Velika Srbija

ГОД. I.

БР. 213.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 10 НОВЕМБРА 1916.

претплата ::з::оси : Мвсечно 3 бранг*, г-омесвчно 9 урадака, годипгшв 36 фрапака ЦЕПА ОГЛАСИМА : Ситни огласи 0.20 фран. од нетигиог реда, већи огласи по погодби. Иовац св полаже држав!г:м комесарнмц и дипломатеким аастулииштвич с. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАК11 ДА1| 110 ПОДНЕ Пошгу слати иреко Крал.. Срп. 1 *к<'рал Консулат« V Со’»."у. РУКОПИСИ СЕ ШЗВГА'КД.1'' Отин рвдакцнје КиломЛо улнца ■ р 33 ^Пошчае Лојединн бројеви се могу добпти т Солуну код агевције „Друштва грчкв штаипев улица Булгароктои 6р. 5, близу главве поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Поводом аада Битоља Његово Кра.еевско Височанство Престолонаследник Александар аримио је ова честитања : Њ. Кр. Височанству Преетоловаеледнику Срдачно честитам Теби и нашој дичној војсци на аоновном заузеКу Битоља и то истога дани као и аре че тирн године. Молимо се милостивом Богу да и даље бди над нашом храбром војском која задивљује свет својим храбрим делима и доказује да Србин још живи и да је достојан аотомак својих славних и јуначких аредака. Живела наша дична воЈска. ПЕТАР. Париз — Јелисејска Палата, 6. нове.чбра Његовом Краљевеком Височанетву Преетолонаследнику Александру У тремутку када српска војска са својим Савезницима аовраКа Битољ и аобедоносно стуаа на саоје осло бођено аемљиште, шаљем Вашем Краљевском Височанству своја најтоалија честитања. Рејмон Повнкаре.

Канцеларова, политгка

Политвчке прилике у Нвмачкој карвкгвришу сс у многоме борбом, коју И8 веснз друштвзне класо п један део штампе водб иротивканцелара Бвтмана Холвега. Ова камаања траје већ од дужсг времена и добила је нарочитог израза у отворвнии нападима на каацвларову политику у рајхстагу, као и у врло оштром писању неких немачких листова. Максимилијан Харден конетатовао је у »Цукунфту“, да је »цела политика Бетмана Холвега, од како је канцелар, један бескра јан ни8 погрешака и непромишљености«. Њвгова спољна политика осуђује се најживљв. Њему се упивује у кривицу, шго је ое и Велика Британија придружила противницима Немачке. Он је одговоран за рђаве одеосе са Норвешком. Шго је Холандија 8акључила са Енглеском веома повољан по ову трговински уговор крив је опет Бетман Холвег. »Канцелар је, пише »Фосише Цајтунг«, дужан да увиђавном и благовремвном интервеншгјом спречи политичке догађаје, који могу бити од неповољних последвца по Нсмачку«. Као да ток догађаја зависи од Бетмана Холвега, тв би он био кадар да га по својој вољи мења или спречаваРазумљиво је, што се одговорност ва неповољну политичку ситуацију Немачке сваљујв на Бетмана Хол-1 вега. Он се налази на по-*

ложаЈу, на коме је природно најодговорнији чинилац У осгалом, у шдаћама и невгодама. које почињу бсмбардовати Неиачку, вемачки народ сзећа потребу, да на некомв искали свој гнев. У томе треба тражити узроке борби прогив кавцелара, која сваквм даном постајв све огорчвнија. Сагурно је, да Бетман Холвег није мањв крив, него кај зер, него немачки владајући кругови, најзад него и сам немачки народ. Сви они сносо подједнако одговорносг з& велики рат, који су десетинама година припремали, чијој су идеји сав свој народни живот подредили и подјармили, и који су онда распламтели, кад им се учинио згодан моменат. Цела Немачка јо одговорна за рат, свакако на челу са кајзером и Бетманом Холвегом. •Једна брошура, 8абрањена у Нвмачкој, која је на неки начин доспела у Хо _ ландију, садржи ивмвђу осталога и то, да је кривица Бетмана Холвега, шго се цео евет окренуо од Немачке. Оатужба је оправдана, али не треба опет смвтнути са ума, да је сама Немачка, својим варварсквм поетупцима у рату и својим режимом пљачке и убијства у окупираним покрвјинама изазвала гнушање и презирање целога света. Бетман Холвег и овде је само једним делом крвв. Бетман Холвег осуђује се I у последње време нврочито Iабог рђаве организације ис-

Јхране у вемлТћ Економска 'криза постаје свзозбиљнија, и немачки нарсд узбу њује се против канцелара, тражећи са правок да ку помогнв онај, који га је увалпо у невоље. Оснивање директоргтва исхраве ниЈе ниуколкко побољга&ло жпвотне прплике у Немачкој. У овом погледу квраК' териетичао је оштро писмо маршала Хинденбурга упућеао Бетиаку Холвегу, којим се овај чини одговорним за економске неприлике у Немачкој. У колико се војна ситувција развија свв нсповољвије по Немачку, напади на кавцелара иостају све јачи и сгорч нији. Они узимају широке размере, и еа сталнем повећањам вз8адовољства и раздражења народног, прете да политичку кризу Немачкедоведу у акутно стање. ПоЈШтичке вести Атипа. — Влада је примила оставку министра правде Елвополуса. Упитан од једног новвнара, министар је изјавпо да он не жели сносити страно мешање у пословима њвговог министарства. Пре ма внформацијама г. Ламброса привремено ће заменити г. Уелос Атика. — Мвнистарски је савет на својој седнвцв редиговао један негативан одговор који ће бити предат посланицима споразума. Атина. — У нотв која је као бдговор и која ће бита предата посланацима данас, грчка влада истиче да као неутрална земља Грчка одбија да преиа ратни матвријал- У ноти влада скреће пажњу на њен протест против централних сила приликом заузећа ратног материјала и тврђава нсточне Маћедоније од стране Бугара. Влада скреће споразуму пажњу да предаја матерајала може произвести унутрашњу револуцвју.

