Velika Srbija

СТРАНЛ 2.

БРОЈ 240.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

Нска је најидеалнијн борац за стнчно је да је такав случај и бугарску ствар у турском вре- са војском. мену био и кека је најнезадо-, Зна се да и.ма вссга Маћедовољнија са српском управом био, наца који су у бугарској војсци није могао имати пОверен,е, те заузамали видна мсста. Сем Бссу абот тОга сва места председ- јацијева и Протођероза ниједан ника попуњавдна Бугарима, или бугарски официр, који је родом Маћедонавма који су дуже вре- из Маћедоније нигде и ни у једмепа у Бугарској жввели, а за ном месту није командзнт мекоје су нссум 1 Бвво имали увере- ста биореие да су њиховз људи. ? Нарочито су рЈђзво прошли Исти је случај и са сеоским некн лекарп који.ча се нтјс сви општвнама био. Но овде, је било ђало чод нашо.м управом. Они изузетака у толико што су по . не сам0 што нису добилп на 1 ])а стављени за нредседнике ио се ; НУ за СВ0 Ј Р ад Као доб Р е П Р И ' лима прпенствено они сељаци ко ' сталице бугаризма него су дове ]а су са [ рчке територије. Отуд дени у такав положај да су за је Прилепски и Мораховски срез хлеб оскудевали. био нрепун председника из Ле- ј Неповереше Бугара према Д1аринске околине. Мештани која ћедонцама оаде се јаско исполлг су под српским режимом била, ло . 0цо није впше тајпа ни за добијала су само подређенс по- најобачпдјег сељака. Бугара су ложаје, али нема примера да је то Г фаздали на разне начине, а ма која грађанин мештанин, ко наЈглавнији вм је разлог изгледа: ји је под српском уиравом жв- Што су Маћедонцн мировали под вео на ма какав истакнутији поло-1 српским режи.мом и што се нису жај постазљен био- Карактери 1бунили, а зашто? Ћ

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

<Т-равцуски КОМИНИН0 Парнз 0. децембра .Једап пемачкп одред који је покушао да се приближп францускпм лшшјама југо-источно од Берппа-јужно од Соме бпо је одбијеп бомбама. На дејсној обалп Мезе после јаког бомбардовања Немцп су пзвршили против папад на нове француске иоложаје З'снелису дазаузму једап полождј |.од Мајура Шамбрета. Број војннка које су фраицузп заробили од 2 децембра на вердеиском фронту пзносп до сада око 11’378 људи од којих су 284 офицпра. Ратпи материјал које заплењеп које упнштен мзносн: 11 •’) топова, 44 сираве за бацање мина, 107 митраљеза. Солунски (рронт — Врло јака магла на солунско.м фроиту. Није било важнпјих догађаја.

У долини реке Усе, на-ј ше су трупе заузеле је-Ј дан иис, заробиле 3 официра и 23 нојника, зап.лсниле један митра.вез и много муниције. Источно од села ГлаеХите, наше су трупс заузеле неколико висопа заробиле 3 официра и 211 војника, заплениле један миграљез. Сви непријатељски противнапади одбијсни су. Рј/мунски фуонт. У области западно и југо-западно од Кимник Серата, активност извидница. У области станице Фителити и у области Дпзатогу непријатељ је ирсдузсо офанзиву али јс на[шом ватром заустављен.

Руски ШШИКККв Пстроград, 6. децембра. Западни фронт. Паше су трупс потисле непријатсља са оног дела ровова који јс заузео прекјуче V области Порека. СаобраЕај је успостав.кен. Па реци Марајувки, у облаети Хсрбутово нашс су извиднице разЈуриле један мали немачки одред и заробиле вошике.

Енглески коминике Лондон, 6 дец. Наше су трупе заузеле кепрвјатељске ровове јужно од Арман тијера и заробпле доста војиика. Велика арткљерајска активност у околинп Морвала п Анкра. Италијански коминикв Рим, 6. дец. 11а фронту Третппа пепријатељска активпост била је доста жнва у зонп Пасубија п иа пла-

