Velika Srbija

БРОЈ 212.

ВЖЛИХА СРБИЈА

СТРАВА 3

Крушевца, Борисава Марковића, из Варварана, Војаслава Марко вића. трг. из Веограда, Радивоја Марковића из Варварина, Дра гомкра Стојановића, из Д. Крчвна, Драгутина Милетића из Гор. Катуна, Драгића Радосављевића, из Тољевца, Уроша Лазаревића из Маскара, Бранвслава Миловановића, из Тољеваа, Милана Ћирковвћа, из Д. Крчина, Косту Тодосијевића из Д. Крчина, Бо рисава Вељковића, из Пардика, Драгољуба Манојловвћа из Гредетина, Стојану Петковићу, пиљару из Крушевца, Живојину Првуловићу, нарсднику, Живо јину Јовановићу из Крушевца> Божидару Петровићу пз Залоговца, Борасаву Милојевићу нз Крушевца, Душана Петровића из Крушевца, Добривоју Мушкићу пз Крушевца Минку Ракићу из Текије, Милану Ракићу из Те-

Честатке Њ В. Краљу Пвтру. У току јучерашаег дана Њ. В. Крзл, Нетар добио је, поводом ослобођ-ња Бито ља, тедеграфске честитке од руског цара, енгг.еског кра ља, председника францус ке рСцублике и белгај'ког крзља. Енглвска честнтка. Г. Професор Босанкенг, председник „Српског погшорног фонда« у Лондону посетио је јуче Владине Комесаре и честитао им успехе српске војске и ослобо ђеље Битоља. Лринивза Депиидов и г. БалугдиК Према вести.ма из Атине принцеза Демпдов и г. Балугцић, посланик на грчко.м двору праспели су у пресгоницу са пута из Солуна. Честиткв. Поводом заузећа Бктоља чеетиг&ли су Генвралном Консулату: пр?дседнвк Венизелос, генорал Д&еглив, мпнастар иностраних дела Политис, минвстар војни гвнврал Заморакакис. министцр фин&нсија Нвгроповтис, белгијеки поеланик Мишот де Вал, француски консул Граје, енглески геЕврални консул Вратаслав, -белгајеки консул Кииврс, председник солунеке опшги-

кије, Милију Петроввћу из Пасјака, Александру Стојановићу из Јасике, Жпвану Николићу из Шетке, Драгутину Антићу вз Шетке, Душану Јов. Радићу из Кормапа, Станислава Ћирковића из Вратара, Милутину Арсенијевићу из Ћићевца, Константину Симоновићу нареднику, Драгутнву Живковићу из Ћићевца, Влад. Поповићу из Ћићевпа, Живојину Живковићу из Ћвћевца, Живојину Мишићу из Ћићевца, А лександру Радојковићу, из Ћићевца, Станиславу Радојковићу, редову, Свегиславу Милојевићу из Вел Шиљеговца, Луки Михаиловићу, из Алексинца, Светиславу Николићу из Адексинца, Владети Анчићу, нареднику, Мих. Крстићу дз Алексинца, Властимвру Јашковићу из Алексинца и Јездимиру Цветковићу из Алексинца. 8ЕСТК ј но Ангелакис, ком&ад&нт ; жаадармеријз пукон. Зим бракакие, шеф кабинста ;проаизорне владе Фаларо] тос, секретар председ. Венае 4 >лоса г. Маркандоаскис и маоге друга виђзне лачI ности. ; Једма честитка. Јављају из Петрограда да је '■ удружење вароши упутило рус! ко.м војном министру топлу че| ститку за шегов последши говор. Мунмцмски двао. Пз Атине јављају да је муниција флОте у Пситалијн предета Савезнииима јуче после подне-

влади Сретаи пут. Пз Атине јављају да су по сланици четворног савеза отпу товали јуче. Енглеска помзФ.

нима и настрадалим у рату, као и нашим избеглицама по евакуацији Србије. Иека је велика хвала нашим хуманвм савезницима и уваженом г. Босанкету, чпјој се енергичној делатности тек сада отвара велико поље рада. Бура на свима морима. Према вестима из Лондона ја ке буре бесне на свима морима. Према последњим вестима нор вешке лађе: «Восхајн>, Спике“ и италнјанска лађа >Лола< потонуле су близу енглесквх обала Снажна бура беснн на шпанским ооала.ча и на Југо западном делу француске обале. Пажња. Моли се свакп ко буде знао у којој се болници налази резервни аешад. а.аоручнин Акдра ФраниИевиК , који те као рањеник донесен с аоложаја, да јави др. Власти ЈанковиКу, резервном сангс■ тетском мајору, лекару Команде Места. Појачање гарнмзока. •Неа Елас» сазнаје да ће адмирал Фурне, услед бурннх сцена проузрокованих од резервиста, бити прпморан да појача француски гарнизон у Атини. Нови марш Јован Урбан капелнвк прве класе компоновао је нов марш и посветио својој дивизији, која)је 1 послед 1 внм борбзма задивила својом одважношћу и силним на летима при освојењу непрвјатељских утврђења на огранцима Селечке. Парастог

