Velika Srbija

БР. 247.

СОЛУН, УТОРАК 1.4 ДЕЦЕМБРА 1916.

ГОД. I

% } и -:баЗ&>

’г :

Ч ;; Ж '-' > . Л8 !-Ј -V' ГГЈ‘

ПРЕТИЛАТА 23"0СИ : Месечно 3 4р»кг», т"омесечио 9 ^алакз, годмшн.6 36 франак« ЦКНА ОГЛАСШГА : СиГнж огл»си 0.20 фран. од петттног род«, већи огласж по погодбн. Новац св подаже држа*.г 'м комесаркма и днп-:лчатСк*и »аетупвнштваиа. ЛИСТ НЗЛАЗН СВАI;!ГДАЈI ПО I■ I ■ у!И Оошту сдатп преко Крал. Срп. Геверт Копсулат* 3 Сплуву. РУКОПИСИ СЕ НаВРАТ.АЈУ Став родккцнје Кодов о улнцв бр, 33 >*1ошчае Доједвнн бројовн со когу добитн у Солуну код »гев<лје „Друштва грчке шгампее улица Булгарокто* бр. 5, блигу гллваа поагго.

БРОЈ 10 сант.

Дзј;ектор А. Ј0ВАИ0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

продужавање рата, ^рлед тољчани. Ј г слец нашег повлачеља јра стоје он мвтраљбзеаа 2 то' чега су понудили совјим Бугарл су били осиони. Њихсви цовииа, не би не к о Вугнре до еупарницима частан мир! Офиоври су препуни хвала, а >БИ- Софијемогао задрдата .Царас име су истовремено хте- хов сваки војник најмапе је по

ЛИ постггћи двојаке кори- десст глав 1 српских или|францу СТИ. Прво да прекрате сквх пссекго. То је трајало ме оеСЦИЛ.НО ПрОЛИВање К[)ВИ ' сеиима. Бугарскв војниаа којв.ма И ДругО да • ПО закључе- је прачзно да су Срои побацани њу мира покушају фор- у море н да их нема више били мацију другик|еавеза КОЈИ су јзко .>.абезекнути кад су чули би ИМ ОМОгуДили да V; дд су Срби стигли у Солун. Код

НЕМАЧКА ЗАВОЈЕВАЊА К МИР Данае, када ее ио це- димо да победник вазда лом свету говорн о миру, тежи за тим да пронафе, услед чега проистичу раз- уништи и са борбеног нолики коментари, вер- фронта елиминише главзи је и закључци, е правом не војие енаге свога проее можемо упитати да ли тивника, али ако бацимо је могуЕе предпоставити еамо јсдан летимичан пода може доћи до мира глед на доеадање резулпод оваквим околности- тате наших непријатеља, скорој будућности, ипак' 1ћИХ ј е о&ладзло пра*о запре ма у који.ма се сада на- конста'товаћемб ова факлазе обе ратујуће силе. та. 1’уска, енглеска, франОвај рат су изазвали цуска и италијанска војимперијалистички моти- ска, главни (ј)актори у ви Германаца, који су се решавању овог великог за ту сврху спремали, ор- рата, стоје према неприганизовали и наоружава- јатељу, потпуно читаве ли преко четири децени- н спремне да у одре/ђсје и када су мислили да ном тренутку манифестеје дошао очекивани мо- ју своју одлучну вољу и менат, они су у друштву силу. својих савсзника или бо-ј Не.мачка јс, према томс ље сателита, са свом енер- промашила свој задатак. гијом, жестином и жуч- ,) е р главни цил. нш‘е поношћу одпочели овај ве- стигнут, Европа није салики и крвави рат у ци- владана, нити су герман,т>у покорења Европе и ском царсгву прибављене завојевања целог света. богате колоније, због коИ природно је да еу се јих је повсдена ова крвато.ме бруталном чинуус- ва борба. И према томе противили сви народи Немци су одавно појмичији су витални интере- ли да ј е узалудно свако си тангирани услед чега.

ПОСТИГНу СВ01С ИСТОриСКС ' ццшћење. Висге су се разне про тежњс. Друшм речими тегмс-ј носвле ц екИ С у говорили како ња немачне аануд>. мпра Ума \ иу . ица 2 50.00о| а некп 150 000, у суштину ту свуху да одло -| тек су сви ве р ов а ЛИ да их јв мко ова > Р ат 3,г ншсно в . ре 'јго. Тврдило се како су угојени и ме, ПОШТО се је увидело ј 0 бу Ч ени, на још да носе ноке да Је свака даља ратна ј к еод челика) да ихкуршуи акци а не сћмо- излишна, I , Ј . ; кв може прооити штетна вет. и катастро-: , 1 . ст. ахЈвов; -чо. (Јфчпири Оу фална по немачке држав1 1 1 гароке моради еу чвтава цредане инационалнеиитересем к Ј 1 : Бао>а евакодпевао држатн к ра_ 1Гнии су Савс;.нпци до- 1 8 у ве р авагн 30 ј Н ике д& је то лаж. оро П01МИЛИ, уочили И, Моментилно суимала уеаеха, правилно оценили тај не-: мачки гест, услед чега су! - , , догала Н 5 подожзје у њеховој се решили да са вељом," 1 . , Ј 1 > ј бдагави — страху најв бадо солидарношћу, одлучно-ј . * у Ј шћу и енергијом наставе ; КраЈа ' борбу све донде, док се! Гон *Р ал Б °Ј аЏЕ Ј 0в 10 лЕТ,Е0 не постигне крајњи цил>1 вршао 1и0Г Р1' “ в °јн“а вма "Р а рата: побсда и ' триумф!™ 0 да сеСрба ве б ' Је ’ ,јер то правде * јпасу људв, већ сано сенке«, о { чему ће се увервти. Дође до сујкоба. Бојаџијев иЗда наредбу за

