Velika Srbija
БР. 225.
СОЛУН УТОРАК 22 НОВЕМБРА 1916.
ГОД. I.
ВШСРБИЈА
ИРЕТПЛАТА РЗ"0СИ : Мвсечпо 3 — омеоечво 9 уранака, годишњв 36 фраиак« ЦЕНА ОГЛАСИМА : Смтвн огјј жси 0.20 фраи. од петитног реда, вет.» огласж по погодбп. Новац св пол»же држав]пм комесарвма и диплохатсквм »аступвиштвима.
ЛИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПС ПОДНЕ Пошту сл»ги прско Краљ. Срп. Јвнерал. Консула7» у Селулу. ГУКОПИСП СЕНЕ ВРАЋАЈУ Стаи редакције Коломбо улица 6р. 33 8а1оЈц<Јое
С5Н1ШЗЗН. 5ЕНВ1Е
Поједвни бројеви се могу добити у Солуву код агеваије „Друштва грчке штампев улица Булгароктов бр. 5, близу гланпе поште.
БРОЈ 10 сант.
II
Директор А. ЈОВАНОВИЋ
I
БРОЈ 10 сант.
Положај Србије у свету
Још прв нспувих осам година готово цво сввт старв Европе нвје знао скоро ништљ о Србаји. Заало се јролико, да тамо на Балквну постоји века мала, доста немирна краљ* вина, јер новине, врло често, доносише вести о промевама миаистарстаЕв. То је бало све- Истина- неколико С-рба пролажаху кроз франдусхе и швајцарске универвитвтг, али тн млади људи нису бнли пропагавдиств. Они су се ноурили д» сврше своје студије, па да се врате у завачај. Они насу билв као Бугари, од којвх је сваки учеиик, слат у иностравство, постао рекламер и, у исто врвме, тако рећи анархиста. Даси се криза 1908. го* дине и зачуђвни еввт спзааде, да ова мала 8емља, коју јв прзтежао већи дзо публикв сматрао као аосве нову, имађаше претенгрја основанах наисторнји, Како, зар Србија, зз коју јв свет знао савдо преко бвч ких и будимаештааских листова, имађаше смелости ухватати св у коштдц са Ауетријом, која, у интере®у општег мира и према изреци Палацког, требала је да буде измишљена, да је није било? Зар краљезина Пвтра Карађорђевића, „краљевана свињарекнх трговаца«, према презривом изразу штампе инспирисанв из Хофбурга, има ту бубу у глави, да захгева као својв, оне звмље, које су потрвбнв Хабсбур говцима да поавћају сиоју имаовину? Српска декларација у пролсћв 1909. учинила је кр»ј отрвховању европских свбичњака. Сад су понова могли бве страха ниподаштавати Србију, богатвћи с® уз то ва њвн рачуе, шпекулишући с» њвним хартијама од вредности и продавајући по најнижу цсну њене земаљске производе под виаом као аустријске и маџарске. До душе, бало је иеколико посвећвних умова који су одавна аознавали врвдност ове, посрвдством АустроУгареке, игнорисане аемље, али публикацијв тих Људи билв,су познатв само у врло уском кругу књижевника, образованих и учевих људи, вемајући никаква утицаја на масу. Уследове равнодушносги, која је чссто бивала и непри-
јатељска, букну прва балкански рат. Свет са чуђењем сазнаде за сраске по* беде код Куманова, Битоља и другдб. Гле, тај мали народ имао јв двкде одличну војску и био је саоссбаи да чини велика дела? „Ама није тако“, — викнуте Буга| ри, Ови Азијати који су тако јдуго били маж^на чеда Ру сије и Енглеске, — „ми смо учинили све то. Срби су само експлоатисали наше победе». А свет, ксји је имао 'само врло непотаун осредњи !појам о Србима, и који не воли да будо принуђен на мењање уверења, са задо вољством понављаше оно што су му ввште проааганисте из Софвје внспирисали. ј Међутим, други балкански рат најзад уаознгде св^ I са Србајом. Овога пута Бугари нису бишс могла себа да присвајзју сву заслугу. Али аустро-немачки утидај, још свемоћан, фалскф.