Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 24(>.

хучеае доста дуго трајало. II злочинци да су бала досад би аздржали своју гатну. Време је да буду ослобо( 1 ени од азети ко ја вм стглно вкси над главом Вило је рангје извссно озбиљнах разлога чије су неизбгжне жртве морали бити стгиовнпци западне Мећедонијс. Вии.и су интерссн надзладали иосебне. а неко сс нгје противЕО. Али они раглози нс постоје вишс , и ново стање срсКом ужвва апсолутно повереше Можда има јоп^некпхј техничккх тешкоћа. Али ни онеј не могу бити такве да се пе мо гу савлгдатг. Нема нитта немо гућно за једну владу, кад се ти че питања часто унутрашег. Прквредена влада располаже таквим средствгмЈ, и својим и савезнпчким, тако да је лако могуће брзо притећи у помоћ становништву западне Маћедоније које голико тршп (Данашњи уводнв чланак). Пол-Луј

напора. Са нашим новцем и из^ла дд би се рат водио модерно и ’ сност и слободу других народа. н*ших извора набав г.амо све вој-: успешно-« I п Ј 1 у I Рат Јв њихова народна ипдустри-

Лорд канцелар прочитао је јуче у парламенту кралев говор. После прочитања овога 1 овора, гарламенат је одлг жен до 17. фебруара (по новом). У свом говору краљ је казао: .Кроз толико протеклих месеца! од како сам се обратио нима, војска и марина, у тесној пези \ са војскама и маринама напшх ; храбрпх и лојалнпх Савезгшка, оправдале су, својом пепрекид-

не припреме. ј Завршујућн председник Мака 1 Међугим Велика је Британија!до је изјавио да никада везе нидала зајам која ће се упогреби-; су биле боље између Португг1 и за шбавку ратног матери1а лије и Шааније као сада.

«- уатназе&сх г

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Мишљење америчке штампе Лондон, 12. деиембра Дописник „Маншестер Гварди ана‘' у Вашингтону телегрзфише да се верује да иза Вилзонове ноте има кечега о чему свет ни(е још обавештен. Ово осећање влада ксд званичних кругова као и ксд чланова конгреса у Вашннгтону. Мисли се да је немогуће да је председник предузео акцију, која је зачудила цео свет. без информација. које би. кад би биле познате, из основа измениле ситуацију. Амерички се листови изражавају врло различито поводом ко рака г. Вплзона. Док неки цене твегов »храбар корак", други се са горч.зном изражгвају, јер се заборављв циљ који Савезница теже да остваре. »ГВу-Јорк Тајмс« каже: Једп ко значење, које би се могло да ти ноти г. Вилзопз, јесте питаше упућено Централввм Силама о цаљу ратоваља- То је питан.е упућено Немачкој, да би се са знало за љено машљеп.е после говора Лојда Џоруа и Бријана, у којима су изнели аспирапије Савелпика. Дипломатски кругови у Вашвнгтону деле мишљеље «Тајмсово’, да је нота уједао обавештеље НемачкРј, која мора обратити пажњу захтевима Савезника, саопштавајући услове мира пре свију преговора.

Са нашег фронтп* Астика. Гађаље наше артиљервје — Српскн азавичаа пввсттај — омело јепокреге непријател.ских Солун, 12. децембра. колона. Јуче је јака магла на У току јучерашљег дана обо- 1 фронту Јулијанскгзх Алпи спреном будноћом и несввладљквом 1 Р сн Ј е Ј едан неарвјатељс*«и ае-. чил. актввност артвљерије. Слароплан у области Струме 1-л^ле ; би непријатељски одреди да Ои

хргброшћу, велико повереље које сам имао у љима.* Кра;г> је израгио своје пове реље да, ма колико дуго грајала ова борба, непоколебљввом ре шеношћу свих подвника Велике

Завршујући председник Мака ј а и ВО де га без икаквих скруггула вређајућа сва права и све законе, Савезниггп су били, на против, као искрени пријатељи мира, приморани на рат проткву своје воље, само да би одбили дрзак напад јсдног суровок нападача Нзвхов је вдеал друштво слободних народа, сваки господар своје судбине створене добровољггии прнстанком љегових чланова и уједигвени између себе везама оријатељства м жсл>ом да сура 1)>ју на непрекидном напретку човечанстваЗар неца у томе, пита ‘Дели

Британије, рат ће се завршити ство 1 е аршљериЈе

ске су трупе напале на неираЈа- ; спречили ту прилаку, нанредоватељске ровове између Сереза и' лн су изненада ка нашв.м г.олоДојрана- Јака енглеска артиље ј жајима на коти 86 и југо-источријска ватра 1010В0 ка целом но од Горкце Непријатељ јецГ>ус,‘ непомирљвве опозиције фронту: На сраском фронту деј- врло брзо одбнјен и наше су ј пзмеђу Едеала иемачких цареви-

победом и тријумфом ствари због којих смо и ушли у борбу’ Влада је арочаоена у је.4 нон циљу да убрза овај резултат. Вјрба се мора на ставити мушки док не осветимо ираео које је тако су роео аовре/јено од стране нашег неиријатеља, док се живот Кгроие не наснује на солидним основамо. Говор се овако завршава: «У овој светој борби, уверен са.м да је уза мене једподушно сав мој" народ.«

Јако. Магла је спречила оаерације.

