Velika Srbija

БР. 199.

СОЛУН, СРЕДА 26 ОКТОБРА 1916.

ГОД. I.

еретплата пг::оси ; Песечпо 3 л ’'ап"», - о.месечно 3 у ранака, годншње 36 франака ЦЕНА 0Г.1АСИМА : Ситвн огдаси 0.20 фран. од петитвог реда, већв огласн но погодбп. "Новац со полаже држаангм комесарвма Н диплонатзким вастунништвим:*. ЛИСТ ПЗЛАЗИ СИАКИ ДАН ПО ПОДПК Пошту слати преко Крал.. Срн. Генврал. Консулбта у СоЛтну РУКОИИСП СС НЕ ВРАЋАЈУ Стан рвдакциј** Коломбо улнца бр. 33 8а!огнцао Поједннн бројеви се могу добптну СолЈНу код агенцнјс „Друштва грчке шгалпеп улица Булгароктон бр. б, близу главие вовгге.

БРОЈ 10 саат.

Директор А. Ј0ВАг!0ВИЋ.

БРОЈ 10 сант.

РУСЦЈА Н БА/1КАН

Руеко интересовање зајна! II према томе икадбз

наша Полуострво старијег је датума и потиче ив два равлога и мотиза, а то су: чисто филангропскв осећаји диктовани братским и хришћ&нзким обзирима и дужностима према Балквнским народима и тежња за слободним пролазом кроз мореузине. Наша је намера да овом приликом ова питања, која су предмет честих дискусија, објаснимо начином, који је, с обзиром на данашње прилике, најцелисходнији И Н8Ј8ГОДНИЈИ.

ова места оила саојена са четворострткгм паралелним жЈлезничким пругама, ипак не ба било мсгућности да се дад,е прази нолет ру<зкој трговини ииндустрији; гране које се у последње време веома нагло развијају. Истина има и других пристаништа као што су Петроград, Рига или Одеса н Севастопол-. као и друга од мање важкости, али прва су у Балтичком Мору, гдв је марински саобраћај у великој зависвости од Немвчкб, з друга су на Црном Мору које потпуво 8атварају мореузине којим Питдњв о мореузинама господари Турска. Међутим

Русија и Дарданели

или твкозваии Дарданелски ироблем је био предмет великог интересовања како Русије, тако и свих великих спла, услед чега је и литервтура о овоме веома интересантна са својим мотивима, тендвнцај&ма и разноликим гледиштима а схватањима. Русија је одавна усредсредила своју пажњу на Босфор и Дарданеле, али то није ребултат какве колонијално завојевачке политике, диктиране грубим империјализмом; на против тај мотив је у тезној за висности са животним питањем овога огромног царства, што ћемо то и об јаснати. Русија је највећа европска н свегока држ&ва са близу двеста милиуна ста новника, али ако бацимо само један летимичан поглед на карту света, види ћемо да је ово једина држава, која сразмерно своме пространству кма нај■мање слободних, пеморских веза са иностранством и ако њене обале додирују два океана. Тако на пример, на северу је једиао пристаниште од вредноеги Арх^нгелск, али је пловидба на овој странн ограни чена само на летње месб' це- Друго слободно приетаниште је Владивосток на далеком истоку, на обалама Т?'хог Океана, које је удаљено од престонице за тринајест хиљада километара. Прзо пристаниште јв у двљено од економеког цгн тра са близу три хиљаде километара, што значи да се вовом путују три а ва Владивовток једанајест да-

имајући у виду огромноет просторија и многољудност овога царства чија правалнг, државеа функција 8ависи од привредне моћи, онда биће нам појмљиво да схватимо и оценимо све еввнтуалности, којима је пзложан руски народ у случају каквог конфликта, а зато нам је најбоље ме рило данашњи рат, јер не заборавимо да је великн наш савезник, због наведених узрока, који спреча вају размене продуката, доведен у један доста тежак положат, шго би било искључено да су морски путеви слободни. Кад нам је све ово јасно биће нам лакше да појмимо и правилно оценимо и расудимо о многим туђим публикацијама којима је био предмет дискусиЦ о Дарданелскол проблему. Позната је чак и широј публици догма немачких пангерманисга, ко ји су деценнјама неуморно пропагирали ту лажну идеју да би отварање мореузина убрзало процес отуђивањв енглеских поседа у Азији и Африци. Али захваљујући трезвености државника наших савезника, а специјално енглеских дипломата, ко ји су уочили где је прави интерес Велике Британије, нису се завели том германском доктрином, којој је био једиаи циљ да маскира подземне и завојевачке планове Немачке, напротив то је још већма прзближило оба народа и државе у толикој мери, *да су се данас и Русија и Енглбска нашле у искреном савезу противу општег непријатеља, који је и проузроковао овај рат да би дао конкретни смисао својој

диктаторској и империалистичкој политици. И не само Енглеска већ и цео образовани свет Је правилно схватио историске тежње рускога народа који се бори како за опшге дсбро свеколиког људства, тако исто и ради обвзббђења свога нациоиалног бића. Јер сама егзистевција овога великог, даровитог, вредног и спо* собног народа, условљава његову борбу којој је задатак да успостави такве односе, која ће му зајемчити миран живот и дати подстрека за савремГни културно-привредни напредак. То је прпродни закон, која базира и на свима моралноетичким принципима саврембног друштваСлободно море, руски мореузи, отвориће врата богате Русије, целом свету, и још нешто, решење Дарданелског проблема у смислу руских интереса, проузроковаће чатавт револуцију духова овога царства, ч јер од тога момента настаће једна велика епоха мира, сређивање до маћих патањв, велике и корените реформе у друштвеном и државном животу. То ће бити истовремено и један оц најзначајнијих светско историскнх датума, која ће упутити руски колос путевима цивилизације и прогреса, чији се триумф можб очекивати само у благодетима дугог и срећног мира...