Јковао је и сад ово сззнање. УБечу, у Пешти, у Берлану труди* ло се свин средствима, да се смањи вредност јуначких подвига српске војске, па и да се умрљају срамом, пред стављај>ћи их као варварска дб ла. Оза су ровења на жалост успела бар делом. До каз је врло познати извештај Карнеџијеве комисије. јавно мњење није одало Србији праведно признање, ко јс јој е дуговалоДанас одаје. ТрЈбало је да буде светскога рата, срп ских победа у 1914., њеног нечувеног мучеништва кроз .Албавију и у изгнанству, њене неограначене верно сти датој реча и нозих победа ускрслих трупа честитога Краља Петра, па да се отворе очи свету. Србија Мученица изнудила ј: 1 поштовање свију, па и својих непрајатеља. Најзад јв име ну српском одата част на целом земљином шару. Колико сутра, драга пријатељи сраски, вратићете се у своју земљу ослобођену од свирепог непријатеља. Ви сте морали плапити скоро надчовечзнсккм жртвама чаСт, да будте члан дружине најпоштованвјих на* рода на свету. Али гата су жртве, ако се њима задобије место које нам припада. Ваша деца и унуци биће вам звхвални. Међутим, немојте се одмарати на овим лаворикама. Задобивено место мора да се брани, као ров отет од
непријатеља. Даљи р<у 5 вит«Јк ваше земље треба да је у складу са моралнкм поретком светским, у који вас је ставио овај страшни рат. Ваша славна земља потребује скуп све добрв воље и расположења; немојте јој их одузети незрвлим и уским партијсквм погледима. Наша швајцарска девиза гласи : а>Сви 8а једног и један за све“. Мени се чини, да је она створена и за демократску Србију. Р. А. Рајс.
Псмштзпке зести Цирих. — Неначки канпелвр Бвтман Холвзг, којн је отишао у главни штаб вмао је ппше конференција са кајзером.
Грчка штамда „Илустровани Парнас.“ Барон Шенк наје први унео у Грчку немачку пропаганду Има чнтаве десетине година како она постоји, рада у Грчкој, прнпремајући на основи „Дојч култур“ своју акцају на случај европског рата. Зар није она оргијала у Атини 1870- године, за време француско немачког рата, када се хи љадама Грка спремило да иде у Француску да би се борнли на страни Француза? Тадашаа грчка краљвца Олга отворено се изја« снила за Немачку, јер је и Русија водила гада германофилску политвку, па је краљица повукла за собом и краља Ђорђа, који је био велика ангпофил и галофил. Стога је грчка била предузела најстроже мера ради спречавања добровољаца да вду у Франауску. А немачки конзул у Пиреју на челу полиције хватао је свакога који се спремао да побегне у Француску и гонио све оне који су се изражавали у корист Француске; па је шта више вршио и претресе на лађама које су полазиле за Марсељ. Много пре почетка европског рата немачки су агенти. обишли грчка острва и обалепелопонеске нарочито ртове Тенар и Мале, и на својим картама потанко забележили најсигурнија места за снабдевање сумарена Никаквој сумњк не подлежи да су од почетка европсксг рага немачки и аустријски сумарени у Срсдоземном а нарочито у Бе лом (Јегсјском) мору снабдевани бензином и храном од стране Грка које је немачка пропаган* да богато платила. О томе постоје нспобитни докази 2И Да су само поједшш каишари снабдеаала немачке симарене
бензином и храном, то не би и-| мало ника кву важност за званич | ну дужност за званичну државу, | којој би се могло пребацити само' да је неактивна у гоњењу овИх | ратних контрабандиста; али суј нажалост у овај посао биле уме 1 шане и грчке власти, које су от-ј ворено потпомагале снабдевање сумарена. Не могу још да иргђем потпу-Ј ном изношењу вмена, јер ба то отежало посао англо-франиуске; полиције која ич је већ ушла у траг и која ће ускоро многе од чЈик ухватити. Али зар званичне државне власти нису дале Германо-Бутарама све планове савезничких утврђе н.а у Маћедонијв? Нису ли у Солуну државне канцеларвје биле претворене у центре шпиуна који су рааилп за рачун Германо-Бугара. Није ли преко Грка који заузимају званичан положај вршено споразумевање с Гермаво Бугарима с оне стране грчке гранвце? II нису ли и данас још Грца и Гр киње поштгри свеколике тнију наже која се врши на штету Савезника, преносећи Германо-Вугарима свако потребно обавештен«. Зар није откривено да се не.ма чкој пропатанде и дугује убиство краља Ђорђа у Солуну од стра не Схинаса? Схвнас је био постао
