Velika Srbija
БР. 207.
СОЛУЕ, ПЕТАК 4. НОВЕМБРА 1916.
ГОД. I.
ПРЕТПЛАТА ИЗПОСИ : Меееч;о 3 фран?'*, стесечпо б ^ранака, годнин>а 30 фракака ЦКНА ОГЛАСИМА : Ситнн огласи 0.20 фран. од петитног реда, већн огласи пп поггдСв. Новац со пол»же државшгм коиесарпна и дип.чоматским вастЈШШштвима. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН 110 ПОД11Е Пошту слати преко Крдо. Срп. Ггнврал. Консулата у Солуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан рвдакднје Колонбо улица Ор. 33 ^а^ошцпе
Поједони бројсви сс могу добитну Содуву квд агенције „Друштва грчке штанпев удвца Нулгароктов бр. 3, блмзу главне поште.
БРОЈ 10 сант.
Даректср А. Ј0ВАН0ВИ Н
I
БРОЈ 10 сант.
СРПСКА ПОБЕДА -- Одјек у енглеској штампи. —
Ловдон, 3. новембра Нарочити доиискик енглеске штамие ка Балкану, говореЛи о скорашњем нааредоеању у Македонији вели <)а је мала сраска војска задобиле. нове сјијне усаехе. Циљ нааада био је да се Бугари отерају си својих страшних аоложаја на висовима Чуке, на завијутку Црне. Озо иредузеКе ирунисано је усаехом. Сраске труае дале су доказа задивљавајуКе издржљивости и аосле дугих часова бајонет ске борбе оне су нааредовале северно од Полога , који је аовеКао листу ослобођеких села. Бутарски губитцџ били су тешки. Бугаро-Иемцч дали су се у бетство у нереду сстављајуКи огроман ален и велики број заробљеника. ЗаузеИе ових висова, дзда/е доиисник у знатко је аобољшало савезничке аоложаје.
ЕНГЛЕСКА ПОБЕДА Валкки бритакски успвх на Соми —
Међу најважније догађа јс, ко)и су се одиграли последњих дана спада серија здачајних усаеха, које су британске трупе бадобиле на фроату Со»е. Ози уепееи такввх еу размера, да се с пјнем правом могу назвати победом над немачким 'групака. Последњих петнбјгст д&на »агло-фразцуска офавзива у Пикардији бвла јо доста успорена рђавкм врамоном и густом маглом, која је веома осетна ометала оиерацр.је. Осим иввесних локалнах акција круниеа них омааига успесима в&ж нијих догађаја није било. Али су за то зреме при премани нови енергичнз напади, која су имали да буду предуеети чим настане промава времена. Ове при преме зндтно је омогућила и француска офанзнва на Вердсиу, којом су за иеколико дана поствгнутп сјајнн ре8ултаги.
