Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 25:ј.

г. аз.Ј да је лако брзо ироиенЕПп|с у речи, на име режвм , ] >е-ју и дужност режим ( блвке у којој влада краљ“. Озо

да има сзојс сувере! блкке у којој влада краљ“- Озо но машљеље о државквм г.итаВеКина нарлда, као и л-уди, је вграз г- Венизелосов, чссто ц,вма. А кзд се такав напредак

мсгу бити заспигзваии док су упо^реољаван у н.еговп.л 1 оворт- пгЈстигне, онда ие1ге бити чалвкој ликовао у псследгвим млада Они постају кеноправљиви ма и члаацима у , Ккриксу“. и дан гчад ћемо с ићи и до ок.е Комакдант једног др квд остаре. Не може.чо зицело Прсв.). 3 осталсм ни критично тачке коју још сада жели отмени казати да је грчки народ остарго. доба у кс.че живимо не допушта саргднвк , М кедонвја '(Бр. 1796 Али нвје ни млад- Ј'кореље.'.е су кореншс промене Нека се иај с потшгсох: Нстрониус. О овом у ље.чу извесие нарави и прсд п ре ])еп е спољна патана на ће питашу жнво се ргсправља у грч раВуде, чеја поправка не само да С е после унутрашље лако решвтн. к0 ! шта.ч ж. Ми смо донели слмо је тешка кего чак п опасна. 3 . Мисао о осннван.у републикан ДВ<Ј ч ]авка ко .|а заступају' суоваксј прилипи народч лвче )1а^ С ког удружеи.а није рђ>ва ј'р цротпа гледишта, тек колико да неке плаш.љЕве н кретенасте бо- ако ништа рруго а оно ће бити будемо обавеп тенп о грчкпм ствалесгшке који уздрхте чнм пп азс ,повод да се нароа разбуди и да р ама Ј. лекара, и који ке когу иа подно-, по ј ми да не самоима праао нет Пол Луј се лечеше-

■МИТПВЈДВД

. 1

Пма д«Јдуше у историји при мера са државама код ко јих соли ' тичке промене азазпвају појаве ј које личе на крвзе код болесни ! ка Држгва се препоро1јава нзј свога пепела и задобсја млндиК

СА РАТНИХ ФРОНТОБА

—>—< *

Фракдускк КОМКНИНв лаке артиљерије, нгставља своје Париз, 19. дгцембра. огорчене нападе на фронт севеСеверно од Соме у току прет- ровсгочно од Римник-Серата, у ску снагу при иззаску из РУ к Уј прошле ноћи ф раН цузн су извр- прав.гајући своје напоре ка железничкој прузи. Непријатељ је заузео село Бордести на реци Римни и одбао руско румунске озртде у близина села Зајкатк. Јужно оз Дунгш руско руаунске тру е одбиле су нападе не-

шили преаад на немачке ровове. Заробљепо је доста војника Јучерашњп дан је прошао на миру. 3' току 1916, годике, француске трупе, пошто су сломиле ке

сперименат; ва ба се вз пос др.ца могао гзвести закључгк. Место коначне х р мене режама, дакле много ;е боље изменити само неке чланке у уставу. Нзирзмер, крунино вего је истина овређено али на жалост нгје дсвол.но. Најооља ствар која 6и се могла учанитв. то је' да се тачно одреде разни случзјеви кад се оно мсже применити. На тзј бн се начин онемогућила свака намера краљева да повреди на родни сузеренвтет. Не поричем да је регхублвкан ски режим најпогоднији за доба у коме живимо, и да највише обезбеђује нвродпе слободе. Али он претпоставља извесие околносги, о којима се не може ргћи поуздаио да данао постоје ков. трчког народа. Слазни писац Монтескаје као основу републике сматра врзину. а другз један чу вена франнуски писац казао је да кад 6'л постојао народ од Бо гоал, ои би се републвкански у срављао. Пз с-вчх би се изрека могло извести за тзко савршеи ^хежам г није пОдесан за људе

Храбри командант једпо' ру мунског пука ппуковник Ботез погануо је. Његов се је пук одборбама. другсг иука, мајор Дивзриус. пошто :е бго рањеи и преввјевратио се у пук и < дбао непрвјатељске нападе. Иа ФрОнту у Добруџи, непрв јатељ уз садејство тешке ирти љерије, напздао је три 1 .ута на ше положзје на четири врсте се вероасточно гд села Грочи 20 врстл !ужно сд Брачле. У трећем н.:пату је успео аа заузме је 33.'и вис у срешмш наших поло жаја. Потспље а лтђа Лондон, 19- децемора Немачки је сумарен потснио норвешку Ул ђу *Прг.ма«.

