страну п одмах ало 55, 101, 33 ћи; ало бригада заспао . И ваше 6атерн ј е иису на положајвма..., ало штвб на М0ровале . Од време^а на вреке положају < итд. поаавља се не- куцнула бг, по једннм разорним престзно дан ноћ... бугарске ровове — тек да пи да

Пред штабом, преко ноћ доведепа три бугарска заробљеника. Један од н>их рањен у плећку, лежи. Двојица ссдс. Средовечни људи око 35—40 год. Они су лз 8-ме Тувџанске дивизвје, 10 пук. Изтледају мп уплашени. Рекох им »не бојте се — неће вам бити ништа, ма не убмјамо као Бугарп....« »Нас плаше офвцирп да ви кољете... ми би се свп предала, јер не можемо да издржимо вашу артиљерију. Нз наше прве роте I дружнне, за ових три дана, од 270 душа, »остомаха« 110 душа — сичко ранено и убито...« говори један од тројаце.... »Ево аероплана, поранио — велн војник указујућн прстом тосе извеспе ре.... То је наш, велн други. Ма

па знаље да смо ту.... — На левом крилу с-ко 9 сати све јача канонада. Између Лерина н Кенала води се борба... На пашем телефону наређује брпгада : у 1о и четврт сах. артнљерија ће 15 мкнути бомбардовати непријатељске положаје... Затим нареците да пешадија наступа под заштитом артиљерије.... Разумем — одговара командант. Затнм се издају заповести,.. Међутим и са левог крилачује се артиљерија. Тамо Дринци нападзју. Врх од Кајмакчалана не* прсстаио е кнгв црним димом од разних и белих кугли од шрапнслских граната... На нашем фронту почнње артц-