Velika Srbija

' с с БР.

СОјТУН, ПОМЕДЕЉАК 24. ОКТОБРА 1916.

ГОД. I.

ВЕЛИКА

СРБИЈА

НЈЕТПЛАТА Г.ЗПОСЗ : Моссчго 3 франга, ■', омгсе - :ио 9 „равдка, гохвЕље 36 франака

БРОЈ 10 саат.

5 ЕВВ 1 Е Дшректор А. ЈОВАНОВИЋ

ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сдтви огласп 0.20 фран. од пвтптвог ред,а, ввћ* огдасн по погодби. Новац се полаже драгаввп!« конесарима л дипдоматскни ааетЈПвишгвлма. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН 110 ПОДНЕ Ношгу сдата преко Крал,. Срп. Гоперад. Консулата у Со.чуну. РУКОПИСН СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан родакцијс Коломбо улица бр. 33 За1опЈ јОв Иоједани бројсзи се могу добпти у Солуну код аг«ицвје „Друпггва грчке штанпел удлца Булгароктов бр. 5, бдизу гдавне пошге.

ч

БРОЈ 10 синт.

Талијанска победа

ка освадочнла сзој велика

Прошла кедеља бк.ча ја обклата у војнвм успесим* саввенкпких трупа. Фрлацузи су повратили утврђзг Бв Во н тиме успасгавили првобигиу лиаију спољаш њех Вбрденских утврђсња, Руои е Румуни ваустазиЛЕ су К02ВЧН0 М »КеН8СН0Ву 0фпнзиву Т ДобрЈЏП и постиглн својом контра! фан вивом гзлжве и поаољне резултатв у Транзнлвбнајп ћ најзад ТАлгјави еу вадобилп ведпку победу аа Кавсу. Оаај највоаији успвх талијанског оружја значајаи јо ио само по важаостг. заузетпх положаја, већ и

јавацх. Број ааробљеанка пбЛЕх у талијааске руке дост^же готово црфру од 10,000. Огром&н ратап ма теријлл оставко је квпријатељ на уступљеноив тереау. На извеснпм тачкама фроага Талвјани су наарздовали до пвт километара у дубину. Читсвп аустријски батаљовп уншптени су, иззбзни пукоап десетковааи, а 21. ландверски пук не постоји впше. Аустријски порав 6ео је нарочато зелзких размера ка Карсу, где је Ееприј&твљ имко веоаа солидна утирђењ*, која је аустријекг гвнвралштаб

по вазнбрама аустрпјског| оматрао неосвојЕЕим. То пораза. ]увс5.ичава Еетовренено уе-

Послв свога последњег порлва, којк је им&о зл послвдицу пад Горицв у талкјанскв руке, аустријско трупе поаткле еу ее на еерију другвх дуго утврђиввних и одлачао организовавпх одбравбвавх положаја. Успевша да се ка њима ааустаа«, оне еу дуго вреагвна давале огорчва п очајан отаор трупама крал»а Еиакуела, које еу своју успсшну офачзив» наставале и даљс, по ?тижући гптово свакоднсзно еове важве ввгултате- СЦ пре иеколвко дана борба јв била увела веомз жестох карактвр. Талијанвка »ртвљврија боибардовала је готово бе8 одмора непријатвљвва утврђвња, положајс и ровове, наносећн овс>мв огромне губаткв и смањујући с«в ви ше његову отпорну саагу. Офанзива талијанеквх трупа бил&је нарочкто жв стока га фронту Кареа, у долини Травињола п Фри ђидо, као и у области иеточво одГорвце. Нацвлом овом просграаои фронгу труав гвнврала Кадорае пожн>! Ј ле су врло валикв успехе. 0 шрацијв ка Кврсу крукисане су сЈајаом победом. Орпја врло Еажаих утвр^бЊа пала је у талијанвке рукв. Артвљврпја *» ших Савебнчка вачиаила јв праву пустош у в«(фајатсЉским рвдовима. Прзко гомила од лешева, кроз поруш на утврђ^-њ* валвтала је таиијпнска ПгШадија на непријаТАља, који јс тучва, деморалиоан и збуњ*н ио рао да св поалАча са својнх положЈЈа. Прек«, ваанвчзвм талијансксм пода цима шзблчено ив строја у току ових огорчвних бо-

