Velika Srbija

СТРЛНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 24Л.

шу браћу и наше пријател.е, би ^љи тграпанивој. Сви ми треба пасношћу којм је наа свиаа н а ма на, Сада преДСеДНИК ОПћемо цужни да захвалсмо што да се вскупвмо под једну зајед- раишрвла цввјбч звер што панас ШТИНС ВПроШИ БирМИНје у нама распалило оггш осве- ^ ничку заставу, под стег грчке ре влгда в<-1и и делом Грч. е? Не гамв. ()н је Ве'к ОТПОЧео те, одлуку да до темеља пору- публвке. Неха прсмисле нзши чожч се нпкако версвати у тако евој рад И ИЗЈПВИО ДЗ да шимо целу нашу давашњу нолв- капиталвсти в •фговпв: за њих што - ОСТВВКу на ПреДСеДНИЧКу тичку Зф:-ду и да подннемо но- нгће бнти никакве о^асности, Због т< га једнз је д-.нас наша СЛужОу. ву, чији срви услов треба да бу- јер они живе и владају у досад 1 Р * 4 дуж " Г|: аа 5415 * ° П1! гз ј »ЕВНИНГ СтаНДЗр» пи '| Ж д а ј е ј ош боле, бар вемо се де да наропно суверенство у најкећкм репубдикама на земљв, Ст; ре 1рчке који се овде на а ШС ПОВОДОМ ТОГа: Ми СМО

Лекар каже, да ба 90 од сто нас боље било у болници, него у рову« 9 авг. пише Егсг: »Командант дивизвје походао нас је Држим да смо учинили {. ђчв утисак. Мо-

Грчкој има постати госпонар од у Сједииекам Д< жа данас па кроз све вековс. ^ Америке и у надчовечанско II међу нама либералима има цуској. Шта ћг.мо онда имати да

авама Северне 31 мо Ч' 510 »'■тнаници осну^емо за срСВНИ ШТО ВИДИМО ДВ СУ ^ ечанскојфран- јевно са овима 153 Нов '' г Р чке предузете мере за иско- ј ре ^ у ’ прво Републвконско Друштво ов ришкавање .вудске снаге.!

лакше взеу; п с.дтвде и отиКи у

’ т ' , , „, гл » и вч.ваопа к , ' де у Солуну, а затим п ПО счима ЛоуДИ КОЈИ НИСУ УЗеТИ V вх доста који мвсле да влздаоца цоделимо међу собом? Н^колико I Ј . ^ - * Ј

говучгна краЈем ме"(сеца ев!уста из рова и гарнизо-

чорба -та иамени другим мсстииа докле се пр.сти ВО|СКУ МОГУ ОИТИ доори коЈи одлази треоа да замсни плата раднлчких и чиновничккх. ' ’ 1 „ } ! ре впаст слобсдне грчке државе. 33 на])ОДНу служоу И ОИХ о је вдеја протвв које се р м ‘ с::с наНЈИ 1,ри;а1ељи ка ' (Број 17^ од 7. ц - к ., ,,, л от ти употребљени ПО ИН__ е6анем , ЛОС гд„оборити. Досад ‘ 1к,алвсти н гра ^ адски 1,11 ,?раЈ1И писом: КлистенпсМегаиллидис. дуетријеким фабрНкама и смо ш- имала три владаоца' Први 1 Да “ СЛУЧаЈНа И ° ПоЛуЈ ДРУ™М нароДНИМ радовиже бити Једнака са данашњом о I / ма. Го је ДСЛО правичНО-

је био једна дсбркчвна и родо-ј љуб али телесно и духовно слаб, ј други је 6*10 јсдгц небрига чији је протрам био ужаван>е, а трсћи је овај данац њи честити ко ји је наумио иа нас све упроиа сти. Оа нас је осудио на ону кинеску казн\, по којој се два човека осуђују да јевно вругом

сти. Цео је на])од жељан СА РАТНИХ ФРОНТОБА очј—— : о\ г ду потчињени дуел, нарочито интензкван на ДуЖНОСТИ. платоу Азијаго и у доливи Апи- : »I ЛОО« ПИШс: Оио ШГО

