Velika Srbija

БР. 243.

ГОД. I,

о СОЛУН, ЧЕТНРТАК 1Г> ДЕЦЕМБРА 1910.

БРОЈ 10 сант. ј^ј Директор А. Ј0ВДН0ВИЋ

1ЈРЕТПЛАТА ПЗ”ОСИ : Иесечно 3 фр»го'», омосочно 9 ј»рагака, год*пте 36 франак« ЦКНА ОГЛАСПЛГА : Сштвж огл*еи 0.20 фран. од аегвгног ред», већ« оглас* по погодби. Нов»ч се оодаже држаш м кошв"»рмма в днплохатскои »аступнжшгвама. лист излАзи св.и;Т: даг« по подиа Поштј сл»та преко Крал., Срп. Ггнорлл. Консулата у Солуну. РУКОПИСИ СЕ НК ВРАНАЈУ Стаа редакције Кол мбо улнца Лр, 33 ^а1оп!чав Појединв бројеви сс могу добнтн у Солуну код »гев. ц*јо „Друштва грчке штампе« удица Булгарокто* бр. б, близу гл»вов поште.

БРОЈ 10 сонт.

НАШИ НЕПРИЈАТЕЉИ И

ПОВОДОМ НОТЕ ПРЕДСЕДНИКА ВИЛСОНА

Предлог Немачке и ње- је нота председника Сјепих савезница за закљу- дињених Лмеричких Дрчење мира наишао је и жана. код народа и код влада Ј ош није дат формалан ( ила и Споразума на не- одговор Сила из Спораотклоњиве препреке. Сло- зума Немачкој и њеним бодно сс и са извеенош- савезницима на њихов 1'л г може казати, да је предлог о миру, а г. Вилпредлог пропасц чим је о еон, иу овом случају поњем У јавност била оба- ередник између зара г ћевештена. У неискреност них страна, упу4.ује обеМемачке нико иије могао ма групама своју ноту у посумњати. Јасно је било, питању о потреби сазнада Немачка жели, ако ни- ња услова за евентуално шта друго, да искористи зак.ључење мира. Он ее, за се најповољнију при- истина, ограЈзује од свалику и од еебе отклонм ког приговора, да би њеодговорност страховитог гова нота могла бити •злочина. | плод утицаја немачког У претпоставци, да -ће предлога ; али је ипак. се о предлогу, независно еимптоматично, што се од евентуалних услова, нота г. Вилсона јавл.а у повести начелна диску- меЈзувремену од предлога еија, службена и неслуж- Нсмачке и њсних савезб^на Немачка, са кајзе- ница и одговора Гила из ром Виљемом на челу, Споразума на тај предпоставила се у улогу »по- лог. Мије без значаја ни бсдиоца« и свој предлог то. што у Вашингтону о миру представила као пада изјава Немачке, да »милост« према »побсђе- јс она спрсмна пружити нима«. Али кад се увери- све гарантије за будућла да је предлог пропао ност и одре-ћи се многих прс но што је био пре- тсриторијалних добити одат заинтересаванима, о- вога рата, а из истог Вана је спустила тон и по- шинггона одмах затим чела уверавати свет о долази нота о условима својим »најлепшим« же- евентуалног мира. љама. И док је амбасадор У опште, пигање мира Немачке у Вашингтону, Иесумњиво је најделикат!'роф Бернсдорф, предлог није савремено питањс. о миру пропратио наро- Озбиљна дискусија о њечитим и територијалним му врло је тешка без прии економско-политичким станка обеју зараћених захтевима евоје земље и страна, а потпуно је нењених савезница, доцни- могуће уплитање каквог је, пошто се уверио, да трећег фактора, са поее под таквим околно- требним моралним гаранстима предлог неће и не тијама, без пристанка бар сме примити, он је стао једне сгране. У конкретуверавати, да је Немачка ном случају не би било спремна пружити све га- еамо питање тедног порантије за будућност и к}^ша)а, него и питање одрећи се многих својих угледа трећег фактора, а »тековина« овога рата. не постоји држава, изван Изгледало је, после. од- круга зара ћених група, бијања у политичким кру- чија би моћ била толиговима Сила из Споразу- ка. да би својом снат^омма оваквих коментара и могла спречити, не толиуверавања, да је предлог ко нсуспех саме ствари, о миру дефинитивно про- колико онај формални, иао и да ће Немачка, до- сопствени и чисто полиследна изјави кајзера Ви- тички неуспех. И зато је љема, повући изтогасве ноту председника Сједилогичне конзеквенције. А- њених Америчких Држали, како ее сада јасно :за скоро немогуће одвовиди, тако није било у јити од жеље итежње Нествари. Немачкој и њеним мачке и њених савезнисавезницима без\ т еловно| ца, да што пре, најдоцје погребан мир, и онејније пре свог потпуног покушапају све могуће! слома, а зоог садашњих само да од себе отклонс; прилика и одмах, дођу до предстојећу катастрофу. јколико толико повољног Један од најубедљивијих| мира. доказа за то, несумњиво! Увсравања г. Вилсона,

