Velika Srbija

БР. Ш I.

СОЛУН, СРЕДА 7. ДЕЦЕМБРА 1916.

ГОД. I.

лрктплата ::з”оси : МесечЕо 3 Арм^д, г"оиесвчко 9 ^ранака, годвшн.« 36 фравакд ЦЈША ОГЛАСИМА : Сктан оглдси 0.20 фран. од петнтиог редд, ве4.* огдас* пп оогодби. Новдц св полдже држадн м комн* сдрлиа а диалолатскам даступвитгвима. ЛИСТ излази свакјГдан ПО НОДНЈ8 Пошту сддти преко Крал., Срп. Гвнврдд. Коасулатд У Солуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан редакције КолОмбо улица бр. 33 8д1оп1<Јпе Појединн бројевн се могу добвта у Содуну код дгенИ*је „Др^уштва грчкв штанпег улица Булгарокто« бр. Б, блнау гдааив иоште.

БРОЈ Ш сант.

I

Директор А. Л36АН08И К

1

БРОЈ 10 сант.

СПОРАЗУМ И НЕМАЧКИ МИР

Д() овог тренутка савезничким владама још није званично досгављен текст немачке ноте, којо.м наши нспријатељи п])едлажу преговоре о миру. П|)ема томе немачка понуда мира још нијс била подвргнута званичној дискусији. МеЈзути.м, на основу изјава министара ( поразума и неутралних зема.ка, као и многобројних коментара штампе етворила се већ јасна и одре^ена предетавао ноти немачког канцелара. Може се са задово.вством констатовати, да су све еавезничке владе на исти начин примиле предлог Бетмана Холвега и да је јавио мишљење ( поразума и његових Савезника узело лотпуно истоветан став према покушајима наших непријатеља, да се започну преговори о миру. Исти је случај са свима неутралним земљама, које су одмах прозреле одвише провидан смер Немачке и заузеле према њеној ноти резс рвиса н <) држа ње. У томе нарочито предњаче слободоумне републике Сједињене Државе и Швајцарска. Увидсло сс наиме одмах, да нота канцелара Холвега има скроз тенденциозан карактер. Неутрални листови констатовали су с правом, да је немачка понуда мира само обичан маневар, да се утичс на неутралне народе, а делом и на савезничко јавно мишљење. »То доказује најбоље, пише »Њујо]>к Тајмс«, што Немачка није поставила никаквс условс о миру, веТ као да би само хтела да Споразум увуче у преговоре.« У тачност овога не може се сумњати, кад се имају на уму коменга])и, којима су немачки листови пропратили ноту и говор канцеларов. Али, при свем том, не може се ипак спорити безброј пута утвЈгђени факат, да је Немачкој сгварно врло много стато до мира услед њене акутне унутрашње кризе и све веТс изнурености њене војне снаге. Дипломатски кругови Споразума схватили су еасвим правилно понуду Немачке. Савезничкс вла-

де заузеле су држање, какво једино одговара ситуацији. Из изјава министара Споразума сазнајемо, да је овај решен у принципу, да са непријател.ем не ступа ни у какве прсгово])с на прсдложеној основи. Нота, у којој Немачка скида са еебеодговорностза европски рач' нс може послужити као мотив преговорима о миру. Државе Спораз} т ма нису никад сложније и једнодушније него овога пута испољиле своју одлучну и непоколебљиву вољу, да рат наставе до крајње победе над непријатељима. Нато немачки листови са гневом и горчином констатују хладноЕу, с којом је канцеларова нота примљена у Савезничким круговима. Очевидно, тишти их што им најновији маневар није упалио. И увиЈјајуЕи, да се више не могу тако олако извући из пожара, којим су сами Европу упалили, Немци преко сво1 е штампе почињу претити још безобзирнијим и страшнијим средствихма у рату. Дивљаци! као да се могу надмашити њихови досадашњи злочини и варварства. Они су век достигли рскорд у томе. Искреност њихове понуде цени се већ и по томе, што засипљу претњама неутралне државе, ако ове не потпомогну довољно њихов прсдлог о миру. На свој мансвар почели су већ добијати заслужене одговоре. Бладе Швајцарске и Сједињених Држава испол.иле су всЕ своју намеру, да ноту доставс силама Споразума без икаквог коментара. Овоме 'ке се, по свима изгледима, придружити и остале неутралне владе. Споразум пак изразио је веФ. своју апсолутну решеност, да сс по цену ма и најве-ћих жртава мора пости-ћи мир, који ће гарантовати слободу и права свима народима. На овој основици могли би се само предузети преговори о миру. Али, такав мир Немачка, како по свему изгледа, не нуди. Он •ће јој се наметнути. Гвоздена и једнодушна решеност сила Споразума јем-

