Velika Srbija

БР. 257.

С8ЛУП. ПКТАК 25. ДЕЦЕМБРЛ 1916.

ГОД. I

ПРВТШГДТА ПЗПОСН : Мвсенло 3 ■''раш'*, ?’омбсечио 9 ураса**, годвшље 36 фрааака

ЦКНА ОГЛАСИМА : С«та* огдас« 0.20 фраи. од оетвгвог ред», већ* огдас* во погодСп Новац се полхже држ; гз а ко«г * :*р»«а :: двпдокатским »астгаикштвима.

лнсг кз;изи свакв дан ио поддз Иошт сп»ги преко Кркл>. Сра. Говор»Ј:. Ковоудат« $ Со.туну. РУКОИИСН СВ НЕ ВГАЋАЈУ Отлн ^ ед»кцнје Колоибо улвцг Ср. 33 8*!ошдцв ЦоједкЕВ бројеви се когу добнтн у Солуну код агекц*је „Друштва грнке етхадпвЈ удица Будгаромток бр. 5, бЈШву гд**ив поште.

БРОЈ 10 сант.

ДжпСЈпор Д. Ј0ВАН98ИЋ

БРОЈ 10 сант.

0ДГ0В0РИ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКУ Солун, 22. децеибра Његово Кра.вевско Виеочанство Наследиик Престола Александар упутио је приликом католичке Нове Године Своје честитке савезничким Владарима и Председнику Француске Републике. Од њих је добио ове одговоре : Од Енглеског Краља : Ја молим Ваше Краљевско Височанстао да прими моју најсрдачнију захвалност на лепим жељама које ми је упутило приликом Нове Године. Ја не престајем пратити са дивљењем подвиге јуначке српске војске, која се бори раме уз раме са Мојим трз г пама и са трупама наших племенитих Савезника. Ја не суМњам да -ће њихови витешки напори издејствовати ослобођење свете српске земље и у великој мери допринети постигнућз’’ коначне победе, пре које Савезницн не мисле обустав.вати борбу. Ђорђа. « Од Председника Француеке Републике: Веома дирнут чесгитком Вашег Краљевског Височанства, ја упућујем Вама, српској храброј војсци и народу који очекује од Савезника своје скоро ослобо-ђење, моје најватреније жеље. Ргјплон Поеннврв. Од Италијанског Краља : Од срца Ти хвала на лепој чеетитци коју Ти Јзраћам са Својим најлепшим жељама за успех Твојих храбрих трупа. Внторијо Емануело. Од Белгијског Краља : Веома ганут љубазном честигком Вашег Кра.љевског Височанства, Ја Вам благодарим и понављам лепе жеље које гајим за славу јуначке српске војске. Алберт.

. ООЈЗШЊИВа И чудновата, | звати на пресије Савегника про-

да овај поступак Немач ке не намеће једно дру-јда не знамо за нсвољу, ( тив ње:ове зеиље. Ако пак по го објашњење.

ЗНАЧАЈ ЈЕЛНОГ ПРИЗНАЊА ПОВОДОМ НЕМАЧКОГ ПРЕДЛОГА О МИРУ

Из пистш>а свстске штампе у питању предлога Централног Савеза о миру, стекли смо били уверење, да је Немачка, заједно са својим савезницама, евој предлог упутила, наравно посредним путем, само Великим Силама у непријатељском Јој табору. На основутог уверења, извели смо из таквог поступка Централног Савеза логичне закључке и дали му карактер намерног и тенденциозног игнорисања малих држава, па, доследно томе, и наше Србије. С друге стране, истакли смо га и као један доказ више о неискрености учињеног предлога о миру. Међутим, наше уверење. да Централни Савез није упутио свој предлог и малим непријагељским му државама, показало се као нетачно. Како смо јуче јавили, са на# 1 ежног места стигла су обавсш-

тења, да јс Немачка, у име своје и својих савезница, понудила мир и малимдржавама, па, дакле, и Србији, и да је Председник Републикс Сјсдињених Држава, г. Вилсон, доставио њену ноту нашем Министарству Иностраних Дела на Крфу преко отправника послова америчког посланства. Код оваквог стања ствари, нашц закључци, извсдени на основу нетачних претпоставака, потпуно отпадају; ма да су логични, они су беспредметни. Поступком Нсмачке задовољене су односне фо рмал ности м еђун а род ног положаја малих држава. Он, исто тако, искључује нежељене погрешкс неутралних држава, посредница између две!у зараћених група. Према томе, ово пи гање требало би да се искључи из дискуеије. И ми бисмо на овом месту ставили тачку,

Поступно |>аТћчишћавање побуда Немачке у питању њеног предлога о миру дајс црлој ствари све одрефснији облпк и утврђује убефење, да те предлог одиета резултат тешко 1 ’ положаја ЦентралногСавеза. Као нееумњив доказ, може нам послужити п то, што је предлог о миру } г пућен и малим, »презреним« државама, па чак и држави која постоји како се још и дан!>с изражава орган бугарске владе »само у болесним мозговима«. После нашег тешког повлачења из огаџбине, сви факторп Централног Савеза. и државни управљачи и органи јавности. били су једнодушни у својим погледима и изјавама, да је Србија, као независна држава, дефмнитивно и за сва времена свршила. Доследни томе, они су Српску Краљевску Династију »свргнули« с -престола, и нашег узвишеног Краља, узданицу нашу Наследника Престола и Српску Краљевску Владу обаеипали епитетима своје покварености. Они су, даље, у својој избезумљености дотле ишли, да нису хтели признавати ни установу Српског Друштва Црвеног Крста. Бугарска јс и до данас остала доследна гаквом своме држању. Она ни данас не признаје ову хуману установу. Живећи у обмани, да Србија не посгоји и да неке ни посгојати, она налази да не може постојати чак ни Српско Друштво Црвсног Крста. Од једном, тако рсћи изненада, Централни Савез упућује свој прсдлог о миру и малим, »презреним« државама. Он, шта више, тражи, и по »болесним мозговима« и проналази државу, чак и ону »која не постоји«, да би и њој понудио толико му потребан и користан мир. А срозана Бугарска, која ни данас не призна)е установу Српског Друштва Црвеног Крста, јер не признаје постојање Србије, тоЈ истој Србији »нуди« мир и тражи да се о томс с њом споразуме. Одиста, ствар би била не-

