Velika Srbija

5Р0Ј 20<».

ВКЛИКА СРБИЈА

СТРАИА 3.

па ти се сада опет јав.там. Бати «Кући пишем такође, али врло сам такође писао. Свети би пи-, ретко добијаи карте од Зоре. У сао али не знам адресу. Ја вам последаој карти од 6. јула јав.га не могу чешће писати, јер немам, ми да је оболела од очију а и да Дана долази често код ње. „Поздрави све, а тебе поздравља твој брат. 13. августа, 1916 г. X. НЗ. Пошљите жи и један пар обу&е*. Ова карта казује и сугерира многе мисли. Ми обраћамо паж н>у на њу мвнистра војног и наше владеКарте се налазе у уредништзу нашег листа и стоје свакоме на расположењу ради разгледања (Курзив је наш).

доппсних карата довољно. Брат Војо, ако ти је икако могуће, извести Свету и Бату, да се у великој оскуднци налазим и да их молим, да ми на сваки начин, ито одмах, пошаљу новапа за трошак и ш т о г о д з а јело. Ти пак, ако ништа друго, мислим да можеш да ми с времена на време, пошаљеш у једном пакету барлеба ишећера, јер као што тн рекох у великој се оскудици налазим, а никога немам од кога бих могао новаца позајмити.

ДНЕВНЕ 8ЕСТ

Ручак у јруском посланству. Синоћ је био ручак у руском посланству у Атини, на коме су били и чланови грчке краљевске породице. Протаст атинске вдаде. Атинска влада протествовала је енергично код посланика енглеског због претреса куће г. Калиматиотиса. Шпанија и рат. Према телеграмима из Мадрида у целој Шпанији предузииају се изванредне војке припреме. Верује се, да се Шпанија спрема да узме учешћа у европском рату. Француска за рат. Да би осигурала за ратне фабрике повећање енергије електридитета и гаса, француска влада одлучила је, да се све раДње у Франауској затварају у 6 часова увече. Изузимају се само радње са животним намирницама и апотеке. Ве^ерашњи коицерат. Вечера* ће бита велвки' кон-

Грци у Парнзу. Први контшенат Грка из Париза, којц су увршћенк у војску Народне Одбране отпутоваће сутра из Париза за Солун. Штрзјк у изгледу. У изгледу је штрајк железничара у Лариси. Пуштање Персијанаца. На препоруку генерала Бара това, велики кнез Николајевић наредио је, да се пусте у слобо ду 150 Персијанаца, којн су се борпли против Руса у турским редовима. Генерал је рекао за робљеницима да је он уверен, да они нису самостално радили и да су их Турци преварили. Пер сијанци су внкали од радости и љубили су руке, ноге и униформу руског генерала. Дато им је ново одело и предузете су мере да се они сигургно врате ку)шт а. Уч*ШЋ9 женских при ИЗбору овештенина. У синог.алним круговима у Пе-

церзт у корист сраских рање- трограду произвела Је праву сен ника к сраоке сирочали у прос- зацију вест да је ©пискои Кратраној сали „Синема Палас«.! снојарни и Јенисејеки г. Никон Програм концерта је оастављен! (члан Думе) не само увво избор од оаабранвх музичких тр.чака | но право у својој епархији, него гг. Лу.ја Коловића, Младена Јо- је доззолио да у избору парохиванозића, Мијата Мијатовпћн* ског свештеника участвују и све Маргаритиса и г. Мавенса, чла- женске, које су навршиле 21. гона нариске »Оаере«. Почетак у дину. 9 и по час. у вече. I Овај свој поступак Епископ , Никон цравда тиме, што свеште Саобра^ај Кожана И Солунз. ник не врши само богослужење Редован поштански саобраћај и црквене обреде, иек> је дужан између Кожана и Солуна преко да буде прави пастир душа сво Сороввћа отпочеће од идућег по-; јих парохиЈана и чувар њиховог недеоника. мсрала. А пошто је жена обич

