Velika Srbija

БГ\ 2(УЛ.

СОЛУН. СУБОТА :и. ДЕЦЕМБРА 1916.

ГОД. I.

цдешллтл Иа\-Јси : МврнчПо 3 т оиесвчио 9 •.■(.вцнка, год»пн.в 311 фр:ш.чк» Ц^НА ОГЛАСИМД . <?*т>г» ог:*са 0 20 од оститм. 1 - (»еа*, ВОћ» . х и . ,:< 2 ГлдГ>|». Н',дг.ц с* о- «ажо оро. тп м иочио*ра*ћ а д»о.тсхат.'кпм »асгЈПииктвсма. ЈИ Т ИЗЛАЗИ СВАКП ДЛН Н' НчДНЗ П шт'. г.: 1 т» пртк. УСр»Ј.-, Срп. Ггввр»л. Копсузатг 'у Оозувт. ГУКОХШСВ С2 ЕК В?А1;А.Т# Ггт.и . е : »чцжјс К.-л мсо уддд:*. Т|>. 33 ‘-»1ппЦа»

Цојзд*л» '5ројавн се могј добитн т Солуиу »од »ге»*■.!{- .Друштва грччв штахао удкца Зудгаровто* бр. 6. бл**у Тлавни астте.

БРОЈ 19 сант.

ЈТ

)1 .-

А. Ј : ДДНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

БИЛАНС 101(1 ГОДИНЕ

1одина 1916. занршује се. Тим поводом од интереса је бацити један општи поглед на догаД>аје године но измаку и на садашњи ратни биланс.

■ђаве и да компромитују француски фронт. Храбре француске т|)упе дале су надчовечански отпор и успеле су да зауставе кронпринцове армије на

упркос сви.ма привидноетима сматрати као од-

Година 1916. може се неколикокилометара пред Верденом, пошто су им задалс небројенс губит.ке. лучна година рата. Она У одсудним тренуцима је несумњиво решила ев- по Верден отпочела је ропски рат, и' то у ко- силна англо - француска рист нашу и наших ве- офанзива на Соми. Не.ч-

неколико неделтд нзоачено из строја прско милион аустро-немачких војника. ()ва офанзива пе само да јс осуЈетила сваки офаизивни покрет Немаца па западном фронту, век им је предочила и огромиу опасност, која им прети са исгока. Она је послужила као сјајан доказ врсдности јединства х|)ронта. Румунска кампања предузета од Нсмаца нијеизменила ниуколико ратну ситуацију. Немци су окупирали истина веРи део

ликих Савезникп. Поку- ци су били принуфени, да ша-ћемо, да то чињени- велики број трупа са Вер-ј румунске територије, али цама докажемо. денског фронта баце у им то није донело ни У своме досадашњем Пикардију и да обуставе! стратегијских резултата току европски рат је про- офанзивне покреге про-јни материјалних користи,

лазио кроз разноврсне тив незаузимљивих утврфазе. 1’атна срећа је била г ђења на обалама Мезе. често променљива и у Познат нам је развој главном ћудљива, као што операција на Соми. Офан-

пошто су сви депои намирница били уништени. Напротив, овим завојевањем борбени фронт је за

свима досадашњим вели- нављана у више махова ким војнама. Друга поло- успела је да јако поколевина 1914. године, као и

је го наЈзад био случај у зива наших Савезника об-; Немце проширен, а њи хова војна снага још више ослабљена услед великих губитака, претрлље® них на румунском фронту. Један од најважнијих догафаја прошле године је постанак снажног маћедонског фронта, који је стекао ранг великих фронгова. Доеадашње о-

цела 1915. година обележена је неизмерним напорима Немачке, да ма

ба немачку отпорну снагу. Поеле нечувених гу битака Немци су били принућени да се ограни-

којег од својих главних че на дсфанзиву, примапротивника усколеба, по- Јући с времена на врсбеди и нагна назакључе- ме страховите ударце од њезасебног мира. Ти вр- стране Савезника. Верденховни напори, као што ска кампања била је са- перације вофене на њему нам је познато, пропали свим компромитована, и показале су и ту надмоћсу. Они су достигли свој она је крајем 1916. годиврхунац на почетку 1916. не у току двс снажне огодине, када је у месецу фанзиве француеких труфебруару предузета гран- па завршена потпуним диозна офанзива немач- поразом. Борбе пак на ког кронпринца против Соми настављене су даВердсна. Немачка је тада ље, и цео њихов гок, без била на врхунцу своје иједног изузетка, исповојне снаге, док су Савез- љава стварну и нспоконици били тек у пуном лебљиву надмоћност Саразвићу својих војних везника. Средина 1916. године обележена је једним крупним ратним догађајем офанзивом генерала Брусилова, којим је у току

средстава. Прва половина 1916. године обележена је очајним напорима немачких армија, да се дочепају Верденске твр-

ност Савезника. Многобројни порази бугаро-немачких трупа крунисани падом Битоља јасни су докази овога. Али најважниЈи догаћаји из 1916. године, који ће утицати пресудно на решењс рата јесу следећи. У току минулс године Савезници су успели да у техничким средствима дефинитивно надмаше Немце. Надмоћност Савезничког ратног матсријала успостављсна је ко-

начно на свима фронто- гурава коначну победу вима. Други фактор ]е е-јСавезницима. Немци то кономска криза у непри- знају и зато су сс послујатељеким државама, која јжили свима средствима је постала ос»бито акут- да доћу до мира. иа и која у највећу бри- Непријптел.ска штампа гу баца Немце и њихове' прориче мир у идућој госавезнике за ид} г ћу годи- дини. Она има доиста ну. Најзад, наши непри-ј право. 1917. годинадоне : јате.ви исцрпли су своје ће човечанству мир, али резервс. Бројна снага њи- ћс тај мир Савезмици хових трупа опала је о-:диктирати и њимсћебигромно, док је Савезнич- ти обезбећена за сва врека нарасла до невероват- мена права и слобод< чоних размера. ( ве то оси Ј вечанства.