пех т&лвјапеких аукова, који су упрксс брдовнтоети и тешкоћаки терена извојсвала славну побвду н&д неарвјатељем. Оаа највовзја талнјанска победа дохазује још једнсм внше, да јв и на талзјанскоме <Ј>ронту иницајатива борбв коначао в солидно у рукама наше савезаице. Аустријске трупе осуђеае су на очајау и мучну д фанЗиву, која ах стаје зкатаих жртава, а без икаквог изгледа на преокрет сатуада је. Ффаазиза генврала Кадорне напредује смашљено и солвдно, са сввма потр< бним гарантијама успвха. До сад постигнути резултати већ су значвјна, а ток о гервција, које се настазљају гарантује нове важнс успе хе. Глввти циљ садашње талијанске акцвје је надирање ха Трсту, које се нз води успешно х са врло по вољнил перспективама. Важаи моменат код ове талијанске победв је тај, да је она у главвон извојевана јаеом надмоћношћу арткљеријс. С^-ћамо се, да су аустријски лжстовн пад Гори це правдали неодољзвок ватром протавничхе *ртнљерије. Неки од овкх упоређивали су чак жеетину бокбардо вања са акцијом англо француске артиљерије на Со«и, која је по мајору Мзрату и неч\в на и беспримерна“. Огрсмна артиљерија и нео граннчсно авобнЉе у «унш* цији осшгурава талијавској оф*нзнви стално наоредова ње, а томе важном фоктору ■ма се највећим делом приписатв и сјвјна победа на Карсу. При свем том, велиК 1 заслуга припада весум

јполет и врло јаку пстра]ност. Из иекзза аустрвјских за _ рсбљеника констатује се, да је морал трупа Фрањб Јо* свфа пао веома ниско. 'Гучене у Свша досздашњим борбама м сд свкх својих прогивника, аустријске трупа су гезгубиле не само отпорну снагу, већ и веру у успел. Ухватила је дубоког корена сумња, да иц к Нвмца могу још помоћи. Разо чарењ© је већ сдавао наступило, а неког одушевљења није нпкад ни бало. С обзирои на сва ова факта, талијанској офанзиви не сумњиво су осигурана повб и важнп резултатп. Аусгриј ски фроат овде Је већ Јгро жен, и Хиндмтбург га ке може покушати спасавати а да истовремено не компрв митује друге фронтове. Пратбћи са на всћим пнтерееовањем развој талнјанске офанзиве, ц® честитамо нашој савезаици најтовају победу на Карсу и желимо њенам трупама нове трофеЈе славе и победе.

ПОЈШТЕЧКб ЗЗСТН Амстврдам — Сазнаје се да ће Неиачка поднетн ускоро Норвешкој ултЕматуи слпчан ономе којн је предала Белгији. Бунурвшг. — Г. Јоанеску наименован јс за шефа конзерватввне румунске стрзнке. Париз. — Маркиз Имперпали, који је наименован за посланика у Паризу на место г. Титониа отпутоваће ових дана из Лондона. Не зна се ко ће битн наимеиован за посланика пталијанског у Лондову. Ловдон. — Аибасадор Сједињених Држава у Немачкој г. Жерар отлутовао је јуче из Њујорка за Берлин на данској лађи •Фредерих Ви,ч». Лв ДОн. — Јављају да ће чланови шведске куће бити данас прммљени од сео Едвзрда Греја.

Грчка штампа Рупелска »фера поново је предмет распге у грчкој штампи. Повод овом обиовљеном препирању дала је публикација поверљивс преписке о тој афери коју је покренула атинска ,,Патрис“. Како су Т}ЈИ документа те пов-рљиве преписке била објав кена у (,вда шњем ‘Опининону«, нвсмо хтелв да се дотичемо држећн се начела да с грчких новина не пре водимо сно што је већ пргведецо

уверали да су у «Ошшиону‘ : апсолутно петачно п некритично саонштсни тако важни документи, одлучили сио се да целој ства ри посветимо нарочиту пажшу. Ради оних од читалааа који су се о овоме ппташу докумевтирали пз »Опиниона« напоипњемо да су у овом листу нарочвто поурешно преведена следећа два става. 1) „Што се тиче струмске долине, претпоетављамо да се важ ме концеитрације врше сада код Деиар Хпсара и Пороја«. («ОниИ 0 О 11 * од 2. новембра по новом). Скроз погрешан превод. Његова је нетачаост у толико уоч љивија крвтпчном читаоцу у ко лико се из четвртог документа (бр. 1531 види да Демир Хисар није улазио у тачке које су Бугари по споразуму могли окунираги. Цео став треба да гласи овако: «Што се тиче струмске долине- претпостављамо да ће се вћн