јала кад се чудо да су Срба

аза;:аи

ваћ,

!вазад. Борба отпоче еа пред ,стрвжана и Бугарв су у ночетЈву диксвал«. По носла ГорпвРеста Стојковнћ (браКа', ч02а код војске паста преокрет

Пошто су поубвјала оне који Јанко Трпксоећ, Илвја Јокспмо | у цитљењу. Рањзни бугарск«

и Радосдћвова н« сва уста грде, јер су ех ови на касапиацу, за немачке наре извеа*. О Не.маима се најгоре взражаиају, јер су увек у реЈерси а Бугари аапред. Ненца нкк, о Бугарима са нрезрењем гозоре. И једни и други уадижу, хва ле « прианају ерпско јупашгзо и пожртвоаањс. Ћ.

ГРЧКА ШТАМПА ..Неологос": Ако 5’илсонова иншшјатива золази као последица немачких предлога. окда се не може пмати никаква нада на успсх. Али ће можра иосгићи свој чСвекол.убни цаљ, ако иде за тим да п Савезница уолаже своје услове иошто дабогме има доказе да је Немачка већ ублажпла своје, те тако успе да пронађе терен за споразум на основа узајамнвх попуштања. Савезнгци нису ншсада ашлн за освајагкама. ни за потчгњавгњем малих народа. нита за фаватичком превлашћу у Европи. Њихов је пОсао од авгтгста 1911. бао да се бране од једног дрског, бесткдног и безобразног (> афтадвс ♦) папада који је Немачка са својам сгвезницвма одавно припремала. II ова одбрана савезничка није бвла у почетку припрец.љена, Русзја и Француска биле су толико неспремне да би Некци успели да заузму Париз да није било битке на Марни, а стигли би нзвесно до Кцјева да нпсу бескрајне степе биле најбољи савезник Русије, коли-

таклии прокламовали нај- рика, Др. Христидис, др. Нака, очи 1 ћ изЈово Г бегства из Битоља а Р= ма Србгмп, сткавивдло су по

је искрсао ова) велики и Један од најстрашнијихј ПОД ВУГАРСКИМ ЈАРМОМ светских ратова за који ^ зна људска повсст. Тако су се поделили на- ј роди Европе на две гру- ! . , п к , т , . т , г пе на оне КОШ отичава- су 110 ШНХ0В<П1 схватаљу најопа- вин, петар ћељаповап, нлп;а на- 1 гј 0 ј НЗЦн црачали су чуда о срн ју’ средњевековну грубу снв - !и — органазација је присгу уиовкћ, Мгрко Пзовећ. Ово је: СК0Ј в .,,-ј спи * њенеј артндс-раји. СИ ту КОЈа тежи за ГОС- пила и ат е Р нв Р ан> У грађана изБи спгсак интернираних бвтољчана ј Т В рд*ди с у вако то ннсу он« ПОДСТВОМ покорењем И тоља На Р авно !1а °у н Р ет х°» но и сељака из најоближнијвх села п р В а Срби, већ да јв свака но роПСТВОМ других народа ко голе д У ше ° п љ ач * ави > а по пре бугарског бегства из Битоља. ј даа кетрд в и сок, дн су право ЧИМе СС негирају све ге- р° двне им *° просјачког штава Број је несумњив, а тачно ће се Ј к 0 восвје, а ла оу као рксовн и ковине савремене циви- Д° ве Д ене ’ Из Бито.ља су најпре моћи утврдити тек доцнмјг. Но ■ шнндмашаа у јунаштву. То су лизације И науке И на интернвранв: Михаило Аповић, Бугари су гз самог БатОља пре- понавд.али и њвхова, нарочато групе држава И народа, Лазар Јовановић, Нетвр Пвшу- КО 700 грађана насилноса собомјрб^ерввЕГ, официри. Чатаве четв Алв од немачке најезде Ко1е су V ОВО! борои ис- рика, Хргстодуло, Таки Пишу- одвели Оизње грусе комига у ј одређвпе^ да нду н а псложај ј ко на западно ј толико и на и . сточној позорнвци ратиој. невоља је постала лекцијз, и оио што је у почетку учинио иатриотизам то је дсвршила брза и ме • тодична припрема, чије Ј)езултате данас видамо у отпору савезнвчком на мествма где се још нису потпуно спремпли и у њкховој нападноЈ’ сили тамо где су се савршено спреиили. Данашњи Ооложај Савезиика ни’е онакав какав га је представила Влљемова дневна заповест војсци, већ напро-тив, тек после дзогодитњег ратовања, рагујућв и спреиајући се, Савезници су успели да стигну тамо где је немачки милптаризам бао стигао још зп време мира. Пред таквим стањем ствари. дакле.прев взједначен>ем снага колико на западном фронту где место одбране

