Velika Srbija
// -/Ј
БЗ.
СОЛУН, СУБОТА 22 ОКТОБРА 10x6.
ГОД. I.
аздгал
НР5ТПЛАТЛ ИЗГГССП : Месечло 3 -^оаегвчпо 9 .*уа*ака, годаисп,* 36 фрааака
ЗЕК 2 В 1 Н
ЦКИЛ 0ГДАС1ШЛ : битнк огнасп 0.20 Фран. од пегптног реда, шв огласн по поггдбп. Новад со пол»же драЈлошхм коиесарвма н диплонатешгм аастутшигатв;:ма. .ТИСТ ПЗЛАЗИ СВЛКИ ДАП ПО ПОДИЕ Поиггу слатп преко Крал>. Срп. Рснврал. Копсус .та у Со.ТЈЛу. РУКОПИСН СВ НЕ ВРЛЂА.ТУ •тан рвдакцнје Коломбо у.тнца бр. 33 8Лтв;*■ е ПојодиНН бројсвн се аогу добатву СолЈНу код агснцијв .Другагва грчко гатанпев улица Булгароктов ор. 5. блпзу главпе поште.
БРОЈ 10 савт.
Двректор Л. ЈОбАНОВИ К
I
БРОЈ 10 саат.
К Р У и ^
Грунуша звопа бунтоваичклм збјком, Ко да у ноћи гсрскз рекв плав^; И страшзи Орач, оружлком руком, Закуца с нова на к&аију — Слезо ! Скупио децу на мору широкои Ко разбгјено јзто птаца врапа; Замрла река груну стариа током, М прште прућ® Каиау аа брани. Огворишо са врата цркво евете II ееди старац кликау из олтарв, И ка еред хрпма разореног сратв Крваву руку Мучеиака — Цара! Подиже очи у правцу заоника Са кога авђо набвзни св јави, И прими етарац, — од божјег војаака И гл»ву му — жатна вззац етави... 13. окт. 1916. Мдаден Ст. Ђурнчић
ЊНХ 08 А СУДБЦНА — Питање исхране код наших напријатеља —
У Аустро-Угарској осећа ее већ сада оскуднда у животнтм намирницама. Оао годишња жетва јв оманула, а ни ранија, која је бала много обалатвја, нијв бала довољна за исхоану стаН0ВНЗШТ5В. Да ба се попу нила огкудица, увозило се делом из Р/муннје, а двлом и из Бугарекв. Али је улаеком РумуаЕЈв у акцију у корист Сала аз Споразу ма првл азвор сасвим пресушио, а други јв нчдовол»н и за исхрану Бугарске. Турека, Како јв позаато, сразморно врло нало жита про*зводи, и ранајв јв би ла пркморааа да у знагним колгчинкма увози са страае. Сад јв еваки увоз онемогућвн. Услед гога и Турска се налази у бвзиз хазном положају. О Н-МаЧкој не трзба ли гоаорита. Оаа Је у житу била увек сскудн«. Познато јо коли ко св Н*иачк& мучз да подмири минималнв потрвбе евог етааовништва. Упркос организацаји исхране, рв дуцирању порција п аљ&ч* кању сзојих савезника, Нв мачка јв до сада озбиљно осетила огромне тешкоКе и ввлике нвзгоде у исхранв. Можв Сс 6-8 претери вања казати, да је у више махова гл&д вакуцала на њена вр&та. Тлкв* је стањо Цснтрах
аредст!5,вља псловзну про шлогоцишње жвтве- То ми не каж^ми: ма с&мо кон статујеио оао што каж» ааши непрвјатељи Ж*т«а Немачке, до прианању Не иаца, Једза можв, уза сву дасци ЈЛкковгну ШГгдв>у, да аодмири њ не потртбе до краја ове године- Како Је у Аустрији, можв да цослужк кво доказ »зјава ма ђарског по-ланика Пала зичиаа-а у пешт&нском аар ламевту: да „Ауетркја коазвквзетао корЈмпише« и да су се »њени агвнти разми лели по Угарекој", куПују жито и »ллаћају првко мак зкмалних цеа*“. Ништа није бољи аоложај на Бугареке. Како њихови лиетови јавЉаЈу, овогодишња жетва била ј® ма» го и заод просечзв, н аећ сада је редуцирана порција и војници ма и грађавима. М ђттим, Б)Г< 1 рк су, нв воде-ћи рачуна о сутрашњаци, и од овкквс жзтза продали Н мцима зватае количине- О Тургкој ј« уоаште нчаотребао говорити- Она, аон»вљ»мо, н« онако нема доета жига, а кад се узме да еу већи дво њенв ж> тв» одвуклп Н:мци, оада се може пцчнити њен положзј у најближон днаииа. Од езију оввх зем*л>а |јвдида је Угарска која мо да подмнрујв својв по них Сила и њихових г-анвз- трвбв. И он» јс* нбнља стегница бил(» до сада. О ј, са- ла оио шго имз. Али овв да оно ће, ако Је рач/ии- годинв није ви оаа вашла ца позитивна наука, бити мн >го И зато ни њена бу и твжв и горе и нгивдрж љивије. Озогодишња жвтва, како емо пре н&глаеили, сасвим је омааула. Она нв