тоу Азијаго. Наша је артилерпја омела непријател.ски покрет код Аетина. На Карсу изненадиим нападом заузели смо једпо брдо јужпо од Боска.мола. Поводом побвде ва Вердену Париз, 6. децембра. Војнп критичар „Журнал де Деба> проучавајућа резултат по следљих борои пргд Вераеном закл.учује: „По шшеи машљењу, борб 1 од пре два дана и оне које су нзм повратиле Дуомон нису с.мо подвизи оружја, него нас уверавају да непријатељ ни је ваше у стаИ.у да^води офанзиву кио у Румунији, а да не ослаби свој фронт на дру 1 ИМ бојннм пољима. 111 го су Немци по пустили на тако важпом фроиту као што је Верден, то је врло важно. Према вгггалаости Савез ника појављу је се немоћ Немачке. Активност авијатикв Лондон, 6 деце.мбра. Зааничан енглески компникеиз Солуна јавл,а да је енглеска фло та бомоардовала непријатељска угврђења источно од Неохори 2. децембра једна ескадрила маринских аероплана бембардозала је Ј1азлевки, 70 кило.метара источно од Штипа. Бацили су врло много бомби чије је дејство проузроковало добре резултате. Нјјмци са 5укв Амсхердам, 6. дец. Пз поуздаипх цзвора сазнаје се, да су 2Г>0 немачких улапа одбили да иду на фронг. Морале су се довести труие из оближње варошп радп одржања реда. франц^ско напредовањв Париз, 6. дец. 3' току последње борбе па Верделу Фрапцузи су задобпли 4 км. терена и напредовали за 1 1600 м. од положаја, које су јп.малн, кад су Не.мцн иавришли напад 8. фебруара. Спашсна румунска војска Па]шз, И дец. Ирема вестнма из војних кругова Савезшгчких румупска војска је вотпуно спашена. Оиа је сад с оие стране Серета и изводп се потпуна реорганпзација. Она се у сигурности грунише за будуће војне покрете. (Радио.) Париз 6. дец. Јужно од Соме доста јака обострана артнљерпјска борба. Један немачки одред који је поку1 шао да препадом нападпе на фран-

цуске ровове јужно од Фресни] био одбпјен бомбама. на десној обалн Мезе фрапцуске трупе, у току једне борбе, одбациле су ненријатеља са Мајура Шамбрет н заузе.те су понова изгулљено место и запленпле дпа ммтраљеза. Обпчна капопада на осталом Фронту. Један немачки аероплан бацио је :> бомби на стари Тан: пнје било штете. Нвмци о Нивелу Берп, 6. децембра. Пуковннк Еглм, познат са својнм одушевл.еиим снмпатијама према 11емачкој пише поводом победе па Вердеиу у »Базлер Нахрштен«: „Миого се очекује од новог командапта француске војскс. [Бегово је дело успех који је добивеи на Вердему. Та је победа карактерпстпчиа што је он имао способнест да предвндн|све и да са мало војске задобије важап уснех. Као комапдапт целокупне франпуске војске, геиерал Нпвел нмаће прнлик)' да уиотре-ј би свој метод мио 1 о лакше. Будућност Ке показати да лнје он лпчпоет која ће задобптн победу.“ Нгмачки губитца Берн, 6 дец. „Фосшпе Цајтунг" резимира трговачке поморскс немачке губнтке од ночетка непријатељ' сгва : угшштени су 1Г)2 лађе са 452.000 тона, савезшгцп су присвојплп 257 лађа са 8О7.000 тоиа, 261 лађа иалазм се у неутралгшм прпстаииштима са 2,341.000 тона, а 490 лађа у Немачрој које су врло мало употребљепе са 2,410.000 тона.

Немалки мжр — Држање неутралаца Лондон, 6. дец. Један телеграм из Вашингтона саопштава, да је тамошњи нсмачки амбасадор граф Бернсдорф изЈ5вио, да је кемачка влада вол. на саоаштити Савезнвцима своје услове мира сахо на једној конференцијз, где би била исто тако гогова да дгскутује о питању разоружања. као и других сличних питањаУтисак, који је немачка нота учинпла на неутралне државе и слољава се по томе, што су од ових неке већ објавиле своју намеру да просто саошпте ноту безЈзкакввх савета. Такав је слу

чај владе Сједињених ДржзваШвајцарска влада ставила је до знања, ва она сматра садањњи тренутак као мало повОљан за закључење мира и да она не верује да има изгледа за состизан,е резултата очекиваног од Немачке. Како је сдговор Споразума на нГмачку ноту тако дсбро познат још пре него што је предат немачки лвстови пишу већ, да је пр мчбч од сгране Савезвика проблемап чно. Штамза Савезника и неутралних земаља насг; вл,а да коментарише надмен тон последњег говора капц*ларова, који је предсгав,о немачку 'пснуду Савезницима као акт неке милосгг, када е то у стварга акт страха, који наговештава иораз. Аусгрлја не може наћа нозих резерви ни у људима, ни у нс вцу, ни у потребама. Бугзрској су потребна хнтна појачара да би могла држати македонски фронт. Турска је сада једвни взвор нових ре;рута али се њој може онемогућити озашиљање ових њеним сагезницема, ако ново енглеско наиредован.е у Месопотамији, комбиновзно са руским напредовањем у Јерменској успе да доведе у опасност Багдад и Анатолију. * Истина јс, да централне силе »пледирају« сада за свету стзар хуманитета, погнто црхте пред перспекгивом своје пропасти. Немачка упућује апел за мир свету — то јој је последње средство. Сви зараћени народи у целом свету желе мир, ала свет зна, да је само Немачка принудила Европу на рат да ба задовол ила своју луду амбицију да доминира светом. Споразум се подвгао као бедем прзвде права и слободе Зар ће четири главне силе, које се боре против германизма моћи примити мир, који би глав ног кривца оставио утученог и рањеног, али још способног за нове рушеване, нова убајања и нове страхоте-