до јужпог излаза кланца. Наши одреди нека се повуку у ДемирХасар и Порој.» Друго нетачно место је ово: „Вугари неће бити праћени Немцнма, то можемо тврднти". Скроз ногрешно н некрнтично: цео свет зна да је за Грчку било питање да ли ће Не.мце пратити Бугари, а не да ла ће Бугарв пратити Немне. Треба читати : „На питаше како се треба држати ако Бугари не буду праћена Немцпма, одговарамо да је то немогућно (тј. немогућно дв пе буде и Немаца).' После ове псиравке можемо донети објављене докумснте, превсдене са свом »тенденцпјом« која је апсолутно потребпа кад се тиче овако важних написа. Оки су последша веоспорна н копач на потврда о ранијем споразуму за предају Рупела и осталих утврћсша. То су пзкоризавсторију. Пол-ЛуЈ

ЊНВО и талијансгоЈ пешади- У коме од три овд<шња фринцу

раба преко 20 000 Аустре- ји, коЈа је у својим НРЛ-.тИЧска лвста. И тек пошто смо се

Ђ Лазаревић СА СРПСКОГ ФРОНТА — Из мојих бележака Совкчка Нсва (строј. Иссод косе. у ааклоккма т , . н опл гт ! једне јаруге, внде се плдвс унвИзвћох на врх коте 1оСКЈ. Пре Ј 3 Форме наше резерве... да мном изваљена пшрампка — ме-. „ . Преко од села свћох у поток. ћа наше гранпце. Бугари су Је • г Ј ' Нпсам оссћао уаор. 1а, ето, на оборпли- Наравно, рачунали су: Ј . г : српском саи земљпшту. 1азим потто нема СрбиЈе, шта ће јој 3 , „„„„„„„ српску груду. Она ми електрише мећа/ — Наши насу исправилн 1 пирамнду. Ми као рачунасмо — ј снггу мени ’ ста РЧУ- Ка^О је ако Баја Гаше не буде имао нп- тек ° ним мла ^ ићи « а напред?... шта против тога (!) - ла нам та Божс чо Ј ! “ Велпка је моћ су

међа неће“бити потребна. Наша

гестнје, коју врши појам о Отаџ*

међа бнће лепо, швроко, пла БО ј ОВНН на свноса море... ! Избпх на другу косу заједао Бвло је 10 сах. кад сам ногом' са 1 с * ном батеријом брђапа, која ступво на српску земљу- Пре- се У касу кретала. Командир бакрстих се, клекох на колена и тервје трчао је напред да избере пољубнх српску земљу... На срп-, положа Јском земљишту, три корака °д Вихао је, окрећући сс у назад, иврамиде, лежао је полеђушке, непрестано: касом. брзо колвко са раширенвм рукама, бугарскп гол можете ... Кошоводци су трвојник. По црвеном широком по- чали, заједно са мазгама... Ј - асу, рекао бвх, да је муслома- Зачу се пушкарање код Црне. нин. Мала кожна кесица изв ђе- ■ Наш .... пук већ је бво кои реке.... на из недара, отворена, ввсила1С оне стране рскс, лпнија бугарје још о врату. Џепови изврну- ских ровова пргд којом два рети, а појас раздрљен — видк му се го трб>х. Види се, да је извршен претрес... «Кисмет«... Окретох поглед наз брдо одакле сгц дошао. Планинским, камеавтим стазама, вијугале су као змије колоне наших брдских топова. Хитали су да заузму поло жаје, одакле бп тукли бегајућег гледан ред бугарских одсгупајунепријатеља... ћих колона. Једнз наша ОатериЛево се видо, у потоку српско ја на коси иза нас туче неке госело Сович. Преко потока Со- миле Сугара преко Црне Гранавичког, д(лови ... пука, са миара- те фијучу преко наших глава. љескнм колонама, у вугачким ис- Облвчића шрапнеда шарају папрек: даним редовпма хитали су дине Чуке. наиргд На последшој коси, сде- Обузет и сам, с једне стране сна у лево, војници се, трчећим радошћу што газам сриску земкораком развијају у стрељачкн љу, а с друге стране општом

да бодљнкавах жпца. Мала бугарски делови поседоше ровове и отворише ватру. С леве стране, преко Црне, Ј - една батерија, десно одсела Брода, отвори ватру на наше паступајуће делове. Путем, која води нреко реке У плаиине Чуке, вијуга се неирс-