Velika Srbija

;БР. 91.7

љж

ГП1. I 1 .1Л6РА 3

робљенвка и огроман ратни плен. Аустриски губитци су страшни. 21. пук Ландзера потиуно јеуни жтен. Штаб овог пука, трп ко манданта батаљона и око 1.500 људи заробили смо. Рим, 23. окт. Званично је објављено да су Аустријанци у току ове последн>е борбе круиисана талијанском победом изгубили преко 20.000 људа а освм тога 9.000 је заробљено од талијанских трупа. 0од»ско пнтање Неслагањв Аустријв и Немачке Јондон, 23. окт. Доииснак »Морнанг Псста«, у Берну добио је из ауторитатнвног нзвора пнформације поводом донешених одлука од стране ценгралних спла а које се односе

на пољско питаље. Преговори између Ееча и Берлина поводом тога и данас се настављају. Пре нгколико недел.а немачка је влада предложила Аустрији да образују нову пољску државу која ће обухватпти пољску краљевину и Галицију. Немачка би уступила новој држава провинцију Позен ако би Аустрија пристала да устуии Галицију. Услед ових двверзија у погледима решено је да се у пољској краљевани образује провизорна влада сд пољскнх политичара. Ова ће национална влада бнти гшд суверенством немачке царевине. Аустрија са своје стране прокламоваће аугономију- (У Галиција). ДВЕВНЕ ВЕСТИ

Ноаа ната. Адмирал Фурне предао јс а- Ј твнској влади ноту у којој тражи ј ка грчки торпиљерпбудуупотребљена за чување грчких обала сд сумарена. 'Горпиљерима ће командозаги француска посада. Поводом тога је сазвана мини старска сеаница под краљевим нредседниттвом

цу истока. Аероплан, је иримећен одмах и на њега је отворена ватра са ратних бродоза. Шрап нела су се распрскавали у непосредно у близини апарата, који је осетивша опасност почсо нагло да узима све већу висину, скрећући са свога пута и беже ћп у правцу северозапада. Савезнички аероплани дали су се

После седнице издат је званични коминике који јавља да влада ке може усвојихи захтев адмирала- Гв«ера /1 Ву$к«ј« дслази у Солун.

одмах у потеру за њиме. Немачки аероплан није имао времена да баци нпједну бомбу, принуђен бомбзрдовањем са ратних лађа да се одмах врати. Транспорт је почеа.

Јављају нз Атвне да су генерал Бускије, војни аташе у франпуском посланству у Атана и г. Кастијон отоЈтовали за Солун. Ппштанака зваа Са Аустријои. ! Минастврство Унутр. Делв ак-1 том ПБр. 6188, двотавило јс Вд?.дан*а Комесарима сдедеће: Ауотро Угарско Мааистарство Лаостраиих Дела нреко шпансде амбзсаде у Бечу јавља, да ее иоштаноие пошаљке, иакбтк и колета, упукени на нзше интернзркне (невојанке) грађанв у Аустро - Угарокој прммају а отдрнвљају беа царино. Иа ккнцелврија ВдадЕнгх Комесгра Вр. 1823. АагфОплан егд Солукзи. Јуче око 4 ц по часа по подне појавао се над Солуном један немачки аероплан лстећи управ

Из Атане јављзју да је почео транспорт 14 и 16 корпуса из Тесалвје за Пелопонес. Остаће прпвремено у Тесалији трећи корпус. јБатаљзн ©д 1000 добрзвсљаца. „Патрис“ јавља о образовању једног батаљона на Самосу, капетан Карасердас ко.мандоваће батаљоном. Помвн. У недељу 23. октобра оз, год. дапаћу у правсславној прквз Св. Врача у Всдену, у 9 ч&с. пре подне четрдесето-дневни иарастоо моие озновцу ЕОЖПДА РУ Н. МИЏОРУ, студенту зрава, јуначки погкнудоме нз Квјмакчалапу, у 24-ој год. жнвота I обновљеше Веааке Србије. Модим позпанаке и нријатеља да ирисуотвузу оео^ тужном