дућаост није много ружичаета. Навсшћемо јед«н цримвр. Пешганска, дакле нађар
сха влада, вма да се бране о исхрана становнзштза на територијкма „круне Св. Стевана“. У ов 1 -м границама налази сс и Славонија. Ова, у осталом, обилује жзтом, а сама је у стању да подмирујб своје потребе. Чак може и да извози. Али сада не сб мо што не можв ниш* та д& извезе, него већ осећа велику оскуднцу у житу, и нвма изгледа да ће моћи ма гата уввсти нз Угарске, јер “на ова нвма“. Град Ос г -к, главни град Славоније, иде у сусрбт врло рђаве блиске будућности- Ево шта о томе пише »Хрватска Одбрана а од 2а. септеибра: „Како дознајемо, иде наш грзд у сусрет 1едној озбиљној ситуацији у погледу снабдевања брашном и хлебом. За соабдевање грвдскога аучанстза трсба нааме према садашњам нормама 510 вагоаа пшенаце. На тај контигенат задржали су 50 до 60 вагона сами ародуцевти, да обезбаде с.ебе и своју доужнну. По прилаци 50 до 60 вагона купклн су при ватнз на куповзе карте. Путен комасионара одр.ђено јв било граду од земаљског господарског совјвреништва 150 в»гона пшеаице. Од тсгв је пркмила градгка а □рознзација до 150 вагона, а аотрошила већ 60, тако да читава резерва пшенац , што ју јсш вма градска апровизациЈа, може пскрити □отр' бу још за — 6 недеља". Говор^кл даље о томе к&ко би се мегла оокрити, кад б« било дсбре воље, једна нбтвна пстреба, ллст настсвљз: П Н > гдг ћемо он да узети још четври петине још непокривенрх потреба — то јесг око 200 вагона крушнвх жатарицг, — то нека богови Знад/.... Град ска ааровизација их нема, а ево добава обавести да их неће ни добитн, док се напротив градско пуч&нство сваким даном умножава при доласком руМунзквх сваку И'Та ца....« Овзкво стање града Осе* ка ириближно утврђ»је стање у земљама крунв Св. Стсвана“. Из тога се може иавестм колико толмко по уздап закључак о том'% да ли Угарска, која се сматра житшцом Средњт 1 Европв, м:жч аомоћа св јим савезНЈ"цима и да ли т» помоћ, ако је уопште буде, може попргвити стаЊе и подми рити потребе Шмачкв, Аустрвјв, Бугарскв и Турске. Даеас је јасно као дан, ! да и с те стране оапда мо
гућзост најозбиљнијег от пора од стране наших неорајатеља. Гладан в нсдо вољно храњсн војнзкнеможе да се блје као спт, нзти може да даде отпср са том непријатељу. Пптање исхране војске, ако није важнаје, оно је најмање исто толико важно колшсо и питање муницсј и твхничких срсдстава. Наше непријатеље ма смо подразумввамо ту у прзом реду наше моћне савезнике — у муницаји претекли, а у питању всхране ози су оетвли иза нзс до изгладнелости. У тим двама глгваим услсвама усаошаог во ђења рата онз су меого слабмјн од нас и они ћв безусловно морати подлећи-
