Velika Srbija

:БР. 217.

СОЛУИ, ПОНЕДЕЉАК Н НОВЕМБРА 1916.

ГСЈД. I. ИГЕТПЛАТА ПЗПОСИ : Иосечго 3 Аратт-а, г омесечво 9 „ргнака, годаап.е 36 франака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Оитаи огласи 0.20 фрап. од петвтног реда, воки огласн по погодбв. Новац се полаже државн гм кокесарвма и днпломатским ааст.тппнштвимл. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН 110 ПОД11Е Пошту слати преко Крал., Срп. »нерал. Коисулата V Со. ч *П*. ГУКОПИСИ СК НК ВРАЋАЈУ Стан рвдакције Колом^о улнца бр. 33 ^а^ипЈчае Поједини Оројеви с< могј добати у СолјВј код »генције „Друштва грчко шгаиасЈ) улица Булгароктов бр. 5, б.тизу главпе поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Бугарскж режим у Битољу Нечувене патњв нашег народа под Бугарима

На основу досад прикупљених аутентичних података и исказа многих наших ослобођених поданнка у могућности смо, да дамо верну слику о страшном н крвавом режиму Бугаро-Немаца за време љихове једанаестомесечне владавине у Бвтољу. Ма смо и досад у више прилика писали о очајном стању нашсг подјармљеног становнаштва, али сви наши написи били су саио бдеда п не потпуна слика беде, невоље и терора, којима је наш живаљ ,био взложен за свога робовања Бугаро Немаца. Права стварност открила се у свем своме ужасу тек по уласку наших и савезничких трупа у ослобођени Батољ Перо није у стању да опнше трагичне прилике, у којима је нашс кукавно становништво затечено након дугога и тешкога ропства- Људскн ум није кадар да у свем обиму схвати невоље и страхоте, које је наш напаћени и измучени живаљ прежнвео. Одмах по своме уласку у Битољ, Бугари су завели најкрвавији и најсвирепији режим над становништвом, које се у вароши задржало. Сурове бугарске власти приступиле су немилосрдном пљачкању становнишгпа, које је продужавано све до краја 1 &ихо ве варварске владавине. Најпре је извршена пљачка над имаовином Срба, који беху избегли испред Бугара. Затворене куће су оби* јене и аз њих је покупљено све до последње ситнице и пренето у Софију. Задржано је само оно што је тим варварима било потребно у Битољу. Народу је саопштена дивљачка наредба; ако ко има поверених ствари на чување, да их одмах преда властима, иначе ће бити најсвирепије

кажњен. Појмљаво је, да се становнвштво морало повиновати о вој наказној наредбн. За тим је отворена хајка на има оввву богатијах и имућнијах љу ди у Бптољу. Најугледније зграде реквнриране су за војна надлештва или станове бугарских и немачких офипира. З г кућани су из њих немилостиви пзбачени на улпцу, а силом наметнути дома ћини бежећи из Битоља нису про пустили, да са собом понесу све ствари од вредности- Страшна пустош затечека је у Битољу. Станова, обилато и раскошно снабдевени нађени су потпуно празни са поломљеним вратима, полупаним прозорима и погоре лом дрвенаријом. Од богатог намештаја у хотел «Босни» остале су са.мо трн лампе, два огледала, у башти једна позоришна завеса и неколико кипова бугарско-немачквх <хероја и , које непријатељ није имао времена да евакуише. Покушаји, да се нека ствар при крије или задржи кажњавани су на варварски начБн великом нов чаном глобом или гешким затвором. Зато се на опирање није могло ни помишљати. Затим је настало реквирврање животннх намирпвца. Оно је извршено најпре у Битољу. Покуљено је све до последњих средстава, неопходнвх за живот становништву. По сввма дућанима и кућама извршен је ради тога исцрпан претрес. Напоредо с тиме, бугарске власти размилеле су се по околним селима и реквирирале сву стоку, као и све животне намврнице. Становништву су на тај начин одузета последња животна срепства и оно је било осуђено на формалну глад, која је увећавана сваким даном. Да би

