Velika Srbija
—
~~ТГПРИШР АК _
ГОД. II.
црктилдтА езп-јси : Мвсечно 3 Лр»нгв, Т’;омесвчно 9 ^уапаха, годшшав 36 франака ДКНА ОГДАСИМА : Сштнс огласи 0.20 Фран. од аотшгиог род«, већ» огве в О" оогодб*. Новац се подаже држ ла ж *о«еоарнма н д«п. 1 о»атскв« »астунвжтт.еоч. ЛИСТ И31АЗИ СВАКИ ДА1> 110 )1<Ј,Д1В Цошту св*т* прево Кр»л. Срн. 1тнор».1 Консулаи ? Сн.ттвг. ГУКОДИСИ СЕ НЗ ВЈ'АКА *У Отае оед»кцнје К'.ј кОо т.ица Ср. 33 .■з»:он)^о»
Дојед«н* бројевн се могј добнти ј Солјвј код »ге»**7е „Друшгва грчже шталше* удаца Булгаро*»о» бр. В, бджзу гд»внв ооште.
БРОЈ 10 санг.
У |>е-ђује ОДБОР
I
БРОЈ 10 сант.
СРЕ1ША НОБА ГОДИНА!
Са данашњим дано.м почињс Нова 1917. година. Честитају-ћи њсно )!аступање са најлепшим жсљама целоме српству и свима нашим читаоцима ми сматрамо за дужност да овом приликом бацимо један лстимичан поглсд на перспективе, које се са њоме указују. Минула, 1916. година, која је по свему била пресудна по европски рат, завршена је серијом веома важних догаЈ>аја. Ј ; ове прс свега спада немачки напор да се дође до мира, који је насушна потреба наших непри)ате.ка и конферснција у Риму, на којој је испољена јсднодушна и силна одлучност Савезника да по сваку цену извојуј)' коначчу побсду. Доказан је факат, да су Немачка и њсни савезници исцрпени досадашњим ратовањем и да је час њихове катастрофе близак и не.минован. Надмоћност Савсзника успоставњена је на свима фронтовима и перспективе једне опште офанзиве од етране Савсзника наговештавају сс са најлепшим изгледима на успех. Споразуму је победа осигурана. Триумф правде и слободе над насиљем и тираније само је питањс најскорије будућности. Опште и неподељено је уверсње, да -ћс наступајућа година бити решавајућа по европски рат. И наши ^епријатељи, који су признали надмоћносг Савезничку на фронту Соме и Вердена, као и на бојишту руском не устсжу се, да то отворено искажу. У току нове године има дакле да се одлучи европска војна. Биланс 1916 годинс нс оставља ни мало сумње о исходу ове велике борбе. Он је" исто толико повољан по Савезнике, колико је неповољан по његове непријатеље. 1916. година била је година крајњег исцрпљења на-ј ших противника и потпуног развића снаге наших Савезника. Док наши непријатељи са највећим песимизмскм гледају на Нову Годину, ми и наши велики Савезници дочекујемо је као крајњи оптимисти, са чвр-
стом и непоколебљивом вером, да ћс нам она донетиконачн}' победу. 1917 година биће година мнра. Она ће обезбедити потпуни три} г мф правди п елободи евих народа. Човечансгво ће доби ги накнаду за ева недела почињена против цивилизације и мир и елобода општа завладаћс опет и вечито свегом. Српски народ препатио је много у прошлој години. Њен почсгак обележен је тешком одисејом прогнанога српства и подјармљењем пијемонга Југоелавије, наше дивне и величанетвене отаџбине Србије. Српски орлови морали су напустити сво ја узвишена гнезда и избећи у туфину, где еу под хладним и суморним поднебљем, али погпомогнути нежном и племенитом руком својих великих Савезника припремили борбу за оелобо1>ење своје домовине. И они су етупили у борбу онако, како 1 е се то од њих и очекивало. Свет је задив.