Velika Srbija

1Л'1 Ј АНА ' 1 .

О Л II 1 \ П

" тј »-*аге*вт"|

• .а ч:ч ;ас јс иовухва::а за 1 .:а <'<<п]\\ по;,: г,'ку о питаиу коме ко:а су мала народм завобрла и; кође и Румуне западно од Мон-

аршљергја у зору тако, да смо је Споразум зећ дао : оначан утврстпди своју слободу и всгела запали у положаје ни напредни правац гри?нзЕП 1 и Привремену како се »вхове гранвце швре в натраг. ј Владу и одредевшв своје заступ-} обухватају неотлоб-ђену бр^ћу ! [отпомогнута у зору, а наро-јн.л.е :.од љ-. Бл'.:она :о-л пол::- Нити мислвмо да је ма кад Пгвчвнј бко 10 сах јаком артиљер- 1 |■ г а Савезнака премз Грчкој је ј лаја нзнела мишље^ке које не би

ватро.м, наши су пошли на' 1 ред Понова су освзјени напуштена положајв, топови н ».итразељи.. а норраћени и 2 митраљеза које су преко ног, бугвра заплешгл;. '1'ога дана је, изаеђу осталах, с]9. пук бугарски нретрпео ио гибију, која ни најмање не устула погнбији Г>угара иа Кајмакчвлану. Цсо пут куда се Бугарв повлачгли носут је лешевимв. Има честг, где су камењари в поља гфглрпана лешевама. На све сгране растурешг раиН8, олшелв Гебар, шаторска крила крваво одело, склна муницвја, р.стргнутн удоап, 'лешеВ 1 ), лешева један до пругог — један преко другог. ■ ^аробљавагЕе је тога дана бало у маси. Саио на фронт/ Н. цу,:а заробљеио је око 700 Бу■ ара Заплењено : 2 хаубвце, Ф мерзера 8 пољ. топоза и 12 митраљеза. Од 39. пука остало је 700 војника. Сем осталих пуиова. за ко је иемамо података. Иаравно, да смо и ми имали знатнвх губитака, нгрочвто у нокној борбн, али ли издалека у оноликом броју као Бугари. — Наставиће се —

сте оековна непро.ченљвоа политвка, јака. која не подлежи из-

бало у складу са схватањем Спо разум нита цак шена последн,а

менама То је полнтп-а зајед- кота имз обе.чежје неслагвша,

пдчкнх ин:ер:са против гаједнач-.их нбпријатељк, јача двшс нс!о из квд раиије, то је пола тнка која и тчти принцип пОмо1-.у

због кога-бп се у лтиии треоа ло веселвти а у Солун-у взража ^ат »1 жалбе. —' Пол-ЛуЈ

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

ГРЧКА

,,Фос“: Одречин одговор. Јуче сс сазнало да је атинска влада предала одговор на последгку севезавчку ноту. По истој ве ств, одговор је одречан. Нешта се новцје о то.че нлје досад сазнзло. По једном гласу, прекикуг Је саобраћај взмеђу Пнреја н Керачивија. Атинске новике тврде да је влада предузела ту меру да не бв устаници долазшш у споргзум са венвзелистима вз Атине и Пиреја. С друге стрзне јутарље иовгнс доносе да су Санезници прекинули телефонску всзу између пристаништа, Пиреја в окружаог начелства. ..Елас“: Грчка и Италија У Иишвјв вма великв број људи, подитичара и новинара, који на разнс нечвае суде о грч ком новоие стању. Али ми не верујемо да би се службена И талија усудила (да би смела) да изрази супротна осећаља и да надајући се у скори повратвк... Обрен је посмзтрао како се наш свет мучи, да ба спасао живо од суровог непријатеља, који је био упао у згмљу да је опљачка и унвн ти, па му дође нешто на срцу тешко.. По том, погледа горе, к небу, јавл се она лспа, дквна српска вада и сам себс псче да теши. — Не! Не по стота и хиљадити пут: нс! Србија ће постоја ти, она ће љивете! Њен ће живом бити онако исто леп, пун жнвОгз, пуи свега и свачега, као тто је а б, о, док ју пепријатељ ције иокорио!. Нико тако лепо и угодно не живе, као што је иа-п народ живео. Ја сам видео како жгви гирод овде и не може се рећв да је то живот Да ови овд 1 * живоТг.ре а мз у Србир ЖШ 9 ; д». — Судбвна је хтела да

