Velika Srbija

БР. 267.

С0Л7Н, СРЕДА 4. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ИВДБИЈА 6НДНОЕ БЕКВ1Е

□РКГПЛАТА П320СИ : Ммечво 3 фракка, гхшееачжо 9 ^ржн&м, годжша« 36 фражака ЦЈША ОГДАСИМА : Сатжх оглма 0.20 фраа. од оетжтаог ред*, »ећ» •гдасв по погодба. Новац се волиае држалн а воаесарвма И ддвловатвваа ааст/тивтаава. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ИОДНИ Повту олатв прехо Кри, Сро. Гевврал. Ковоуаата у Солуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Став родакцаје Коловбо улжца бр. 33 8а1оо1цоа □оједвна бројеви се вогу добвтв у Содуну вод агевц»је „Друитва грчве нтанпоа улица Будгаровтоа бр. Б, 6ла»у гдавне аонте.

БРОЈ 10 сант.

II

Уређује ОДБПР

■

БРОЈ 10 сант.

БУГАРСКИ РЕЖИМ ШТА СУ БУГАРИ ПОЧИНИЛИ У БИТОЉУ

По заузеКу Битоља од Бугара, бугарски листови нису престајали тврдити, да су становници те вароши више него задовољни новим режимом, »који би био режим њихове праве отаџбине, јер Ма-ћедонци, односно Битољчани су само Бугари«. ,!а сам извршио анкету у ослобоЈјеном Битољу испод Јарма централних држава и ево резултата моЈега истраживаља. Пре рата Битољ је био веома трговачка и бога-, та варош. Сви производи! дома-ће производње оби- : ловали су у њему. У то-' ку године окупације Бугари су од ове бурне вароши начинили варош глади. Све намирнице, све цереалије, сва роба за употребу као кожа, гГаМук, вуна, била је реквирирана и већином није пла-ћена. И ако је где где пла-ћена, то је било цасвим недовољно. Тако су становништву одузета средства за живот и све намирнице достигле су баснословне цене. Комад хлеба продаван је 4 до (» франака, месо 5 до (» фр. ока, млеко Г50 литар, ше•ћер 14 фр. ока, а гас се топште није могао наЕи. Да би се колико толико

* Г. Р А. Рајс, позната грофесор Цврншког универзитета, лмао је доброту да нам ставв на расаоложење своје чланке, у којпма су изложен« резултати аетОве истраге у Битољу и околи ни које је послао париском ласту »Пти Паризјену*.

помогло, бугарска влада је послала извесне количине брашна и кукуруза, али то није било ни од какве помоГи, јер су бугарски чиновници ве'ћином све то продали за свој рачун. Много света, нарочито старци и жене гогово су скапали од глади и један угледан Битољац из-јавио ми је: »Да су Савезници само 10 дана доцније ослободили нашу варош, они би нашли много света помрла од глади по улицама«. На челу вароши био је префект, син генерала Бојауијева, човек без морала, женскарош, пијаница и уопште нечастан човек, као и оетали цивилни и војни чиновници, и он се користио евојим положајем, да би се обогатио. Председник битољске општине био је Наум Владов, пореклом из Ресна, који је као фабрикант дуго година живео у Софији, неваљао и непоштен човск. У својству председника општине он је председавао комисији за поделу намирница послатих од бугарске владе. Највећи део ових намирница он је за свој рачун и преко својих људи продавао. Например, од послатих 30.000 кг. соли он јс за свој рачун продао 20.000. Ме-ђутим и Бојаџијев и Владов губили су се пред свемо-ћним комитетом састављеним од 3 члана

