Velika Srbija

«Р. 231.

ГШУН. Н1-деЉЛ 27.ИОВКМИРА Н)1Н.

СЈ 1

Мџжзк* •Г.оЈЛ^аб. & 1

.Ј:

* Д Ј^ЧКЛ

БРО.Ј 10 санг.

Дцрсктор Д. Ј08АК0ВИЋ

I

■•• -"••■■.■ ■■■ ГОД. I. ^ ^ ; г; гтггг— Г /ГТ7?!'!—" : '•' 7“ ИГЈВТИЛАТЛ "ЗЏРСђ : МвСсчго 3 ђјџвгџ, т; омесочдо 9 уранака, годкЈтш,© Зб фражака ЦЕНА ОГЛАСИМА : С*таи оглжси 0.20 Фраа. од п»*г«гног р-\\ш, ве^ш огласа ао оогг-дбл. Иовац со под&лм држ.-м * комнсарим .1 и дипл^дтским вартуанизгтаИма. ‘ ' ' жл.х.ха>Ј ■ ЛИСТ ИЗЛЛНИ СИАКП ДЛп ПС ИодИК Пошту СЈЗЖГи Цреко Кра.>.. Сро. -.Г-Ндгрж.: Ковеула** ,у Пч\тну. 1'ЖОПИСИ СЕ НЕ Ш'АЋА.1.'Отна редакдије Кил..иСо улнца 6р. 36 .'>л1оајг|ие Нојадвнн бројева се могу добити у Солјнј код »гевЧ»је „ДрЈшгва грчке штаЈИое« улнца Вулгароктои 6 р. 5 , блнзу гдавве поште.

БРОЈ 10 сант.

ПРОМЕНЕ У КАБИНЕТИМА

Диа иажна догаЈзаја, који су иназвнаи вс.чико ингересованзс ('анезни ч ки х ио.штички.х и нојимх кругова и опширне коменгаре целокупие светске штампе јесу одступање руеког министра председника г. Штурмера и оставка опглсског прсмтгјсра г., Асквита. Док су иепри јатс.вски' .шсгови покушалп да Овс дога ђаје искористе насвоју руку, подмеЈтући г.

1 питадврма односно во-ђсња рцта постојала је и постоји и данас ногпуиа јсагласност V пог.тедима ' г. Асквита и Лојда. Џор; ца, о чсму уосталоМ најјбол.с сведоче њнхове многобројне, готово идентичне изјаве пред пар.тамен[твм или у клубовима. Непријате.в • је наравно одмах похиттк), да и овде извуче, пеке по ееб.е лово.вне зак.вучке, који су иот пуио иеоеновани.

Штурмеру генденције засебнога мира а г. ЛеквиIV нерасНоложеногг за снергичнмје воћење рата, Савезничк-а п пеутрална штампа гледа у овоме еамо пове1тање одлучно-ј етп и решеноегп Русије и Ннглееке, да ее рат иа-ј егавм до краја по цену ! ма и највећих жртава. !

До ово|- тренутктгминистарска криза у 1шглеекој још ииј,е дефинитцвпрлешена. По.пггички клубови V Лондону држе стално седнице и диекутују о кризи. Из изјава свих ше<[>ова политичких група избија Јаено чврста и непоколеб.вива одлука, да се па чело повога мини-

Разлози, који еу изазвали пад г. Штурмсра пиеу још довољно познати јавности. МеЈц-тим, зна ее толико. да је његово одсгупање проузроковао г. Мил.уков, ше<[) кадетеке странке, нападајуки V Думи еиергично н.егову полигику и тражећи, да се на његрво место доведе много енергичнија и одлучнпја лмчност. Долазак г. Трепова за прсдЈ.ссдника рускс в.тадс, изглсда, да је потпуно задовол.ио кадетс. Руски лисгови пропрат п.ти су њсгово напмсновањс са ве.тиким задовол.ством и многр надс. Г. Трспов ј,е познат као огорченн непријате л, нсмштине, п његове прве изјаве V Думи дово.вна еу гараитија, да ке Гуснја по еопсгвеним Ј)ечима евога новог премијера »мобилисати еве своје л.уде и сву своју нмаовину, да што прс доће до до(ј)И1штпв!1с пободс«. Оставка г. ЛсквиТа,. како се чини, изазвапа је извесним по.штичким чињсницама унутрашњега рсда. Она је логична послсдица иступан.у Лојда Џорџа из кабииета г. Асквита. Један од разлога оетавке Лојда Џорџа, изглсда, било је питање сасгава боитанског ратног савета. Између г. Асквига и Лојда Џорџа избилс су извесне диферснције, мањс вишс формалног каракгера, које су остале неизглафене. У главним

