Velika Srbija

БР. 233.

СОЛУН, УТОРЛК 29. НОВЕМБРЛ 191(5.

год. Г.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. Ј0ВАИ0ВИЋ

ПРЕТПЛАТА ПЗИОСИ : Мвсечло 3 Аранг«, т :омесечно 9 ^равака, годмшљв 36 франак« ЦКПА ОГЛАСИМА : Сштни оглиси 0.20 фран. од петптног рсда, већн огдаси по погодби. Новап со полиже држлов м комесирнма и диплоиатекав »астуиништвума. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СНАК11 ДА)| ПО 1!ОД11К Пошту слитв иреко Кр*љ. Срп. Г-агра.. Копсулати у С .ј’;н». РУКОПИСП СК НЕ ВГАЋА1У Стгл рвдикцнје Кол .або улица бр. 33 :-г1ош<јие ПоједнНИ бројеви се могу добатн у Солуку код лгонцдје „Друштва грчко штаиое« улгца Булгароктои бр. 5, бдизу 1 'давве поште.

БРОЈ 10 самт.

п

Бугари су проузрокоиали нашу народну и држаину катас'гро(|)у. Свс што јс стечсно за послсдн>и нск, упропашТсно јс. Порушсни су многи наши домони, оп.пачкано нашс крнаио стсчсио имањс и богпстно, упропашћсни су културни спомспици и тскониггс, а као ирхунац сисга тога долазс многобројна убистиа п одноЈјсње мирних граНапа на за гочсптс. Кад су Бугари сазнали да сс на Балкану понона појанл.ујс наша храбра нојска, о којој су гнрдилп да она нишс и нс постоји, они су, храбрсћи своју нојску, гонорили да ЈтС прсдстојеЈтС борбс са Срби.ма бити осветничка клања и зато Ј\е ( рби снирспо и бсз милосрЈја убијати, клати и уништавати снс што јс бугарско. Оно је било потрсбно Бугарима погланито из тога разлога, како би се њихони војници што јаче припрсмили за попа крнопролнЈ\а н злочинс којс су цртс пначс нераздвојпи елемснат њихове душс. Масташе л.ути ок])шаји и нсликс ослободилачкс биткс. Наш нојник јс пошао V борбу да кроз ону ниди своју домовину, пошао јс са нером да се бори за једну снету и узнишену идеју: да ослободи снојс миле и драгс. А прсд собом јс имао сликс порушсних домона, попал.ена села, [оп.качкап народ, силно гробл.е поссјано по цслој зсмл.и м зиао 1 с да је снс то послсдица и дсло издајничког и мрског бугарског иојника и бугарског народа! ^ И 3001' гога .су и сами злочинци стрепили при ломисли^на крнапу оснет\' коју су с праном очскивали . јер су јс одавна заслужили. Али кад се почеше лепршати српске тробојкс на‘Ниџи, Кајмакчалану и други.м историским бојиштима, Солунским улицама ^су шролазили на Јстотине бугарских заробљеника, задобинени у пеликим окршајима и крвавим биткама. До сада их је око седам хи.жада на броју. То су војници. који су колико до јуче пировали по нашој поробљеној о-

