Velika Srbija

БР. 242.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 8. ДЕЦЕМБРА 1916.

ГОД. I.

СаРШМО.

ДРЕТДЛАТА ПЗПОСИ : Мвссчно 3 Лр«нг», ттомесечво 3 Уг а 1 'ака, годшшн.е 36 фравак« ЦКПА ОГДАСИМА : Сгтвк огласи 0.20 фран. од петнгног ред», већш огласи п ' погодби. Новад се полаже држагн и комеС*риир Н днпломатскии »аСТЈПНИПЈТВИиа. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДИЕ Пошту сл*тв цреко Кра.т,. Орп. Генерал. Ковсулат« У Солулу. РУКОПИСИ СЕ ИЕ ВРАЋАЈУ Стан рвдакднје Колоибо улнда 6р. 33 8*1ов1Сјое Поједкни бројеви ее иогу добити у Солуну код агевцжје .Друштва грчкв штампег улида Булгарокток бр. б, близу гдавне поште.

БРОЈ 10 сант.

I

Дкректор А. Ј0ВАН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

РАТ Д0 КРАЈА ОДЛУЧНОСТ САВЕЗНИКА

Од самог почетка сиропског рата, државе Споразума и њихови Савезници испољили су непоколебљиву решеност, да велику бо])бу паставе до коначне победе над непријатељем, који је хтео спутати човечанство у окове. Рат је пролазио кроз разноврсне фазе и ова одлука Споразума остајала је исто тако категорична и апсолутна, као и п])вога дана. Она је чак уз то расла све више сваким даном. У колико је ратузимао шире размере, испољавала се тим више огромна опасност. која је нс само Европи већ и целоме свСту претила од пангерманизма. Немачка је у воЈјењу рата искористила сав неморал и дивљаштво, којс је урофено германекој раси. Борба је добила убрзо облик варварских и крвожедни.х похода старих векова. Циљ пангерманизма открио се у свем своме подлом и див.качком карактеру. Немачка влада погазила је свс мефународне п])инципе, а германеке хо])дс одале су се грубом пљачкању и касапљењу мирног становништва и рушењу небрањених вароши и културних споменика. Рат је добио емисао борбе измсђу култу|)е и варварства, измефу насртања на права и слободе и одбране ових човечанских идеала. Док су армије Споразума и њихових Савезника водилелегалну војну сходно прописима хашких конфе|)енција, дотле је Немачка увела у акцију легије убица и паликућа, сумаренски рат против свих бродова безразликс, бомбардовање из ваздуха отворених и потпуно небрањених вароши, пуштање загушљивих гасова и т. д. Споразум је сасвим природно био принуфен да у извесној мери парира ове злочине немачке, али еу против-мере готово искључиво примсњиване само против армија ових модсрних Татара. Благодареки слмо околности, што Је немачки

мучки препад на Европу затекао силе Споразума недово.тшо спремне, да одмах парирају војну акцију Немаца, овима је пошло за ]>уком, да своју татаЈЈску ногу ставе на извесне територије, којс су сс налазиле на путу оства])ењу њихових снова о превласти над свстом. Белгија, Србија, ]>уска По.кска, извссни окрузи ссв. Француске и веТи дсо Румуније пали су у руке овим дивљацима. Режи.м, који су они завели у заузстим покрајинама нс да се упоредити ни са дивљим походима Хуна. Оп.качкано јс све што је се наш.К). На подјармљено етановништво ударене су грдне контрибуцшс. Све одрасло мушко становништво одведено је у ропство и бачено на насилне радове по фабрикама и рудницима, где скапава од глади. А у по-Ј следњс време исти сис-ј тем почео се примењивати и према женама, па и! еа.мој деци. Многобројне побунс крваво угушене речити су сведоци немачких насил.а. За то пак време све немачке колоније п])ешле су руке Савезника, у којима су ови завели исти ред и режим, који влада у самим њиховим колонијама. То илуструје најбоље разлику измефу Савезничког и немачког вођења рата. Европски рат зашао је всћ одавно у т])е-ку годину. Док су државе Споразума успеле да своју војну снагу развију до невероватних размера. мок Немачке и њених савезника исцрпена је и истрошена у својим основима, Део Савезничких гериторија, које Нсмци још држе под својом влашку плакен је несразмерно огромним жртвама, за којима без устезања нариче и извлачи скроз песимистичке закључке и сва немачка штампа. Понављамо опет, да се рат не води ради заузека земље, већ ради бијења војске. Немачка је истина заузела извесне територије, али без одлучних војних успеха, док су Савезници однели серију великих по-