1 старства стави чове.к, који 1 иетоврсмено ужива најшнре поверење народпнх 1 маса и располажс пајвсћом енсргијом за моби'лисање свих могуЈшх британскнх мапора и наставл.ан.с рата до коначног слома Нсмачке. Л<ЈнДонска штампа пледиЈУа за Лојда Џорџа, у коме гледа таквога човека. Извесни политички кругови предлажх' Бонара Лоа, којм сс сматра полнтичарем исле енергије и промишл.ености, која сс јсднодушно приа.најс Лојду Џорџу. Мсфутим, у ствари јс срсјсднр, ко 1 и ке од овс двојицс узети крму Ве.шкс Британијс у своје руке. И јсдан и други пзјавили <’у, да ’1де сс прпмпти образовања владс, аЛп заједнцчкн. Према овомс, министарска криза у Бнглеској . очсвидно )с само Једна нова и вслика манцфе.стација одлучности Бнглххке, да с.воје напоре развије ‘до врхунца и да рат настави дотриумфа.т ног краја, као што је исти случај п са заменом руског прс.мијсра 1 \ Штурмера жушшм германофобом г. Треповом. Пустимо наше непријатеље нека из ових дога ђаја изњтаче какве хоће закључке, ми можемо бити потпуно задово.вни овом најновијом манифесгацијом решеносги Русијс. и Енгдеске, да Ј>ат иаставс до потпунс побе-: де, по цену највећих напо}>а и жртава. Она је

порсд тога јсдаи доказ вишс, да кс^гц папори бити <[)Ој)сирани и да кс ратни дога^аји узсги бј>жи темпо и довести у скорој будукности до мира крунисана сјајном побсдо.м. ГРЧКА ШТАМПА „Нвл Е ас«. Иајзад се испупи жел.а германо>| илд. Од јуче се атииска државд стварно налази у ратно.ме стаљу прои Силама из Спорлзума. Ако још ннје обнародован указ о оишто мо&глазацаји, а оно је обнародован другв, којзм се доиушта добровољ цима да се упвсују у војску. Јуче цео дац стотинама резервиста сгарвца и иладаКа, долвзили су рада упгса и ступаља у редове војске. Уиоредо с тим једанаесга дивазпја отишла је из Атане исконценгрпсала се на ланији А маруси — МеНада — Хасзја, наме штени су топовз по брдима која господаре Атвком, на]теабе су се укршгате, аутоМопил-а су јурипр уавцамЈ које воде у касарне. Речју, јуче је све пОказмвало да се неп.тЈ- врло кругшо дешава (I то нешто, то је објава рзта од стране зпшсјог стања Спза м 1 из Споразуна, Познати су разлоза којз су нагели атинску држ.гву да већ отворено извуче дач прот.в оних Сала, кбјама је грчка народ осећао потребу да ^одаје реч *за’ штитнице* кадгод је требзлб да пзговора Н.ИХОВО име. Атинска држава, која је остала кеузбуђе на кад је Рупел прекавзн, Љд ј8 својезољн г зарббљгц одврћтнп Хаџопулос, кад је бугарозирана Кавзла, Драма п Серез, кад су торпиљпране грчке лађе, када су умгфале толикс невине жртве кајзеровах гусгрз, када ,су изно шгнч открића о цредчјц утврђе ња г.сточне Маћедоннје, када ;е вршено кријумчарен,г од стргне послаиш.а п начелнака нзРодјубијце Гунариса у корист .Буга ра п Немаца, та држава објављу је необјављену мабплнзацију и у 31 ма непријавељски став према С :ориу‘му. Од јуче. међу непрц* јатељима Споразума налазп се в Атинска држава (Број од 18 ов. «есец<, дат пргрома, када су уредништво и штампарија овога листа уништени), »Есгија. « Налазе се на погре шном путу они који можда ис крено говоре о преговорима који се тобоже воде рздп взмкрењт Старе Грчке са стап.еч Нове Грчке. Међу љима неаа додирне тачке ниги у схватаљима спољашње политике нити у схвата њама унутрашње. Једно стање верује да је место Грчке поред

Савезнпка из Споразума и органазује одбраИЈ'' против Бугарз, и бори се за признање грчких права и остварање грчких тежња А друго потчинлва сзако грчкб схватање и обавезу сулудим Жа лптањима о немачкој победн, н предаје Маћедонију Бугарама, и напушта Грке у Малој Азији да буду потпуно уништенв. Једчо хоће да грчки народ буде суверен а краљ да бусе пр)вп слуи Уста ва. А друго хоће да краљ буде гсспб^ар УсТава и рег/латор сПољаиш.е политике. Јав взмеђу иих посгаје провзлнја. Никчкав додир у сцољаш њим схвата 1 &има, нскакав сусрет у уставним обавезама. (Бр. 8126) Под Лу;

