Velika Srbija

БР. 212.

ГОД. I.

СОЛУН, УТОРАК 8 НОЕЕМБРА 1916.

ПРЕТПЛАТА ПЗПОСИ : Месечло 3 ' , >ра 1 Г'а, —омесечно 9 уранака, годиши.в 36 фравака ЦЕНА ОГЛАС1ША : Оитал огласи 0.20 фраи. од петитног реда, већи огласи пп погодбв. Новац се ползже државтгтм комесарика и диплолатекам ваступништвцма. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПС 1ТОДНЕ Иошту слати нрско Крал., Срп. Ггнерал. Консулатв V Со ”^ р V . РУКОПИСП СЕ НЕ ВРАТ.АЈ ■ Оган рвдакције Колпмбо улаца бр 33 с.Гошцпе Поједвни бројевн се могу добпти у Солуну код агенцаје „Д])ушгва грчке штанпеп улица Булгароктон Ср. 5, тболитзу главне поште.

БРОЈ 10 сант. Директор А. ЈОВАИОВИЋ

Поводом осиобођења Битоља Честитка Г. Николе ЛашиЋа, Председника Српске Владе Њ. В. Иаслзднику Преетола. — - Крф, 8. новембра Приликом пада Витоља, председник министарског савета и министар спољних послова г. Никола Пашић, упутио је Њ. В. Наследнику Престола Александру и врховном команданту српске војске следећи телеграм: »Сада сам сазнао од француске мисије да је Битољ ослобођен. Ја молим Ваше Височанство да прими у име моје и мо/их другова, најтоплија честитања за славну победу, коју је наша храбра војска под Вашом командом а уз кооперацију савезничке војске. однела. Нека Бог да да Взше Враљевско Височанство, на челу наше храбре војске, триумфално иапредује и ос/тободи у најближој будућности од модерних варвасра целу нашу отаџбину као и нашу браћу од /7 угог и тешког робовања и присаједини слободној Србији. У слободном Еигољу

Од јелхсп лчевидца. који је са нашим коњичким иуком ушао у Беугољ сазнали смо следеАе о улаоку Саеезкика у Битољ и стању у њему: Прве су уге\ле у Битољ француске труае, аа руске, аа арвн коњички аук, ко/и је са иоложаја на Црној код Ноеака иреаливао’ Црну и са истокне стране ушао у варош. Последње су ушле италиуакске труае. Женскиње, деца, и старци изаш.ш су аред ослободиоце и засиаали их цве&ем нарочитл своју бра%у, којима су се, разумљиво, . највишв обрадовали .. ОдстуиајуИи Бугари су гааалили Црвену касарну и неке магацике, чији су аожар Савезничке ■пруае локали • зовале, те је варош ад даље окасности обезбеЏна, Све мушко становкиштео од 18-тс до 45 те годике Бу>ари су нешто раније нешто сада одвели. У животним намирницама и аотребама оскудица је врло велика. Свет јс једва душу одржаеао, јер се бугар ска војска великим дслом храчила из њезнних средстаеи., Мнотих намирница нема никако, као соли , ше&ера, ае тролеума. Кило хлвба кошта 25 гроша. Зрашко и со аослоЛе се, како смо обавештеџи, још данас у Битољ, те да се наааКенон станоеништву што аре аомогне. Окружни начелник г. М, ЈовановиЛ са аотребним бро/ем аолициј. чиковника, као и аредседник оаштине г. П. ЛешњаревиИ стигли су јуче у Битољ и одмах аочели отарављати своје дужности.

Зиалај пада Битоља

Јучерашви дан крунисан је једним ан&меиитии и великим догађајем, који је од огромног бначвја за даљи развој оаерација ва маће’ донскоме фронту. Битољ, који су Бугаро-Немци са највећом огорченошЧу, са крајњим очајањем браенли до аоследњег тренутка пао је у в&ше руке. И то 6. новембра, истога дана, када смо га пре 4 године ослободили од турског јврма. На свечаниЈи и славнији нвчин није св могла

просл&виги четврта годишњица његова оелобођења од Турака. Признат јо и неоспоран факат, да је одбранбена линија Битољска била једна од најстрашнијих- Њен организатор и творац је чувени немачки војсковођа МакенЈвн. Оаа је била са* стављена из више ссрија одбравбених линија, које су са чудном поствпеношћу једна за другом падале у наше руке. Бугаро-Немци сматрали су