Са солунеког Ф^онта

— француски коминике Солун, 9 дгцембра ЖР - Нецријатељски су аер< пла ЈС НаЈВаЖНИЈС ГО |С ОДЛЈ ... ' - . ни покушгвали да лете над ка- ВЛаДС ДЗ 1С уПО1])С0С У току јучералњег Д-»на о л . СПОСОбнИ ВУДИ 33 ««««“«» —«« "* “ '* ;е ратне послове. Свшш друудграЈу слг.бије, али кгд ЈсД ан ј борби без значајних резултага. аптиљеовш увек гонила 1 Ј

од њих добкје коју Јачу, онда му други одвраћа, и тако напослетку обојица се од батина сруше па земљу. После ове три м>стре владалаца који су нам пали у део, ко ће бити толико смео да тврди да треба пробати и четвртог ? Стари Атињанк, после смрти

Француски ком(*К)< 'е Париз 9. децембра

неаријатељска артаљериЈа бмла је досга интензмвна нг.рочито на

Неши су јако бомбардовали сектору код Ллаве и мс 1 и;,'ООД ^ НЗПУСТИ В|) К) |С франпуске линијенасектору Луве Вертојбхце. Наша је артиљернја (ј ^ - први ‘ миии . мок Вс. Француска је артиље , ефикасно озговарвла. ' стар ИЗНеО »амеру Н3])0рија одгсварала. ј Наши С У агроплани бомбардо- дд ^ без колеба ^ а при _ Било је артиљеријских борби, Б ' 1ЛИ С1 ' Ш1Цу А°Р ИМ е Г га 11 СТ у ПИ ов ој дужноСТИ«. , • положа је пза непри јатгљск^х 7 зи- Ј на разним тачкама фронта. \ Ј ‘ Ј : нија на Кфсу. Апарати су сс

доброга краља Кодра, рскоше да француска је артиљерија уни ј се више неће родмти тако добар’ штила немлЧке апа р ате за гас ј ншовређени вратили. краљ, те нрогласише републику. ј изме{ _., Бер11а 0 0 р е ј мса . ! Једаа ескадрила нашох хкдроА ми треба да одлучимо да, кад, д вијатикз _ ф раН ц уС к И су плана бацила Ј е бомбе ца ' Е 0 Ј не

иирала јг .месец дана у <_едчну. Хтели су је сотом вратити на фронт. Укрцалн су је у Рилиу и послзли у логор V П1ену. Марш је изнссио сахо 10 км., а био је очајгн. 29 септ описује Егер о-.ај да СС жртвујс ПОД усло- ј март: пТо је био погребна мзраг. ВОМ да СВИ ПОД.јеДНаКО ; ЈЈзуд, С у падали сваког тр нутка. ИС10| Заустављали Смо се свако по сата. Сутрадан је леквр прггледао чету, нашао је неспособном за службу на фронту и она је опет ЗЈДржана у гарчучону “ Војни критичар »Журнал се Деба« закључуЈ'е, да би се учанвла велика погрешка. кад 6 и се ова факта уопштила и на основу гога сасвим потценила немачка војс„а Али, врло је карактеристсчно, да та факта постоје. Ево једне од јединаца. коЈј' је ие немачка команда стгвила овога лета на сектору Шампање протвв величанствених војнгжа руске бригаде. (Егер из је слутао кад

артиљерија ув-*к гокилг. . !гаствап, ко|а танги|)а поНа фронту Јутијанскх Алпи 1 Ј 1

средно или непосредно ])ат или која не може да

се и само један краљ нашао * ао ! ПИЈ]оТИ на фронту Соуе сбооили ј зг Р зде на Р атне 6 Р°Д° ве У Г 1 Р И што је данашње, влпе се таква; нсшчка аер011Ланг . Један 1 станашт У Поле ' Х 0 Д Р 1ПЛ8Но С У реч не сме напвсати у Ф И1 <™ е ј француски пвлот гонећи свога- се свп >>р: !Г усгаву. Нећемо ми сгда имати да, непри ј атељ8) судари0 се са Н емач | лупамо главу око тога какве ће ! странке у будуће делати у Грчкој. Од вајкада су пост.ојале у право две: странка експлоатато ра која би се могла назвати конзерватвном и странка ре лативно пошт нијих људи, која би се могла назвати либералном- Оне постоје и данас На једној сграни кгнаЈ'г, на дру гој људи од рад Није време да се ми одвајамо у ли .ерале гра ђане, у радикале, у релубликанце, социјалисте вт'д. Сва ми данас подједнако тркимо од зајед

