Velika Srbija

бр. 2б;>.

ГОД. I.

СОЛУН, СРЕДА 21. ДЕЦЕМБРА 1916.

ИРКТПЛАТА ПЗПОСИ : Ивеечно 8 т'окосв»ша 9 ураг.а*», годалље 36 фрачакл ЦКВА ОГЛАСИМА : Свтик огл»св 0.20 фран. од петжтаог ред», ввћв оггаск по погодбн. Нивац св полажв дрнсаан н комис»раиа к диплонатсквм »аступннппвпма. ЈИСТ ИЗЛАЗИ СВАКј' дан ао иоднв Иошту С.ВВТМ преко Кр»л>. Срп. Гвквр»л. Коиоул&т* у Солуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА.1У Стап рвдакцијо Којјом6о улнца бр. 33 8»1опЈдп» Поједвни бројевн со могу добити у Содуну код »ге.тцхје ,Д1руштва грчве штаапо* улнца Вудгарок7о* 6р. 5, бл.нау глнвнв поште.

БРОЈ 10 сант. || Д р А. Ј0ВАН0ЕИЋ | БРОЈ Ш сант.

ВАЖНА ФОРМАЛНОСТ ПРАВА МАЈ1ИХ ДРНСАВА И НАРОДА

Кад је немачка влада упутила преко председника Сједињсних Америчких Држава свој предлог о миру, она је, изгледа, а с њом и владе немачких савезница, тражила, или бар изјавила своју жељу, да се тај предлог достави владама Енглеске, Француске, Италије, Јапана и Русије. Она је, нрема гоме, свакојако свесно и с одређеним планом, свој предлог упутила само владама држава са пресудним значајем у решавању многих проблема овога рага, а не и владама свију зараћених држава. С формалне стране, питање мира није само интерес Великих Сила. Оно је, исто гако, интерес и осталих зараЕсних држава. И Немачка је, упуДују-ћи свој предлог о миру, требала и морала, полазе Ј аи са тога гледишта, водити рачуна о свима државама у непријатељском јој табору. Али она тако није радила, јер тако ниЈе хтела радити. 0на је непријатељске јој мале државе не само игнорисала, него напросто избрисала из списка европских држава. Њој је то годило, јер јс, и у тој прилици, хтела да оспори свако право малих народа, и, с друге стране, да евентуално »поткусуривање каквих рачуна« са нашим великим Савезницима изврши на њихову штету, па чак и по цену њихове егзистенције. Познато је, да јс овај рат повсден у првом рсду у циљу потчињавања малих држава, а примљен од наших великих Савезника под прокламованим начелом, да је њихов интерсс првога рсда, да се одбранс и обезбеде права и слободе не само великих, него и малих народа. Мале државс, с друге стране, при.милс су наметнути им рат, да би очувале своју егзистенцију. Постанак и егзистенција тих малих држава признати су били и од Немачке. Шта више, онс су с Нсмачком измењалс и формалнс обЈаве рата. Прсма томе, оне су с Немачком исто тако у рат-

ном стању као и наши велики Савезници. И дужност је била Немачке, да свој предлог о миру упути свима зараћеним државама, па, дакле, и Белгији, Португалији, Румунији и Србији. Разумљиво је, зашто Немачка то нијеучинила. Нас. и остале мале државе ствар не може да врег 1ја. Али нам је необјашњиво, што су неутралнс државе, првенствено Сједињене Државе и Швајцарска, колевке слободе, примилс на се дужност посредника не само Немачке, него и Турске и Бугарске. Ако су претпоставиле, да је главно измирити ме^зусобно Велике Силе, онда оне, нису требале примити ноту другостепених чланова Централног Савеза без признања равноправности свију непријатељских им држава. Нас се то признање апсолутно ништа не тиче, нити нам је оно потребно. Али то не значи, да о томе не морају водити рачуна ни неутралне државе. Истакнута сграна овог питања није без значата. У данашњим приликама, кад се води борба за право и слободу и малих и великих, она је чак од нарочите важности. Игнорисањс малих зараћених држава, у конкретном случајз^ значи непризнавањс права, које проистиче из њиховог међународног положаја. Вначи, дакле, признавање немачке догме о непотребности и сувишности малих држава. А у питању примања турске и бугарске нотс, без захтева да се нота Централног Савеза упути свима непријатељским државама, може да значи и једну нехогичну и нежељену погрешку. Наши велики Савезници добро су учинили, шго еу у свом одговору на немачки предлог нарочито истакли права малих народа и држава и конкретизирали их у поимен ич ном поброја ваљу својих малих Савезника; затим, што су свој одговор генералисали и, свакојако свесно, игнорисали другостепене чланове