Ђ. Лазарвви«! Оа српсног Фронта — И-ј мојих бележака —

Чуке — Д 1212. У мојии рукама налави се оиерациски дневник нругог батал>она 39’ бугарског пука — од 6угарске мобилааацЕЈе, 9. септем бра 1915 , до 16. октобра 1916. год Сва- и дан је забележен рад тога батаљона- Оба пука, први пут, ушли су у борбу на Чукама. Н 1 дан 16. окт 1916, 108 ., бројно стање обог батаљона Оило јг: 1. штаб. сфицара командант батаљока, 10 офвцгра, 3 канд сфацкр. 59 подофицвра ш 1070 редова. Свега дакле 1.143. Њвхови пукова имају 4 батаљ. Према тиме, бројво стаае 36. и 40. пука изнасио је 9144. војника. Додајте томе броју, бројко стаље 10 пука, која је већ јед ном попушаван бугарским 'I. пу ком, и 55 пука, на ће те нмати приближно бројно стхне бугар. војске на дан 26, октобра првко ноћ квд су појачања стигла. О нашем бројном стаау нећу данас нашта казати. Биће зато времена Наше трупе су се сувише наиред истакле да ба се заузети

положај утвргво и осигурао- Бугари су спремали контракапад рачунајући на резерве које су им дошле. Ноћ је билн без ме сечине. Са знатшш снагама Бугара су напали. Одбијени они су још дваред нанадали и успели да поколебају наше редове-

Нзши су се повукли до некле. Било 'е врло кратнчнвх тренутака. Срећа је још у томе, што је то исто а још у већој мери било и код Бугара. Она нвсуумели гли смели да искористе наше повлате:се. Посде пола ноћи почео је у борбу да улази, батаљон по батаљон, како се долазпло, 39огпу ка. За овим у зору и 40 пук»Ми смо вели бу:ар. оф.и цар улазпли у борбу батаљон за батаљоном, без одређено! цал.а, без везе лево и деснс - . Ушлв смо клинови у уиакрсву ватру ваше пешадкје, матраљеза, бом бн и мина — рововске бокбе —

Ф Е Љ Т О Н Дим ЈвФтовић — Полимац ЦАРСКА ПРАТЊА 1917. Војнички сан на издисају старе године. Стара Година јаеше на одру скрстила руке и вечно склопила очи; Црни Орли се јате; слушаи бруја:ке квона и марша посмртне звуке: онв гото Срнство мрзе, мрца на фобље прате. Спровод се некуда креће и свуда по крви гаца и Црне Засг.ве многе сакдук до гробл.а краше, а народ огорчен свуда на гоих камеае баца •Иди Годино Црна! Никад не дошла више!..» Пратша . Царева. • Свите... С пута склања се свако, али са главе каиу нико скидао није! На гробљу спуствше мрца, ту се отвори пак о; хпладу сотоиа црних из аег грнуше : чди је?! Где је Годена СтараУ» — иа пакла гласови зборе : •да своје грехове плаћа што их одавко заче

да види стрздаља шта су кад се злочини творе. Хиљаде хил-ада душа данас пред Богом плаче Четири државг, данас сваке месреће сносе и говхнз четврл краља без свог су престола знајте; хиљаде богатих људв данас са штапом просе.. Где је Годииа Стара? — Амо злочинца дајте !• Пођоше цареви тужни да њеном сандуку кроче угеше Годину Ствру, у гроб је спуствше тода па наа љом скрстише руке и сваки плвкати поче : .Збсгом, о, срећо наши ! 1ЈЈ:о нас остави свда ?! Ч Гробари ка^: гробарв... поса° свршили веће .. Кад црну Годину Стару и тешким плочама скрише, Златно роди се сунце и Нова Година среће свима без Дома што су и који у ропству бише. > Васкрс.. Брујаае звона .. Хпмне одају авуке... силне насташе битке : хуне порази прате, о дивмв Градови Српски у иаше падају руке в српске Заставе Свете на сваком Дому се јате.

■ М. Вељић | У ОЧИ НОВЕ ГОЛИНЕ Газда Обрен, човек иедесетвх година, беше се евакулсао аз једне вароши Нове Србије преко Битоља за Солун У Солуну одсео јс у једном хотелу близу желеанич-.е станвце. 1! соба, & ходник, беху црепуни српсках избеглкца. Они пак, који се евакуисаше из Бевћелије, пошто није бвло места да с« склонп ио хановима и омаавм хотелнма, на отвореном простору, пред желеанвчком станицом, распакиваше сандуке, наместви:е кревете удесише г,ећи ц под ведрим н«бом, изложени киши, ветру ц знмв настанише се са ситнОу, сла» бом и нејаком децом, сгојички трпећи вотнку беду н невољу и