Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 244.

да да буде објективан. Битољ је некад центар његовог рада био. Свд се јадао својим пријател.има да је разочаран у резултат рада свога и својих вругова. По ае говом пој' 1 у Бито.љчани су посрнули у »народности", јер велн: ,,Ни стоти део н*ма од оног 6угаризма, кога сам оставпо 1908. године, кад сам последн.л пуг био“. Жалнм што није нико потсетио Николова на Нзихово нај* моћније орумчје у фабрицирању бутаризма, па ба Николов имао чист појам. Престанак рада кане и револвера — престао је и бугарвзак, као да га никад није пи било. Таорђе Поп Христов био је у чител, бугарскн. Он је родом из околине Батоља. Познат је као крвблок, а иначе је иајобачнпје памети. Пандвла Шишкова већ знамо. То је једна велика »јуна чнна> кад наиђе на ненаорумчана човвка, иначе кад и у жене внди мачугу бежи као кукавица. Обична лопужа а нашта више.

■ГОВОР ЛОЈДА ЦОРЦА — Утисак у Америци Лондон, 10. децембра. Дописник »Тајмса‘‘ у Њујорку телеграфише, да је говор Лој*а Цорџа, о немачкшг предлозима за мир, сматран од целог све та као тачан, достојан, чврст н логачан одговор. Одговор је зрло повољно прамљен како у Вашингтону тако и у I Бујорху. Дописннк „Морнинг Поста у Вашангтону нзвештава да су Амераканца врло задовољнн и срекни што виде да не постоје никаква размилоилажења код Савезника у погледу предлога за мир која Немачка нуди. Бојало се да Немачка, после говора канцеларова не извуче корвст од једне понуде за мар која је учашена без искрености и без ваде да ће се бранити. Али се јасно сада вида да Немачка иишта није двбила Она шта више није успела ни да утиче на јавно машљење код неутралвкх, нарочито на јавао мишл>ен.е у Америци. Непоштење Немачке потврдило се у њенам предлозима за мир. Финансијски дописник „Дејли Телеграфа“ у Њујорку наше да је говор Лојда Џорџа са задо вољством примљен у 4 ,0Нанса Ј" ским круговима те вароши.

СА РАТИИХ ФРОИТОВА

Фракцуеки коминике

Доста жква артиљеријска актевност у областа Лувемона на десној обали Мезе. На остало.м фронту ништа значајнвје. У току јучерашњег цана арти љерпска борба у области Ардо мона, Лувемона и Шамбрета Француске су трупе извршиле внше препада источно од Сент Мише.л-а и у шума Жерешан а, уништили цретходне немачке је динице и заробила војнике. На осталом фронту обична канонада. Солунски фронт. — Патролске борбе на фронту Струме. Артвљерајска се борба наставља у области северно од БитољаИталијанеки коминике Рим, 10. дец. Артиљеријска борба на целом фронту. Непријатељска је артиљерија погодила у Горици једну нашу амбуланту. Двојица су по* гинула а четворица рањена. На Карсу наша је пешадија у препаду заузела неколико внсова и одмах вх је утврдила за од бргну. Руеки коминике Петроград, 9. дец. (вече) I Јападни фронт. Па Карпатима наше су трупе заузеле један део висова у областн желез. пруге Кимполунг-Жакобени. Кавкаскп фронт. — У Перспјп северо западно од Хамадона заузелп смо вис брда Субека-а. Ру.мунски фронт. —- Непрнјатељ у јачини од једног иука напредовао је на обадве стране дру.ча П.п-Ураво-Визчрул, али је био заустављен нашо.м ватром па фронту Пирлите (5 миља јужно од Еишрума) — Стануте. Непријатељ је потиснуо наше претходие једнпнце у Добруџн и предузео је офанзиву на фронту нзмеђу Дунава и Бекој у окџлини Белабанке, 14 мпља источно од Дунава, и заузео је јсдну серију висова. Паше су трупе потисле непријатеља својим противнаиадима са више висова. Борба се наставља. Црно Море. — Јсдан од наших сумарена потопио је у Црном Мору код Босфора, једну непријатељску лађу и 12 једрилица. Петроград, 10. дец. На реци Стоходу у области села Гочина наше извиднице ус- 1