да његова нота није плод \’тицаја пемачког пј^едлога, мог\ т бити тачна, али ее никада нсће моћи епорпти право, да јој ее гражи извесна веза с немачким предлогом. У дипломатско-политичким корацима претходпо се процене евс околноетн, и кад је г. Вилсон ноднео своју ноту, чпм је јавноет Сила из Споразума одбила предлог из Немачке, а пре но што !е формално бпо одбијен, он јс, евакојако, узео у оцену и ту околност, па је највероватније, да ои не би ишао у сусрет егварном неуепеху без подстрека бар е једне зараћене етране. Нота председника Сједињених Америчких Држава може постићи формалан успех. ()н може, у одговор на своју ноту, еазнати за услове зараће-

х. Објава рата Румунвји страга но је одјекнула у бугарској војсцв. Чатаве недеље су пролазнле, а страх не с»п да нвје по пустио, већ с дана у дан све ввше растао. Нигде весела лица, ила осмејка код бугарског офвцара вли војника. II ако је аихов >6плетен,“ којц је увек пуп неастине бво — донссио успехе бугарске војске, впак ни то нх није могло развеселитк. Офвцврн су говорвлн: Нека буду каквп хоће успеса у Добруца резултат ни у ком случају по нас не може бити добар, јер се гпа кеје иза леђа румунских. Ако је дотле и било неке наде да ће Бугарска чзаћи са великом добити из овога рата — тада је та н-да потпуно изгубљена. Страх од руске војске наје вм дао згира. До објаве рата Румунија веровали су и не, да ће Румунија противу њих дићи руку, али је сада сва надапропала. Млађим, а нарочито резервнвм офацгрима већ су се првв&ђали козапи н страшни топот њиховвх коња. Наређена је била свечаност приликом победе на Туртукају, али је то више личило на парастос — него ли на благодарење. Прокламација Фердинандова није никакав утисак сстзвита на војску. Куриозма ради доносимо ту прокламацвју. Од'речи до речи она гласи: ,,Бугари, у 1913. год. но свр шетку балканског рата, када бугарска народ би првнуђен да се бори са својвм покваренчм савезницкма, наша се верна сусетка

нпх страна. Али његова пота м!с може постићи и сгваран \ г спех, ако Нсмачка ни!с рсшсна на задово.вавањс главних услова Сила нз Споразума. А нс би сс рскло, да јс Исмачка данас спремна на жртвс једне потпуио сломљенс државс. Она ћс сс, всроватно, прс одлучити на послсдице неизбежног војничког слома. За нас и нашс всликс Савезникс нота г. Вилсона има и једну позитивну страну. Она, убедљивије но ишта друго, утврћује и поткреп.вује мишљењс, да јс Нс.мачка понудила мир под притиском свог нсиздржљивог положаја и у уверењу да јс де(ј)инитивна победа нсмогућа и да ће рат, ако сс продужи, бити за њу бссповратно изгуб.љен.

