Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

брсј т:

осакаћена по рОвовима, а раљенапп се преввјзју са изломл>еним кссти.ма. Сунце се се већ клонп смпрају. Телефонски .линијаши продужују спрсводне жице батаљон ске до заузетпх положаја. Батал>оне кујне сипају вечеру а товаре на мазге да посе на положаје. Посао: мрцварен>е, и међусобно убијанл по некаквим на казнвм међунароиним, а »учени« жуда кажу и природнам принцапима, свршен је. Треба дакле је ств п чувзтв снагу за даље убијање и мрцварепе. Ја овде, у одломцвма из мојпх бележака испцсујем оио што видик и онако како осећам. Ја вадим из бележака оне карактсрне моменте да читаоцима у бле дим потезима представим сличицу модерног ратована- Дапаш н>а систем ратовапа није онај нз

проаглих наших ратова. Док је у прошлим ратовима гливну улогу играла пешадија, данас ту улогу врнш артиљерија. Немачкз је овај начин ратозаља прва у праксу увела са успехон. Савезница су прихватила озај принцип и извели у пракси на највиши степен- Оии су превазишла своје протпвнике. Оргагшзацијазв|израдуартиљерпје и арг. муницпје код Савезника достигла је савршенство како у квалитету тако и у квантитету. Савезницн имају у томе и једин ведаки плус: Америку и Јапан, који за н>их лиферују топове а муницију. Са то.ч снагом •— иа крилима артиљерије; преко брда од слагалишта гоповске муииције а уз челичау из држљвост наших вредних ратниника ми ћеио брзо са прага иа ше Отацбине бити и господари Велике Србије!

це на брдима, Дитољиано и Скопои на Карсу. Непрпјатељски ае роплан бацили су бомбе у долинп и долину Нагрезпна, у околпнп Торецо. Пије било жртава ни штете. Румунски комкнике Букурешт, 20. окт. На северном и северозападном фронту код Тулоса и Вама Боеде нашта се значајније није десило, Код Браточеа и Пределуса ло калне борбе. З г долани Прахове ми смо одбвли једаи пепријатељски напад код Уигија Море. На левом крилу борба се паставља. Код Драгославеле ми смо напредовали на лввом кралу и заробвли 36 војпика. Источно од Олта води се јака борба. Код Јула наше трупе потискују непрајатеља. Заробљено је 6 официра и 60 6 војника п заплегкен велики ратаи матерајал.

СА 1РАТНЧХ Франдуски коминикб Парнз, 20. окт. Северно од Соме Французи су имали успеха сеаеро-источио од Ле-Бе. Сва немачки вапади сев. псгочио и источно од села Саји Сајизеле одбкјегш су. Зароб.љеао је 70 војника. У Вогезима југо западно од Алкири одбилн смо једаи непријатељски нападДоцније. — У току јучераш н>ег дана Французи су имали озбиљне успехе северио од Сомс. Северо есточно од Ле-Бе наше су трупе после једнс борбе заузепе два немачка рова и заробале 120 војника и 5 официра. У једном другом нанаду француске су трупе освојале југоисточпо од Саји-а један систем јако утврђених ровова близу шуме Сент-Пиер Васт. Заробљепо је око 50 вој нкка. Немци су у сзом јучерашњем аападу на наше положаје код Саји СаЈазела претрпсли прави пораз судећи по великом броју лешева који се налази на бојиом Пољу. Према новам пзвештајима аедокупан број војника, које су Французи заробили на верденском фронту од 11 октобра износи до сада 6011 војника од којих су 138 офацира. Заплењлн ратни матерајал је: 15 топова од којих су 5 ввли ког калнбра, 51 равовски топ, 144 митраљеза, 2 безжнчне телеграфске станице, велики број пу

фЕРОНЈОВА шака и другог ратног материјала. Авијатика. — На фронту Соме у току 19. октобра француски су пилоти оборили два немачка аероплана- Солунски фронт. — На левој обала Струме, ешлеске су трупе нанале Бугарс и причвниле им велике губитке. После јаке борбе, Енглези су заузели јако утвр ђено село БараклаЛЈуму- Заро бљено је 815 војпика. На сектору између Дојранског језера и Вардара, артиљеријска борба. области Црие Реке српске су трупе одбиле немачкобугарске нападе. Енгласки команикв Лондон, 20 окт. 5' току претпрошле ноћи вођене су успсшне борбе против немачких ровова северо источно од Фестиберта и код Месине. Јужно од Анкра, непријатељ је бомбардОвао наше положаје. На осталом фронгу ништа значајније. Италијански коминиквЈ Рим, 20. октобра. У току јучерашњег дана била јака артиљериска борба на целон фронту. Носле подне је дејство артиљерије било врло интензивно у зони источно од Горнце и на Карсу. Наша су авијатичзри имали више борби са неоријатељским агропланима. Два зустрнјска аероплана оборена су. Једна јака наша ескадрила успешно је бомбардовала стани