Са солунског Фронта - Француски коминике Солун, 31. децембра У току јучерашњег лана биле су на више места снежнс буре. Непрејлтељска артаљернја бела је доста активна на заввјутку Црне Реке Ваше нагиих извпднвчких одељеша посчато је ка Преспанском језеру. ограннуеки ксмкнккв Параз, 31. децембра. . У Вогезииа. уз садејсгво фраацуске артвљсрије једна је извидиица нродрла у немачке ровозе, редуцирала браниоце в заробила војнкке. Обична ккнонада нз осталом Фронту. Румунски КОМКБиКв Јаш, 31. децембра. Непријатељ је у више маха нападао после јаке артилеријске борбе, наше положаје у долвиама Ојтуза, Слгнака, Касине и Су шице. Ови иапади насу круии санп успехом На остглом Фронту на Кариатииа код Дорне, Серетз, ка Дунаву до Црног Мора борбе безвеликог значаја к пушкараае. Руска флота је спречила својом артиљеријом радове па утвр ђввзау положаја око Тулкра. Јаш, 31. дсц (доцније) Између долвне Ојтузв в долвне реке Сланике пепријатељ је наставио нападе, али је заустввљен. На планинском фронту взмеђу Дорне и долине Ојтуза артвљеријска и пешачка борба. У области Касане и у области Су шине кепријатељ стално напада. Наше трупе одржавају своје по ложаје. Ми смо азвршвли про тивнападе југо занадно од долинс реке Касиие. Непријатељ је био одбијен и приморан на бегство. Претрпео је велике губитке. За плењена су три митраљеза.

јСтрадамо, јер су нас напале две ј царевине и једна краљевина Али ма ћемо све ц>их иобедити, јер су наши Савезници јаки .• Ја у нашу иобеду не сумаам! У очи нове годвне двн беше у Солуну мдгловат, облачан и туробзн ксго онако као и Обрено ва душа Ваидух у соби гушио га је а ваздух у кафани давио. Зато изађе из собе, спусти се низ стеаенице и нвђе се блвзу трамваја. — Куц, куп, куц — и он ми већ досадв Идем пешице. Упути се право на пргс.тани ште Тамо је и нао најрадије. Тога дана затече улицу пј ед пркоаништем звкрчену од топова, мазгв, коша и аругог ратног матервјала. Срце му се на мах раскрави, ду ша ж>-вахну в поче да машта, квко Ке се непријатељ ср .скш

На осталом фронту, на Тутни и Сегету узајаана артиљернјсга борба и нушкарање.. На Дунаву до Црног Мора у зајамн > артељгријска борба. Руск>: су аероплани бомбардовалн коломерацаје вепрвјатељ. трупа у околини Тулчеа Италијански коминикв Рин, 31. дец На фронту Трентина артиљеријска актввност од каље важности, Непрајатељске батерије бомбардовале су наше пољске болнице код Андраза, и ако су вмале заставе црвеиог крст.?. Нч је било жртав«. Артил.еријска се је актввност повећала на фрокт Јулијаксквх Алпа. Иоћу између 29. и 30. д'цсм бра једна непријатељска еск-.дрила аероплона бацвла је велики број бомби у блазвна .Аквилсје; рагвсна су три човека. Наше су батервје обориле један непрајатељскв хидроплан и рввјатнчари су заробљена. Два наша аероплана бомбардовала су успешно авијатичарски логор код Просека и хидропланску стакипу код Тр станског пристаништа. Аерсплани су се кеоштећеии вратили. Ру гки коминккв Петроград, 31. дец. Западни фронт. — Немци су са великвм сна(ама аапали наше оареде источно од села Калпчем. Нзшом ватром и протев нападом одбијени су сви непријатељски нападв. Јужно од села Зубално између Владимвра Волинског и Луцка, 10 врста јужно од Кисемена ненепријатељ је употребио загушљиве гасове који нису доспели до наших ровова. Румунски фронт. — Јужно од реке Ојтуза непријатељ је напао наше одреде и приморао их је