се очајно и огорчено сгановништво колико тОлвко умирило, или тачније рсћи преварило, обећано му је довожење иамарница из Бугарске и бесплатно раздавање. Ради тога су чак и састављене извесне деоне листе, алп је све то била самО најординарнија превара. Јер за све време крвавогрежима бугарског ниједча ока брашна не би подељена изгладнелОм становништву, коме је и послецњи залогај био од уста отргнут. Истовре.мено са тимс, Бугарп су преаузелн гааање, протерквање и интернврање оп.љачканог становништва. Најпре су внтер нирани и похапшени сви угледнији људи из Битоља и околине, и то већином спроведеаи у Бу гарску. Све досељене породице из старих крајева Србије протеране су у своја родна места, погато им је претходно одузета сва имаовина. Број гштернираних растао је сваким даном. Само последњих дана, пред евакуацију Бнтоља Бугари су одвели и интернирали у Бугарској око 800 Битољчана, у коме су броју сви лекари и маса угледних људи, нарочито трговаца. Неколицана је илак успела да остане купивгаи своју слободу по цену више хиљада лева. Угледан трговац Цале изјављује. да је се спасао од одвођења плативши суму од 12.000 ле ва. Бугарске власти отпочеле су још од првих дана иовчано глобљење становништва. Ударени су разни наснлни прирези, које су становници морали без поговора плаћати. Извршено је напрпмер принудно купљење прилога за бугарски Црвени Крст. Само у Бвтољу изнуђено је становништву под фирмом прилога за овај прекО 70.000 лева. Кукавви баштовански еснаф »приложио је« око 12 000 лева. Како сами веле, толико је управо износила

њихова еснафска каса, коју су Бугари целу уољачкали. Варварски режвм бугарски био је довео битољскн живаљ у очајан, критичан положај. Страховата глад, која се, у некад бујну н веселу варош уселила заједно са Бугарвма, беснела је све до њихова бегства. Владала је нсвероватна оскудвца у свима артикпима, који су сиротињи бвли готово сасвим неприступачни. Једна ока брашна, која је до одласка Срба стајала 0 60 достигла је цену од 6 лева. Ока шећера, ако се уопште могла понекад наћи, стајала је у последње време 20 лева, а гас и зејтин, веома ретки, достиглв су баснословну цену. Со, као и маса других артнкала недостајали су сасввм. Оваква скупоћа нагнала је и богатије становништво да гладује а сиротнња, чији је број огромно нарастао скапавала је формално од глади. Помоћи није ни од куд бпло. Цинички варвари, који бгху наш живаљ до голе душе о пљачкали, ругали су се демонски његовим патњама и невољама. Овакве првлике доведе су наш подјармљени живаљ у стање нај страшнијег очајања и беде. Напш кукавни подавнцп беху се затворили у своје домове, из којих су врло ретко излазили, да би избегли сусрет са својим душманима. То је нарочито дражвло окореле бугарске душе. Бугари су осећали, да их становништво мрзп п презире и да их се клони ц тим су већц и несноснији притисак вршили на њ Уваливши га у нај ужаснију беду, модерни варвари хтели су, ваљзда, још да им се оно клања као неким »ослободи оцвма “ Али је наш живаљ упркос терору и притиску успео да одржи своје народно достојанство, своју самосвест и свој понос и да очува велико презврање, које је од вајкада имао за ове бал

канске Татаре. То су најзад увидели и сами Бугари, која су се по казивању Ееродостојних сведока у стању искрености пијанства ратосиљали Маћедоније и њенога становништва, које — говорили су сами — нежа ника. кве везе с њижа , и које их очевидно жрзи из дубине душе, Појмљиво је, да је сгановништво Битоља, после оваквнх патњи н невоља дочекало своје ослободноце, Србе и њихсве Савезнике са највећим одушевљењем. Дсчек српскпх трупа био је дирљив и величанствен. Људи, жене и деца засипали су цвећем своје храбре ослобоциоце, и падајући пред њих грлили су им ноге и скидали са њих кокарде да би се њима окитнли. Битољ је опет слободан. Из гвега је истеран грознијп и бездушнији гиравин него што су и сами Турци били. У Битољу се опет лепршају поносно и достојанствено српске тробојке објављујући зору срећне будућности. Наш намучени живаљ отргнут је из чељусги Бугаро - Татара. Слобода и срећа зацариле су се опет у нашем лепом Битољу- Дани беде, оскудпце и стеге неповратно су прошли. Становништву је указана прва иомоћ- Обилате количине потребних средстава за жввот прнтичу свакодневно у Битољ п раздају се становништву које их прима благосиљајући сузама радосницама своје ослободвоце. Варош је опет ожввела. Стари живот је отпочео свој нормални ток- Становништво је изашло из својих домова, улвпе су добиле негдашњу живост. Мвр и срећа повратиле су се у до скора пусту и утучену варош, заједно са Србима — ослободиоцима, који су намученом народу донелн тако жељену слободу, срећу и спокојство.