КЛББЕТ

таџоини и који су пошли са нарсдбом да пс штедс ни рањснс ни болссне Ср’ бс, пошли су да убијају !сне рсдом, јср јс то наци|ја, која јс оданна објавила да за њих у рату нс нажс никакви прописи, закони нли л.удски морал. И због тога сс нс могу начудити од куда толико племснитости и нитсштна код оних, протипу којих су пошли са запонсшЈ.у да нс заробл.анају. Бугарски заробл.сници сс третирају онако, како је то оданно уобичајсно код нас. Имају снс што им греба, добили су рубље, одсло, обуће, снакоднснно топла јсла, чај, кафу, диа пут нсдс.кно' вино; једном рсчју они имају у овдашњој заробљсничкој команди свс миого вишс и боље но што су икада имали у својој касарни. ГТрсма н.има се поступа са највсЈ.ом вслнкчздушношТу и прсдусретљивоигћу, јср јс го вазда била одлпка српског отмсног карактсра. Лли Бугари су осудили и овај наш поступак, они су, по својој старој тактици и навици, иадали дреку како су Срби варвари, динљаци, који сс према бугарским војницима понашају без милосрЈја. Овде 'кемо нанести ])ечи Мира, лисг, ко!и ужива рспугацнју једног озбил.ног гласила бугарског народа. ()н кажс у свомс броју од седмог октобра: Срби су бугарскс заробљенике вазда убијали, нигде и никада их нис.у штедели. Л како ( рби, због ових врлина, добијају похвале од сношх Савсзника, то Ј.е они !ош веЈ.ма, а у својим звсрским инстиктима, убијати, клати и палити... Мн познајемо Бугаре, упознали су их и наши савезници, а проучилису их п њихови шгиј.сиицм те се неЈ^емо трудити да их демаитујемо. Јер када су пре две године Народни Права публиковале, по наредби Радославл.евој, читав списак људи из свију градова нове Србије, које су српске власги етрељали, јавно или тајно поубијали или на мо-

стовима ооесили, узрујао сс јс сав поштени свсг, а првенствсно она »шца, за која су тврдпли из Со(|)ијс да су всЈ\ м[)тви, и ' 1 слсгра<[)ским протестнма су осудили тај јединстве) 1 и цнпизам и безочност особипс, којс су својственс само Бугарима, алп то нијс њих ни нлјмање збунило, а још мањс јс румсппо образ бугарског премнје])а, којн је и послс народних протспа, продужно са лажннм публикацијама о српском тсрору.... Кад се оваквн наши поступци квалификују злочинство.м, онда мисли.мо да би сс са всЈшм респектом гбворило о нама. када бп п ми пре.ма злочиицима употребили она срества, која с право.м заслужују. ГРЧКА ШТАМПА „Патрис“: „Зашто сс буае?' Буне сс због Румуније! Ево како. У тсм поглсду псто рија грчког германофилства и свс жа је и јасна. Полвтика герма нофалска сгалио јс непријател. ска према Силама из Споразума Али се изражава само у охре ђеним тренутцима. Сетите се Еје зобразног понашвн.а Гунарисове владе у јулу 1915. год Како су тада Руси били цобеђивани, то је г Гунарис саветовао Србији да ЗЈКључи засебан мир с Аустри јом. Сетите с.е потом Скулудо Гунариса у новембру 191о. год. Како је тада Србија пропгдала то је грчка влада претпла да ће разоружати!! Србе, а задржавада је пр^во да то исто учвни н с Французвма. Сетите се, најзад, и немачке лажне офанзиве у јулу 1916. Чим су Бугарп заузели | Лерин, атпнска олегархијска којтсрија сазвала је митинге, на којпма се одобравало што Бугарв I заузимају грчку Маћедонвју. I А зашто се сад изнова буне: ј Питајте Румунију. Чим је наша савезнвца кз другог балкаиског рата изпшла из |неутралности, атпнска феудархијја, место да се удружа с н.ом за заједничку акцију, почела је предсказивати њено унвштеае. IИ сад, када после тромесечие борбе Румунвја попушта, атински деспотат почиње показивати зубе Споразуму! Ето зато се стари Спасиоци изнова буне Само једно заборавише и тада и сада овв чудни кандидати за лудачку кошуљу. А то је, да гр чко питање има нарочвто месго између балкансквх држава н Е