Страна штампа Француски зајам фагаро: (Алфред Капис): Ја не верујем да је ико разумео апсолутну идентичноот која поотоји између опгатег и појединачног интереса. Ако је непријатељ онај који је испред нас који је хтео да уништи н»шу расу, онда је могуће замиолити да је сваки хтео да се одааове и припомогне општој ствари. Свп се ове више приближују, потпомажу што доказу-

је да се хоће да взбегпе некзлечизц пад. Аксион Франсез (Шард Море): Господин министар фииансија је потпуно успео у свсме тешком предузећу о зајму. Ова сдавна и брза помоћ од једанаеот мзлијарди није само средство за убр8авање рата него је то сама по оеби победа. То је једна задобввена борба у унутрашњости земње против спољашњег непрвјатеља, који је сва средства употребио само да нашкоди Француској. Иманите (Реаодел); Г. Рабо има потпуно право што истиче сзој успех и што тврди да је давашњи зајам од много већег гначаја иего онај последње године, јер је и сада народ показао непоколебљиву Бољу да борбе продужи док се не постигне мир који ће осигурати права слободе и егзистенцају за много столећа. На рутунском Фроиту „Тајме«: Никаква значајпа промена војне ситуапије нвје паступила на румунској граници. Борба се огорчена наставља под врло неповољним атмосферским условима на падинама пданана и при удазима клакаца на северној и северонсточној граници. Опасност вероватно може наступита у долани Олте в код Предеала међутии на фронту у Молдаввји ситуацаја је са свим побољшана. Немачка и Шввдска »Политпска Брев“ (Валфрид Спангберг): Авција немачких сумарена почела је врло интензпвно и протвв нас. До сада јс нашло смрт од немачких торпила више од 100 маринаца и потопљено је око педесет лађа На тај начиа наш је транзпт 8а дуго онемогућен. Немачка пресвја на Шведску и осгале Скандинавске државе долаза отуда што је она н»ма врло близу и што има велику потребу за наше нроигводе. Услед тога она категоричкп захтева више робе него што мк можемо да произведемо. Ова нам прета да епречв паше снабдевање и лигаава нас најпотребпијнх артикала. Пошто она не може на други вачин да то поотвгне оно што жели она нам ништи лађе и блокира саобра ћајне путеве.

Грчка штампа (Грци о Битољу) Са необично велцким одушевљењем поздравила је солунска грчка штампа ослобођење Битоља. У свима се новинама налазе дужи ила краћв коментари ово-

га догађаја. >Елас“ је н.ему посветила свој уводни чланак од 7-ог (као што су то учиннле и француске колегинице «Опннион« »Ендепандан* и «Трибин“. „Македонија" данас доноси лревод народне песие Косовска Девојка «Фос“ српску народну хиину, а ,,Елас“ посвету Праху оца Србије из „Горскога Ввјепуа.“ И друштво грчко учествује у овој радости. Данас пре подне било је у саборној цркви Свете Софије благодарење поводом ослобођења Батоља, којејеприредила општина солувска, и коме је првсуствовала привремена влада и изасланици савезничких штабова. После благодарења, кад су г. г. Венвзелос, Кундуриотис и Данглис излазили из цркве, свет је почео клицати «Зито о Венизедос! Тада је г. Венизелос скин увши шешвр, узвикнуо окренувши сејпублвци: »Зито и Сгрвија!« Неки су прихватили тај узвик. Ми ћемо из грчких новина (из свих грчких новина) доносити редом све одзиве и коментаре, — преводећи, као увек, савесно и дословно- У том погледу читаоцн могу бити потпуно спокојнн. »Нса Алитзја.* Јуче, 6. новембра, после врло сјајне победе над нбориЈ'атељем, храбре савезничке војске уђоше триумфално у варош Битољ. Овај велика догађај дешава се у доба када се десио један такође историјски догађај. 0. новембра 1912. годвне, уторак узору, пошто су Турке отерали у нереду Срби уђоше у Битољ као ослободвоци тамошљег становништва испод турског Ј’арма. И ова је случајност врло срећна Ј - ер варош која је читаве^месеце мученички страдала под варварским Ј’армом уиадача задобија опет свој’у слободу захваљујући хероЈ’ским напорима Срба и Савезника, и јер ће она послужитикао всликап славнастанипа зановепобеде, кој'с ће обезбедити независност и увећање много на* мучене али херојске савезнице Србије. (Број 160). «Елас». Славимо са нашом браћом Србима велику савезничку победу и њихов улазак у Битољ који по Божјој вољи пада у онај исти дан у која су пре че тири годвне ушли у њега као победиоци над тако исто варварским непријатељем. Али прекомерна ова радост наша није непомешана и са жалошћу што грчка војска није стигла да учествује у овом догађају, да бисмо двогубо слазила српску нобеду. Пад Битоља је пад до сада за» творених врата Србије и почетак враћања Немцима и Бугарпма |ових војнах лскцаја, које су они у Атвни као немачко страшило истицали пред грчкам народом. (Број 544).