тастврке Кашуриод,'на реца Касини, али ј“ био одбвјен. У тој облзгта сами су Румунв иредузели о>|'анзазу и одбацелн су непркјатеља но вгс ве 10 врста јужнвје. Наше су трује одтиле све непријгтељс.-.е кападе у области северо источно од Кемпани на реци Суш: цц, блгзу Котумааали ђ’ врсте југо ксточно сд утока реке Бузеа. Енглески ком гаике Лондон, 31. дец Наше су трупе продрле претпрошле ноћи у непријатељске рсвове северно од Араса и имаде заробљеннка. тој.у ј‘ј ч^рвцтег дана јака артиљеријска борба на разним тачкама > зиеђу Ранкура а Хеби* терна. Ми смо бомбардобали пепрл јатељске ровове северно од Рансарта. су са своје лојалностн , својом снагом оне дају Савезн, цш величанствене побгде. Нашп борци оправдаће ©ве поносне речи.«

Кајзерова наредба војсци

0ДГ0В0Р САВЕЗНИКА — Коментарн Француске штампе —

Пзраз, 31. децембра. Главчи иптерес Савезничког одговора лежи у искреној и свечавој изјавн о цзљевима, које Савезиици имаЈ‘у у рату. То Ј - е први иут, да се оиа озако групишу и да им се даје сва шихо ва вредност. Прасто ш?хово на брајап.5 намеће духу карактер нужности. Или ће они бати потпуно постпгиути влк ће цемачка 6 ети за Споразум стална опасност и грзом првликом ће опет отворитв крвопролиће. »Матен* пише: ^Нема ниј^дног међу побројаним циљевима у но ти, која би показпвао вулгаран дух гавојевач > и г.моипиј'?. Бнло, да су у патаау санкције, накна де вла гаравтије, нгшта се ке озравдава врукчије пего жељом да се у Еврзпи заснује трајан мнр. Ми смо узели Сједињене Државе за сведока наше неаоколебљиве одлуке, да подигнемо нов свет на основама, које ће обезбедвтп од свих новвх напааа.« „Пти Паризјен“ пвше:»Г. Вилсон моћа ће бити заднвљен ло јалвошћу докумената и бртинои са којом смо одговорили на ши ховз гледишта. У будуће је доказано дз Споразум вет шта да кријг. Да ли ће наши протав ннци бити исго тако нскренв?«

»Ехо де Пари« пише: >Еечи да се мало повуку. Н>пао ј’е тв клје су одјекнупе незаборавиме