Ђ Лазаревић

Са ерпсног Фронта — Иа мојих бележака —

У 19 часа Бугарн су вршили контра нвпад н, наравно, крваво , одбвјени- Том приликом зарооље- ’ но је 30 Бугара пз 55. пука. Четрнасстог октобра осванула је св. Петка са кишом. У 8 сах. • Ј отпочела је јака кановада на ј фронту Чуке, грсбену кој окуке 1

Ноћас,- нзмеђу 16. и 17. на вг тем фронту, Бугарн су местимвце нападгли- II з вашег оделеша раљен је лако у врат п поручквк бомбаш Чичеваћ Превијен јутрос на преввјалишту, вратно се 01 мах на положаје. Пошао сам на преввјалвште,

Централног Савсза. Они су тиме, доследни руководпим принципима своје политике, одговорили нашим заједнцчким непријатељима равном мером и права малих истакли на степен прававеликих народа, чак та права иетавили Изнад права ненародних држава. Овај гест наших великих Савезника наићи ће, извесно, на разумевање и прихваЕање од стране неутралних држава, чији су погледи о поштовању права малих народа врло добро познати. Хс/ће ли он имати каква утицаја и на наше непријатеље, непоштоваоце ме г ђународних уговора и обавеза, — то је питање, на које 'ћс дати коначан одговор свршетак овога великог рата. Мали народи иду му с вером и поуздањем у сусрет.

ПРЕДЛОЗИ МИРА — Коментари штампе Берк, 21. децембра. »КелВише РориЈаггеГкгае' 1 комеатзришу ога.о одговор-Савезника: ,,Пошто је Енглеска душа савеза, ми морамо ударити директно на енглсску трговачку н ратну флоту. Немачка је готова за мир Али она ће извеено повећати своје захтеве, ако буде принуђена на нове жртве. Треба употребвти сжа борбена средства да се смртно погорп иарод, који је глквни ввновнок садаиш.их по коља.« (Беспримеран цинизам! уред.). Лондон, 21. вецембра. Морнинг Пост*, иаше о одго аору Савезника следеће 1 „Савесници неиају намеру, да униште немачки нзрод Њихова је на мера да уништс аегову моћ зла. Тиран Белгије, опустошитељ Србије и Румуније, у 1 њетач Пољске завојевзч Фрзнцуске територнје и пнрат делао је без осећаја н мора очекивага встоСавезници објављују одлучно, да обећаље Немачке ннје довољ на основа за усносгављаље на рушеног мира. Циввлно станов ништво Немачке далеко јеод тога да живи удобно. Оао жели страсно мир. Његови пак управљачи толико су изгубили чзст, да им више нико не иоже примета реч ни потиис.« »Пел Мел Гвзета* пише: »Рат се не може свршити конфенцијом између проиншика, јер је нема чка реч без тредности. Лажнз обећагка и 1 ажоц,а дате речи су основа немачке полиггке. Савез ницч ће учиниш све напоре, да се мир успостави у тренутку, кад Немачкој буде онемогућено да га наруши "

