Velika Srbija
И». 24 9. СО ЛУН, ЧЕТВРТА К 15 ДЕЦЕМБРА 1916.
год: I. иГетплата ::з::оси : Меевчцо 3 А’ т':омвсечио 9 годвмгљ* 3(? Франак* ЦлНА ОГЛАСИМА : С»тва огласв 0.20 фраи. од петитвог редд, *е&» агдасд ао оогодбв. Новвц св подаже држага * коше сдржиа в двпломатскаж »аступвиштдима ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВ АК И ДАћ II0 Ј10ДНВ Поштјг слдтл преко Крд. 1 .. Срп. Гвнердл. Копсулат* ,у СолуНу. РУК011ИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Отад рвддкднје Кодомбо улвца бр. 33 Зд1оп1чое Поједани бројеви се могу добвтн у СолЈНу код дгед >*је „Друштвз грчие штанпо* Ј.двца Булгарокто* бр. 5, бднзу глдвав поште.
БРОЈ 10 сант.
I
Директор А. Ј08АИ0ВИЋ
1 !
БРОЈ 10 сант.
НАДМОЋНОСТ САВЕЗНИКА
Позната је историска чињеница да је код ратују-ћих страна идеја о миру потицала увск од етране побеЈуених или од оних који су у напред предочавали неминовни неуспех и катастрофу, те су у згодним моментима прибегавали томе средству; мефутим данас имамо примера да са предлогом о миру изилази Немачка са својим савезницима и то у својству охолог и надменог иобедиоца, који позивље побефене на измирењс нуде-ћи им услове које допушта њихова ритерска великодушност! Да би смо преставили фактички однос који у овом моменту постоји изме-ђу ратују-ћих група, ми ћемо се послужити стати сти ч к и м п ода ц и м а кој и ће бити најизразитије сведочанство снага оба противника. Код наших савезника: Русија 185, Енглеска 46, Француска 40, Италија 35, Румунија 7, Белгија 7, Португалија 5, Србија са Црном Гором 5, свега 330 милиуна становника. Код наших противника имамо ово стање: Немач-
вати и освежавати оорбене јединице. Друга важна и тако битна чињеница, која је нераздвојни елеменат успешних ратовања, јесте финансиска моћ наших савезника, чије је богаство готово у истој сразмери као и бројни однос борбених држава и народа. И Пемачка, напрежући са општом мобилизацијом цивилног становништва својс последње снаге и напоре, уверена је да јој ни то последње сре-
сгво неће помоћи^да успсшно настави овај тако велики и крвави рат при помисли да се не може борити до краја са многоб рој н им против н ицима који су је својом техничком опремом достигли, а који истовремено располажу и са неизмерним богаством и огромним и неисцрпним резервоаром људских снага. Задржава јући се на констаговању ових факата, ми држимо да ће наши чигаоци и без даљих коментара појмити у чему лежи прави значај немачког корака за мир.