Кајзер Виљем упутио је о Но вој Годснв ову наредбу војсци а фтотв: »Протекла је још једна говина, свирепа у лсртвзма н борбама, алв богата у успесвма в по бсдама. Сва непријатељекн напа ди на истоку в западу, у току ирошле годр-не, сломили су се о ваш хероизаи и вашу бданост. Скорашше оаерације у Руму нијМ дорринеле су да се ваша храброст окити новом славом. Нзјвећа поморска битка у прошлој годени, битка код Скагерата, и зкцаја каших сумарена обезбедиле су мојој фзота славу и девљење будућих генерацаја Би сте Сили победиоци на свииа бојним пољпма: на -суву и на мору. И >ванредбн оживљавајући рат нв дух, ваша воља да победате и ваша љубав црема отгџбини за мене су пеоцешиве гарантије, да ће нам крајња победа прапасги пре!свршетканаступајуће године.“ * Ова нзредба Кајзера Ввљема војсци и флоти није друго него једиа крупна сбмана. У њој он кзти своју велнку војску новом славом, што Ј’е успела д? иалу румунску војску потасне са једног дела н>сне територаје- Међу тим, на главнгм, решавај ћим фронговпмг, та велика војска, по празнању Кајзерову, успела је само да сломије нападе непрајатељске. Алв је ипак »побеђивала“ на свима бојним пољина: на суву и ва мору. А бвтка на Сомв? А крвавп Вердев? А Брусиловљев страховатв удар- у Волгнвјн и Гглвцијв? А наш скромнн, али славна Бптољ? Па опда »најзећа поморска битка у прошлој го кпнв», битка код Скагерата? Она је обезбедида кајзеровој флоти славу и дављеље генерз ција, ваљда зато, ипо је побегла оштећена и ослабљена, вспред силног непријатеља в што се у оаште више пвје смела пој’аввти? Славу за сумаренску акцнју ни ко и не спори каЈ’зеру Виљему и његовом народу. С таквом сла вом поносвли су се увек гусари и поморски разбојници. Нека му та слава послужа као утеха у

врло брзо да скрха и сг.с»им у нвшти. — Их-а, што бих волео да све ово виде и онп иаши који су о стали у отаџбини д > пате и трпе све муке с>д непријатетка. Они не знају нипјт-л. Знзју да тугују за нама и вгћ свн држе и верују или да смо изгинули или да смо заробљени. Газеа Обрен беше весео и ту своју радост хтео је д, саопшти коме другом Србину и зато се брзо упуга престанишном ули цом. На пучени морској било је још великез^лађз које су чекалс ре* за пскрцавкње љувства, стоке и ратног материјала. У вгроши беше као н увех силна јурњава в галама. Савез нички аутомобили Јуре улицом и носе шљунак и туцаи камев радл насииања улииа. МногОброј ни људа крећу се на све стране,

чују се разни језвци па међу ДОЧ ек:ају Нову Годину а Срзски њима и српски. 5 1 чвнв се газда ц В р 0Д цео увијен је у црнО. Обрену да сва раде, само не ра- ( „ г , ' 1 , Ствже код ћеле Куле. Сави ди он, већ шетка се а база бес ; ... ј и упути се па ввше. Подако послен по Солуну. Међутвм, га ! ... , ч , . стиже у камени ма 1 дан. Ввде казда Обрен Је научио да ради, и вато што је много р.дио, био је, ко Р 8ДНИЦН т У ца ЈУ кацен ‘ Међ У првлично стекао, али сада све је ; раднрцииа по шајкачама виде да то уништено; иобро кад је самојвча и Србо. Спази и два попа да спас»о голу душу. туцају камен. Прекрсти се и паВид- да се 1 рци спремају * а де М у Ж ао Гамо даље впде где нешто дочекају и сети се ва се • ЈЈ м | Је туцао камен и Један учнтељ, сва та счрема чини за дочек но-, • , , д пи јкота |в иознавао. Пчвблежи му ве године. Ј ’ . . ~ се в упита га. — Ах! Сугра је нова 1916.: година Их ! Боже! У к.к.им је 1 ” А ™ ТуЦаШ К8меН? тешким прнликама св., ми доче- ј “ Је ВЈ1(ж,е наст У ПИЛ0 ,

кујгм >. Она ће година битв мождл најг. ра! А ко то пак зна —

газда Обрене и мора се радити. г азда Обрен уздахну лубоко п може. бвти ова година и најбољ* | У 6 Р* аним К0 Р акО1 * У** ља се ако се будемо вратали у отаџ | мајдана. Поче се пети ул брдо. 6ии У I Хтео је да има што већи вадик, Па»е му и криво м жао што ш о већ ■ х< рс гн ; Желео је види да Грци иеседо спрсмају да да се уд*љи аа а»у и, да ба