I пеле су у операцнјама и заробиле 7 војника. 8 децембра наш авијатпчар Козаков обормо је : један аустрпјски аероцлан. Северно од жел.ез. пруге Золочев—Тарнопољ непријатељ је после јаког бомбардовања напао иаше труие н заузео је један ] део ровова једне иаше чете, а.ти {је одмах потиснут контра нај падо.м. На реци Бистрнцн у олпасш се.та Кривепоги, наша је артитерија одбнла непријагељску чету која се је приблпжавала нашим роводима као и 2 чете које су напредовале ка се.ту Хлебково. Гумупскп фроит. — Па левој обалм Дунава наша је ватра парализовала непријате.љску активност. У Добруџм на целом фроиту непријатељ пас је папао са ладмоКпијим спагама. Пос.те јаког отпора паше су трупе поче;ле да се новлаче на север. Један наш пук папао је Бугаре који су напредовали источно од језера Бабадага ка котн села Книза.те п потиснуо их је у само језеро у баруштиие где се је већина војника подавила. Заробљено је 115 војника. Потопили смо близу Босфора две лађе наоружане са тоновима. Енглески КОМИКИКв Ловдон, 1' I дец. Претпрош.те ноћи гткушао је један јак пенријател.ски одред да се приближи нашим лшшјама према Арасу. Једап део пападача успео је да дође до наших ровова. Непријате.т. је брзо био одбијен п повраћен у своје ровове. Пашн су губитци незнатни. Југо-западно од Армантијера наше су трупе успешно напале непријатеља и продрле у његове ровове. 3’ току напаца северио од Араса, заробљено је 5С војника. Велика акгивност артилермје дуж нашаг 4'ронта између Со.ме м Анкра као и код Ипра. Авијатика. — У току прекјучерашњег дана авијатика је била врло актнвна. Наши су авијатичари бацилм досга сксплонпва иза непрпјатељских линија на тачке од велике војпе важности. Јављају за више ваздушних борби. Хништеп је један непријатељскн аероплан и 6 других су оштећени, и палн иа земљу. Два наша апарата фале.

Руеко-румунска операције Пзриг, 10. нов. Телеграфишу из Јаша: Према најновијим извештајима еа фронта руске трупе брзо евакуишу Добруџу. Десет дивизија Сахарове војске прелазе у Мо.тдавију да појачају линију па Серету која мо»се дати озбиљан отпор немачким групама под условом да она буде заштиТеиа и на крилима. Јак отпор руеко-румунеких трупа на фронту измеЈуу Карпата и Црног Мора разбио је,све;непријател.ске напоре дадопре до горњег Серета. На фронту измеЈзу Вугеа и Трогуса непријате.к Те ее спо гаТ.и о јак руеки зид. Јсш јвда ч мање Параз, 10. децембра „Журнал“ сазнаје из Нанте а. да је немачки сумарен I 46, ко ји је потопио више лађа, потопљен од јсдног француског тор пиљера.

ЕНГЛЕСКА У ПОКРЕТУ — Мобилизација цквнлних лица Лондон, 10. аецембра. Програм пивилне службе већ се спрема. Листови су иочели да додају повробне детаље. Уредник ‘Дејли 1 Буса > каже. да план влааин с-дносно мобилизације целе радне снаге у земљи узама брзо свзју форму Сви љу ди који нвсу у војсци од 16 па до 60 годвна биће мобилисани и употребљени за војне радсве. Влада сматра да и жене могу бити примљене ако се својевољно пријаве. Магоине, које ће се рекворирати у земљи, баће под контролом офгцвра. Директор установе Шамберлен, решићс које су главнс индустријске фабрвке, изузимајући ове које већ израћују ратна матсријгл, колики им је број рад ника потребан и да ли те индустрије могу бити реквириране за цело вреис рата. Директор ове установе консултнраће за сва гштања министре рада, мунације и трговинсРешиће се које су индустрвј ске фабрике неопходно потребне а које нису. Оне које нису по-

требне биће, без колебања затворене како би се раденици тих фабрика употребили за фабрикацију муниције или индустријсквх ироизвода који су потребни земљв. Оии који не рзде употребиће се за рад по ратшш инкустријама, а они који су способни за војну службу упутиће се на фронт.