оеда и начели врло дуооко војну снагу Нелтчкс и њених савезника. У једном чланку лондонски »Тајмс« рекао је једну апсолутну и рачунску истину: »Победиће она страна, који има више резерви у људсгву и материјалу.« Данас јс Споразум иадмоћнији у свему томе. Његова је победа дакле извесна и несумп.ива. То Нсмци увиЈјају и за то тражс мир, како би сс за врсмена спасли од коначпе катастрофс. Они осећају дубоко, да су њихо-

ви успсси осз утицак! по јисход ])ата, и да се њи; хова војна зграда ве ћ п])сјтвара у кулу од карата, |која се може сваког трсј нутка срушити. I Али и Споразум то зна. . Енергичне и убедљиве из| јавс њсгових првих државника и војсковођа свс|доче то одвећ јасно. Он је ])ешен више него икад да извојује коиачну победу, чији ће грофеј бити слом германизма и он ће је, можда још у најскоријој будуЈшости н извојевати. •

ПОД БУГАРСКИМ ЈАРМОМ

IV. Кео што с«о зиделк Бугари от ушли у Ма1едонију, као у землу којч је за њих сасввм страпа, а прена стааовЕггптву су се пжаиоала вате попријатељскз, иего ли што је то могао непријнтељ чанити. Од пуд је ово дошао лако је погодгта П.лма су Мв!гелопца бпла <Бу гарв« спмо заго што вм је б®ло ско запело за плодне рпвнЈце маћедонске. Колзко еу вх пак' : сматрала за своје п^ј жк је до ! каз начин управо којв су тамо’ уведи. Кад би њииа Маћедонцк' бали опо зашга су вх своту прествљала и читаву лагерагуру у Евроаа сгворвла од куД би морали уводгтЕ тамо оиаквеЈ дракоаске мере. Што мз то нг-. омо чаниз? Нека нам Бугари' макар н један прнмер сзичаи; њшховом раду к постЈпку пре ; ма таношњем народу навелу,па да *м призаамо оне, што би вм нзјрадије било е зччем толбко жуде, но гнају опн то и нећв ое уверен сам у то упуштатн.' Није вм до полемике, а још ма- ј ње до прззаања всТЕне. Опи не крају овоја разочаре I ње о Маћедонавмз б.чр не Бу-, гарв аз Бугарске, јер о продн ; нвм душнма 0 з МаКедопжје ми: и пе говорзмо Колико је то рз ј зочарење бодо нека нам послу- ј жк с&мо ови прамери: Генерал Бојаџијев, пралпком грЕЈема го огију О новој години у Охрвду, | јцкно је казао: <Ја оам и»иенч ј ђен мојим земл,ац*ма. Свуда, а нарочато у Б*тол>>' ваила8им нч Србизам. Битољ је сачувао само једау породацу верву бугарвзмУ, а оетало је све сумњк во и вод утецчјем Србизма Код вас у Охрилу видам нешто сла ^ чно, чујем речи којз ме до срца; боле. Зар се ја тукох да осло ! бод«м <Бугаре», а наиђох на! Србомане. Кад му нико на ову беседу наје оцговорио — «8јавио је да је још небадоволнији