ГДрне и Кенали. Нарочато је јгка борба била код Моравацз, ва | гребену, пре.ча долини Црне, ка ј битољској мочари. Око 9 сах. квша је престала. Ввдик је доста чист. На нашем фронту, према Н. бригадк артиљервска канонада м слабо пуц-( караше пушака и мптраљеза из ровова. На левом кралу зода се јака борба у правцу села Калине. Артвљерпска ватра је тако јака, да се поједини пуцљп не разлекују. Све се слило у грмљавину, од пралике онако, као кад се каква велика непотода приближава. Коса коју ја видиа, заклаља ми главне положаје борбе. На гребену, којц се^види,^ која се пружа, својом узвишацом, у висини Батоља, види се неко камеље. Њих туче јака артиљериска противничка ватра. По јачини ватре, изгледа, да је непријатељ добио појачаље у артиљерији.;; • ^ ј^Двагтут су нашп истрчавалв из ровова ка нвици гребена и опет повраћали натраг. Борба је па твн гшложајима, трајала пео дан и преко ноћ. Сутрадан сазнао сам, да је на том фронту било великих успеха. Али пошто сам ја поставио себн као пранцип, да не уносвм V своје белешке оно што сам чуо или што ми неко казао, но само око што видвм'— то о томе кећу ништа говорнти. Ја се трудпм, да оно што ви дгм шго верније представим сво јвм чвтаоцммв. Ја врло добро осећам, да ми то не дсаада за руком онако како бих ја хтео. То је с тога, што је свакп дан толико пун догађаја и угксака, да би о љима требало пвсатк кљигу. Најзад, ја сам на фронту црве Н. бригаде, а у непосредном додиру са Н. пуком, која је тлавни објект ових бележака. Све друго помињем само узгред и у толико, у колико сам у ствљу сам да вкдвм. Чини ми се, да је, на овом месту, згодно да напоменом и то, да јз, помиљући пуксве и места положаја, пишем увек после свршених догађаја. Ја знам колико је осетљвва наша војна цевзура, те нећу да пишем о ономе што би нагаим операцијака шкодвло.

да ввдкм'- вма ли раљевика од ноћас? — Неко ме викву. »Зове вас поруч. Станојло, овамо у шатору* — рече ми једав војннк. Свратвх. У шатору лежв мој стари познаник, Крајинап, рез. поручнпк Станојло Стевзковић, зем. из Смедовца, окр. крајик:ског. Врат му завијен. х 1ај, бре, брзо за чкча Ђоку, ввче Станојло псснлном Огребоше ме пса. Ово је девс 1 а рзка. Још мало па да ме закоље као пкле... Дај ми руку да се подагкем мало... Бреее... боли, дете мЈ!.. мршти се Станојло продуигујући свој монолог: Изашао ја са мојвм митраљезима напред у бугарске розове. Кажем ја комавданту — ама напустили их Бугарв,. дај ми доаволу да их ја поседкем са мојам матраљезина и људима... Али, шта ћеш — лево, десно немам никога, а иоћ, помрчина- . Бојим се навалвће на мене. Вичем ја колбко могу: батаљов, лево крило, напрев!.. Оно што је — ту је, око мене, неколико људа .. Куд је лево, ту је и десно крило... Кад око 3 сах., јутрос, мене цап — куршум пли парче од бомбе у врат. . Ето дођох, да кдем код доктора Косте да ми извзда сву пустиљу из врата... зввршава Станојло. Ја рекох: *завршава», ала то ннје тачнс. Станојловим гричана нема свршетка. Док сам ја пио чај, киша је пуцкарала по шаторским крилима, а Стаиојло је непрестано причао мрштећи се кад би се заборавзо ца покретом тлаве да звшевзра8а својојпрвчи... Одосмо на превијалиштв. Др. Коста прегледа рану, узе панцету н забоде је у отвор ране. Док је тражно по рани парче Станојло се мрштио и грчио, знојио од болова.. Чекај докторе, да се мапо одморим... Иди бре, чича Ђоко немој да мегледаш... Ја бпх викпуо, глп ме срамотп од тебе — говорио је Станојло згдуван као да иле уз брдо. Те ноћи Бугари су вршали у зору контра напвд. Нашп су се цовукли врло мало. Станојлови митраљезч остали су ка напуштеном положају. Алв ватра митраљеза III отелеља није дозволвла Бу)арима да се гр-тшже митраљезима Простор пред митраљез'*ма покргвен је легповпма.