Румунија под изговором да се нарушава равнотежа на Балкдну нападе кас вероломно и уђе без успротивљења у незаштићени дсо наше отаџбане. Са тим лупешким продирањем у нашу земљу — она нас не само спречи да одбравимо освешта не плодове рата него је успела на букурешком миру да нам згра би е отме плодну в драгоцену Добруџу — сгњиште нашег првсг царства. Тада врема мојој наредби, наша храбра армија није кспалила ни једну пушку противу румунскот војника и остави га да добпје жалосну војну славу са којом се п сам нвје смео дичати. Бугарн, сада кад Бугарска помоћу храбрвх војсака нашах са везника — усие ди одпије нипад Србијв на нашу теригпорију, да победа и слома послед њу и да оствари уједвњење буглрског племена; кад Бугарска влада готово над свама земљама на које пма исторнјско и етнографско право, иста та сусетка Румунеја објави рат нашој савезнвца Аустро-Угарској опет иод нзговор јм да је општи европски рат прапремао велике територијалне измене на Балкану ко је гроз? н.еној будућности. Не објавпвши рат Бугарској румунска војс а још 28. августа поче да бомбардује бугарске дунавске градове: Русе, Свиштово и друге. За ту увреду и напад од стрзне Румуннје наређујем нашој храброј армији да отера непрпјате л>а из крајева царевиие, да по рази пОкваренОг суседа, да осигура једпнство бугарског народа,

које је постЕгнуто са толико жртава и да ослободп ропства нашу браћу у Добруца. — Ферди*внд. м Тако дакле. Бугаре смо напали, а не опа нас. Румунв су им бомбардовале Дунавс! е градове, а они јагањци балкански — нс даду, те Ферча наређује „храброј“ његовој војсци да отерг Румуне са терпторије 'царства му. с А одакле, коју му то територи ју у зеше ? II ту су прокламапију Буггри објавпли па је чак и штампали. Србија њих напала.'! II та окорела лаж азлани хроз уста јсдног владаоца, који се цареи назвва. Сумаам да би на ову и овакву лаж меТнуо и комитзџијски мухур Чаулев, а да не би вмао куража погиисати је уверен сам, али је ствар код Фердананда друкчија. Он не газире ии од чега, па ни од оваквих јавних неистина. Оно ако је и од »цара 1 Бугара — Фердинанда баш је много. Нека му је на част. Бугари су у Битољу покренули један лмст под називом <Би тољ>. Један је број изгшао и тачка. Тај је број изашао 6. Јануара и истога дана упокојио се. Требао је да буде нека врста књижевпог лвста Уреднапс су му војна кореспонденти Ненчо Илвјев и Ив. Садославов. Лист је издала маћедонска унутрашаа организацвја. Сараднпии су иу све сами познати фалсвфикатори и „кљижевници* бугарски. Ту је Ст. Костов и Н. Илијев, који су све саме фалснфикате о старинама у Маћедонији износили. оа тим чувене шовннисте, Жабленов, др. Ггврисов и Ванко Георгијев. Они су познати као подмитљиви тапови бугарског нованарства. Садржина је листа скроз шови* нистичка. Грађаии су га морали куповати и плаћати по један лев примерак И ту вису могли проћи а да не фалсафвкују један нсторијски акт. Генералу Бојзџајеву, показао је један поп неку плаштанвцу, која се чувала у некој скривнвци. Ту се вели: Ову плаштаницу је поклонио Охридском патрвјарху Акдроник Палеолог и на њој стоји: »Пастир^ ју на Блгари спомни си при жертва праложенјости за владе* ља Андроника Г1алеОлога>. Дакле плаштаница је поклоњена патрајарху охридском, а тај патрвјарх морао је бнти бугарски. Не знам шта би сада на ово мо ј познати „пријатељ“ Чучулаин рекао, алп позитивно знам да ће се Шопов — Офејков и Кнчев у земљу сакрити, акоим ова лаж ' до ушију дође. Звр они фалсификовали чак и мапасгирске поменвке, прекројпли часловце и псалтпре манастирске п дотеравали их према буггрској исто1 рији, а нигде да не помену ову