Изгледа, да су Немци арадвиђвли евергично обнављање британске офанзиве и почели су нагло гомилати појачања на фронту Соме, саставлева из многих свежих и првокласаих труча. После врло снажне и дуге артиљеријске припреме, брвтангкв пешадија извр шила је напад у зору 31. октобра, на фроату од 8 кзломзтара, на обема обалама Анкра. Отпочела је жеетока и крвава борба, која траје ве& три дана и н&ставља се без прекида. Деморалисаве внатво жестоким бомбардовгњем од стране артиљеријс, у току којега еу претрпеле страховЕте губитке немачке трупе иориле су св повлачити пред ш*гламним налвтима ©вглегких пукова. Нај | пре су палв у енглееке рукв утврђена села Бомон и Хамвл, смлграна неосвојивим, за тим велико село
Сен-Пјер-Васг, од знатае стратвгијске важаоети као и сернја утарђенах положаја сев. од Сера. Борба се продужује са взликом огорчезошћу и раввија се све повољаије по брит&нска трупе, чија плен до сада износи -преко б.'»00 заробљеиика и огромак ратни материјал. Ова најновија евглеска победа један је доказ више взлиесс кАДмоћаости Савез иска на фронту Соие. У цркос знлтвим појачањима шм&чкп генералштаб није успво да паралише британску офанзвву и изгубио је положаје, који су од врло велике важности за ситуацију немачких трупа у Пикардвји. Великк део части и славв за ову побсду на Анкрз' првпада бритгнској артиљервји, којв, је СВ 01 ИМ урагзнским и неумораим бомбпрдозањем уништавала не:'ријатељске ровове и отв&рала путозе зјајаим папвдвма наустра шиве пешадије. Самз Н м ци у много придика досада признали су веома ви соку вредност бргтанеке артиљернје, л>којв првои пуетош у немачким рвдсвима н уништава потпуно ровове“ и о којој нвмачхи војници са ужасом и јвзом говоре«. Британске трупе су озом најновијом победом забележиле у албум својих успеха још један славан подвиг. Енглеска победа на Анкру доказује, да је борбека ини цијатива у Пгкардвји солид но и чврсто у рукама на ших моћних Савезника. 06 новљена ефанзшЕа од британских трупа, крунисана првих дана овако сјајним резултатима тече све ус-
пешније, а С ЊОМ паралел- 1 зпачке државе коју су Бугарв мк-
но и француске трупе нападају потискујући Нсмце са њиховвх коћвих полс жаја. Важно село Сајизсл, чвор читаве серије значајннх положаја опет је у француским рукама. Авглофранцуске трупе са једиисгвеном сагласношћу и ме* тодом настављају своје напредовање на Соми и кбмачки отпор постаје све сла бији. Ивицијхти >а борбе и надмоћност у акција потауно су у рукама нашнх Савезника, док се сзе већма исноЉава н«моћ немачквх трупа, да одоле надирању победоносних гкгло - фран цуских армгзја. Лоштдчке вести
слили дз су сахранилв, нзнеће заједнилком непријатељу иише штете него што је мкслво да је добко користи од својвх пролазних аобеда, чије се последице не мо)у учврстити догод се на Балкаиу налазе два смртиа непријатеља бугарззма, Грцн и Срби. Досад су разни догађајн и јсдан терористичкв притисак Немачке успели да прквремено одвоје оба савезннка. ГЈрограм иемачки садржавао је територијална завојевања и компеазације, претње с мушевитим упадом немачквм у 1'рчку, терористичку политику којом се тако Немачка успешпо служи према малим европсквм државама. II једандео Гркд успео је да увери и себе и народ грчки да је немачкапретаа стварна и да ће се ускоро и испунити. Успело се да се створв увереље да јединв кога се треба бојатн, тО је Немац и да према томе не треба помоћи природним ' савезнвцима Србима, да је не-
ПариЗ: — Нови талсјански адг басадор у Паризу г- Салвако Рађи прнспео је овамо јуче. Лондон. — Овдашњи грчкн по- мзчки пнтерес и ингерес грчки
сланик г. Генадиос бво је јуче у министзрству спол>. послова и дуго конфервсао са сер Едвардом Грејом. Берн. — Пољске политичке органнззције у Швајцарској средале су јуче овдашњем рускон посланику дуг меморзндум. у коме нротествују цротнв прокламовања аутономије Пољске од стране цснтралнвх држава.