помвну. — За себе н родбину до гроба ожалошћенн стриц Владнмнр Мпџор. Конце^т итал јанекв музикв. Јучс по подне поводом велике талијанске победе на Карсу приредила је талијанска музака концерат са врло одабраним тачка ма на тргу «Слободе.» Велпка маса сввта присуствовала је складноме копцерту. Одсвиране су уз бурпо пљескањс присутне публике и савезничке химне, међу пииа и српска. Благодарност. Прнложади су Влздинпи Ко месарим«; Г. Милквојо П. Лукић, п пу• ковник 100 дрзхии е тим да се 50 дрвхмн рмздеди снротнвм сра* свим взбеглвцчма на дан њсгове слвве 8 новекбра Св. Арханђеда а 50 дрвхми да се раздели спротнмм орисквм взбеглицама на дан 3. новембра а за покој душе његовсг побратимн ппуковнака Драгутвна Мардозића, која је славно погннуо на Кајмакчалану. Г. Стеван Венчевсћ 50 дрвхма да се подеди скротнвм српеким взбеглицама нв дан њзгове славе Св. Дбиитрија. Г.г. Јован, Иван и Светисдап М. Солдатоввћн 50 драхми дк се подези сиротнин српским из беглацнма у месго годншњег иомора свои брату Богднну, који је погмнуо код Краљева. Г. Љубомар Раднвојевић светтеник из Пожаревца војпк обвезаик 10 драхмп да се водели сиротним сраскнм ивбеглвцама за покој душе овојо жепе Љубипе на дан двогодишњвце аоне смрти. Г. Миаоје П. Ђорђеоић порезник 20 дин. у глату да се подели сиротним српским взбеглицама за нској душе његовог шурака Веље ФЈзЛкповпћа. Г. Мзленко Куннноввћ манппуланг срц. држ. жел. 25 драхми да ое подели свротним српск2м избеглвцнма т, дан 4. новекбра када навргпује 25 годиев државне службе. Г. Недељво Сазвћ рез. артнљ. кааетан 25 драхми да ое подела онрствим срнским избегли цама ка дан његовог крсног пкена Св. Дпмитрија. Г. Чздоизр Новаковаћ магацгопар срп, дрлс. жел, 12 драхмп да се подела сиротндм српскнм взбеглЕцтма и 12 .Јрпжми

за дочек рањшика у Водену на дан његовог кроног вмепа Сз. Диматријз а за здрављв своје фанкдаје. Вдадипи Комсеарн п оаиц путен азјављују у име сзротнзх српсках пзосглвца овоју благодарнсст дародазцама, Из канцеларије Владинвх Ко месара, 21. окт. 1916. год. Бр. 1799, 1800, 1802, 1805 и 1806 1824, 1825. — Солун.

Са нашег фрокта

— Српски званачзн Езвештај Солун, 23. октобра. 22. окт. артиљервјска борба и локглно пушкарање. Неоријатсљ е покушао, ноћу 22. ц 23. три напада у пределу села Будимпрца и Полога, али је лако одбијен Има.мо заробљеника Немаца и Бугара. Ииамо поз 11 т ивних података да су Немци у борби пОследњих дана са нашим трупама на левој обали Црне Реке имали огромних губитака. Рј?м-/ии у офанзивк Букурешт, 23. октобра. Грануце Молдавије 04 аре два дапа оиет су у машим руиама. Губици срмије Фалкечхајнове иоследњих дана врло су виатни. У току прошл-е недеље заробили сжо само на фрснту Молдавиуе и Јула ареко 8000 људи,веКином Немаца. Немци ов повлаче ЛонДон, 23. окт. Доаисник ^Морнинг До ста г ' тељеграфише из Нетрогради: ,, Снага руских наиада аринудила је Лемцг да евануишу свфу крву линију ровова на фрокту Двине'''. Савезници за Ру мунију Париз, 23. окт. Парисхи листови јбвљзју, да . 1 « француска влада пос.чада до сад румунској злада )Треко 1200 ровсвс&их хаубица и охо милиок ручквх бомби. Аустрија з&твара границе Цирих, 23. окт. Аустријсхе војае властк захворипе еу потпуно сво.је гранацс чгк а за нчутрзлне. Ауетријска влада забра нала ј-' строго шиљиње ау-

стро-угарекох листова у иностранство. Базе сумарена Париз, 23. окт. Пр?ма обавештењу „Матева“ нсмдчки сумррена у Егејексм Мору иавештавају се од непријатељсдих поеланстава у Атцзк. »Потребно је, пвше лМатен“, да Савезницн траж? уклањање тих пославнка ради осггурања«. С -пски гаробљници Крф, 23. октобра. Премаобавештењвма из разних не.мачких извора, Аустријанци поступају врло рђаво са нашим заробљеницпма. У погледу исхране, одела и стана наши заробљеници су изложени најварпарскијем режичу. Зато је велики проценат болесних највећн међу нашим заробљеницима. Учињени су кораци код међувародног Црвено Крста, да се и српски заробљенИци могу негокати у Швајцарској. У томе см 1 слу краљевска влада обратила се федерзлаој влади Швајцарске с молбом, да сс и српски заробљеници могу тамо неговати. (Пресбиро).

