Velika Srbija

СТРЛНА 2.

В Е ЛИКА С Р Б И Ј А

БРОЈ 237.

— и који говораху: »Ако и Нсм* ци остану ца владају, имаље нзм неће отети.* Сироти духом они јаднв! Па Немци баш и за то и ратују, за наше лепе зем.ве, да на љима населе своје сељаке. Они неће да им се становништво и у будуће расељава по свету валеко од мајке Немачке и про пада однарођазајућв се Они хо ће да национално тле настављајући га проширују па Исток, задржавајући ссби ка тај начин све становништво. и чак и да понем чавају друге народе. За закон и право својине они не би зналп Они имају један закон : »Иемачка изнад свега:< сви други закони љему нма да служе. Када су видели да се Пољаци у Пруској неће да германизирају, Нруска је донела закон да се Пољацима имшва иогу силом откупити ради насељавап,а Немцима, и тај је за кон и примељивала. Када ба победили, Пмши би у том погледу бали сто пута немилосрднији После Србије дошла би на ред Бугарска. која се сада заслеп-

л.ена и залуђена, бије за ргчун као убијаае жена и депе са пе-> Споразу.м још није сасвим са победилац предлаже мир Али у Германства. Из овог рата она би пелина, торпиљираље лађа од^владао Немачку. Кад је сатре, и души осећа да је данашње сга-

не заборавимо нашу претпо-. стране сумарена, а нарочито поставку — изиатда, уједиљена и топлаваље лађа Црвеног Крсга, увслвчана, али би остала под рђаво поступаље према заробљетуторством Неиачке, која својим 1 ницима, понкжзвашг, на ропски

канцама већ сбухвата свој буду ; жквот, народа у заузетим облаћи плен- Германија не би дуго;стима.

чекала, га да, као Аустрија про тиву Србије, под сличним гзго вором поведе казнеку експсдица

Једна вест која јр стигла пз Берлина у Берн јављз, о велакој узрујаноста 'народа, која се све

ју> противу Бугарске, која бп ваше н ваше повећавз, да су у тада прошла трагиком Србије. Iредништва свију листсва опкоНајзгд би Германству још оста јљена в-ликом нестрпљивом масзм ло да са нестрпљељем опкјеног јсвета, '.екају1,и, и поред велике ЕС)бедиоца црсђе ииослешву ета ;хладноће, бссги гз престоница пу свога продирања на Псток,Си а Споразума. Немачки звапотпуним покоравзљем Турске, | нкчни кругово су се изненадили кад су прочитали дн је савезничка

на коју је Немачка своју пјзо. . _ : штампа хлад(,окрвно пргмила пге' текторску руку већ сада става-ј н к 1

лз, а колонззатсрску још раниЈе ј исоружила д ж своје Бзгаагске!

говоре о миру. Берлински лесгови почиљу да

кзд уклона свзку даљу опасност ЈБ е правремено, да је иорао у од немачког милвтаризма, тада!потребити све моратне и матеће и он почети мчслита на мир ријалне силе своје државе и свои не слушајући услове кајзеро ; јих савезника да 6и стигао где ве већ намећући своје. |се сад налази, и да су потрсбни • М кедонија>: Према ноћаш-јнови налори и нове жртве да би љвм обавештењвма, један од у- сачувао оно што сад вржп. Али слоаа које је Немачка поставила! такв*м силама не располаже виза иир јесте иуслов да Бугарска Ј ше ни Немачка ни љени савездобије све зсмље које је држала ници- Осећа да се прчмвче час пре другог Озлканског рата. П када ће се све исцрпсти в када не одређује се да ли ее овај у ће колено Споразума пратиснуслов односи еамо на Србију, али ти љкне груда II да би то пре се јаско ввди да се тиче и Грчке. духагрила : редлаже м^р. Другвм рЛима, Некачка, савез I Нскренији ед гајзера био је ница краља Константина, којз љегов канцелар ‘Немачка —пзму је обећзла Бевђелвју, Дојран, јавдо је пред Рајхстагосд — осе Бшол,, Кипар итд, хоће да нам ћајући одговорност коју носи дшеде Бугаре пред капије со- П р ед Богом, 1 ,ред народом и пре*

железнице, чвје би странс ондзД С1 Р° гаи нР111 У 11 » а Ф* е у кедалекој Судућности, биле > нглеск У-

начвчкане немачквм градозима и селима, напредпим и цветнвм, по сада пустим пољима Месопогамијске равнице око Ткгра и Еуфрата — саршиће се —