врло ;трупе зароонле неколвко воЈника. • на, коЈе рат сматра.Ју као пиљ а На Карсу сукоб патрола. вече | нзроде као робу за трамау, и је непријатељ јако тукао Мон-, прикципа Савезника који хоће да

фалконе и наше иоложаје на ко- јуЕврспи бнемогуће превластјед

ти терпја ућут; артиљерију.

Француски коммкине Парпз 12. деце.мбра Аотзљерајека борба н» раз1ШМ Т! " ,ЧЛЈ ‘ М! ‘ Фр° нга н инрочвтој Офа^зива против Италије! код Авра м на сектору Кеегој 1 и К»ни а% деоаој о?алг Меза У Шаапања фраицуске су

■I 144. Интервенцаја наших ба јнога народа нзд другима п заско :рнја ућутала је непрпјатељску ! вати МИ Р на солидној и искре-

ној основи

тругге одбале једтн вемачки кваенадви ванад. Г,ол, нски фронт. — Осродња »ртиљервјска борба на солунскоа фронту. Енглески коминике

Лондон, 12. дчгембра. I". Бернардино Макадо, председник гортугалске републике дао је једну изјаву аописнику лондонскоглЕСга„Броклин Белж« која се оДноси на одашиљање португалских трупа у Француску: Између осталога председнак је рекао: ПортугалиЈ‘а је готоЕа да предузве јачу актавносг у светско.м рату. Фрзнцуска и енглести главни штабови првпремаЈ"у план да наше трупе упуте у Фландри ју и Француску. ПортугалиЈ'а прапре.ма све могућа средства не само да се што јаче веже за Енглеску него и да псстане взм<ан фактор у великим предузећима сила Споразума. Ми сада купујемо у Енглеској материјал и муницвју по текућој цени. Нзше ће трупе ући у борбеие ланије када гдавни штабови фран

Мвлано, 12. дец. ; Јаке аустро-гемачке прппреме| на фропгу Трентина и кружсље 1 вести у Швајцарској о великој непрвјагељскоЈ" сфанзвви предсказују да Хинденбур мисли да нападне Игалију Али Ј'е италм јанска врховна команаа одавно

аврост енмеске Немачке лажи. Лондон, 12. дсцембра Допзснвк «Тајмса“ у енглеској врховној команди телеграфише своме листу да је време врло ггдно и да стално пада снег.

Наше су трупе

предвидсла ту евентуалност и вр- Вр . ис је ирло н , псвољно за борбу . Лондон, 1-1 дец. , ши свс м ере да ооујети намеру'

пре гпрошле неаријатеља

пргдрле у непрлЈателске ,

ноћировове код Ебитернаи заробиле] војнике.

Северно од Морвана наша је

артиљериЈа тукла одреде непри- 1 јатељских рздника. Наша теш-| ка артиљерија бомбардовала је ј положаје рија према Невшапелу и Фес тиберта. Нови детаљи који се односе на наш напад севгрно од Драса

принципе, два метода Лондон, 12. деце.мора

] На сектору Сгме актввност је ј сведека на аргиљеријскв дуел. јУ областа долине Анкра артијљерзјска је борба нарочито јакаКоминике врховге командејзв ља да су сукоби били врло очај-

]ни али смо ми бвли увек над„Дели I Бус* ошлро критЕкује , ио Јј НГ ,јц у тим локалним борбама. оно месго у Билсоновој нотв где: Премн томе вео и које је Берлин неорвЈатељских оате : се каже да не постоја непОмвр ј цуство са свгм су лажне љива опозиција између принцвпа ; Немцп тврде да су одбили јекоЈа руководе сбе групе зараЏдан напад од великог замашаја ћених сида -у околини Накенсамра. Сво се Силе из Споразума, каже овајјодноси на једну борбу близу т;> анкура, коју је о( јзвио енглески дању. Наше су трупе продрле у ј на Бп увргду ма и невољно учидве непријатељске ров.вске ли- ! љена - Ог.е не могу допус;ити дз

показују да су операције врло - ,т ■ _ . ! лист. могу у оваквом схвагању добро успеле. Напад је извршен ј 1 Ј

команике 4. дгц Ова је немачка версија потпуно лажва пошто Ј’е

није на фронту од 400 метара. ] се изЈедначе са грабљивим држа- <У питању Један мали напад који