освештанија начела ОП- Др. Дува. а доцнпје: Гико Илвја. посели су с = с важније улице в ШТС слободе И људске деректор румунске гимназвје, К ако Је који 1 рађаш-н нанлазио правде за СВС народе, КО-,Ђорђе Зука, Вгсилаћ На;а, Iо- О дводили су га у качелство, а ји су својом егзистенци- | ма Констандвнеско, Петар Кере јом стекли право да се СТ еџи> Зиси Папзс, Косга Шко

самостално и у границама својих способности, развијају гшд заштитом

драновкћ, Митар Јов ;вић, Крсга Петрозић, Попу Нвкола, Јован Марковић, Трпе Костић, Јанко

ме-ђународних уговора И Илић, Ванђел Константинеско,

Прилепа. Многе породице нв ааНг с не знају да ли су вм храни тељи жввп, вли не. Пре свега Бугари с/ под изговором да кулуче све што је мушко а спро машније отерали код села Мо гвле и Кукуречана ради копања рОвзвз. Ти су после од Битол.а одсечена били. Њих двадесеторо реше се да побегну и десетак их г..>пг.пт.г.,гтг±лр >л. 1 -г/л I је успело, аЉстали су поубвјани. гоку ДВ01 ОДИШЊег раго- | аи01екар , д р . Сима Бербероввћ, . КО[)ИС1 И,: сста Бвлвмоћ, Таорће Назама,

сгуггнсст, те ]в снасога даел бззо стрељзњч. Једног је тана само ст.ељаво седамтесет бугарсквх војнвка к два офбцвра. одатле V већим групаиа у г.равпу т . _ Ј г ^Кадсуједном опрозодвлв чети-

конвенцијп. Централне државе ко ристећи се својом [)ани јом спремом, а специјал-

Леонида Никелао, Петар Ивановкћ, Тоде Марковић, Наум МаЈ мука, Поп Двмитрије, Поп Тодор, Поп Јефтнмије, Горчо Та-

НО својим географским Ј левић, ГорчаЛиу, Тоде Пантовић, положајем, постигоше V . п ета р Беншвћ, Димитрије Нсчу,

ва ња али њеница

извссне

причају да под короачем према споредним чи-ј и г . „ т . (Р аде дан У и ноћ >’’ а аа по ,1е ’ ..... су \те 1 п-!^ ш ^ и ’ Стојчс Давори и 1аће. т ,р И дзна нису ни па р че хлеба ‘ с 1 Ј ‘ с ’ е "М ,«М1 Т^Т ј лАт!ммт.ну глпз ча к < 1

жаве. Ме-ћутим за време ;Д ербари,Иа рближњихселазако- | до б или , Бугагски војшци, веле, воЈзења ратова циљ сваке! Ј е се иогло манати ухашмни с УЈц 0 б в ј.,ју сваког тргћег дана по стране је уништење глав-ј па °Р° те Р ани: р1,ста 1 раЈ»нов«-к,, ј едзн 0м „ њп хле6) те је „елико не непријатељеке силе Недељко Трајковпћ, Толе Срби-ј нег0 довање код војске. ЧИМС се после постижу Н.овић, Д?мо Трајковвф, Ђорђе; Кад поменусмо бугзрску војСВе користи којс проис- јтрајковић, Атанас Божиновгћ. ску, нгће бкт« без интереса ва тичу ОД тога. Отуда ВИ- Трајан Стојкоиић, Коте Стојко ’ изнесемо шта о њој причају би

ри ЕСЈнвка на стрељање — овк су јавно Еи5алв: »Свеједно, апо н«о на убијете вв, убвће кас она тако« — показујућв у прав ц у сроског фронта. Бугарп су свано гвнули, а нарочито оф:ацарв. Бддо је дана ккд је оатрањивано код св. Недеље по четрнаест бугарс-.вх офацхра. Од две гтотине кадета, ноја су, ва десет дана пре бегства, иа Скопља дошли, где с у учвлв куро га резервне сфацвре њнх је традесет и оеам оотадо, а други оу свјз изгинули. Под наредкиаа и каплари азанзопала за офхцнре, јер оу посзедњи | видимо напад. толвко и на м СТО чстрашно покошенп. Битољча’ча, I ном где периодично руско напрекоју све ово причају, веге: Дајдовањс повраћа взгубљско земније Немана који позада Буга- * љиште и лродгре на нспрпј-.те.љ.-