кен њиховим јуначким и ненадмашним подвизима. Гвоздена капија наше отаџбине пробијена )е и орлови су продрли на свето земљиште својих отаца. Новим лаворима и трофејима увенчано је име Србиново и слава српске војске. Победа на Кајмакчалану, Ниџи, Црно 1 Реци, Чукама као и пад Битоља остаће вечни споменици славесрпског оружја као и всли(Фи подвизи са Цера и Рудника. Св 01 им огромним јунашштвомсрпскавојскајеобе- збедила ослобофење своје отаџбине, којим ће биги награђена у Новој Годипи. Велике жртве српског народа биће заслужно накна-ђене. Нова година донске не само васкрс српске државе, всћ и ослобоЈјење све наше подјармљеие браће и уједињење у јсдну државу. Предстоје последњи напори, последљежртве. Још мало стрпљења, још мало енергије и крајња победа је извојевана. Под вофетвом свога дичног командантаПрестолонаслед- ника Александра наши су сс војници окитили венцима бесмртнс славе и
задужили су потомство за вечна времена. Ми не еумњамо, да ке они истраЈати на своме всликоме делу. Снага наших н епри) атеља у с кол еба н а је из тсмел.а. Опи пе могу дуго одолевати. Још мало ене])гије. и ми ћемо их видети сломљене, уништене, где иа колепима моле за мнлост. Ера благодетног мира приближује сс. Мн Е.емо се опет вратити у наша питома села и дубраве, где нае очекују наши мили и драги. Са тим знамењем иасгупа нова 1917 годииа. Са дубоком вером у души и наЈлепшим жејл.ама на уснама, пунидијвљења п])ема јуначним подвизима нашс храбре војскс, ми честитамо Нову Годину нашем .Гзвишеном Гоепода|)у Његову Величанству Крал.у Петру, нашем дичном Престолонаследнику Његовом Краљевском Височанству Александру, нашој храброј војсци и целом српском народу. Срећна Нова Година!
0 ДГ 0 В 0 Р САВЕЗНИКА О/фк у америжбј шта1У1'?и Њу Јорк, I. јануара. Већина вмеричкех лвстова »рло лено је иримила ноту Севезника која је као онговор нред лозима за мвр које је председ ник Ввлсон упугиоСазнајб се вз Озбиљчог извора д?. је нота произвела врло добру вмпресију у круговима Беле Куће у Ватннгтону, нарочкто због солидности прннципа на којима је она заснованаНемачка и љени савезнгци, го вора се у кстим круговпиа, баће првморанв сада да открију њнхове циљеве. Не могу то учинити без пометње. јер је велики амбис између њихових претенгија и циља којн Споразум жели да постигне. Председаик Вилсон све ввше к
— .1 .иииши ош)и шчичшиш[ ске новинс н.гглсднју мн) о
Оез сумље утлцати на унуграш • ј- сва рацц;е но:е. ње држањ; америчкс в.таде. Лондон, 1- јануар 11>ујоршка »Трибуна« ии е о чољне ? одговору Савезнкка: »(Јва ната доказује да Савезншгл /ке::е да изврше дело нравде и мира, Али Савезгшци ие захтевају сам) да’маиу сама себе Ова нота ие ме се заузете термторије поврате ња нп један од гахтева из прве
— оаго што људи чвје мгсли тумаче опе ковине јесу л.уди глупр, и као увек гледају да об-
него да непријатељ да велику о штегу станооништву које је искусало горку судбину. Оин трг.л да се успостави један солгдан мар гаранције против будућег напада, г. ј да се Немачка онемогући за икакав ка пад у оудупе. Између редова иота примећује се да ге Спсразум осећа јак, непобедан. Он верује у крајљу по беду. Д жуменат која је предат Вилсону представља блок. Он да је честу пмпресију да се Савез-
но:е. Једииа :»рантцЈа коју нота обећава онвма у Атниа, јесте о Сезбеђење од даљег пжрега по крета Народне * )дтране у месгима ко;е они м >рају евакугратп. т. ј. од даљег војног силажења народног покрета ирема Тесалији в осталој Грчкој Овај услов међутим нпје ни најмане сбавезан гп стаковнпке који би се сами и својеЕољно хтели одцепити од деспстатв ц придружити се Народном покрету. — Мислишс ли ди !\с оии ц
ницн кеће ценкати и да су сроАпшни илнршшни ношу'.’ — Мислнм да хоће. А го сто
ГРЧКА ШТАМПА ј ,,Фос“: Минисшар мос о ситуацији.