УСЛОВИ МИРА !—Кад Немачка буде кажњ>ена Лондон, 10. денембра. I У току једне дебате о понуди Немачке за мнр г. Боиар Ло [је изјавио арошлог четвртка у 1парламенту: ј „Није све када се каже: расмо| трилв смо предлоге мира: зар могу ли се замислити формалнвји пред лози за мир, него што је био у говор који је штитио неутралност Велгије. На какав ћемо закључак доћа гко наи чговори не даду ,-а будућност више гаранције у корист мира, него што су дали пре ратз? Ми се бијемо за двоје: прво за мар, затим за га р.,нције мира после рата. Зар дг се за учнњеке несреће не тражи накнадз? Зар може да се присгупи миру, а да се не казни највећи злочшн у »-сторији света? Да овако говорим. не гонн ме осећање Освете него моје Ј чврсто убеђење, да неће. бити трајног мира, ако сви народа не (употребе максамум свога морал 1 ног напора. Ја се ке бојим за моју земљу, јер сам уверен, да |ће се наше труг.е бсрати до ^краја.“ ИЗЈАВА БРАТИЈАНА Париз, 10. децембра Г. Братијано, председник ру мунског министар. саБета интервјуисан од кописвик« згенције »Радио* изјавво је: >Наши су Савезнкпи увидели да је румунска војска водита отпор са целом својом енергвјом. Неуспех је румунске војске потекао услед недовољне резерве. Румунске трупе већ три месеца вису имале одмора. После изнуреног позлачења 1 г>требно је па се оне реорганвзују. О томе се сада наш главни штаб бави. Савезници тре ба да буду уверени да ће Румунија учинити своју дужност и првпомоћа ће заједничкој аобеди. Она ће бити спремна када ће сфанзива отпочети. Ми стално Јпримамо из Француске и Енгле{ске сав матерајал и мунипију ! која су нам потребни.

Ф Е Љ Т О Н СРПСКИ ЕПИСКОП БАРНАВА — Биржевија Вједомости —

У Алексанаро-Невској лаври борави као гост митрополита Питарима српска епископ Варнава. Он је не само један од истакнутвх црквеннх поглавзра наше јуначке савезнкце на Балкану, век н угледни и велика жруштве нл а политички радник своје земље. По спољашности епископ Вар каза тапичан је представник правослгане пркве на Блнском II стоку. Бледот лица, осветљеног тамнам очвма, енергачнии и ум* ним, које проницљиво продиру у душу саговорника; густе црне браге, крупних, југословенс‘их,

а истовремено и танких црта и »исоког раста, — појава за сва ко ресг.ектовање. Епископ Варнава васпитаник је петроградске Духовне Акаде мије, којв је кек на чегвртом курсу примко свештеиички чин. Сав дал.и рад епискОпа Варнаве, који му је створао велико име не само у Србији, него и међу Србвма у Аусфо Угарској, протекао је на Истоку. Пет гОдина био је Варнава свештеник у српској цркви при посланству у Ца риграду, а га тин је добио чин епископа и ::аједво с њим епархију у Мађедопаји и Счарој Ср бији. То је бнло гешко доба за

Србе у Турској. Епископ, који је желео да штити интересе сво ј јих зсмлака и једвовернвка, усредсредио је у себи и поглавара пркве, и дипломату, и политичара, и борца за словенске идеале, ■ и консула. Варпава је умео да се толико' издвгне на вксвну, да је чак и међу турскии великим достојанственицима уживао иубоко иоштовање. Намесник Македсније, ј чувени Хилми-паша, био је под! утицајем српског епископа, и бла-ј годарећи томе, Вврнава је до-1 принео неоцењива добра својимј под јармом сународнвцима. Обилазеки своју дивл,у и бр доввту еаархију, за време зиме, мразева и снега, пробијајуки се где пешке а где на коњу, епископ је улазво у колебице беднкх сељака, бла!осгвљајуки вх,

бодрећи ех , даривајуки их и обе , искрвавЈБена Србија ни да оихкавајући им слободу која није не и прикупи своје снаге, пладалеко. У буквалном смислу реи — није далеко! Тамо, иза руд

ничког гребена, слободна Србија

нуо Је велики свегски рат. Епкскоп Варнава делио је са својом паством, до последн,гг мо-

век је оштрила мач за ослобође-! , ' 1 мента, сву тежину ратних недаћа. своје иод 1>риима измрцва ! Побеснели бугарски и албански [олош у Дебру, који је с нестрпљењем очекивао своје „једномиш-

ње реке браће. У самом почетку првог балканског рата, он је, ризвкујуки жи- љенике,“ претио је да се разравот од бесног безумља ТуракаЈчуна са српским епископом: али, због читавог низа неуспеха, о-' презпруки све претње, Варнава стао у средини своје пастве. II је и дању н ноку ишао по варо кад је Пао Битољ, Варнава је у ши без чувара, без гаваза, преко свечаном орнату са свештенством 1 потребних у неприступачним краизашао у сусрет Наследнику' јеввма насељеним албанским и Престола Александру, који • је ј турсквм вивљацима, а гдегде м био на челу своје победоносне бугарским разбојнвцама. зверо војске. јвима, који по својим суро 1 остиМакедонији и Старој Србпји' ма превазилазе и Албанце и Турзарудила је, од стране Варнаве КС - Иарнава је последњи отишао обећана, зора слободе. Али, авај, из Дебра, тако да га Бугаро-Ауне за дуго! Немајући времеиа стријанцн умвло нису заробилн.