смрти. Али такви су прииери ретки, взузетни. чија се ра.пог налази а изузетномте.мпераменту државе I оја пружа такав азу зетак. Може ли ко с поуздањем тврдити да Грчка спада међу те изузе^не државе.- оацело, не. 1тз , ноињтељске непвхчатрп. 1 е пге 1 праЈатељскв нзлет на Вердевске нр (1 Ј«‘сљске, непрх,Јатељ Је пре тр се може допустнтн г.акав е.„ ј . топео велх-хе гмбнтке е јтврђаве и одоиле неприЈатеља на 'Н пси веих.кс гуоктке. • обема обалама Соме, заробиле су У Добруџи гешачко пушкв 75.000 немачквх војнпка. раше. Петроград, 19, децембра ИтаЛИЈаНСКИ КОМИНИИе (догдније) Ри«, 19 дсц Румунскп фроит. НепријаАртиљеријска активност на це ' тељ настав.ља огорчгне гатаде лом фронту, јача у зонн источно ■ коц г3 вора реке Касине на траОд 1 0 рире и на Карсу где су на-! НИ ци Молдазије. Румуви одбија-! ше трупе азвршиле експ.аозију. ју успешно све нападе. Румуг-ј једн.г Евпрајатељског деноа му- ске су ару::е прешле у офанзиву

Поводом рапорта сер Дуглас Хејга.

Лондон,

децем ра

ннца _;е

Коментаришући телегпам сер Дуглас Хсјга, у коче бри знск;: врховнн к м-ндрнт ппетреса сптуацију на Соми, „Тајмс* шгше: «Г1од чврствм врђством сер Дуглас X- ј:а, учркос свчма г:ре ј прекама нзши љуии су у свакоа! нападу показали изванредну храбросг. Озп успсса изгледзју.мно го већи и Д 1 ВНИЈИ, кгд се сетамо дз ј* огромна вгћена наших трупа дигнута н обучега у греме рага. На:ци лудч бнрили су се

! северо*западно гд Сесежг, код! к '" ; ‘- е7е Р‘ ,н * 1 јСутице, заробнле врло много вој ника и заплениаи мвтраљезе. Непријател, код селз Коде, на извору Путне, заузео извесне по

НОТА ШЕЗНИКА Коментари Франд. штампе Париз. 19. деп. Фргнцуска штампа једнодушно огобргва одговор Савезника. „Журнзл* гшше: «У одгсвору Савезника чстх-че се најпећма казегоричко одбијаае свакоп разговора : . У ‘ПтиЖурнату« пише г Пи шон : »Нота одгсвора Немачкој СЕтржв у главном оно што је с. ва Савезнг.чка П 1 Тампа пвсала од дзнз, кадз су се сазнале изјаве г. Бетмана Холвега у рајх стагу<. Егве у *Виктоар у“ славп принцап истакнут у ноти, да мвр није могућ без признавањз г:ринцапа народности*. >Пти Паркзјен* пише; „Спо разум је назначво задовољења, која очекује и која проиствчу из г.рироде и самог корекла кОнфликга. Ми оче*ујемо санкцвје, накввде, гарантије. Споразум на браја велике приндипг, којсма се руковода његсвз акиија*♦Матен* вела: 'Манистри, који су одговорали Немачкој пргдстакљају вг.шс од полокчке људскога рода» Пзвесни лестови оредвгђају, да ће Савеаннци у вд о.ору председнику Вилсону дати јот под робнија објашњења Тгква об јашњења нису ког.ча биш дата немачкој влзда због његове неискреносги, којој је ваљало одговорвта простим нг!

тив немачких прхетходнах жаја прхчинили су непријагел.у ; велике губитке и ззроблли доста војника.