ј Скетознр Милошсввћ из Бнјњана — Ваљево, даваће у нејдељу, 14. ов. мее., у срнској цркзи Св. Саве парастоо својик Г. Босанкет, представник »Срп | СиН0В1П|а Тихомиру н Милошу, ског потпорног фонда. из Лон-| који Су храбро ногинулн 14. и дона отпутовао је јуче у пратњи 28 овтобра у борбама за оело . г. Ворда, деле 1 ата истог фонаа, у !* . • „ ^ ’ * ' у : Оођење наше иодЈармљене Ота Бигољ, те да се информишу о: џ6ане

потребама становништва. Овај је фонд п раније указивао обилату помоћ нашим невољ-

Мола нријатеље и познанике да присуствују овоме нарастосу

Д Н Е 8 Н Е

Зајам провиоорне владе. 1 Из Атине јављају да су директор Атинске Банке Елиаско ј ОлЉвна ЛЗђа. и г. Боније отпутовали за Солун ј Из Атине Јављају да је лађа да регулишу питање о емисвји * ‘Спорти«, услед судара са једном бонова који се тпчу зајма који! пловном мином потопљена, при је споразум одобрио провизорној, свОме псласку из Пиреја. Сазнаје ј се да су се удавила три лица а 'остала су спашена.

Битољека победа

Влада Француске Републике телеграфски честитала генералу Сарају ослобођење Битоља Сем тога врховии командант франнуске војске упутно је ову дневну заповест: „Офпцирв и војници Псточне Војске, пошто сте испунили, да леко од Франдуске, најтеже послове, под нездравим поднебљем, ви сте, када је дошао час борбе, савладали вашом издржљивошћу н вашом храброшћу све тешкоће. Заједно са нашим храбрии Савезницима ви сте одбацили заједиичког непријатеља ван западне МаћедониЈ'е коју је био заузео. Ви сте му отели Битољ, сутра ће те довршити његов пораз. 1 Жорф Саопштавајући ову дневну заповест трупама генерал Сарај је додао: Драги Другови! Ја вам саоиштавам заповест коју сам добио од генерала Жофра. Од како сте се искрцали у Солун, ви сте све чивили шго сам од Вас тражио: вас је било врло мало. Наредио сам вам да продрете до Криволака Ви сте оти шлн. Рекао сам Вам да испред непријатељске снаге која је расла, да се вратнте у Солун, — не претрпевши никакве губитке, где ”те добро утврдили ваше воложаје које непријатељ наје смео нападати. Ја сам Вас послао да са нашим Савезницима поврате западну Маћедовију, да поново истакнете нашу заставу у Србији и ви сте под енергнчном командом генерала Ле Блоа ушли у Битољ. Хвала. Ваш задатак није аавршен Када буде требало ви ћете га завршити.< Холандека протеетвује Амстердам, 8 новембра Јављају да је Холанска влада овластила свога посланика у Бер-

лину, да достави немачкој влади мучан утисак, кој'и ]е у Холаниији произвело одвођење Белгијанаца. Сједиљене Државе иМекеика Вашингтон, 8. новембра. Мексиканско америчка комисија одложила је свој рад не постигнувши никакав резултат у питању СЈ’едињених Држава и МексикаГенерал Рок у Италији Рим, 8 новембра Генерал Рок стигао је овдс. На Ј'едном банкету француски министар је изјавио : две латинске сестре су удружене да штите свет против бруталног наиада варвара и да обезбеде триумф права и цивилизације. Немци признају Амстердам, 8. нов. Немачки комвншке признаје напредовапл британско у Пикардији и Ј - авља да је варош Битољ »напуштена.« Немачкп листови доводе у везу победу код Битоља са лажним вестима да Ј - е присуство генерала Рока предсказивало наауштање акције у Маћедониј'и и веле да је генерал Сарај располагао мањим трупама и »средње вредности.« (Радио). Где су српски војници Ратни кересподент „Пти Журнал»“ на солунском фронту по слао је велики извештај листу о уласку савезничке војске у Битољ о снтуациЈ'и вароши. Пзмеђу осталога карактеристично је следеће : Шетајући се улицама једна ме девојчица упита: ,.Молим вас господине где су српски вој’ници“. Она је носила један велвки букет цвећа, који је мислила бацити на те храбре ратниве. „Српски војници! Они се налазе на оном велвком брду које ти видиш одавде. П>ама припада ова победа. Што су Французи, Руси у овој вароши, то је што су српске храбре трупе напредовале на оном положају. Они су победиоца и они заслужују да буду окићепи цвећем.>