тивни сваксј проиени. Врло веле: ки н племениги принцвпп ломиј нирају њиховим захтевима. Спо-! га што Нсшш ’ ° К0 Ј има С У се |разум се осећа јак к сигуранј на * али Еа *‘ е их спасгк, налате ј х он ће своју снагу упОтреСитв, се В Р Л0 илеко од Балкана, а за :«а би постигао праведан и тра-^Р' 116 ОВО! петнаестодиевног ројан мар. ка нема изле Д а ће с:::ћк оче: — —-— —— ! кпхаки Плија да г.омогне онииа у деслотату наставптн ненародну полвтику. Али ако Ои у међувре—.— м е ку безбожна Атанска држава ( и 1 покушала да изнеаери, о- г ,л би ' Силе, имајућп искуства в поуке Имали смо част да чујемо ми- 8,3 СК0 Р ашње Г, Р 0ШЛ0СТИ ' 4>*» е ' шљење г. Сгмоса, нинвстра за , ле У дело сае 011е ' ,е Р е гоје су Помоћ избеглицама о ситуацији на Р^иској конференцији пзреком створеној ултематумом Споразу и неопоззвно одлучене. ма, и да сазнамт за мислв које — Како ним илглсдн ауду1\' преовлађују код овдашапх гва- нист ? ничних кругова у потледу после- ■- — Изгледа ии В рло сјајна даца које ће тај ултиматум има- фахт Да је рвмска конференцвја ти за оба стања, старо н ново. зваиично првзнала државу На Шта сс мисли о ноти ’ родне Одбране, :[ 1 акт да Силе га— Да потпуно задовол.ава, На рантују нашу територију, п јакт де и тартаренства људи из Атвн да шаљу овде своје заступнике ског деспотата игачезоше сасвим- све то не Осгавља никакву су. 1'имска конференцвја, у к.ој’у су цу 0 томе да, ако нота буде изполагалп сву своју наду они у вршена, кроз неколвко дана сав Атики, не само није ии аа длаку она ј заро бљени наро* у Атинизменвла ноту од 18. декембра, ј ској држави пожури ^ ка увру . не само нвје допуствла иихвкав» своје силе са нашима р „ и разтовор о њеннм захтевима, не ' појача№а за >дничке бсрбе са Сајго помоћу ултиматума није дала*
,'онима у Атини ни да дахну а ;камо ли да ргсправљају. Уз го, ; шта више ултиматум овређује и г Симоса) ! рок од 1о дана за извршење зах-
везницвиа протвв вековних нам непријатељв. (11 све остале новине донеше ову изјаву макистра
Пол ЛуЈ
ввше стаче увергае да овај рат! не цтеба да се сврши једчим ком | •промисом који би оставио ствари онакве какве су. Он цени да Савезници имају право што желе ратовати до кржја да би успоста вили правду и трајан мвр. Верује се да ће н Сједкњеве Државе црвпомоћи извршењу тога циља. Интимни првЈ - атељи Вилсона прате са великим ивтеретовааем еволуцију осећања председвхка. Добро информвсани кругови у Њу-Јорку очекују са нестрпљењем одговор Немачке којв ће
% Ђ. Лазаревић Са српског Фронта — Из мојих бележака
Чуке — Д 1212. То је било 29, октобра. Цело по подне био сам на пуковској посматрачници. Нашису већ преш ла Полог и спустили се испод V 1212. Ј1ево, између положаја Н. пука и Мораваца, заОстало је нешто Бугара у некаквом камеаару. Наша артвљериЈ‘а тучека-
мењар да их изгони... На фронту слабија артиљеријска ватра, Непрвјатељ, некуд аз далека, туче разорнвм зрнима, наше прилазе- Око осматрачиице, по каиењару, трескају транате, кадибра 12 см. дижући читаве облаке црног дкма — ситнот и крупног камена