Оне су сстале у непријатсљским вама ко 1 е С У на н<:вукли је

рововима два и по сата, пре него што се повукле и заробиле 1 о фвцора и 50 всјнака. Италијанскм коминике Рим, 12 децАртиљериска бсфба у зони из

дну од највећих конфлаграција трупе продрле у немачке ровове

КОЈУ Је исторИЈа Запгмтилг. Како се може говорити о некој сличноств, ма и приближној, између цргнципа који руководе Савезнике и пранципа којам су запоЈ‘сни њихови противници. Немеђу Стулвија и Гарде, а јака! мачке царевине имају само јеаан

је врло добро успсо- Наше су

причиниле непрнјахељу велике губитде и зарсбиле војнике. Немцп јављају о Ј’едном успе у близинн Зилебеке. Вероватно да се ово односи на један пре пад који је комииике енглески од 3 децебра цонео. Неколико

Цуски и енглески изђу за сходнојна сектору Тонале, у долини ј вдеал: свлу и благодарећи љој малвх непрвјатељских фракцвја да опе могу дата максиму.ч свога ' Ледро, код Пасубија и у Басену оне се труде да униште незава јуспеле су да напредују и да бац<=

_Ф Е Љ Т О Н СА ПОГРЕБА ЛИМ. Б, МИЛШ Пуковника. —»-.•пл-«*

7. ов, м. у 10. часовг пре подг-:е предано је земљи тело хра брог команданта Бабунскмх орлова Димитрија В Милвћа. Уз присустео неколико гепералз, изасланика Њ. В. Престолонаследизка, Министра Унутрашњих Дела, изасланство српских, талијанских и другвх 0 ([>ицвра отпочело је опс.;о у гробљу у Зејгинлвку. После опела са храбрим Ми лићем опростио се је гсвором Страшимир Н. Внсвћ правнак и рсз. ппоручник. Тај тужни говор ппоручника Васића гтаси: Господо офвцири и војнзцмЈ Славног и симттг.чног коман

данта Бабунских орлова Мите Малића кема жинбг више међу нама, јер је он ово пред нама, спреман да пође у земљу Пра; ведника.... Допустите, да отворим кљнгу жевота Милића и да прелистам неколико страница, неколвко са мо јер их има много На првој На најтужнијој страни ово стоји: Диматрије В. Милић је орерано умро, Милића је пакосна и завидљива судбина у најлепшвм годинама, у најбољој" сназа сурвЈЛа у доба кад је био најпотребнији за своју не када врло сретну породацу и за свој наЈ"славнији пук, чији орло-

ви и дан дањи као лавови јуре вз победе у победу и свете свога омиљенога команданта.... Пуковник Милић беше пеумо ран... Енергвја љегов>, љегсва бистра памет и све остале особине иђаху до граница генијалности. И тај човек који га сво јим пуко.м никада не знођаше за неуспех имвђаше једно силно срце и умеђаше да воли до лу дила оне који су за вољеље. Подвиге љегова пука и љегове добро познају и Срби и Савезнвци... Али тек опаЈ - , ко је гледао неумрлог Милића код Стру мице и Шлипа, код Бабуне н Битол>а, па и ових дана код естих места где је п нашао своју славку смрт, тад тск може да о љему и љеговоа 1 енију судв.. На Бабуни је Мнлић са своји.м орловима одбијао и ломио, са шест пута слабијом снагом, по-

мамне и бесне нападе крволочних Бугара. То су запазили и Фраи цузи с којима пук, овај исти пук тада беше у вези. Фрзнцуски команданти немаху речп да нахвале Милића и љегов пук кзо и љихово пожртвовзље и упорност. 'Зато, изненадно ала заслужније него ико Днмитрије Милић добија највеће одлаковаље републиканске Француске Легије Части, те је она до пунила славу кој’у је Милићу донела наша Карађорђева Звезда. . Али, на нашу велику жалост Легију Части Милић је .носио врло кратко, јер је уорзо овај хитац судбиае скида за увек са његових јуначких прсију... Поспедње борбе, крвавије од свију прождрале су и свмпатич ног цуковника Милића који је у редовима официра сијао, ио сво ме карактеру као дијамант, као и

љеговог командан. батаљона пиуковника Живковвћа који с леве стране, мргав до свога шефа лежи. За неколико тренутака само вамучено тело пуковника Малића биће предано за навек земљи.. Храбри Малић је пао за Србију и сроску земљу и он жели аа се његово тело прекесе у питому Ресаву која га је одљихала. Тамо ће му н зе.мља бити и слађа и лакша а овде је љеговој мртвој глави: ,,туђа земља тешка»! Драгии симп«тични пукоаначе! Никада ваше нећу випети твоју лепу фагуру, нећу видети гво јаувек развучена и насмојана уста никада, никада нећу чути твоју силну команду. Твоји проређани орлови уза луд ће те жељно очекивати да вх осоколиш као што сн и* соколио у онпм данвма »безнађа*