вропе, и то просто с тога, што је грчка асмља толико поморска да је управо острвска (тј. да је на милост енглеске и француске флоте. Број Б224). Пол-ЛуЈ Нови внглвски набинет — Лојд Џорџ шеф елзде - ЈТондон, 29. пов. Нови енгдеока кабннет састављеп је дефанвтввно ова о: Лојд Џорџ, црвв мгпзстар; Лорд Керсон, чрелоеднак вавета и домд Лордова; Г. Хендврсон, мзапотар бог портфејв; Лорд Мклнер, мииггогар без ггортфејр: Г. Боц?.р Ло, мнниотлр фи. нннеија: Г. Роберт Флнлеј менистар без нортфеја; Сер Џорџ Каус, мканстар тв|тр. деда; Г. Балфур, мкниста? спољних аослова; Г. Валтер Ловг, минпстар г:о ЛОНИ ЈД [ Лорд Дерби, минасгар војпв; Г. Чекберлен, минастар за Индвјт; Г. Алберт Стенлеј, манасгар трговвнг; Лорд ронда, мин. трговине; Г. Хули, мзкистар рад?.; Сер Едвард Карсон, мвнисгар мариае; Д-р Адизон, мин. муниције; Лојд Роберт ЦециД, мвнистнр блокаде; Лорд Д\вевиорт, мвнвстар епабдеваша; Сен Јозеф Мекдеј, кснтродор флоте; Г. Протхеј, мнн. привредс; Д р Хаз Фишер, мииЕстар проовете; Сер Алфред Мовд, мангстар грађевива; Сер Фред Еендеј, мннкстар за Лвичеетереко војводство; Г. Азберт Плснгворт, минаетдр поште и телеграфа; Г. Џорџ Берно, менаетар јагзне по^ове; Сер Смис, државнн тужнлац; Г. Гордон Хевард, ман*егар праздс; Г. Мундо, мипист. заШкОтску; Г. Клајд, дорд адвоват; Г. Морисоз, држ. прокуратор ЗА Шкотску; Лорд Внмборн, мвн. за Проку; Г. Дук, мнвиетар трговач^е марине; Г. Брин, други мвн. за Ироку. Нова влада је већ уведена у дужноот. Лондонска штампа посвећује опширне комевтаре новоме министарству, изражава јућ« своје једнодушно задовољ' ство поводом срећпег решења кризв.

ЕНГЈ1ЕСКА И-АМЕРИКА Изјаве славног проназазача Едизона Г. Едизон, чувени а.чсрикански проналазач и директор министарства маране у Сједвњсним Државама изјавио је да нпје потребан званнчан споразум између Енглеске и Сједињених Држава за међуссбну заштиту п за заштвту света Становништво енглесшх пасеобпна као и оно Сједињевсх Држава, верује у демократпзам и воли га као најбољу форму владавине- Убеђеп.е ових двају на рода, да је нгш много бољи говор о савезу н.его онај који би мн написалп на парчету хартије. Ја верујем да сваки добар амеркчзнпн признаје фзкат да се Енглеска н Франауска боре за нас и пенам да сни који не мисле тако или нису добри амгра* капцп или су врло Јјђаво обквештени. Ја сам уверен дг ћемо кад тад ценати за потребно и корисно да склопимо споразум са вругим републиканским владама у свету ради зашгите цивилизаЦије' Поморска надмоћносг Енглеске била ју врло добрл ствДр за Сједињене Држава. Она ј* за нас као и за Енглезе од неоцењене вредностд. Она је бпла коргкна и целом човечанству као п нацијама које сс бо; е прОтив не. Ја сам сигурвн да се нзјбољи Американии надају да г.т сила неће нпкад ослабети ни ма^ервјално на морално. Ја смлтрам аа је бигка код Јптланда бнла једна оп најславнвјих у навалској историји Енглеске.

Прапст СЈедкњсних Држава

Лондон, 29. гшвНота, коју је илада Сједињених Д] 1 жаиа упутила Нсмачко! поводом одвођења Белгијанаца еадржи ове паеуее : »Влада Сјсдињених Држава сазнала је е најве'ђим жаљењем Д])жап,е немачке владе у питању одвсгђења једног дела цивилног етаноиииштва из Белгије е намером да га принуди па радове у Псмачкој и она је принуђена, да протеетвује у пријатељском, али евечаном духу против ове акције, која је п|)огивна свима човечанским принципмма и прописима ме'ђународног права, усвојеним и поштованим од цивилизованих народа у поступању небораца.