НЕМАЧ. ИСЦРПЕНОСТ — Из бележака једног немачког војника —

Париз, 9 дсц.-ибра Војни криткчар »Журнзл де Дгба« у једном чланку о исцрпенссти Немачке коментарише ј белешке кдног нем ч ог војнвка I го имеиу Егера, који је припадао јбатаљогу ландштурма, Тај бата

кгм аеропданом и обадва су сеј НАПОР ЕНГЛЕСКЕ гпарата стропоштали на земљу.ј— Коментар изјаве Лојда У току 7 децембра бачено је ; Цорџа. на станицу Авизи 48 граната. 7. —: дедембра у вече четири фравцу-! Лон » он - 9 ‘ Е ' цемб Р а | љои остав: '° је Берлвн крајем ска аероплана бацвлв су480ки-ј СвИ СНГлеСКИ ЛИСТОНИ апр;ша 1916. Чста ао|н,ка Е-ера логрг ма експлозива на с:анице ј КОМеНТаришу ИЗЈЗВУ Пр-^Р јам Ј« ^човека, < Д којих Бркел на Уези и Шарлевил-Ме | ВОГ енГЛвСКОГ МИНИСТра С У 25 п Р еко 23 година, 28 гзмезиер Исте вечери 18 францусквх! '<ОЈа се ОДНОСИ на ВЛЗДИ-фУ 41 и 4:> а остнли С У оередњег аероплана бацили су 47 граната ' ну ОДЛуку ПОВОДОМ ЦИВИЛ- »_ ба - П Р осечаа С 1 а Р 0СТ била Ј е 45 годин -. Једмиица овако с.Јстављена имаЛа је веома осредњу

иевају у р ву протквнкчкои

| од 120 на стан\ цу и бараке код , Служос. Несла, на логоре као и на комо Г1лан ПЈЈСДВИ 1јД упо 1 ])Сру која је била у покрету. бу радника за.радове КОЈи! в Р едш сг -

Солунски Фронт. — У току 7 . су ПОТреОНИ ПОвећањуј 3 - ‘® г - ™ сао је Ег^:- * Наша децембра артиљерајска борба на НВ])ОДНе снаге, ПОШТО не^та има око 90 људи, ке Р ачу< I. . гј . :

нглзска и мдр После изјава Лојда Џорџа Лондон, 9. дец. »Вестминс ер Гагета пвше о одтовору г. Лојда Џорџа на не мачку коту: »Централне силе, чинећи гред ог мира мислвле су да заштвте своје интересе п слободчо ра.виће свога нар<да. Нв треба заборавити да и Сгвезнини псто тако м сле на заштату својкх интереса и слободно ра виће целе Европе и њиховах земаља. Ми нећемо моћи отпочети греговоре, док год непријателски народз не одагнају од себе помисао. да они имају неко царочато прав! на осигурање своје

НВ 1 К.Г неорлЈ 1 ља, од Ј,е 1 фронту Струме, на сектору Ма- МОГу ОИТИ ИСКО])Иш1!СНИ ј нзјући ту гефове. !Јем.< се п °ј' | егавстенције в свог? рззввћа на

нзЈвике трпе не раднички ста леж већ грађански либерала (буржоазија), средњи сталежу Грчкој и део артстокрације чак, трговци, чвновнвци државни и приватни, људи слободних занимања

јадага. Јака артиљгријска борба у области коте 1050. Италијанеки комининт

за националан рад. ма, какви се све људи налаге у Прва мера биЈ.с класи- овим рововима. Никоме наје дофикациЈа иидустрше које бро. Многа су болесни с д сгиа имају везе са народном ! и б>брега. Други вмају ране на Рим, 9. дец. одбраном. I ЛЗВНИ је ДИ-Цлави и нози и не могу да тр)че. На целом фронту артиљерија и рСКТО]) ОВОГ ОДелења Не-ЈЈеданод којих другова изгубио научнЕЦи, занатлије, и део војног авијатика биле су акттвниЈе. На ВИЛ Шамберлсн, СИН ПО- је једно око у Русији. Врзћен је сталежа која се не покОрзва во ' фронту Трентина артиљеријска КОјНОГ Јосифа Шамбсрле- ' у ров са једнам