која ТИШТИ И Бугареку И Огда Споразум, Венизелос ће јоКи ЦСО Централни ( авез. |д а куцне на Врата кокгреса по* казујућа на објаву рата Немач-

Признлње НСЗавиене Ср-, ко ј и Бугарској.. фц-елинство бије. њене Династије И нашнх савезнвка, — настсвља Владе од стране наших таЛ0Јанскп лист> _ усорно је непријатеља нема за нас ; ош и после пуцчаа па њеховг НИКаКВОГ ОСООИТОГ ЗНа-; војске Д ок се ГрчК а буни поочпја. Не разбијамо главу,! ТИБ 11талије ЕСТИЧући насусрот НИТИ нас МОре оригв ОКО нашм праввна Средозечно« тога. хоће ли они при-; аору једну ме;али ваеја ;пубу , знати СрбиЈу као неза- безумну дотлс двплоиата ] а иа . висну државу или не, као ;ШЕХ савезника по СБаку дсну 2а . што нас се ни,е тицало ; бегава да до!;С о6 с ни досадашње њихово и-г , ;да оп сутра могла рачунатк на гнорисање и негирање, . и 1 I њено приЈзтељство • свега што 1е подсећалој [ , на нашу независност. Али у еп Р ИЈатељст о ] Р чке ц Р° т ие је ово садашње признање, таЈШЈе ’ зав Р ш УЈ е т - 1овеи > ка ОД НесуМЊИВе ВаЖНОСТИ Ла31 ‘ СС Е Р е У талијанско; машти него у стварности. У сваком слу

за оцену њћховог положаја и изгледа у коначно решење овога рата. Уверени смо, да се је Централни Савез тешко одлучио на признање постојања Србије и на поштовање њеног међународног положаја. Али му је, извесно, и то лакше падало, него тешки и неиздржљиви положај са изгледима блиске катастрофе. Од два терета имао је да бира по вољи, и он се, свакојако, приволео мањему. Другоје сада питање, што му скидање с врата тог мањег терета није олакшало терет страховите и опасне ситуације. Она му је остала на врату и сваког дана бива му све тежа и неиздржљивија. Доћи ће време, кад ће се под њом савити, пасти на колена и молити за мир. стављајући се на милост и немилост својих непријатеља, па чак и оне државе, коју је он сада, по »жељи« срозане Бугарске, пронашао у »болесним мозговима«. ГРЧКА ШТАМПА ,,Македонија“; Грчка и Италија. Позначи француски социолог и публицмсг г. Говен нааесао је и објавио чланак, вз кога видимо о*е врло интересантне сдлочке : »Слободни су Грци бвла »шого бржм однас у извођењу в жључт ка кз догађаја од ноасмбра месеца, те збааише с престола краља Констгнгана. Свн траже да заштвтнпце признзју зв.ишчно владу Народне Одбране Ма морамо неодложно донети одлуку в радоти. ..Вечерња Пошта’* од 5. децембра вели: «Ако победе средишње Цзревдне, краљ Ке се по

чају, показало се безспасно онда кад је Италија узвмала територвјагше гзрантаје протав њега. Данас је пцтање аа се оставе на страну стари спсрова и ка се траке само средства за победу Влада Народне Одбране у Солуну ставља нам на расположеае снате и бззе за сператлје. Бу дпмо јој захвалнп, а гледајмо да вх искорЕстимо. Што се тиче Консгантана, он се пре- а на.ма поваша као објављен непријатељ. И поступнмо с њвм као с таквим. (Дословно вз броја 1807). Пол ЛуЈ НЕМАЧКА И МИР - Коментари штампе Хаг. 28. децембра. Холандски листовз пишу, да је одговор Савезнвка у пуној хармоннји са прзпим стањем сгвари. Она веле, да бн Немачка вмала разлога да се жали донекле по водом одбија^ва Савезнака само у случају, да је сна повудила услове мира правичне н које би Споразум могао примати. Претеће и счајно пвсање вустро немачке штампе најсигуркаја је доказ, да се централне државе налазе у врдо тешкој ситуацијв п да је њихово становништво веома утучено Берн, 23. децембра. Франкфуртер Цајтунг* објавно је један интересантан чла нак г. Менока грофесора универзвхета у Фрајбургу. У томе чланку гОворн се о гдавнн« ци љевнма рнта- Аугор чланка цризкајс искрено, да јс рат отпочео немачкнм наиадом и да је Немачка усвојнла дефапзинно др жање тек у последње време и то само у иолитвчкам смвслу Профссор Менока утврђујв,, да је прзи немачна цаљ бко д* се бр*о покори Фравцуага и пргпуди дч *акл.\чи мар. Да јв Нематна иостигда овај прла п«љ,