Velika Srbija

БР. 208.

СОЛУН, СУ50ТА г » НОВЕМБРА 1916.

ГОД. I.

Месечно 3 Аранга, г“омесочио 9 ^ралака, годипгњв 36 фравака ЦКП-'. ОГЛАСИМА : Ситнн 'огласн 0.20 фран. од иетптног реда. већи огласн по поггдби. Новац се полажс држа»тптм комесарвм .1 и днп.то.члтеким ваступништвим >■ ЛИСТ ИЗЈШИ СВАКГГДАИ ПО ПОД11Е Пошту елати преко Крал.. Срп. Г-нсрал 1\оисулата _у Сллтну. ГУКОПИСП СЕ Н!3 ђ1’ЛКА.1>' Ст.ш редакцнје Ко.томно у.;нца ор 33 Гн:оп1цпе Поједини бројсвн Се могу добитну Солуну код агенцнје г Друштва грчке шгампеп улнца Кулгароктон бр. 5, близу главпе поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор Д. ЈОВАНОВИЋ.

БРОЈ 10 сант.

Ударцп „мртвих ' 1 Вугзрски страх од васкрслих Срба

Кад су нас прошле годи- ; пијим, бугарски војник је не Бугари мучки напали) дајосетио, да су „стратила за би ударом с ле1;а .,дотукли и ј итице ц сграховите челичне

херојску Србију, крваво ан гажовану у већ отпочбтој неравној борби с војскама

машине, покретне и с душом као и ппокојни* Срби. И он је почео да сумња у

двеју великих централаих ј објашњење својих првтпо царевина, они су са свом стављених. А !а сумња попозитивношћу рачунали, да; ступно се одмотава ла и прбт-

ће њихово издајничко дело бити крунисано потауним унишгењем Србијине моћи и поступним слабљењем на-

варала у језиву извесност о присуству ,,мртвих‘‘ у редовима нецријатељске војске. Последња наша офднзива,

ционалне свесги српског на | која сз ]ош развија и коЈа рода. И кад су доцније, то-ј Је већ дала одлачие резулком операција- допринели тате, улила је у душу бу парачизовању силе и неса јгарскогвајникаужасансграх ломљиве воље српске војске.од једне натпрнродне силе, и приморали ову на повла-, невиђене и нечувене у цочење из Отарбине, евечано ј садашњам ратовима. И он су објавили : да је српска ј“, бугарска војник, . сломвојска потиуно и дефанатав -1 Љен и деморалисан, бежећи но уништена. Она је за све и клецајућн, бацајућиоруж Бугаре, од «цара“ Фердн |је и опрему, као избезумнанда до последњег војника ! љен и до изнемоглости пред у позадини, била мртва и ј стрзвљен стао викати : »Бебесповратно сахрањена. 'житежичи — гонееас мртви! а Од тада је време однело. ““ ’ “ у неповрат многб дане људ- ј ПоЈЦЈТИЧКе ВОСТИ ског живота. Одмачући, оно »••'''**'*******».* је све дубље усађазало у ј душу бугарског војника у- Ј "™ на - ‘Неа Имера' јавља верење о бесповратној про- ј да министа Р војни генерал пасти Српске војске; она је|ДР аГ0С У сле в слабости поднети за н,ега бала мртва, и о њој, 1 0СТавк Укао о мртвацу, он није имао ј Замениће га минисар мзрине. рашта ни мислити ни гово | Лондон. — Лорд Цецил је у рити . Остала му је од ње чинио нове изјаве у парламенту

само успомена на дане страшних његових пораза, претрпљених у часовима подлих издзја. И док се он успављивао бе8брижвим сно вима своје „нациозалне” и државне величане, саоје „не-

о револуционарном покрету у Грчкој. Он је рекао да ће савез ничке владе признати права ра тујућих солунским добровољци ма. Објавио је званично, да је провизорној влади дат зајам од 10 милиона франака. За тим је

победвмости И своје л>сла |рекао! »Не могу ништа додати ве , дотле се напаћена и|својим изјавама односно признаизмучена српска војска 0-|ван>а владе г. Венизелоса.“ порзвљала, крепила и спре- | Петроград. - Пољски посланици су прекјуче приликом от