20.000 ЗЈробљзника Лондон, 20. октобра. Дописнак „Тајмса“ у Букурешту јавља да су румунске трупе. према званим пзвештајама, одпочетка непријатељства заробнле 20.000 војника. Немачки војници изтледају деморалпсани. Сви су мање внше млади. Сви аустријски војници који су заробљени доп ;ш су са фронта Сочс. Сви су заробљевици у врло мвзерном стању. Операције на Соми Париз, 20. октобра. Систои ровова које су Французи одузелп јуче Ненцима познат је под именом Рфалц. Измвђу Саји а и Сајизела вма један други састем роаова и за овога су друга немачка утврђен>а која се протежу.северно од шуме Сент Пиер Васт. Ти се ровови зову : Вагнер, Бејрут Валетин. Јужно од Соме 11емцо су мислвли да заузиу вис којн доминвра когу 97 јужно од Бијаша. О.чи су само успели да уђу у МесонСт и у ровове које се палазв северо од Мајура. Заузети терен од Немаца силази у нагибу ка Псрони. Он је изложен ватри обадве артил>ери;’е, али не тако са ненријатељске странс као са наше- Неицима је орема томе било лакше да обвоје него нама Ала са заузећем истакнутог по ложаја успеће се да се потисну Немцн из тнх полОжаја. Лондоп, 20. окт. Најважннја операција последн,е недеље на Соми јестс пара-

лелно напредовање францусквх и енглескнх трупа. 16. окгобра британске трупе напале су пепријатсља сев.-зап. од Леве и заузеле су три одбранбене непрнјатељске лнније, а потом су сутрадан заузеле нове положаје. Французи су помакли свој фроит паралелно са енглевком линијом напредујући по .'>—409 јарди, сев. зап. од Саји-Сајизела, спроћу пута за Батом. Борбе у Мнсиру Лондон, 20. окт. Догшснпци евглесквх ластова телеграфишу пз Мисира, да мисир ско-арапски фрош представл.а такоће да јс важан, како Арапи не смеју да покушају озбиљне иа паде. Вританске трупе утврђују се стално Одбрана Адена је потпуко органазована. Ова варош је одлдчна стратешјска тачка.

Суиареасни рат Погреб жртаза са »Ангвлике« Атнна, 20. окт. Грчка влада забранила је по греб жртава са »Ангелике« у Атини бојећи се нереда и манифестација против Немачке. Г. Лаиброс је азјавио, да ће све увреде Немачке бити строго кажљене. Пиреј, 20. окт. Јуче је на свечан начин взвршен погреб жртава са »Ангелике « Огромна маса свста дошла је ради тога у Пиреј. На погребу су узела учешћа сва пирејска и атипска друштва. Поворка је износвла око 70.000 људи. На пред су вшле музнке разних друштаза, ношене заставс радничких корпорација и 80 великвх венаца. Присуствовали су погребу адмиргли Фурне и Падмер са штабовима, посланици Споразума са војним агашеима, председници атинске и пирејске општине. Посмртни п вор држао је секретар радничког снндиката, г. Лалиотис, који је завршво призвавшв Божје проклетство на бестидне убгце. Крај његова говора доче кан је једнодугшшм узвицима: ,,Доле Немачка! Доле убицеН Адмирал Фурне положво је венац о* хризантема. Атина, 20. окт. Командант једног кемачког су марена нзјавио је нед.двно капетану једне грчке лађе, која је пуговала из Орапа, да је ои до бло наредбу да торседује спе лађе са грчком заставом.

Ф Е Љ Т О Н + РАДА ПАЕТНТ. мајор Говвр држан у Звјтннлику прилизвсд н>8 ове сзхрано.

Стегао сам срце и угушио бод када сам болан пошао да те витем. Ко зна кгх ћсмо се видети још, последњи друже и пријатељу. Мвран, поносан, путујега опа ма са којлна се пре десет \ одииа у маленои ђачкои стању у Босанској улици сгстајасмо *а један другоме дамо завет за службу народу. Бујан, иун жавота, сиажан и весео, прави с*н твоје Крајвне био си тада, прајатељу, ■ одлучно првступио многима који су тада били, а којих иема вшие сада. Коцка је би жа бачена. Удобам жввот а буран провод замепмо си

тешкои граиичарском службом. И други пут налазвм те на караулама Копаоника и Рашке где трајеш дане у опасности и проводгш! бесно нрћи са пушком у руци, чувгјући пролаз онима који ускакаху ореко граиице да шти те робље, и прнхлатајући клбнуле у борби на твоје широке братске груди. Многе си допратио, маоге си прихватцо, друже тада, којих нема ваше сада. А 1912. преа пред првам со коловсна полетео си, весннче слободе, ка Шзра л Перосгеру у борбу за ослобођењв. Ммогвх је тада бипо брате којих нема ваше