ћутдњем што значи да је његово мишљсње тлчнс и да гн мештани деле. Неки пуковник Пашинов пред оаштикском суднгцом у Битољу рекао је станоЕнвцима кад су се ооратили за намирзвце: „Поцр кајте сви. Ви нпсте заслужни жртава које за вас учпнисмо Вп нисте никаква вера и жали Боже муке и жртве нацзе. Сви сте се посрбилн, јер прави Бугарн друкчије се држе у овом крптичном времену по буггрску државу*. Окружни начелник охридски Белев је одговорво грађанима који су тражили леб: Кршнте врат. Пре ћу се за псе побранути него ли за вас, нека вас нестане, јер сте ви гробари Бугарске. Због вас поднесмо толике жртве, а ви нам гроб ископасте Нисте аа служили ни једие капи бугарске крвп, а ка.мо ли оволико жртава, * Нека вам Срби помогну, кад сте им толико одани оили>. Ово су трн примера међу хиљадама која се наводе. Нарочито су бугарски офицари бвли галантни у бвам изјава.ма. Они су без устручава н,а по кафанааа, приватнпм домовкма и на забавама јавно говорвли да ће Маћедонија бити гробница Бугарске. Неки капетан Тодоров у Дебру отишао је још даље. Он је за сваку реч, која му се учивила да је српска, кажњавао са 300 лева, или двадесет пет батина! Сељаке је испребијао нарочато кад су му се презквали на ић. Ово га је до лудвла доводало. Тврди се да су двојвца из Долних Мелничани платили главом због „вћ“. На прославу св. Кирила и Мегодија после говорауправитеља школе, којп је узносво заслуге ове двојице словенскнх апостола, узео је реч капетан Тодоров и грађане тако испрескакао што не говоре бугарским матерњвм језиком да су му чак и његови земљацч за‘ме рнли. Том им је прнликОм рекао:

»Ви се морате одвићи од Србиз ма ако желиге бити Блгари. Језик који сада у говору уаотребљавате није блгарски. Сваки који не буде говорио бугарски биће најстрожије кажњаван." Ова нас појава не изненађује. Покојнв Стамбулов коме се не може оспорити способност : едног одличног дипћомате, као и покојнп егзарх Јосиф, којв је такође познат кзо најпаметнији Бугарин, одавко су прорекли ово што сада сви бугарски офгиари јавно тврде. Но бпло би од интереса знати шта ли би Кнчев и Шопов као и други њиховн многобројни плаћепи н неплаћени пријатељи вз Европе на ово рекли'? Неће ва.љда и сада рећи да су Срби потплатили цео бугарски официрски и чвновначкп кадар па да за Ма ћедонце овако кажу. Стиде лн се сада својих лажи од својих сопствених земл.ака који их онако јавно демантују. Тра жв ли и сада Маћедонију за Бугарску >што у њој жаве Бугари«, кад овако јавно признају да Бугара тамо нема? Изговор да су Срби за трн године своје управе у тим крајевима могли посрбити један »туђ“ народ- недовољан је, а у толико пре, шIо је цела јавност бугарска за ове три годиие запенуши ла се доказујући како је народ незадовољан са Србима и како бугарска Маћедонија чезне за Бугарском. Од куд ово сада? Где је бол и плач Маћедонца за Ву гарском? Где се Маћедонцп ма и у једној прзлици ггоказаше задовољни бугарском окупацијом? Да су Маћедонци задовољни Бугарима неоспорно би били и онп са њима, а да овога није било зар нам најречатије не доказују изјаве бугарских официра и највећих преставннка њиховвх полмтвчких власге, са којима смо ми задовољни. Ћ.

ГОВОР ЛОЈДА ДОРДА - Важне изјаве о предлозима мира* —

Лондон, 8. децембра Јуче првликом изјаве првог миминвстра поводом предлога о ми< ру који је Неиачга понудола парламенат је имао свечаи изглед. Мпого пре доласка минестарз, сви су посланици били поседали, сва су седишта била заузета како у салп тако и по галеријама. Први министар када је ушао у салу био је бурно акламован. Г. Асквит је такође врло бурно дочекан. Пре него што је отпочео свој говор Лојд 1,1 орџ је рекао: »Јаузпмам на себе иајстраганију одговорност, коју је до сада човек имао.< Затим је Први ми-