Руски коммнике Петрограа, 19- децембра оападни ф.ронт. — Мали сукоби на разним тачкама. Нашхз С Уј ложаје. Непријатељски се нзпаодреда гредузелн офанзиву про- ■; Д!1 дод Бордести п мало северноло-јније нгстављају Нашс. и (хучунсх е тј упе потисле су пепрвјате|ља из ссла Бордеств. Непрвјатељ ] је успео да потисне Румуне у огвљају за велику аргал>ервј- ј 0 5 Пасти СС веро аападно од железеку активност на реци Биогрчци-1 ничке пр у ге Бузе у—Фоксана Фронт у Молдаваји -- 5 о- ; На сектг ру јужно од желез. бласта севе^шо в јужно сд доли* ј цруге одбијенп су сзи неприја не Ојтуза, непријатељ јс у втше| телски Н аш:д маха нападао и усп”о је да зту Близу Слободзеи непријател, зае неколвко вксоза и да сдбије! ј е успе . 0 ДСЛ ихично да одбије јеРусе на исток. ! д; , н наш П у К али ј е протдвналаРус 1 е су се трупе утврдиле на-дом био иотиснут. ноаам положајима северно од се-ј Неприј$тељски напада у обла ла Хорше и г.сточно и јужно сд сти железначке пруге Бузеу Брасела Сормозо- , ила и блезу села Бордиувгрде

Вмше је кего пероватно, да Немци нудећи мвр нису заборавили овзј факат. Јер они са страхом гл дају на обнавлање борбе, када после зиме настану пОвољ нвје временске прилике. Ништз неће моћхг спастк Неиачку с-д понгвљања,и то још са интересом казне, коју је гећ добвјала од наших војника у току раније Говорећи о истој ствархи пвше * Моргшњ Посг> : Дуж фронтз Соме англо француске армијс сломиле' гу непријатељев отпор, порушиле његсве утврђење и на неле иоразе његовим армијамг. Савезничке трупе на Сома, као и др\ где доказале су за гх Немци ма шта чинили не могу зауста вити. Сер Дуглвс Хејг вели просто: „Бвтка на Соми учанвла је несумњивом могућност за Савез

који у образоваиости нису баш сасввм напредсвала. Али ми не желимо да завршимо с таквим закључком Првмамо потпуво доСј>а републикзнског режима, алијтељ је јакс нападао наи е поло ;хрпео огромнО губ-тк«. не сиатрамо да сад одмах треба жаје у долгни река Каме и Нутнеј С 101 ВНУ козака напали су на које морају одјешути као гром одбаиигЕ постојећи усгавни ре- јужно од молдхп ч е грангце. Не | ссло Аертести (у области Јанки) у немачтим ушима лсжи објашжим, али уставни у правсм сми*' пријатељ, уз садејслво тешке и и зкробили су 25 војнвка. аење немачких преплогд о мпру“.

Румунски фронт. Неприја ! одбијени су Непријааељ је пре- нике да достигну циљеве, којс себи поставе*. 5' овим речима,

Намера немачког генерадштаба Пнриз, 19. доц. Фрннцуски су лшс сна у в&ше чнха учвЕклз аг> ка мо ућ пост пгвреде шпнјлаке всутрадвоств от отране Пемачкв у нвмерн л.8 Еакклнв холгну Ссне. Вдвк крттичар »Мнтенп * ма ј&р Да ГвдрвЈв јвваз ]в до.-акно опу ХиЧОТеву и њв10вв СО пркмедбв морнју узвтв у обзгр. Повреда швајцарске неутралностн — :.а.ке он не 6п нас м-глт зачудити. Довољво је сзмо да се учвни једач корш на пу ту феха. Пуковник Дријан, пре него што је славно поп нуо пред Верденом, изјавго је т,а је обевештен из страног озбаљног из ®ј”Н 1 да је нсмачкЈГ главак штаб израдио широк 1 ган операција протгв долине Сон-Крезо. Првз од ових операција би 1 а би зау

Ф Е Љ Т О Н

АПЕЈ1 ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ОДБОРА — Позив за стулање у српску војску -