ВАЖНЕ ИЗЈАВЕ Лондон, 6 децембра Г, Хендерсон изговорво је јуче беседу, у којој је рекао: «Понуде мира учињене су нам од држава, које су нам чиниле бестедан предлог да издамо Француску, пуштајући да се повреди неутралност Белгије. Наш одговор је, да ћемо испитати ове

Ф Е Љ Т О Н 1. Мите

Поклондмо се сенима палог ју нака п узоритог човека- Ко те није познгвао. тај не може знаги т»оје војничке слособности, твоје јунаштво, твоје самопрегоревање и твој силни осећај према отацоини. Ј де год си био у б°рбг, образ си осветлао. Ратујеш од 1912 године и никако не поклизну. Твоја снага, физичка и душевна. оста несломљена; твоју »ољу да тучеш и побс-ђујеш непријате.Ба, нико не сломи; твоја љубав, и само љубав према отвцбини, оста увек иста. Породица и твој жввот били су на другом месту; прво отацбина па онда они. И заисга, свуда сн тукао непријатеља. То доказују де-

, ногом за нрат. И нађогпе гебе, ! јуначе Мито, и твоје Обилвће. И ; ти дође са тзојам ' Ооилвћима. , Од тада крволочна звер, бугарске | комите, не показа зубе. Мврна корациЈе коЈе ти красе витешке грађани постадоше спокојни и грудв.

. мврно спаваху, док их твоје груди, твојих официра и вој’ника

II док смо иа севеЈгу тукли не пријатеља, коме си ти са својвм чуваху. јунацима задавао самртне ударе, 1 Настадоше опет тешки дани. непријатељ други — Јуда Сло Непрнјатељ се скупљаше на гра вена покуша дг нам зада ударац иици и око Струмице. са бока, преко Струмице. Дивљач- Али се ке чете бугарске беху јуначки народ умири, Јер прође глас: »Ту одбивене од јунака, који се бо- је Мита Милпћ и његови. Док рише са самопрегоревањем под су они на мртвој сгражи, Бугакомандом храброга пуковника, рен се неће усудити иа изненаМилана Вијоровића, кој'и беше дни напад. А ако нападне, наиУ тој борби рањен Али, требало ћи ће на Митнне бајонете.« II је бвти и даље на мртвој стра- тукао си га, Мито, када нас је жи, јер дввља звер беше жедна напао, јуначкв, као Обилвћ. Ту српске крви. Требало је наћи, као си те издгјнике, Бугаре, с»у јунака, који ће бити на тој стра- де: ко* Велеса, на Бабуни, сред жи, који ће дивљој’ звери стати Битољем ис»уде,где си се појавио,

док се ниси склонио за се опег лој'ззиш са сзојима. Појазио си се чио, весео и вољаи за нове борбе, за нове псдввге. Сви смо те видели и обрадовали се, јер смо видели јунака и тебе, нашег Јзасположеног и симпатичнОг Миту. На устима ти је опет само лебдело: »Све за отаџбину, па и живот.« Отишао си са својима. Л1и смо вам пожелели; срећан пут иско-ј ри повратак у отацбвну. Ступио си у борбе и остао си јунак. • Слуша.ш смо твзје нове подвиге; слушали смо да си остао Ооилић ; слушали смо да ће се не пријатељ увек сећати удараца твојих и твојих хероја. Ади, на нашу тешку жалост, ствже нам глас, да је твоЈ‘е јуначко срце престало да куца, да је нестало 'Обилића међу живима. Обилвћа '

Је нестало овде, доле, али он ј'ош живи и живеће горе, међу осталим херојима. Обилићу Мито, ти даде своје највеће и једино благо, свој жзвот, за отаџбину. Пао си славно, пао си витешки, као витез, па бојкоме пољу. Слапа тв, јупаче! Внтор Д. Крстнћ. Дажи чезнућа — Песмв ван Отаџбине XXI. РАТНИКОВА ШВД