Ф Е Љ Т О Н 7СШШЕД На пуковника Воју Ст. Пав^овиЈјд — Је.дан неодржан говор —

Црна и несретна судбина све већиа је окомљена над бедним остатком нашега херојског народа. Црна и неумитна, — јуче нас је скупдла око мртвог тела племенитог човека; узоритог сина дивних родитеља; њежног супруга и брата; херојског командан/ та; правичног и идеалног старе шине. Скупила нас је да својим болом олакшамо болу његове породице; скуиила нас је иа последњи и најтрагичнвји растанак с омиљеним пуковником Војом. Нема срца које запвштало не би када увео ввди један ритер-;

скв и витешки живот; када види мртво у хладном ковчегу положено и у земљу затрпано тело љубљеног пуковника Воје — Сећам се његовог првог долас ка у пук. То беше време нај живљег реооганвзовања српске армије. Чим смо чули да нам он долази за командзнта пошли смо но пријатељима и познаницима ради внформација о новом командангу Јер, најзад, шта би нас друго тада могло интересовати, — до наш нови командант и старетина. И, како је се који враћао, до-

носио је најлепше гласе и пох вале; једнодушно мишљење сввју и свакога било је: Ужичани добише најбољег команданта. Убрзо по његовом доласку на чело пука, наступио је у пуку интензиван рад; убрзо даде нам се првлпка, да и лвчно осетимо витешку душу и енергвчну руку свога новог команданта. За невероватно кратко време успео је, да се само њему свој ственом умешношћу, постави сва ког на своје место, да га упути на искрен н савествн рад; да створн гакав идеалам мсђусобни однос у пуку, да нас је живот у пуку и са њим подсећао у многом на живог наших лепо уређених старпх задруга у добу цветања нстих, у којој нам је ои Оио сгарешина, кога смо сбожавалм и чију вољу и жељу особи

то смо респектвралн и безуслов но вспуњавали. И, тек тада, након толнко го дишњег војничког и ратничког живота, осетвсмо и видесмо; шта је у стању да учини командант и старешина у животу јединице у којој је; осетпсмо, радовасмо се и надаСмо се. — — — Завршисмо рад на обуци и потпуно спремни, орни п одушев љсли вођенп таквим својим командантом кренусмо на граннчни фронт где добисмо свој сектор. Дстле јс његов рад имао чисто васпитнн значај; унео је сву своју отмену душу и шеменито срп: у тај посао; посвегио је се целим својим бићем на то: да нас спреми за догађаје који су убрзо наступили. Од тада, пак, настаје време његовог напорног и мучног рада

као комавданта-вође, коме су поверени толики животи и с којима он треба да груне на јако замандаљене вратнице своје Отацбине. — — •— — — •Налазећи се пред лукавпм и подлим противником, који је већ почео »а продире у Грчку Маћедонију, а примивши положаје ранпје не припремане; — легао је сав да утврди и припреми исте за оцбрану Дано-ноћно јурио је од ботаљока до багаљона и издавао потребна наређења; погре 1 ино урађено поправљао је, такО, д 1 ј а је мучки противников напад 4. августа, — затекао с пуком потпуно спремног. Непријатељ је разбнјецог чела и рањавих груди одбачен храбрим пуком Воје Поповића, — тако, да је се о челичном отцору ужичког пука, о његовом херој-