че то. 11емачки проблемач^Јчан успех у Румунији

Споразуму. Само још мало стрпљења и енергије и Савезници ће запечати

расплину-ће се убрзо као ти за увек' судбину Нссапунски мехур. Он јејмачке и њених савезнивсћ^одвише помрачен по-ј ка. Правда ће триумфоследњим поразом на Вер-јвати над неправдом, слодену. Ратне шансе накло-! бода над тираншом. њене су дефинитивно'

ПОД ВУГАРСКИМ ЈАРМОМ , | III. ) пустипв в управо дал* км прII ако се бугарски Двор — о? јвенстсену власт да чвне тта носно Фардцнанд, ослаљао »а ( хоае рачунајуКв на последице

Сарафовисте и Врховисче који су му слепн послушници били, ипак они су овои приликом пот пуно исгиснути и њихово су место заузели они из унутрашље организације. Људи који су познавали односе овнх странака тврде — да је то учиљено из два разлога: Прво, '1'ердинаНд је и поред трошења Огромних сума потплаћујући вође увек зазорго од последљих и рачунајући да

које су вбиља олмах наступЕле. Маћедонска увутрашња органи хацнја порец тога тто је вмала неколиво спремних и на свакв начин способнах вођа, она је нмала чнтаве батаљоне гладница и проиалвпа комитаџијсках, којп су као гладни вупи кеди сали на народ у Маћедонвја ве јводећи р&чуна да ли је ко био њсхов ирксталнца или пе. Н^-

•на је биле главна брига пљачка они имају јак утицај на народ и због ове убитвВ1 иошеаа п

у Маћедонији — дао им је сада повлашћени положај. С друге стЈтане пак веле: бугарска маћедонска организацвја у Софији играла је видну подитичгу улогу ј у овом рату Бугарске. Дв.ч Ри- [ зов и Тошев, оба посланвца бу ! гарскн, први у Берлииу, а други онда у Цариграду, и генерали Рача Петров, Бојаџијев, као и пуковнвк Протођеров — сви Ма ћедонци — имали су врло ј*ку везу са унутрашњом органезацијом Није бала тајна ни за шира круг, да су поменуте личности врло често долазиле у Софију и са члановима унутрашље органазације тајне седнице држалиЈош су се тада по Маћедонији наЈ'одазијим члановвма њиховим слала поверљива писма у којима

прогоњењн. Народ је подвосио неввроватне муке несмејућаг де ћи глас иротвву њих, јер их ваа иа прошлостс. Но, онај којк км је с плааом ову влает дао, налазк ггодан иоменат д* ово е ако јо п полземао роптање народно вскораста в д» једним у дарцем две муве емрвв. Такев бив бугареки млнвстар а сада народни посланвк, родом Маћ*доБ<)Ц — у -Наролпом Со брању устаје јавно протвву режима унутрашње органвваивје и тврдв: да су чиновнвак нај обичнаји лопови, које су екоро пушгена из казамата. Нзносе рзбијашке сливе већвне чвнов' нвка и тврди: да је народ опљачкан а упропашћен п да му је горе него ле под Турцима.