ДОГАЂАЈИ У АТИНИ Терор и инквизииија ројалиста Многобројни сутници, избеглв из Атпне стигли су синоћ у Сб лун пз Пиреја. Према њнховим Есказима у Атвнп не втааа те рор, већ' прзва инквизација Претрели и хапшеља веназелиста на стзвљзју се сгалнО. Према поуздавим ооавештењима, атпнска влада ухапсила је преко 300 либбрала. ОЈржава се сест, да је бив председни^ бпштине г; Бена кис, за кога' је билб погрешео јављенб да је поггнуо, предат војном суду и оптужеп за велеиздају. Пстн је случај са генералб.м Уоракасом п дкректором Естнје г. Ааонисбм Киросом: ПјЈема Другим вестима, атинска 'владз. допусти.ла 'је венпзелпстнчкем лпстсвима излажење. Проноси се глас, да су сфкцири атппскот гарнизона одлучили, да прбгласе Константпна апсолу тистпчквм владарем. Атинска влада ставила је до знања савезничкнм посланДцпма, да се сва њиховн бегунци из Атане моту без страха вратитћ у Атуну. >Неа Имера,* која односз рекорз у клеветама, јавља, да су прошле среде Брилвком ире.ре са у кући г. Впшзелоса нађене две кожне торбе, нуне ко.млромитујућпх ппсама. Исто тако нађеч је шлемса инпцијалима Р. Р АПстоветан шлем био би, пре.ма овом нађен и у стану генсрала Коракаса. Генерал је, као што смо горе ре.члп оптужен за ве леиздзју.. Прошле среде оа је имао да даје одгозор истражиом судији Меинданису- У својој одбрани генерал Коракас је про тествовао против оптужбе тврде* ћи да пије имао ннкад антвди насТичквх намера. „То нвје никаква кривица, ре као је генерал, имати исте ндеје као узвишепи шеф либералне сфанке, т. Венизелос. Зточин је, што сте ви учинила према наро

ду. Вп ме можете убити, ако вам је воља, али ће нсторија осудитц ваша злочиначка дела. и Какввм се све средствима служе ројалистички лисгова у својим интригама п клеветамч, показује најбоље следећи случај. Псстедњег уторника, један ро;алистичка лист објавио је ванредним взда^нем вест, да је у Солуну г. Венизелос ухапшсн ’оз СаЛезн»ка[!ј!) А ухишцен, јс, еслв □оменути лвст, зато, што је шеф провизорне владе издао Скоразум. »Према овом-г, закључује он росде свсга хапшења нема сумње, да се носгагне спорззум пзмеђу краља п сила.« Озо ванредно издањс иродавано је улвцама са узвицама: „Хапшеље Венвзелоса!« »живсца Бугарска!* ,живела НемачкгН Наскоро пак кзпће ваиредро издање другога листа и демантова ову вест-

РАТНИ ЗИЛАНС Олераг(,ије у току 1916- год. ГБујорк, 27. ков. »Чикаго Дејли-Њусн резимира операције за врсме 1910. године. »ЛСарактеристика 1910. годмне |е што еу Ме.мци изгубиди иницијативу борбе и пре1 |)пели прави пораз V ст.ратегијским концепцијама, на свима <Ј)ронговима, изузев против незнатног нспријатеља Бумуније. У почетку 1910. године Берлин јс мислио да је Русија неспособна за дафу аццију, да Енглсска није тако ст.раџЈна, п да је само ( 0раицуека остала за акцију. Немачка ке учинити сав свој мапор протип најјачег од савезн.ика, против Француске. Пама је познат потпун пораз гога плана на Бердену благодарски хсроизму гјЈвнадира и вишој <|)|)анцуској команди«. Лисг истичс да су се Енглеска и Русија снрумале за о<|)аизиву док сс Фра н цу с ка п о б едоносно борила на Вердсну. Док су Немци са огорчењем нападалп верденск’е тврћаве, трошсћп бескорисно најбо.ве снаге, дотле је Брусилов заррбио 400 хиљада војника и освојио 10.000 кв. кид. са Буковином. Италијанске групе, у јсдној славно) о<[)анзиви, заузеле су Горицу и заробили хи.кадама војника. Енглеске су трупе биле у покрету на фронту Соме а француска војска заузела је ма том