Југословенски одбор у Лонхону упутио је следећу проклама , цију свима Хрватима, Словенцима и Србвма, који су пореклом мз Аустро Угарске и жвве сло- 1 бодпо у иностранству, да би их ' побудилп да саупају у сраску војску. Ево неколико места из' т^га ман;' })*ста ; •Браћо Југословенв! Реч, која је одјекввала узалуд кроз векове постаје акција. П, као гаоздени чекић огромпе сна >е, она удара данас, одбијајући се у хпљаде одјека, о капије Е вропе. које отвзрајућа се најзад ог' уштвју у хгљгаугоЗишњу ноћ

први зрак сунца вглигу и све моћну и ватреножељпу реч о слобођења! Браћо Југословени! У светој легнји ослободилаца, мала Срби ја је прва погргла свој осветнпч* ки мач. П ако исцрпена балканским раТЈВИма ова земља легенда]).Ш1 јунашим, колевка Марка Краљевића и Милоша, огњвште наше сјајне на])одне епснеје нолетела је без оклевања ка делу ослсбођења целе наше расе. Не ма међу вама, €>рм]»о, нико!а који незна ппа је Србија дала у свјм ослободилачком ра^у, нита ипа је сна среантила; којв не зна,

каква је надчовечанска пскушеаа она поднела, којв не познаје беспримерио јунаштво, с којим се она борила за себе и ,ш ччс. Јунаштво, самоодрицање, пожртво зање и поуздање Србије без примв])а су и у прошлости и у садашњости, ссим може бити у судбоноснвм данима Кссовске е иопеје. Бо[)б! њеног оружја протпв бројно бескрајно надмоћннх неаријлтеља и патље издржале од њеног станОвништва у схраш ним данима иовлачења најузии шевији су моменти у ц»лОм ово ме рату. Европа сс пснилау див љеа,у пред величаном мале Ср бије. А зашто јс Србија учинааа све то, вашто је дала спс. Она јо свт то дала, да »11 и шние нотомстпо будете сло бодни, да 6в извршила свиј/ дуж ност југослодевског иијемонга м

па 6и вас пратила у ваша сло- ], е1Ј>а . р )ВЛа бв вечва сг>пмота и ооонн огњишта, у ваше шумс к неопростаиа изјзј! - пррсус1водолине, у ваша брда и Језера, иа •вати скрштсиих г-у у нашем оваше поносно, агурно морс и у , . слобођеау од дрЈдкх и пОсматрацелу вашу лепу отвдбину ; Т и њихоао делање. док нам се СрбиЈа ]е све цапа за ону исту | пружа м0Гућн0СТ) да ступ0мО у пдсју, којусу проповедали Г»ј > 1о6о д.л«чке редове. Пнје до н Драшковић, Шгросмајер и' , , , вољно делити идеју оспобођења, Старч 1 ’ ввћ, оиевали Прерадсваћ - „ 1 ’ 1 1 потреоно Је и оог ити се за њу. и Враз, М)»уранић и Прешерн; 1 „ . , . , СрбиЈи, исцрпено огромним а за коју су иопожиле гвоЈе жи- ј воте Зрињски и Франкошн, Губец ГубнЦИ “ а услсд пос,, '* , “ ауст Р°' и Кватерник Ова нвеја је кроз бЈ гв Р с,1 'енемач.,е »фагзиве ноI требна је номоћ, да доврши сновскове исиуњавала цео наш па- . н • : „ !У вглвку мисију Редовв њенп род и она је данас најјаче сбе \ ’ 1 . 1Ј хоаоре војске у Маћедони!и мора лежје сваког правог скна иаше ( * к ‘ 1 ' отацбене. јЈУ се д„пунитп и појачатн СрПошто је Србвја сп; дала за ; ^ и ' а т Р аљп данас ■ојиике за ренас, шта треба ми да јој вратв-ј аове ’. Р а * нвкс ° а позвдвну, људе мо V ( »<’. нв наше пп мање. Јер, ^ 07016 ва сс жртвују га све што мл то не дзјемо само Србвја <<а мв ' нвослобођеив Јутословенв, њу саму, већ и за нас саме, и на- ,сматрамо за најлепп е и најсвстиша је најсв;тпја дужност да у је. Х^љаде нашмх сународнвка, чествујемо у делу нашег ослобо- кдравих и снажних, жаве у вно-