мала за освету, за велико дело овлобођвња не само! Србије, него и свију делова сво1с расе, па и онога на|

варања Думе свечано иротество валн протнв аустро-неиачких од лука односно Пољске-

Како се сазнаје, у своме од! овору немачком посла

територији вероломне Бу- Дткнд гарске. А кад св једном, после потребног одмора: по-1 , _ г- : ј нику г. Мирбаху атинска влада 1 е Јавила пред бугарским вој- ј 3 * Ј Ј „ , . _ 1истакла изванредне околности, у нкком, зачуђензм и пред _ ___ г- _ стрављеним изнезадном и

неочекиваном аоЈавом годишњег „мртваца«, њему је објашњавано, да би се откло аио његов страх, да то вије сраска војска, веЈт преобу чсни војиици из Азије, Африке и другкх енглеских и француских колонија. И бугарски војнгк, не верујући да се мргвац може дићи, позеровао је уверава њима, да су преобучеки вој ници „страшила за птицеФ. У доцнијим борбама, свз. ким даном силвијим и крва-

којима се сада Грчка налази, ко ји потпуно оправдавају концеси је учиљеие Савезницима.

Отрана штампа Примвр Франиускв „Лојдс Викла“ (г. Вен Тнлет): »Присуствовао сам поспедњој битци.^Ввдео сам резултат три дана,бомбардоваља утврђеља Дуо мона од Француза. Када је вулкан пројектила био престао нападача су излетели из својих заклоиа с једном једаном вдејом да

утекну из тога пакла- Читаве чете предале су се Французима. Половина људи . бпла ^је готово полудела и није могла ироговорити ниједне речн. Не можемо одвише изразити своје дивљеље Французима. Сви људа испод 48 година су под о ружјем. Гћахово место у позадини заузето је од сјајних жена Француске и раДнике пз колонија. Енглеза треба да с.ледују овом примеру. Док год они буду имали капи кјзви у жилама неће напустити Француску, пре него што се изрече правда.« Бу/Јућкост Пољске <Тајмс>: »Немачка и Аустрија најзад су се сложиле одно сно обећаша датих Пољацнма, на чнје се остварење дуго оче кивало. Са свих гледишта, нсиуњење овог обећаша стоји у огромној супротности са шнроким и племенитим оогвезама примље ни.ч према Европи и целом свету од великог војводе Николе, које је и сам цар много пута потврдно. У границама, које су јој обележене, права ове независне пољске монархије су јасно означена: она ће бити вазал и сателит централних држава. Национално развиће Пољске зауставиће сс и паралисати одмах. Прокламација цеатралних држава има за цаљ војно развиће краљеване. То је главни разлог, који је изазвао објаву аутономи је Пољске у моменту, када су на свима фронтовима армије централних сила проређене и у тсшком положају. »Патри«: Цар је јединн био искрен и побркао је јако положај оба своја непријатеља онога дана, кади је објавио намеру да ослободи Пољаке- Аустро Немци нису могли избећп овако обележен пут. Али прилазећи томе са очевидним негодоваљем и провидним задњим мислима, онп веле у себи: најбоље је решење, да сваки задржи своју Пољску! Немци траже ммр „Фосише Цајтунг" : «Ми не стављамо никакву препреку бр зом закључењу мвра... Ми желамо да у Европи живн, не само немачки народ, већ и сви они, која су допринели људској култури, за коју остаје још толако да се ради. Ми тражимо мир»

Грчка штаипа «Патрис». Народни упропасти тељи, настављајући своје сатанско дело, снисходљиво признају да „наоружанах издајника" има око хиљаду двес!а, иако добро знају да сс број тих издајш ка попеона д^сетине хиљаде бораца, оД кој! х се_ кти већ јуначкв