П0ШТА Сасг.Ш8Н>а — Бојко Ц. Кајеззђ, учитвљ у веневјн, да се јави Вдадинвм Комесарима радп вгсесног саопштања. — ВзсЕДЕЈе Цонсвећ учител к нредгеднак ез Царепог Седа да се јави Вдадиннм Коксоарнма. — Г. Драгољуб Шундерић аросг. II. беогр. гзмназаје да се јавк Владиним Конесарима радн прлјеиа дарте од жене из Ббограда. Г.г. Адкадај з Рајкозић и Димктрзје Агора гз Нпша, имају пропоруку иг Фраапуеке, не ка се јаве канцехзркји Вдаднних Комвсара. Зз Србгју — РезервнЕ псоручник Жавота II. Мндетвћ «оли Нпкоеазнћа н Поповзћа Цалунка смедсревека, да мзвеете његовог оца Петра Стојзнозића нз Раброзца, да је оа к брат Дамитријв жсв ш здрав, мода за одговор есгем путем на број поште 76. ПозДраз®ају сзв.

дз се нзлазимо у средини, одакле полазе. Бугари су увек у С 80 ШМ рупама. Њихови шефовк су поред њех. Митраљези праште са чуднич одјеком, кеји личи на закввање мртаачких по .чдопаца. Цела ова ларна чраје извесно зреме и изненада престаје. Сад јс ноћна борба. Чуд не звездс нзбијају са зсмљс и помичу се постеиено напред. Њихоеа ватрени трагози повлаче се као отровие животиае, Идскоро постају црвени. Непријатеља наиадзју, шасгућу очевидио поцлангени бугарски арткљерци. Са *еликап праском рзспрскавају се ручне бомбе кешајући се са грвмхпм пумкараљем. ч У даљиип, Кеиали горз- Лако потавнела од месеца, равнпца у зима изглед читавог м. ра, у ко ме варнпце батерија, мм чго «еће у ноћи, трепере у хиљздаиа пла-

менова, ко.ји као пеке трагичие светиљкс наговештавају пут смртп, Вратили смо се пешке кроз поља и јаркове, слушајући непрестано хуку батке. То је је двна ларма у овој пространој равници, пз које су одавио по бсгла стада до.маћих жевотијбз . Срби. тамо доле у планвни, стрпељиво и јуначкк повећалв су рупу, коју копају дан и ноћ у иепријатељевом боку.

Папа 2 'ћесар Под старост бв* бдагослсва Енглески католвчки часопкс «Тл<Ј1вћћ» доноса ову иптересам тну ствзрчжну: ‘Осерзаторе Ромако» гприче всст, да је папа Бенедикт ХА тслегрвфски честнгао Фрањи Јо-

свфу осгмдесетошести рођендак. и да је папа Г1ао X. у почетку рата усразно аустријском ц»ру једно својеручно пвсмо. Међутим „Трибуна» Цоноси, да је папа Пио X. настојао да одврати Аустрију од рата. Према «Трибуни», папа Пио X, чим једознао за аустрнјска ултиматум Србији, позвао је аустрнјског пос.чаннка а изјавмо му сзоје наде, да аустријскн владЈр пеће изазввита евросски рат. Алк јс аустрнјски цар терао до гфаја, ма да га је папа преклињао, да не крвави руке врг крају сво 1 а жввота. Доцније, кад је папа вкдео да врло мало изгледа има у »обар излаз из створсие ситуације, на редио је свом нувцају у Бечу да у његово име оде до цара и нзложа му жеље. Ма да је нунциј цео дан чекао да буде примљсн, цар га нпак ивје првмио. Сутрадап

Ватикан је био извсттен о објави рата. II кад је, тим поводом аустријски послапик отигаао до папе, по наређгп.у цара Фрање Јоспфа, п затражио панински бла гослов за аустрдјско орумсје, папа му је казао: »Реците цару, да ја не могу благослозитп ни крвопролнће.» Ај^када је, по том: послаиик затражио благослов за самог цара, папа је оцговор«:о : „Ја сзмо могу молита Бога да му опростс!« II тако је аустријски влздалац апостолско величанство,. остао без благослова.

Смјзт малог хереја Дезире Бијанко дечко од својих 13 година изнен <да је нестао августе месеца 1915 год. Дезире је отпутовао за Дзрданеле да се

бори прогив Турзка. Ђенерал Кордоније је ту скоро известио његове родитеље о херојској слфти љихобог сина. Пзмеђу осталога је казао: „Дезтфе Бијанко био је војник 58 пешачксг колоннјалнсг пука. Одушсвљси пун патраотског ссећања успео је да се укрца са 58 пуком у лађу «Ј1а Франс». Чим се кскрцао у Седил Бару, он се је јуначки борио са војнвцима тога пука против непријатеља. Он је показао велико самопожртвоваље и храброст при јурпшу гце је погпнуо храбрећи сво* је другове: ‘Напред! напредЈ, на бајонет! У буду&е ће се от огласи приматн у уреднкштву.