СПОРАЗУМ И НЕМАЧКИ МИР

Бријан о миру досада нвкакав предлог те врсте Париз, 3. децембра није стигао владп и јасно је, дд | У своме говору у парламенту под таквим околностида ниједанј г. Бријан споменуо је немачке члан рлзде не може чинити нзпредлоге о мару- Он је рекао, јаве односно тога. »а се пе може званвчно взјасни- ЈЈЈто се мене тиче, боље је \ ти о говору канцеларову, пошто што ма ље говорити о овсм пптанема љегов текст, али пред зва- , ћу у парламенту. Међутим по кичном неовређеношћу ових пре- Т р е: ; 1НО ј е поновити овом пргли д. лога. који долазе од државе, ком р ечи т . Асквита да би се која се до зуба оружа, која мо- ЗН ало следеће: билвше све пивилно становна- , .('ивелнчци трижс. ()и б1Ј<)е штво окупираних територија, он пдговара : Ј'ћр иакнаде .ш проима дужвост да одмах земљу у игло ст и фирмални осигЈрињи )

зме у одбрану протпв свог мане-Ј вра. овс грубе замке. Бријан је овако закључио-. ..Писле Мирнс. писле Вердсни. сливној ФранцЈСКој, ЈЈничкиј Француској сви шти сс нуди. Фринцуска Ренублика. ј ивикнчм иколнистнми нед\с ман>с Јчпннтп од осталих 1’аве.мика. Овс речи поздрављене су нај жављвм одсбраваљем. Бонар Ло о миру ЈТондон, 3. децембра Говорсћи у четвртак увече у парламенту, г. Бонар Ло, мвни стар финаисија изјавео је следе ће о немачким предлозима мвра: »Листова су пуни предлсга за

л и будућиост." У овим речнма налази се полвтика и дух опредељења британске аладе. Ове изјзве пркмл.ене су бур ним одбрављем

Савезници и мир Лондон, 3. дсцембра Енглеска штампа радосно поздргвља пскреке пзјаве г. Бгпја на оаносно пЈеддОга мира од Не мачке, који су само маневар да се посеје раздор међу С; везни;ци.мгј. 1ом грпликом енглеска јштампа потврђује поново одлуј ку да се одбаце предлози не•мачког мира| Одговир Сивс.тики мори бнти, ди јс мпр бел правдс нсморилин и мир бсл спгурноОпш. прсвири. Савезница не могу вратати у ј коргце мач, лре него што буду јкажљев* напади, чије су жртпе биле Белгија, Фраицуска, Србија и Русија и патље, које су ови народи претрпели. Немачка мора плати' (1 сџе наиете губитке в штете, иарочато оне која прои стичу аз љеннх повреди цивализације и мгђународнвх зкона. Ксд Савезника је чврста и непоколебл,ива одлука, дт се са Немачком поступа као са злочанцем и државом изван закока.

лунскеПосредна потврда ових гласова који још јеаном аоказују антигрчка расположења Немачке, јесте и изјада немачког пссла ника у В.!ШинГтону. 1'оворећи о промена.ма на Балкану, он нзбе гква да их одредп као што чини кад говора о Пољској, већ кеод рсђено прича <о Еалкану«, очеввдно да бц ирикрио промегге које Немачка предлаже у погледу грчко бугарских гргнкца. А то чини стога да бв се избегао одјек који би изјава о таквој промена вмада у Грчкој, одјек чија 6и послеаица била уједиљеље свкх нацсоналних спага којива би се Кокстантин Германофилац и рукама и ногама најурно вз земље. >Неа Алигија>: Кајзгп може! Г одбама. извештавата своју војску да као!

човечгнс!Вом поднела је својим неаријагељЕ.мз предлоЈе за мџф." Чам је Нсмачха узрок свог ве лвког убиства чов&чгнства, било јевреме дн прцзна своју погрешку и потражн опрошгај грехсва. Али греба да буде и. скромча у сво јим предлозима. Ако су љени условц часки за Споразум, могућио је да буд/ примљени, јер Споразум ннје желео свај рат. Ако у љснпм предлозима влада начело народнос^и, ако се дају јексгва. за стварно уређеље трајно 1 мира, и ако садрже правично задовољење дато Сп^разуму, оида мислимо да ће радо бати примљени. У протгапсм случају иеће бати ништа, и Нсмачка ће грло брзо биги триморана да закључи иир под сасвим другим по-

Пол-ЛуЈ

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Немци чезну за миром Ловдон, 3 депембра Телеграми који су пргсаели овде из Берна, Аистердама и Ротердама јављају да званпчни не мачки кругови и народ нмају велику наду да ће Савезници дати повољан Одговор предлозима за мвр који су пм централне силе понудале. Ово зоказује колако немачки народ мало рззу.че ман талитет, морално и духовио стаље Савезннка, које су Немци

мир од страие Берзина. Међутим, створали са својим злочинствпма

ГРЧКА ШТАМПА (0 арсдлозима за мир ) <Неогогос>: Било да кајзерискрено жели мвр појмивши дасвоју земљу води у пропаст. било да блефвра у намери да се умор* нам војницима и псдансцвма представи као мврољубив, једно је ван сумље: а то је да је н,егов предлог о миру примљец са сме јаљс.м у разним центрима антантским, као што сведоче телеграми добввеви отуда.