сага. И рат Бугара који хтеше да подјармс поново ослобођеног ро6а нађе те на граница Малсша где се разбите гатарски вали о каиене мншице вашс. Будни чувар)е слабих, твоје место ниса иапустио на када су друл и оставили мачеве да уживају плодове слободе. Са иногима другпма који гада беху, а којах сада нема вишс, нађохте где са снежних планиаа Пехчева гониш разбојпичке банде татарске. II сви смо били мирни, и сва смо бмли си гурни када си ти па стражи. Ти стижеш свуда и стигнеш кад треба. Нотен на крилима својих соколова са Таре на Романију, Јаворпку и Дрину, ни тренутка иисам брннуо шта Ке бити ако будем пао, Нада ме није прсварвла, јер оног дана, када падох рашен ти са побро стпгао в из-

летео пред мојим јунацима, о да дввиа лета. Ко би могао забора внти славу нашвх босаиско-хер цеговаоквх тића пвлвх у борбама на Власмни, ко им не би клнпао за борбе на Лесковцу, ох, ко их не би жалио, јср многих је тада било којвх нема више саза. После пагнанства из земље по ђосмо друже, сгарим својим стазама, *а са њих Отерамо злотво ре који нам дом и земљу скрнаве. Полегеше неуморно наши храбри тићи, а најлепте и најбрже легео си ти. Предњачећи храбримз, крплима својим ломио си гвожђв, пза којнх те душман дочеквваше. 5’ суновраг је Тата ран бегао од твојих удараца на Островском језеру, Ектпи Су и Лерину; кво вихор развеја их са Кајмак чадана, и аотера мх са прага земље своје, којој си ;клвот посветио, да јој се жртвујеш

Солун, 20. окт. .1ађа, која је на Митмлену м Хиос водила пуковника Јоану са штабом вратпла се синоћ у солунско пристаниште. Капетан лађеописује своје опапш путовапе. У пролазу поред острва Паспароса избациле су обалске турске багерије на лађу 6 граната, не погодивтп ому. Затим је један неиачки аероплан покушао да је бомбардује, али без успеха. На пугу за Самос, капетан је јасно видео оптичке знаке даване непријатељу са обала ХиОса, које тек беше напустно. Он је одмах извесгио телеграфски гувернера Хиоса, који је ухапсио више сумњивих липа. '

На румун. Фронту Сизузција се стадно побољшаза Лоидон, 20. октобра. ‘Рајтерова Агенцвја* јавља: Према сигурпим вестпма из ру* мунске престоиЕце ситуација на руиунско 4 фронту знатно се побољшала, како на ердељском тако и на фропгу Добруџе, благодарећи знатним руским појачањима. Руска помоћ појачала је јако отпор румунских трупа и дала румунском генералн!табу времен?* да припреми свој план. Са пуно озбвљннх разлога верује се, да ће ново груписање снага у Рум/нији и стално ггридолажеае русквх појачања ускоро потпуно изменити ситуацију. Један всликп резултат већ је постигнут: Букурешт није више взложсн кепријатељскпм аеропланима. Услед доласка многех фраг:цуских и енгдесккх аероплана у Букурешт, Немцн су од пре 15 дана обуставили својс вазиушне нападе нл варош. Румунски послаиик у Лондону свакодневно прпма најсрдачније знчке снмпатије од енглеског народа. Миннстри, чланови парламента, шефовм свих политичких странака дају изјаве, а Савезничке владс категоричка уверавања, да ће у«ганити све напоре, да се помогне Румунија.

Извештај т Србф Милева Ивановнћ из Зајечара извештава Светозара Пвановвћа обућара из Бол.евца да су н>егови сви живи и здрави. Јелисавета Растнћ иа Београда Батољска 98 моди за извештај о Сави Ристићу трг. из Београда. на Сивој Стегга са многима који тада беху, а сада их нема вишеСтегао сам срце и угушио бол, приступам ти цобожно. Како си поносан тако мртав, побро мој; смрћу би зар хгео *а покажеш колвко ти је живот био узвишен над ситним злобама и неправдаиа које су те прагнче. На твојам усиама нема презрења јер си велпкОдутан увек. Ни грага од огорчења на лику гвоме, јер си свесган да си испунио и последњу дужност према Отаџбини. Ја орећзм колико ск срећан јер Домовину гвоју већ Слобода зрачз. На лицу та лебди радост, јер одлазиш својима, — оаима многим који тпм путем одОшс. Ох, како ли ће те забринуто Дочекаги, побро, и како ли ће .тужно питзди те за нас друже. Реци вм, побро, да љубимо Отаџбину и Слободу истим жаром као и пре; нстипа