Грчка штампа „Неологос": Српска по беда. Јучерашња српска победа на битољском сектору још је један доказ ввше о полетности српске војске, која после толнког умора и несрећа стопу по стопу оспо рава своје нацнонално земљвште. Ово јунаштво цријатељске и саве-
и да треба пустити Бугаре да освоје цео Балкан н створе Велику Бугарску. Али ако су неки малодушни Грци потписалп сутрашњу цресуду и пропаст Гвчке, то пије било с велвком већвном грчког нарожа в његОвим представнвком Ел. Венизелосом. Саветовао је, молио је, претво, и најзад одлучио да сам прнђе взвршењу свога програма у сарадњи са Србама а против гековних несркјатеља нашег народа. И у овом послу Венизедос се показао на висини свтуацаје, н као човек који потпуно влада душом народном. Јер док су ез почетка тек Гдекоји првступалн покрету, данас му прклззе гу сте народне масе, к војска Народне Одбране увећава се нв вишс једвнвцзма ни десетинама и стотинама, већ хиљадама. Од
Ф Е Љ Т О Н
Свва Дринчић
Новп Сењанин Тадија
Очекивали смо само њих двојицу-тројицу, па да започнемо вечеру. Неколико тренутака, па се нскуписмо сви, сем г. Павловића. Старсшина нфеди да се вечера почне, јер г. Павловвћа сама природа службе чешће задржава од доласка на време, а кад кад и сасвим пзостаје. Таман се започе вечера, појави се и он, журно корачајући и сав задувзн. Одмах смо знали да има нешто ново и већина подиже радознало главу. — «Е, ово је, господо моја, право чудо«, —рече ом седајућн. — »КаквО чу«о?» — викнуше исколико њнх у глас.
— Чудо Кажем вам! — настави он. - Наше муке и наше жртве издигоше већ и најобичнијег ј нашег сељака изнад људи. Сви ! смо видели јунаке, али овако срећ- ј ног јунака, ја мислпм да нико до ! данас не виде... Виљушке звецнуше и остадоше ) 1 на столу, а око тридгсет пари очију упреше нетрепћуће погледе у лвце, чија уст^ тек што не из-) рекоше нешто круино, необично .. — Допустите ми само мало врсмена, господо, да се издувам, па да вам испричам једну необичну причу, догађај данашњег дана. Све заустави дах. Нико и не
помисли да настави вечеру, која се лагано ладила. Посилни, који су доносвли јело, начуљише учи и прнмакоше се. Чак и кувар Бранко спусти вгрјачу и стадс испред кујне, сав претворен у уво. То је било другот или трећег дана, по заузећу Кајмак чалана. Г. Павловић, као војни фотограф отишао је да сними још свеже трагове страховите борбе и нечувена зверства Бугара, да би кх могли, верна, предати почомству, као највернији опкс вар варвна, с киме смо се борили. да, ако се ко дрзне у будућности, од те наше »браће>, ранметати, по својој урођеној иавпцн, својом измишљеном културом. бу ду напш потомци у могућности, одмах илн нзнети —- и потврду аа то .. — «Ви познајете мог новог
шефа? у шта г. Павливић, иошто се мало одморио. Неки одговортне потврдно— Е то ,је, господо, правочу- ј до од среће, која служи јунака. О њему хоћу да вам причам. Неке већ издаје стрпљење тс повикаше : — „Брже, ако знате за душу? И г. Павловаћ, место да започне вечгру, запали цигару и поче: — Радовао сам се, кад сам пре иеколико дана добио гагфа. јед ног младог поручника. Пријатан и благородзн човек, с којнм се могло иивно радши. Алв кад сазн. дох негпто више о њему, још више се зарадсвах. То је био редак јунак- »Нааему је рана сгдамнасст,.» вели пародна песма, у коју се до скора није могло ни вгровати Али ако се од почетка рата свуда, до данас тугао, право је
чудо како јс остао жив, а ннје чудо, што му је за то време ка седамнаест места кожа избушена. Потнуно онеспособл,ен последњом ргном ослобођен је био сваке обавезе Али он не хтеде у иностранство, већ замолн за ка кву бвло службу у оператавној војсцц. ПрстпостављешЈ, знајући да се он радо занвма снимзњем, поставвше га за шеф'а фотограф. одсека прп овој командн. Рекох већ, како сам му се искрено обрадозао, злц ми то убрзо преседе. Јер прво његово снимање беше под самим ровОвпма. — За бога, г поручниче вашв излагање, сад не доноси користн. Видите борла и ако јв орестала падају још зрта, и она се може брзо обиовити. Али’ он се смешећи одмаче. Оде вал,да у ровове, да се видп