ПоЈШТЕЧКе 360 Т 2 Атива. — Лаиброс прамајући преиставнике корпорација у Пиреју, који су тражили гаранцћје за пловвдбу грчких лађа у Јегејском мору изјавпо Ј‘е: »Влада не може дати никакву гаранцију. Нека лађе не путују. Ја вам по нављам да влада не може гаран товатп*. Атипа. — Г. Залокостос, мпнвстар спољних послова, посетио је јуче г. Елиота са којим се споразумео о одређивању једне зоне која ће служити као гранвца између краљевске војске и војске Наро.Јне Одбране. Изгледа да ће доћи до споразума. Лоедон. — Сва енглсска штампа једнодушно напада грчку политику. Влада је примоцана да у скоро званвчно призна Венпзелосову владу. Ло дон. — Енглеска штампа тражи ј< днодушно да држаље британске влаце буде енергичније орема Грчкој. Она захтева да се атвнским властима ке допусти да казне војнике и чиновнике, који се придружују народном покрету. Страна штампа Н^мачка и Норвешка »Морген Бладет«: «Када Шведска предузима цере оротив сумарена, Немачка ћути. Кад то нсто чини Норвешка, љуте се у Берлину “ Тидгнс Тегн“: «130 норвешких лађа потопљено је од почетка р.-та, и то 18 без претходног извешћа. 38 подавило се у овим бродоломима Ова факта објашњавају довољно гнев и немир', које изазивају немачка торпедо вања и оправдавају потауно предузете мгре од владе.» • ,,Атенпост«|Штокхолм): «Нор-
вешки народ, потпуно сагласан са својол владом, подржаће ову свом својом енергијом•Председнпк Стортинга, г. Мовинкел изЈ‘авио је : »Норвешка треба јасно да разуме да мале имају да вспупе један великззадатак ; да бране ндеал и мир." Српско напрцдовзњб •ДејлвЛ1ељ» (НардПрпс): »Српско напредовање с оне страпе села Брода, Градплова и Велесела, на 150 км. од Бптоља од врло велике је стратегвјске важностп за све операциј’е протвв Битоља. Срби ка левом бугарском крилу налазе се сада вза гдавне линвје бугарског фронта. Војвода Мишић, кој‘п комапдуЈ'е корои српске војске рскао ми је: »Ја верујем, да је бугарски положај на Црној Реци најслабзја тачка њгпсове линије и ја сам назначао Велесело као непосредан циљ нашпх трупа.« Данас јс та тачка у срасклм рукама.« Око Халича „Наје Ввнер Цајтунт": „Блазу Халича, руска артиљериј’а постављена па околним впсовима и састављена у главном од Ј‘апанских топова, бомбардује сталво овај сектор. Русн су у више махова покушалп да пробију наш фронт, нарочато нападом у бок у правцу Балсовјеца. ОваЈ' напад им је најпре успео, али су најзад одбијенн од аустро немачких трупа. Руси бомбардују жестОко Халуч п у околинп ове вароши, евакуисане од цпвилног становништва, воде се стално снажЕе борбе.
Грчка штампа »Фос» Они у Атини туначе да је булоњска конференција да.ла право атвнској држави у спору с устанком. и да Ј'е преквнула сваку опасност којој је дкнастиЈ - а изложвла себе збот свој’е политике. Догод су ту сведочанства факата, излишан је ма какав одговор атпнским дворскнм п бугарским слугама. Устанак није никакав предлог нити молбу уаутво СпОразуиу у погледу династвје, нвтн је уопште то питање додирнвао, из простог разлога што је судбвна владај/ће куће јсдино чисто у* нутрашње пвтаље које неиосредно завнси од слободне вс.ке и суверенства грчког нароаа. Накада, ви у трчкој исторвјв, нити у исторпји ма ког другог народа, није било примера о неком владаоцу или читавој владалачкој пород>ци која би могла владатп против воље народне зато што је пОдржавана споља. То ћо питање решдтч уотавс-