ПОД БУГАРСКИМ ЈАРМОМ
XI Какво је поступање са грађа нима и какву су политику Бу гири у Битољу вовили то смо вдисли. Економско стање такође нам је познато нз разних дописа која су у озом листу излазили Но ипак узгред нагомињем да је биго породицз које се рачунају међу нај: мућније да су фор*ал но гладовале. Било кх је које ни трунке брашна у кући нису имале по неколико дана, а о дру гнм намврницама не може бити ни речи. Цене су биле басносчовне. Требало је само прису
су се по улацама вароши Битоља слушали. Тако је бвло са сгањем варо-ј ши, али беда и претст сељакова | не може се списатв. За н>их се у кратко може рећв: пропали 1 су- Нгмају нигде нвшта п 0 д ведрим небом. Многвма ни кров над главом није поштеђен остао. Одмах по уласку нашс војске поли цајске власти делиле су вм брашно и со. Онв нису у почетку у- 1 мели ни речи рећи. Стајали су звбезекнути и својим очама нису веровалв да им неко дели брашно и со. Они су се укипили и;
ка 70, Аустро-Ј*гарска 56, Турска 25 и Бугарска 4, свега 154 милиуна душа. Ако овде урачунамо и извесне разлике које су последица ратних операција, онда ће бројни однос бити овај: 308:176, милиуна, што значи да су наши савезници надмоћнији од с.војих противника са 132 милиуна душа. Овде нисмо урачунали губитак немачких колонијалних поседа у Азији и Африци, као и окупацију јужне Месопотамије, а ако уз то напоменемо да ми имамо на нашој страни Јапан а сем тога и Један огроман колонијални резервоар људства од преко три стотине псдссет милиуна становника, онда ће нам истом биги појмљиво да схватимо прави значај односа који данас постоје изме г ђу ратујуЈ?их држава и народа, нарочито због тога, што је утврђена чињеница да је један од првих и главних услова за успешно во^ђење рата имати потребних резерви, којим ће се попуња-
ствовати дглењу брашна, које су наше властв одмах по ослобођегку Битоља вршнпе, па да чо веку памет стаие — гледајућв ону жудњу да што пре до њега дођу- Неке жезе су ми говориле: <Нека је жив краљ — хнтам, господине, кући да направим нало каше, те да ми деца загреју стомак, јер веруј Бога, да им* месец дана како ни једно од њих не зна шта је кашику уаега у руку«. Имућнпји су примали че сто са неким малим стидом и уз државањем, али је то одмах ре гулисано те су ски код својих кућа добили одређени део. Одмах по подели брашна варош је добала други живзт. Лица се на мах разведрише и улице оживеше. Благосиљању није би2о краја, а узвициживео Крал, и хвала, стал но су се понављалЕ. Неки грађани који су као чланова и ако не добровољно ре квизицвоне комисије бугарске би ли, кад су се обратили за брашно толика је ларма дигнута на њах од стране становника иа су се морали склонити и доцније »оћи до брашна. Том су приликом страшве речи падале проткву Бугарске и њеног режима у томе крају. Протести са клетвом дуго
гладни, очима блумпи по онима која им дају. Њвма је отимано, а не дзвано- Њама су онн, који су ем и кожу с леђа одрал« говипама говорилг: ми смо ваша браћа — ма ћемо вас Сслободи ти, ексномски подићи и од ага в бегова спасте, а ти дођоше иса ! вра.ено вх упропаствше. Све оно | што су стотивама годана у ропству турском сачували и што су вм очеви и прадеде стекли, овв бејдушница за кратко време трага од тога не оставише. Турци, којвма је вековна политика била: материјално ропство Хришћана, насу овако са оввм наму ченвм сељаком никад "радилп. Ако су му дазалв и илод аегова рада отимали — ипак су му кору хлеба и стоку за обраду аемље осгављали Овп дивљзци и бездушницм ни то му не дадоше и не оставзше. И оида, је ли чудо што су сел.аци у нама видеви и осетили праву браћу. Зар није оправдана она радост код свију што нас поново виде, а тим пре. што их збиља нечувене беде од страшне смртп, која би од глади наступила — спасосмо. И то вх спа савамо онда, кад су им Бугари пунили уши да смо ми од тлади по Албанији помрли. Бугарске