оруђе аустријског конзулата у С°луну. Није још време да се открије који су полшички разлози, али ће их тачво познати историчаоа будућности. Немачка пропаганда стварно управља Грчком. Зна се да је сам барон Шенк саставио извеноте Скулуаксове владе. Грчки бежични телеграфи били су на расположењу немачке пропаганде. Зна се да су немачке лађе Гебен и Бреслау, бежећи пут Дкрданела, биле свабдевене угљеч код Сира од стране грчке л?ђе, која је за тај цвљ послата из Пиреја. Зна се тако исто ца је ону немачку лађу која је гусарски дејствовала у Индијском Океану два пут снабдео угљем грчки брод „Понтопорос>, .који је ухваћен и задржаз од енглеске флоте. Када се после европског рата, на сснови званичнпх аката, открвју све бруке које је немачка пропаганда починила у Грчкој, тада ће се вадети колико је она весрећно утицала на садашњу п будућу судбу Грчке. (Дословно из 344. броја од13. овог месеца. Наглашавамо да је ово један недељни књажевни часопис са сликама, а не неки дневни политвчкв нли партијски орган. У толико су важнија п.егова открића. Обећава и наставак!). Пол-Луј Ђ Лазарввмћ Са српског Фронта
Мз мојих бележака —
Продужујем са описом Кајмакчалана. Мислио сан да избацам овај уметак. Али, кад сам га већ написао, нека остане. Ја га не бих могао продужити, јср важност борбе на Чукама од 2$. и 29. октобра толика је, да захтева опширнијн опис но што би то могло стати у једном уметку. Изашао сам на плато Кајмакчалана. Десно од мене, уздиже се највиши врх за коју десетпну метара више од сввх. На врху види се наша гранвчна пирампда. Плато је од прилпке широк око једног км- Дужином се пружа сужен, ка југо-истоку, хватајући се најнижим крајем преко једне чуке за Чеганску косу. Одмах почиње читав систем ровова у рагпим правцима и линијама, ка ко је где одбрана захтевала. Наилазите на прве бугарске лешевс. Земл.иште изривено гранатама. Ранчеви, торбе. фишеклпје, пушчана муниција, бомбе, ашовчићи, крввве избушене бу гарске шапке, взломљене пушке, порције, М' нициски сандуцп, избушене чутурице, крвава парчад од кошул.а, шињела, разних кр на—. све то разбацапо по цело.м
| пољу.... ј Лево од мене велике гомале • изгорених пушака. Огарене од ј дима и пламена, пушке, набацане у гомиле, лежале су поред велике парцеле гробова српских војIника и офпцира. 74 војничких ’ гроба, у правилном реду, један ■ поред другог. На свако.м гробу ; крст, негде са, а некн без имева !само са натписом »српски Еојнак,..« Војници већина пз Н. и Н. \ пука Одвојено неколико гробова наших официра.... | Ступам на пољану бугарске погибије. Оволику погибију, оволики број лешева, на таквом пространству — ја јзш ниса.м видео. Гледао сам на Космају скупљене паше и аустриске лешеве за сахрану. Гледао сам на путу Новаци— Битољ, на малом простору, погибвју из нашег Н. пука 1912. год. Ввдво сам Кумановско раз| бојиште — све то није нц бледа Iслика онога што сам видпо на | платоу Кајмак-чалана! — Поље ! је формално покривено лешеввма. Пма места где се морају прескакати лешеви и бирати место где Да се ногом ступи. Ровови на неквм местима пуни По двоје троје, згрчвни пресамићени леже