штету других нгроаа. Ми ћ* мо се моћи споразумети тек, када наиш противници приме схватање о Европи, V којој ће члаиови но родице нароаа вматиједнака пра ва. Ту н нгтде вип е је основа трајног мира и средство гаран

стакленим оком Лтије народрма против нових ка-

Ф Е Љ Т О Н

Иво Ћипико

КРОЗ ОБЛАКЕ Д0 ПЕРИСТЕРА

Аероплан потрча по сољу као твчурива крзткБх ногу, великзх крила в, шуштећи шумом јата поплашених јаребица, незапажено диже се у ваздух. Пловимо у ветру као у лађи, у олују, на ј морској, ведогледној пучини. Остављам земљу миргн, сегуран. Поглед ми се губи у неодређе- ј ном простору; у ушима бруји' јака хука, а у душп кри радо-ј зналост... ишчекивање нечега цо■: вога, досле невиђена и ,не нгслу | ћена... Ма да смо весоко, на гемљи јасно се в де, у нравглни.м лини-! јама. уобличене стварн, и осећа

се како се на силу од земље одвајамо. За час нацвисмо се над селом Бањицом. Па ваправивши круг, вагло се повратисмо. С лева на зире се Врбен, ситан, на правилне комаде исечен, кзо на хзртији нацртанЛетимо у правцу села Кенале. Испред нас устрмио се густи о блак. У хуци брзога петра што простор реже, чујем иза себе раскидаи пилотсв глас: желите ли да уђем у облтк? Улетвсмо у тамна прсстор. Горе, доле и са свих страна сива, влажна пустош. Слеп сам и г ух! У томе чуду и »зненгђсњу, бесвестан оизсности

ПЈегорво подајем се п/сгоши... Одједнсм провали се облак- По(врх мене показа се парче ведра 'неба, кспод мсне земља. Аероплан, ивда и диже се кзо л.,ђа ва валовима. I Спуштвмо се на ло. Под нама је село Кенале. Кућице сљубље не уз земљу, взгледају као правнлно > обличене гомилице зем.љс, изнад њих насвпо се бели стуб: мвнарета, а уоколо зевзју мрки,; дубоки ровови. Изгледа блсзу смо гемље. Али одједном аероплан удвостручи снагу, нагло се диже, и зађе у облакВетар је све јачи Од његове брзине не с^ем да помолим тла ву. Ко зна у коме правцу лети ' мо? Дкжемо ли се или падачо? Можда смо у потпуној власти ветрова. Зађосмо у иарство тамне, влажне хучне пустошв! Можда се пилот смео изтубио

прзвзц. И за себе као пре не ссећам његову чврсту руку Ни на своме потиљку његов поглед.-.. Кад ге помисли малопређашњи прегор и свгурност попуств: ја сам у туђим рукама! .. Инствниктввно заклспих счг...3атим вс ред себе назрем зрачак светлости. покислих: свићс! Осетих се пун радости као негДа кад сам као деге са високих стена бацаО сс у мсрске дубвне и, дижући се из њих при врху давећи се, иш чекивао да помолим главу... Преда мном показа се Перес тер, посут снегом. у раскошу јесењих боја. Његови кепристу пачни вссови, неоскрвнути, девичански бели, смело у небо дижу кчаву. Из његове утробе зевају мрки ДОЈ.ОВК и понори, омвичени снегом. Упирао сам у ње очи као орао чврствх стегнутих кавџа...

Тамо у теме планвнском жеру, учопорен вреба непријатељ Под нама остављеки облацп Свва, меки сагијтјуге иваљајукао море у густој,магли НањвмаодбљескуЈ'у се у облику круга сукце у јасним дузвним бојама. Под тим кругом сунца слободан, лак без пвлота, с нама плови одраз нашега аероплана, обават тајанственошћу залуталих ствара... Цело моје баће обузе простор, губи се у вему... Заборавпх на земљу; осетих се препорођен, чист, свеж и слобо дан — осетах се део те ве.чите лепоте. У буду^е ће се сви огласм примати у уредништву.