војне власти су по селима одмгх сзу храиу људску и сточву ре квирирали- Плаћали нксу, нити расписке давали, сељаку су оста вили колико за двомесечну исхра ну. Стоку су узимали по љвховој произвољној цеви. Овцу су плаћали 4 лева, а најскупљу 6 50 лева; јагње 2'50 лева, но где би купили два — треће је долазило бесалатно, то је облигатно билоСа крупнвјом стоком пргвљене су још веће злоупотребе. Један во поаћан је највише 20 лева, а поред тога сељак је био дужан да од тога новца плати општини аревду. Пример Надо Костевић нзСљивице за седам говеди п.шћено М 1 / је Н2 лева од којих је морао 82 лева плапшти отитипи аренду; Петру Србановићу пз Сљивице за 40 комада оваца и двоје говеди платили су словом стотину двадесет лева од којих је платио 47 лева аренде, а ссм тога 5 лева ,мито председнику општине. Мп смо сва два лримАра навели — док међутим са свима је овако поступано Но сем овога испред самог бегства Бугара — насилно су отелп и без и једну пару да су дали од села и то: из Скочивира 4500 овчца, преко 150 крава и волова, из Сљивице 3500 оваца, ћвликн број крава и воловз, из Живојина 2400 оваца, Добревени 2500 оваца. велики боој говеди н све коње, које су у селу ималп Коње, волове, краве, свиње и у опште сву стоку опл.ачкали су, нешто у самом ио четку, а осгало испред свога бегствг. Сељацима нису оставали нвгде н нвшта, те сутра нема са чим ни педал , земље изорати. Сем овога Бугара су од сељаљака наплаћивали и порез по турском састему. Прво су ии у зели беглук (плакање на сто■ ку) па после десетак Спрема ли су и други веки нови порез, али сељаци веле: Господ им не дадг да то учинс! Ето и ако бледе слике бугарског варваризма □о селима, која су били окупирали. Но пије ово ни стоти део од онога што су овв зликовцч почанили, а о чему ће у своје време бвти речв Ћ.
ГРЧКА ШТАМПА ,,Македонија“: За оне која пажљиво прате догађаје, стање у Атинском деспогату нема ничег неприродног- Зна се да крзљ Константин не води никако грчку политику. Једина му је жеља, једвна брига да се покаже што услужнији према Немачкој. али у исто доба и ва спасе свој престо. То је несумњиво. И управо ова љегова жеља и диктира м
држање које има после жалосвих догађаја новембарских. Јер тада је истина извукао мач против Споразумз, али је имао у виду две претпоставке. Лако је погодити које су те претпоставке: то је његово уверење да ће брзо моћи сконцентрисати велики број резервиста, и затим вероватаи силазак Немаца. Али ове вероватноће већ се озбвљно сукобљавају са стварнотћу- Не може се ввше аматм наде ни у концентрацију великог броја резервиста, нити у брз м успешан силазак Германо Бугара. И отуда долаза с једне стране његова помирљивост, док с друге, његова оргзни не престају претити свима и свакоме са уобичајеним надменим тоном. Јер се може сматрати као тачна вест по којој је Константин дао да се разуме како је готов уступвтн Споразуму све само ако му се обезбеди престо. Али ако би се ова околвост узела само као проста намера за развлачењем, као што је без сумње и вгст о <новој болестн« његовој, ипак се мора сматрати као доказ о његовој неаоћи. Како му драго извесво је да КОнстантин осећа потауно непрајатиост свога положаја, непријатност коју је створила искључиво његова политика, и сгога не зна сада шта да ради. Константин личи у овом случају на злочинца који је ухваћен на делу и која је у забуни да ли да удари или *а моли за опрошгај Друга нота коју већ Савезници спремају, пресећи ће брзо и коначно овај Гордијев чвор И Атина ће престати да буде она тајанствена загонетка, коју већ одавно гледамо сви. (Данашњн уводни чланак) ,,Елас“: Лојд Џорџ, Чечид и Балфур говоргши су једно задругкм у скупштини о грчким стварима. Из говора њиховвх взлаза да ће се овога пута коаачно решити ове ствара. И шта ће слд збиља бита са краљем, који је наредио она убијства ? Шта ће бити с сфицмримз, који су их извршили? Шта ће бити с резервистема, које сад хране из двора као стражаре крунине? Шта ће бати са судмјама, који постадоше органи по лнтике? Шта ће најзгд битн с ковинграма, која су официре ту« ткали да руше суседне штампарије, и који свакодневно трују своје читаоце отровним лажима? Г. Балфур извесно вије узео у обзир све ове категорије. Јер прапада народу у коме народна часг има вековну традицију, н нвје никада названа непоштеае, кукавичлук и атентат. (Број од 14, децембри). Пол-Луј