Батољ апсолутно незаузимљивим. Пре мес^-ц дана. ентервјуисан о си?Уацвји рекао 1е бугарски премијер Радослгвов: “Упркос свзка вапорима Савезнидама неће поћа за руком да се дочепају Битоља«. Радославовљеве речи згсвивале су се на општем уверењу бугарских војних кругова, да је одбрбвбена линија БитоЉа нецробојна и да је сама варош нотпуно осигурана од противника. Мора се доиста признати, да Бугаро Немци нксу ништа пропуствли што се могло учинити за одбрану Битоља. Многе серије једиаствено утврђених лин*ја ређале су се на планинама, брдама и равнацама, које се протежу од грчке гранеце до Витоља. Одбранбени систем био је организован са свих странаАли еве то није ништд помогло Бугеро - Нвмцима. И вко еу органлзовали одбрвву еа најмодерниЈЕм сседстзимл ратне технвке, и агсо су нагомњтали знатна нојач&ња и довуклимасу азтељерије, и ако су давалЕ огорчен отпор, нису инзк мпгли одолетк силнгј навали српсках и Сазезвпчккх трупа. Јвдна за другом, н&д&ле су одбравбене линијв Битсљв. Док су Срби гонили потученог нзцријатеља и угрожаввлк Битољ са всточне етране, Савезничкв труое су напредозбле са југа потискујући некријагеља, који са нчгд® наје могао 8адржата. Борбе су бнле нарочито огорчеие огсо Кенала. То јв била главна одбранбвна линија Витоља- Бугври су по цвну ккјсграшнијих жртаеа нокушали да На Њ ој аауставе противника. Али јв њихов отпор слоиљев, и најзад након огорчензх бораба Савезничке трупе умарширале су у ослабође ни Битољ изјутра б. новембра, док је готово истоврвмено српска коњица првплизазши Црну Реку код Новака ушла у Битољ са источне стране. Значај пада Битоља огроман је. Он се довољно каракгерише самим изјавама Буггро Немаца, да је Битољ незаузимљив. Лад Битоља значи страшан пораз бугарско-немачких трупа. Он доказује несумњиву надмоћност Савсзника над противником. По њему се види јасео, да .је борбена иницијатива на македонском фрон' ту сигурно и потпуно у Савезничким рукама, и да је нашим операцвјама обезбе-

I

ђгн несумњвви успех. У стратегијском поглзду пораз Бугаро Немаца, крунисвн губитком Битоља од врло неиовољних је послвдица по њих. Изгубнвши сернје одлично утврђенах и орг»нв 80 ваних положаја пред Битољвм, наши нвпрвјатељи принуђеви еу да се повлачв на много несолидније положкје, где ћв мучно бити у стању да дуГО дају отпо^а. Перепективв, које ее пред нама пружају, зеома су оптнмистичке. Али је још страшнији пораз Бугара у моралном погледу. Познато је, колико су Бугари полагали на то, да по сваку цену одрже Битољ. Они су били рбшгни, да највеће жртве поднесу, само да та не изгубб. II поднели еу их доиста. Огромне масе бугарских лешева покриле су бојна поља јужне Србије, али је биТка решена противно жељама и очбкивањима наших противника. Бугарска војска и бугарски народ, којима је била сугерирана вера у незаузамљивост Битоља поражени су његовим падом. Сјајка победа Срба и Савезника одјекнула је страшно у Бугарској. Извесно је, да ће она врло јако поколебати морал бугарских трупа, и да ће необично усталасати б?гарски народ, који ве^ћ почиње предввђати при ближавање неизбежне катастрофе. ЖоЈШХЕЧке зести Атива — «Патрис> јавља да је адмирал Фурне у последњем разговору са краљем, казао су верену- да Споразум одобрава влади рок од 48 сатп да удаљи из Атике посланике четворног савеза и њихов персонал. С друге стране, адмирал Фурне је писмено саопштио посланицима одлуке сила Споразума. Немачки посланик није томе цридао никакву важност. Лист додаје да ће министри бити привремено интернирана на једној немачкој трговачкој лађп „Маријенбад.« Атина. Поводом новог захтева Споразума, сазван је крунски савет под председништвом краљевим на коме су узели учешћа бивши први мннистри. Донешене одлуке вису још познате. Атина. — Поводом протеривања посланика централних сила

БРОЈ 10 сант.

бугарски посланик Пасаров изјавио је следеће: «Ми смо готови да отпутујемо ако нас Савезницп не задрже као ратне заробљенике. Жалосно је посматрати цинизам који они употребљавају према независној држави. Потпуно смо вндиферентни према мери које предузимате против нас. Атина. — Посланик Сједињенех Држава примао јс да протежара аустријске, турске и бугарске 'поданике у престоници, а немачке поданпке протежираће шпански посланик. Атина. Посланици четворног савеза држали су тајну седниау на којој су дискутовали о иреданој нотн Споразума која се односи на њихов одлазак из престонаце. ( Садржзва лдсма АДМИРАЛА ФУРНЕА Солун, 8. нов. Писмо које је адмирад Дартиж дп Фурне упутио посланицема непријатељских држава на грчком двору гласв: >Ваша шпијунска проааганда у којој учествује персонал посланства и који је на штету Споразума нарочато око снабдевања | непријатељских сумарена, приморала ме је да саопштим вашој екселенцији дасе ваше борављење неће дуго продужити. Према томе част ми је саопштвти вам. да изволите напустита грчку тернторију у среду 9. новекбра у 9 сати ујутру са целим персоналОм. Ја сам наредно да се за вашу екселенцију и персонал спреми стан на лађи »Марпјен-баду * која се налази у првстанишгу Вероцвна. У исто време предузео сам мере да васна нарочзтој лађи упутпм, по вашој жељи, било за Кавалу било за Марсељ тде ће вам се олакшати пут да одете за Швајцарску. Ово важи и за фамилију ваше екселенције као п за оне вама подчињене. Ја вас увдравам да ће те ка лађи Марнјенбаду нмати потпун комодитет. За одлазак до пристаништа ставићу на ваше расположење сва потребна преносна средства. У Пиреју на кеју Алкимпи у среду 9 новембра у 8 сати ујутру биће две лађе: једна за персонал а ^руга за багаж. Примите уверење Дартиж.

Страна штампа Живот у Берлину >Либерал« (Мадрид): »3'поређујем дане из 1914. тодане са садашњима. Народ се не скупља више по улицама, да тледа, како трупе дефилују. Сада, када се у