Политлчке вести Атина. — Живо се коментарише у политичким и двпломатским круговима колетктивна представка посланика сила споразума коју су јуче учинили код председника мин. Ламброса. Ова се представка држи у највећој тајности. Поводои употребе лаке грчке флоте против немачких сумарена Ламброс је изјавио да ће још данас на грчким лађзма, истакнути фрзнцуске заставе

Грчка штампа Атииска влада преко свога пресбироа демантовала је документе о предајп Рупела и тужила „Патрис" која их је објавила. На то је пресбиро привремене владе издао следеће сдопштење, штампано у свима венизелистичким новинама. „Атинска влада тужила је >Патрис» због објаве званичних поверљивих аката шесте сереске дивизије, који се односе на предају Рупела и целе псточне Ма-

ћедоније Бугари.ма по предходном споразуму, и оторила је у исто доба аутентичност тих аката. Изјављујемо да је преписе тих званичних аката предао уредништву «Патрис“ познати новннар г. С. Протонотариос, са Накоса, каплар за вре.ме последше мобилизације, који је служио као писар у штабу сереске дпвизије и у исто доба био и лични секретар дивизијара г. А. Баира. Г. Протонотириос међу првима је сазнао тајне наредбе министарства војног које су се односиле на предају источне МаћедонпЈе; па како се ових дана налази у Солуну, то га је Пресбиро привремене владе позвао и добио од њега следећу изјаву у погдеду демантиа атннске владе: »Било је природно да атинска држава демантује ова акта јер се њена досадашња политика оснивала на лажи о савременим дОгађајима ш на порицању историјских истина. Али ова издајничка акта постоје. Служећи у штабу шесте сереске дивизије за време упада бугарског у источну Маћедонију, вршио сам дужност писара при штабу и личног секретара дивизијарева. У томе својству сазнао сам та акта, која сам смаграо за патриотску дужност да објавам преко штампе да би се најзад разбудио грчки народ и да би се обавестцо о стварним расположењима германофилског апсолутизма. Тако наредба потписана од министра вој-

иог генерала Јанакица под пов. бр. 663 и датумо.м 9 марта, дакле ввше од два хесеца пре заузећа Рупела, наређивала је уступање без отпора утврђења Дова-Тепе, Рупела и Крушовитика страним трупама које ба ушле на наше земљиште а које су, очевидно, гермапо-бугарске. Предвиђање у пада под погодбама под којнма се стварно и изврши на два и по месеца доцниј'е, доказује неоспорни споразум с Германо-Бугарима. Нека држава атинска изјави отворено да ли постоји да или не, такав телеграм са бројем 668 и датуиом 9. март. Нека изјави да ли постоји, Да или не, под поверљивим бројем протокола 1228 и датумом 27. априла, наредба с потписом Јанакицас, која укида предходну наредбу и која за утврђења Рупел и Крушовнтико наређује оружани отпор, и то збОг тога што је требало да их Французи заузму. Нека изјави да ли постоји, ДЗ вли не, наредба пОд броЈем нов. протокола 1484 од 13. маја с потписом Јанакицас, која је издата на неколико часова после уласка Германо-Бугара у Рупел, и која Уквда ову последњу наредбу а враћа у важност наредбу бр. 663, дакле забрањује отпор. Ово узастопно и подло опровргавање одаје јасно пцстојање ранијег грчко-немачко-бугарског споразума против Савезнпка, а у исто доба и против грчке отаџбине. (Сутра крај). Пол-Луј

Ђ Лазаревић СА СРПСКОГ ФРОНТА —- ЈТз мојих бележака —

Совкчка Носа Положај је јединствен за одбрану- Утврђен је врло солидно, јамачно још раније, Ј'ер су ровови разбијани у камену минама. Сви ровови — траверзе — веза ви су по целој дужини телефоном. Жице су још стаЈ‘але. На сзаких 15—20 метара, место за осматрача и најбоље стрелце. То је место снабдевено штитом од челика, са крилима која се расклапају. На средини штита прорез за гледање и пушку којв се може, према потреби,затворитп. Метак од пушке, гледао сам, оставља само белегу у облику зве зде. Дакле, апсолутно сигуран заклон. На положајима нашао сам само два гроба са крстачом. Сви други, а има их врло много, затрпавани су, на брзу руку, у Ј - аме, које су наше хаубице изриле. Све је то рађено на брзу руку. То се види по томе, јер им вире из зем.ље колена, руке а негде и главе. Ровови и простор између ових, пуни су муниције, рушака изло-

мљених, бомбп н разног пионерског алата. Гомвле још неупотребљених котура бодљнкавих жица. Много, врло много пустих, крвавих шапки, чије газде, јамачно, леже затрсани поположајима. Десетину двадесет лешева по рововима н испред ових нашао сам. То су сигурно од последње ноћи. Један крупан црнопураст бугар. војнпк, испред рова, лежи полеђушке са раширеиим рукама. У десној руци ј'ош држи ствснуту немачку бомбу са држаљицом. Погођен шрапвелом у главу, ту Ј’е пао. По свему, што се на к ‘твм по» ложајима види, рачунало се на зимовник. Они, који су ту били нису рачунали, да ће га напустити. Овај положај, са положајима Старковог гроба и Кајмакчаланом, сачињавају један систем, не положаја, него формалних у тврђења, градова. За Бугарс, ови су положаји представљали оно исто, што је за Французе био Верден. На там положајима, Бугари су насигурно рачували да ће бранити и одбранити Македо-