но носилац и чувар морала у породици и први васпитач деце, то њој' никако не може бити свеједно какав ће бити њен парохиски свештеник као пастир поверених му душа. Захвалност. Племенита и уважена графица госоођа Грофица де РеЈ - нак, вратила ое с пута, а данас Ј - е аотпуно оденула, са потпуно новгм одедом, из магацпна Американског комитета, франко-орцског комитета у Вереану и франко српског конптета у Алжиру, 20 мушких ђака — српских избеглица — из шкоде у српскон избегличком логору. Владини Комесари, у име ових ђака, и овим путем изј'»в љу]"у најтоплију захвалност Комитетима и госпођи Де РвЈ'нак. Из канцедариЈ'е Владинах Ко месара, Бр. 1860, 22. окт. 1916, год. у Солуну. Протест једне Немице. Немачка списатељка Марија Дирс обЈ'авила је чланак, у коме изјављује да је берлински жпвот срамога за Немачку. *Док милиони Немаца залажу животе на фронтовима, пише она, дотле се маса нерадника, авантуриста и вампира одаје најшкандалознијем животу у Берлину«. Благодарност Уважеви г. Фиц Патрвв, коме сар Енглееког Црв. Крста у Солуну послао Ј'е комесару срп ског избегдичког логора 100 ко мада ћебади за српско избегдв це у логору и болници. Г. Јован Благојевић вој'ни чи новник предао Ј'е Владиним Ко месарвма 25 драхми да се на дан његове славе Св. Двмвтрнја подели сиротнвм ђацама срдске школе у избегличком логору. Г. Божидар Мвленковнћ пна редник 4. чете 1. бат. послао Ј'е поштанокмм упутницом комесару српског избегдичког логора 20 драхми, да се раздеде взбегли чкој деци у логору, за покој ду ше брата му мок. Јанаћка А Јоввћа, поручника, кој« је ово га рата у последњим борбама славно, за оолобођење своје таџбине, погннуо. Владини Комесари и ова« цу тем иЗЈ'ављуЈ’у у име сиротнвх срнских пзбеглаца овој'у благо дарноот дародавцима. Из канцеларије Владинзх Ко меоара, 25. окт. 1916. год. Бр 1857 и 1875. Сблун

Ћ зрата Блиндирани аутомобили Из дневника једног Аустралијанца, који је био на једном енглеском блиндираном аутомобилу, обЈ’ављен је следећи занимљиви одељак'‘Поиедеоник. Са нашпм блиндиранам аутомобилом идемо први пут у борбу. Чудно осећање обузи.ма нас, много теже и горе него да смо у сумарену. У почетку нсмогуће је ма шта впдети, али машта ради страховитом брзином. Ускоро, »ушчана зрна засвпају оклоп аутомобила чинећи утисак града, који пада на кров од цинка. 5 7 колико се више приближујемо непрпјатељу, удари постају снажније и личе на ударце чекићем. Ми смо унутра сигурни, јер је оклоп непробојан. Изненада осећамо страшан потрес. Пропали смо! помишљам у себи. Наши другови, који терају ватрена кола јављају нам, да смо прешли Ј'едан непријапељски ров, који наши топови огорчено бомбардују. Бацам један поглед напоље и видим Немце, од кој'их већина беже као зечеви, али их ми обара.чо пре него што стигну у заклоне. Неки од њих довлаче митраљезе и отварају ватру на нас, која личи лупању у добош. Ми настављамонапредовање, док Немци беже. Официри покушаваЈ‘у узалуд, да их скупе. Пошто су се надживели предали, враћамо се натраг. Већ је време. Опасност оп *цитерне“ (тако зову блипдирани аутомобил) исто је тако страшна као и од сумарена".

Са наш*г фронта — Српски званичан взвештаЈ' Солун, 27. октобра. 26. Октобра. Обострана артиљериЈ'ска ватра и локалне пешадиЈ’ске борбе без већег значаја. Пољаци и аутономија пољскв Рим, 27. окт. Овдашња пољска колониЈ'а одбила је да прими аутономију Пољске, какву су прокламовале бечка и берлинска влада. Сви Пољаци у Италаји одржаће велики конгрес поводом овога пнгања. (Радио).

Војна обавеза у Америци Њујорк, 27. окт. Влада Сједињених Држава одлучила Ј’е да предложи америчком генералштабу предлог закона, којим се заводи војна обавеза у Сједињеним државама. Кронпринц С1У18Њ0Н Амстердам, 27. окт. Круже вестн, да је на захтев Хинденбургов кронпринц смењен са положаја кОманданта војске на Вердену услед пораза претрпљеног на овом фронту. Немачки изговор Анотердам, 27. окт. Генерал ЈГудендорф, говоређи новинарима, правдао је француске цобеде код Дуоиона и Воа потребсм немачког генералштаба да појача фронт на Соми. . П;д'ачања на Соми Париз, 27. октобра Пре.ма вестима са фронта Соме, тамо су Немии довели знатна појачаља од свежих и првокласних трупа. Одгсвор Норвбшке Лондон, 27. октобра Одговарајући на немачки протест због забране борављења сумарена у норвешким водама, Норвешка је одговорила, да она остаје при декрету од 15. окт., израђеном на оснОви међународног закона. На руеком фрокту Лондон, 27. окт. Руоки вој'ни критичари држе, да су све акпије непријатељске офапзиве нн фронту Варајувке имале за циљ, да тамо правуку знатне руске енаге и епрече шиљање нових пој'ачања РумунИЈ - и.