, боре на маћедонском фронту. Сем потпоручника Фнлинтра, којп је славно иао на пол-у дужности, потпоручник Нулас и један поднаредник награђени су од францускот гезералиспма за оно што су иред Серезом урадили. Кроз неколако дана Сереска дивизија под комапдом „бећара" Н- Хрнстодулу, грмеће по напаћеним маћедонским планинама, — док ће за то време чланова „Мивистарства Зоологнје> и учитеља дворских слуту, као саветници круне, добијати од посланвка Споразума лекције о дипломатији а од топова француског адмврала лекције о искреностп. »Елефтерос Типос.« Толако је силаа брзана којом се развија трагични квнематографскИ фплм догађаја што се око нас збивају да је грчки народ одавно већ престао да их разуме. И његовузабуну увећава злочиначки труд одређеннх кругова који помоћу терора гуше сваки глас пскрености и даве сваки зрак истине у мраку безбожног лагања. Тако света узбуна на коју вођ либерала позвва народ у опасвости, карактерише се као дело амбиције која се опила успесима два рата и која иде за новам ратом прссто да бп [задовољила болесни егоизам- Венизелос се пред ставља као крвождени Молох, којп се не устеже да жртвује својим личним утопијама врелу крв грчке омладине. Чујете ли, грчке мајке, сестре и жене? Има у Грчкој један човек којц рада о глави вашвм дра гим п милим, вашој удобности, спокојству ваше куће. И овај се човек не устеже да објављује како је у погибли све оно што чини вашу радост и вашу срећу, ради неких далеких земаља чија ни кмена не знате, радв Јоније и Витвније и Лвдије, које су тако удаљене од Запнона! Шта бнсте.дакле казали кад би вам вредложили да пролијете своју крв ради какве њиве у Патагонији или КвнескоЈ? И није ли злочинство да се од вас тражи највиша жртва да би истерали Бугаре из Маћедоније, кгд ће их сутра отерати одатле иаш олим пијски заштитник нз Подстама, кајзер, а да мн не жртвујемо ни крв ни паре? Била би излншна мука да реч по реч обарамо ове злочвпачке софизме. > Македонија * Према напшм нарочитим поузданим обавештењима, бугарска је воЈ‘ска ових дана почела се служитн нашпм топовима и пушкама, које им је поклгнила 1 ерманО(| илска банда из Атине. Тако међу ратним ма теријапом који су Савезници заолгнили за вре«е последњих операцпја на Црној Рсци, нађене су

и трчке пушке које, према исказима заробљеннка, долазе од пљачке из издате источне Маћс доннје. (Број од 2. нов.). Пол Луј

. Обавештајно оделвње Да бв војни обвегниии и остале наше избеглице у Солупу а околени, што лакше и брже добијали обавештење о својвм породицама осталим у Србији, као и да бз својим породицана што сигурније в брже могли слати новчану иомоћ, одлуком Господвна Мвнистра Унутрашн>их Дела основано је, при каацеларији Владаних Комесара у Солуну „Обавештајно Одел>ец>е“, за обављаље свих ових послова. У овоме одељењу већ је отпочет посао. Прнбрани су и еређени сви до сада објављени пзвешгаји из Србије у <Српсквм Новипама* и »Београдским Новивама* и на тражеше свакога даваће се из истих потребна обавештеља. Извештај‘и овц даваће се и усмено у канцеларија одељења свог и писмено, ко ое буде за извештај са тачном својомадрееом, писменообратио. Поред овога недељно једанпут или двапут у нарочитом додатку ♦Велвке Србије« штампаће се сви огласи који буду објављени у додгтку »Српских Новпна.“ Одељењо ово првмаће а сва кратка пасмена саопштења за Србију што се коже доставити одељеау и дописним картама, а моту се исписивати и на листићима у оамоме одељењу, где се ови могу добити. Саопштења ова вмају бити кратк« и са тачном адрееом онога коме се гааљу, као и онога ко их шаље. Сва оваква оаопштењз оделење ћо доотавити адрееннтвма у СрбијиОделење ово примаће и све новчане пошиљке за Србију, и достављаће вх већ утврђеним путем, и по извршеној испорупи потврду пријема ирибављати и дсстављати испошвљаоцу. Са фронта п вз места ван Солуна довољно јо картОм обратит« се овом оделењу за свако обавештење у овом смаслу, из чега ће се послати одговор на означену кдресу. Сви ови поОлови вршиђе се бесплатно. За шефа одслења гдређен је г. Милвн О. Доронтић, качел. окруж - ни. У будуће ђе се сви огласи примати у уреднкштву.