им је нарочиго наглашавано да , , , , IИ ако се зна да је Такев прп ће скоро доћа дап »ослобођења« Ј лт , „ гг т-г 1 сталипа Сарафовљезе фракпи]е МаћедониЈв. Пуковник Протође- ј ; _ _ т „ ров, који Ј’е та писма потписивао и слао нарочито је наглашавао

следеће: »Све што будсте чулн ила у нованама прочитали да се воде преговори са РусиЈ‘ом или којом другом салом из Споразу ма не верујте, јер је то бацање праха у очп и заваравање праве истине. Мп смо уз Германце и то је свршен факат. Поверл.иво извистите пријатеље, али саио

ииак ј« оео откриће изазвало вели-у сензацију. Дејци нз у нутрашње организацаје нашли су ое погођена. Њихови ндано ви порсмећвна су, Они знају, да и пре еу народ у Ма^ ћедонвји обмањнвади да раде га његову едободу — несу добро код њега препоручеев били. Са оввм су и оно м-ало прија теља изгубидк. Влада бугарека

оне у које се несумњиво пове-| ТО ® 0Ж П °Д нратиоком јавног рење има). Дакле јасно је као | иаења олада је неке кокисжје, дан да и ако није маћедонска чиЈ® је резултат бао да су ноорганизација била пресудан <1>ак ј кодиЕо.овружнкхи орескихначелгор у уласку Бутарске у рат —; нсва уклоњене, а на њихова она је ипак била једна доста јака места довелена л>уди и« групе чињеница, које Ј - е ииала глас о че-ј Сар&фиота и Врховиста. Дично му су Фердвнанд и његови до ј сти су кзмењеке, ади режии глазници морали воднтк рачуна.! пљачко остао је. Интересантно И како је сада настунио страх ј е: да комитвџије из унутрашкод Фердинанда н Радоолавова'ње оргакизације бране своје да ое не увелнча понуларност! поотупке тимс: шшо је наросЈ ових код народа — бни су их .заражен србизмом, те еу мо

рала такве мере предузЕмати. Бавг им хвадн. Ћ.

ВИСОКА ПАЖЊА - РУСКИ ЦАР И СРПСКА ДЕЦА Октобра мессца стигло је у Одесу 160 српекс деце, која су била размештена по школама V Одеси. Том приликом послао је тамошњи наш конзул г. М. П. ЦемовиФ, министру просвете г])офу Пгнатијсву следећи телеграм : »Јуче је стигло у Одесу 160 српске деце избеглице из Румуније, од б 1() године. Ја сам објаснио деци, да је много српске деце остало без родитељске неге, али да сва српска деца имају у лицу узвишеног Цара Господара свога всликоп) Оца Покровитеља. Из истих дечјих уста дуго сс орило »Живео руски Цар!» Њихови учите.ки и ]>одитељи учили су их, да воле Рускога Цара, као што воле свога Краља. И деца су доиста била сретна да на руском земљишту изразе своју чисту дечју благодарност нашем великом Наштитнику. Ја сам такођер објаснио деци бригу Ваше Светлости, истинитога представника рускс просвете, о несрсћној српској деци. Из дечјих уста заорило ее »Живио гроф Игнатијев!» Јављајући се тумачем чистих дечјих осеЕања благодарности према Његовом Царском Величанству и Вашој ( ветлоети, осећања, која ја с децом потпуно делим, молим да веруЈете, да деца изражавају и осе&ања цслога српскога народа, који преживљује такве муке и страдања, какве није преживљавао још ниједан народ V историји. У исто време молим Вашу Светлост да будете тумач ових осеЕања пред Његовим Величанством Царем.« Министар п])освете послао је следеЕи одговор нашем конзулу: »Цар Гоеподар благоизволео је својом сопственом руком написати на моме најоданијем извештају од 9. о. м. о осеФ.ањима српске деце бегунаца, која су стигла у Одесу, следеће :