Саопштоља Бранко Достаниђ, ђак, да јави Владинвм Комесарима рада приЈ’ема послатог му пасошт вз Марсеља, с иозввом па бр. 1874. — Бориеав Буђ^вац, пооловођа с.д.ж. тржка брата Војислава Буђевца, надзорника вој. тех. завода у Крагујевцу в зета Мкхајила Ристића судију из Ниша да му се јаве цреко поште број 999. — Љубица Т. Риетић моли свога мужа Тадију Ристнћа из села Дедупе, вој‘ног обвезника, да се преко уредништва овоглиста јави да ли је жвв и здрав.

иеггријатеља изгубио живот у туђој земљи. Војник пристаје да умре али не почивати у земљи лепе Француске, то је највећи бол и највећа жалост за наше фамилнје. У осталом нека те породнце буду уверене: да њихови очеви, њихова деца, њихови суцрузи неће бити заборављени. Французи и Францускиње, пошто наше армије напусте Маћедонију, поссћиваће те гробове у којима почивају они који су се борили за правду и слободу. За време моје посете на гробљу, ја сам мислила на вас мајке и удовице које плачете. сестре непознате из Француске! Изгледало ми је, будући у тој’ земљи куда ви нећете моћи све доћи да сам и морала у ваше име. отићи да обиђем оне које ви нећете више видети. Опи мирно почивзју, један поред другога

као што доликује војницима, и земља им изгледа хладнија јер ни једно женско створење ту не почива. Али пошто је једна жена исте расе дошла да их посети са срцем пуним нежности и са уплакапим очима, може бити ох! моје ожалошћене сестре да вас покојници из Зејтинлика неће осетити тако удаљене...

ПОШТА 3а Србију — Рад. Ј. Пејвћ, возовођа извештава г. Досвтија Бољарића Београд, Проте Матеје ул. бр. 9, да је његов син Воја у Француској гдраво са Добрсм сином његовам а Депосава је тдраво у Солуну. Одговор на иошту број 194.

— Борисав Буђевац пословођа јввља сестрн Взлики Ристићки еудиници, Ниш, Рељина ул. бр. 27, да је здрав и да је прочитао да је наша Јела изгубљена. Пита *а Нату и децу и мо лв да му се Ј’азе исгим цутем. — Душаи Костић - Шабвнче, јавља својама у Леоковцу да је здрав и моли за одговор преко Београд. Новина или Црвеног Крста на пошту 999. — Иваи Матић, обуђар из Шапца извештапа своју жену Милицу Матић у Шапцу, да је жив и здрав и мол« да се јави преко Црвеног Крста, Женева на пошту 315, дн ли је жиаа. — 'Бунисије Б. Глигорић војник — писар поште 315, игвештава своју мајку Митру удову Богосава Глигораћа и све озоје сроднике и пријатеље у селу

Рујевцу, ор. азбуковачком, окр. подринском, да је жив и здрав и моли за извештај истин путем о њима. — КостаТ. Димитријевић рачуноиспитач Гд. Контроле јавља жени Персиди, Молерова 32, да је прочвтао њен оглас. Преко брата Љубе у Паризу кослао 300 драхми. Доди тугу за покој, оцем Мидапом. Жели дн му се Ј‘аве родител.и Тодор и Цчја. Нека се депа школују. Драгутин добро. Одговор преко Срп Црв. Крста гли цоште 216, Солун. — Марко Годац јавља жени Берти, Београд, Баба Вишњпна 28, да је здрав, прочвтао огдас да јави шта је еа Митом и Маријом. Да јави да ли је примила поодати јој новац на адресу поште 999. Солун. — Никола Драговић кувар јав-

ља мајци Катици, Београд, Саркјевока 79 а е^има овојима да је добро. Стојче, Стојап, Душан у Француској. Панта и Зографије оу овде. Послао сам у два махн новаца 450 круна. Јави о ирајему преко Црв. Крста на пошту бр. 999. Содун. — Борисав Ј. Степаповвћ народнпк телеграф. одељења, бр. поште 111, моли Радисава Савића ез Поповца и Јована Т. Бранковића кафеџиЈ'у и остале пријатеље из Параћвна да га иавесте на горњу адресу да ли је његова жвна са децом, која је остала у Поцовцу, гдраво и жпво. Ја и бр&т јој Никола живи смо, да нам се јавп иотим путем преко Беогр. Новина или картом преко Црв. Крста у Женеви