изЈгЗ- ОД за-

ВЕЛИКА ФРАНЦУСКА ПОЕЕДА ка, који нису још Званичин францускн коминнке бројани. Дз еада је Париз, 3. децембра- бројаио 7500 Нзглаца После артиљеријске при- којах еу 200 ОФиииоа. преме, која је трајала ви-1 Французи су које ше дана, француске су пленили које уништили трупе напале Нсмце ее- многобројне топове геш| верно од Дуомона измсЈзу' ке, пољске и рововске арјМезе и Вевра на фронту .тил.ерије и огроман ратвише од 10 км. ни материјал. Напад је почео у 10 ча- 11 поред р-ђавог времена сова. Нетачки јв Франт бие авијатика је успешно учесвуда проб*јен у дубину од етвовала у оорби. Уепех три килорлетра. Сем мно- је потпун. Код трупа је вегобројних ровова фран- лико одушевљењс. Француске еу трупе заузеле цуеки су губитци несела Вашеровил, Лувомон, знатни.

мајуре Шамбрет, утврђења Ардомон и Безонво. Французи су заробили

Руски комннике Петроград, 3. децембра. На желевничкој прузи Тарно-

врло велики ОрОЈ ВОЈНИ- пол-Злочгв, један непријатељ

Ф Е Љ Т О Н СВЕТЛЕ СЕНИ 7 ВЛАДИМИРА--ВЛАДЕ ЈОВАНбВИЋА активног аргиљеријског мајора.

Доследне своје речи и заклетве,! чам је први топ огласио и наго ј вестио Татарвма, да је куцнуој час неумитне и заслужене казне, ти си сј твојим рововцима већ бко у рову. Дошао са за командвра ровов ске бдтераје, да се у непосред ној близинп светнш крволочном непрајатељу за почвњену пустош в недела у нашој сада ојађеној земљи. Строг и правичан као старе шина, храбар и веустрашив као •ојник, био си узорити пример млађима, чије си поштоваље умео

прпбаввти. II у најтежој ситуацвји, твоја прзсебност и хладнокрвносг да аали су ти увек јасан иоглед на сатуапију; крајља одлучност у тренутцима искушеља пред к.оји ма би млоги поклекао уливали су твојам потчиљеним веру у побеву, утркивајући се да тебе свога командира и на делу увек задовоље. У крвавим борбама на .»Кајмакчалану“ — »Боргсовом Гра ду>, дала ти се прилика, да се светиш за срамоту нанету нашима на дому, — нашој немљи; и ти си био страшан осветник; Тво-

јам рововцвма ломио си ребра дивљих 1атара, крчгћа пут у отаџбину;али страшна судба хтела је, да и ти будеш жртва своје вдејс — ослобођеља Српства. Мучквм препадом Бугара 13. септембра тек. год. бранећи своје рововце и у часу кзда се иије мсгло одолеги навала непријатеља ссгко си веран својим рововцкма и нашао страшну ала херојску смрт — избоден ножевима морао с п подлећи тешкнм ранама Био си нежан брат, и твоја сеја чија си ги једкна потпора био, која је у савезнвчкој али г.пак туђој земљи — Француској нашла првјема пишући тн увек је изражавала жељу да се са то бом састане, те да обоје у новој и лепшој отаџбини обрвдујете своји.м доласком вашс родитеље, чија сте узданвца и сва радост

били вас двоје. Као права Сриквља, лепо ва савтава радовала је се, што се ти као и,ен брат, — војник кад она не може светиш онимз, која нам и најлепши кутак наше онда срећне зе.мље обосветише. Али, како љој мора бпти страшна и непријатна вест твоје преране смрти, када зна да ввше за навек неће вицетп свог милог п бату“ — да више љена геу,а. А, како ће тек бвти твојвм родите л-има? чија са ти једнна потпора био када по поврагку у наш лепи Зајечар, очекујући твој до лазак добију од твојих дру,ова одговор да си погинуо. Ми твоја млађи другови косвћемо увек у срцима нашим живу успомену на доброг и племенитог старешину, а твоја храброст и истрајност у раду даваће нам увек новог и јачег полета да те

светимо. II данас твоји рововцн страшно.м грмљавином проргђују не пријатељске редове на обалама «Црне Реке, Рововс^е и Бразда сге косе>, носећи собом смрт не пријатељу а слободу вашима на дому. Наша ће свега дужност бити, да ко оде у твоје родно место Зајечар нађе твоје рода тел.е и у превелекој тузи љпховој изјави и.м да су вмали сина достојног потомка ‘Хајдук Вељка“. Сина који је, да би своје родитеље што нре видео и донео им слободу, борећи се храбро пао. А, лвојој милој сеји рећн ћемо да за тобом. не тугује већ нека се поноси што је имала брата који .је се жртвозао и свој живот положпо на капији наше миле и напаћене мајке — Србије. Слава ти неумрли јуначе. 14, новембра 1916. г. „Рововска Коса» Аћимсвић, Рововац