Српски званичан извештај

Солун, 8. новембра. 7. новембра продужено је наше надирање северу и поред јаког непријатељског отпора. Село Рапеш у нашим је рукама. Северно од Суходола потукли смо Немце и натерали вх у бегство. Имамо знатан број заробљеника Немаца и Бугара као и доста плена. 3 своме повлачењу непријатељ је оставио више магацина са храном, пионерским алатом и разноврсним материј'алом.

како умире за спас Отаџбине, те да ће тако и вечно живети. А они нека се поносе именом његовим јер је оно светло и сјзјно за будућу Велику Србију. Почивај мирно велики јуначе!! Ти си се одужио Огаџбини а се■би и својој деци оставио велико мме. Слава великом јунаку пуковнику Војиславу Чолаковаћу! Иие му се вечно спомињало!

Октобра 1916.

/.

НА ГР0Е7 СВОГА БРАТА ЈАНИЋИЈА На прагу своје миле домовпне, у палегу на Тевтоно—Татаре, пошао сп раширених руку са пушком у једној и бомби у другој, да у загрљај примгш своје

сОколе — синове Перу, Стеву, Душка, ћерку Кушу и верну љу^ бу Јолду. I Али шта?! Баш када си у на | : лету сневао да се ближиш скојој домовини, да се ближвт својам соколима, онда, када си мислио I да залиЈсш сузом радосницом I 1 своју напаћену земљу и озариш родитељском љубављу своју неј јачад, у то.ме тренутку те погоди непријатељско тане и за навек уништи твоје снове — паде за слободу своје домовине и деце своје: ј Јанићмје! Ти си седма жртва наше куће у овом крвавОм рату, за собом од браће остављаш само мене, остављат толико сиротана наше браће и твоје, а ти идеш да се придружвш осталој браћн и братанцима — палим за слободу у овоч рату.

Брате Јанићије; ти сада одлазиш тамо, тамо у друштво нап е миле браће и*братанце, реци ии да сам Ј'едини ја остао, кажи им да то исто п од мене очекује О таџбина и папаћепа наша земља. Поздрави много нашег брата Василпја који сада сочива на Ћевђел. положаји.ма, позлрави њего вог сина Душана који паде за слободу на огранцима Цера, поздрави и сина му Јоси|[>а који као регрут почива у албанским гудурама; поздрава нашег брата Ристу кога дивље арнаутске хор де убише више Орахоица; поздравп нашег брата Јована, коме иема трага ни гласа, и а који је према свим знацима такође на оном свету, изручи поздрав и његовом Ј'едином сину Милутину који паде прп одбрани Врање. У часу када се уплакан растајем са тобом, кзда ввдим како

и последњи поглед и последњи уздах уаиреш својој деци и до мовини в када за навек остављаш Сунце, у томе часу ја добијем још црњи глас да је моје јединче 1’ада у Призрену оставила овај свет и првдружила се вама осгалој' браћи и братанцима, поздрави и њега и реци му да сам неу •гешан, да је моја рана за њим неизлечима и папоменп му да баш онд* добијам ту црну вест, када сам мислио да ће га скоро родитељска суза радоснкца оросати. А сад мири брате, нека ти је лака црна земља, пека је теби, осталојбраћи, братапцама и мојој Гада мир Вашем пепелу. Вашу ћу пејачад тешити, рећи ћу им да сте пали за слободу земље и њи.ч, водићу их на ваше гробове, показаћу им ваше .свете хумке, ређи ћу им ка и даље гледају

ореко њива и ливада, те дз вас догледају како се из рата вра ћате, али им сада морам казати да од вас ннкога не могу угле дати и да ће њихови погледи утонути у још мрачнији мрак. Наша ће кућа бити окићена са седам црних застава нац вратима а у средини њих блнстаће из далека златним словима на пвсано „За слободу*. Вечна вам памјат! окт. 1916. г., ГЈоложај брат, капетан, Аранђел—Раша У будуке ^е се сви огласи примати у уредништву.