централног маћедонског комитета софијског и 4 помоћника. Ти су комитаџијски шефови, од којих су најутицајнији: др. Пснчев, проф. софијске гимназије, Ризов, Попов, Дорев, Алтипармаков и чувени поп комитаџијски Павле Кристов, који је свагда под свештеничком сутаном носио одсло бу гарског разбојника. Шефови су имали увек на своме расположењу вслики број комита, од којих је пећина дошла са грчке територије, из Банице, Неукаси, Лерина и имали су службе жандарма, полицајаца, шумара и т. д. Ови Људи су терорисали становништво. Одмах по заузећу Битоља многи угледни .вуди бачени су у тамницу. Други су ухапшсни и чиновници су им ставили до знања, да могу бити пуштсни само, ако плате велике суме према свом имовном. стању. Тако је нанример Н. Плашић, готово после године затвора платио 2000 фр. ди; ректору тамнице, Велика Ристић 00 фр. и т. д. Иначе обична цена била је 15до20 турских лира. Чиновници нису примали бугарске папире, већ само злато. Префект Бојаџијев интернирао је жене српских чиновника и хтео је многе принудити да се удаду за Бугаре. Драга, жена српског жандарма Светозара Стоилковића измакла је томе само са опасношћу свога живота и благодарећи доласку Савезничких трупа.

Повлачећи се из Битоља, Бугари су са собом одвели преко 300 угледних грађана, везаних. У последње време становници нису смели излазити на улице, јер су војници и комите крстарили улицама и хватали су све пролазнике без обзира на њихов друштвени положај и одвлачили их на радове око утврћења. Многи од ових нису се више вратили на своја огњишта, већ су одведени од Бугара. То )‘е био режим терора. Главни комитет са комитамауправљаоје градом и пљачкао га. Он је чинио и пропаганду у корист шизматичке цркве. Грчки архимандрит у Битољу тврдио ми је, да је око (»Осела принуђено да прифе шизматичкој цркви. До душс у Битољу Је био бугарски командант места пуковник Иванов доста ваљан човек према мојим обавештењима. Али он је био немоћан да заштити етановништво од комитета. Угледни гра-ђани, као Петар Бојаџијевић били еу немилостиво тучени. У Битољу су Бугари погубили берберина Ванка Григоровића. У пределу Битољском погубљења до душе била су ретка. У осталим пак крајевима била су веома многобројна. У Дсбру су војници Фердинанда Кобуршког побили преко 1400 српских заробљеника и побацали су њихове лешеве у Дрим. Реткост убиства у области Битоља ја објашњавам фактом, што

су Бугари увск тврдили да јс то чисто бугарски крај и нису сс смели демантовати убијањем становништва, непријатељског њиховом режиму. Али, и ако га нису убијали, они су му показали у пуној мери шта значи бугарски јарам. Раније је саопштено убиство Ванка Григоровића. Занимљиво је испричати, према исказима сведока, а нарочито жене и дсце убијенога, кпко јс убиство извршено. Он је се био вратио у Битољ да отвори једну малу берберницу. Једног дана један Турчин, кочијаш Мустафа долази к њему и тражи му писмо за његова пријатеља Хаџију. Григоровић се у почетку устеже, најзад пристане. Хаџија је радио за рачун Савезника. Добивено писмо преда Мустафа комитету. Ванко буде осуђен на смрт. У писму јс Ванко био саопштио број Бугара и Немаца у вароши. Он је дакле радио за рачун Савезника. Бугари су дакле имали права да га се отресу. Али су они то извели на гедан дивљачки начин. Они су све ухапшене гра-ђане извели у двориште префектуре, да присуствују вешању, па чак и жену и децу окривљенога. Мала Хрисула бацила се ногама префектовим, молећи га да их поштеди од тог страшног призора. Овај ју 1 е тукао и наредио да их све држевојници, док не буде обешсн Ванко. За то време бугарски и немачки официри кидали су

Ф Е Л> Т О Н БЕСЕДА НА ДАН НОБЕ ГОДИНЕ 1917. У ДРКВИ ,.СВ. САВЕ“

На дан данашњи тамо взлеко у земљи нашој, тзмо испод Косма ја, око Јастребца, Цера, тамо испох Авале, разлего се некада звук звона са торњева белиД цркава, а испов престопа на земљи и небу уздвзала се песма захвал на : Тебе Бога хвалим, Тебе всповјевујен- На празник данашњи, пре две годвне, на дому међу својима који се затеко, хитао је Еесело да своје миле м драге обрадује мно гоценин дарима, да даре пропрдти жељама многодрагоценијим А на граввци, на бранику дом: вдне његове ратнек срзски снажан и поносан на дела своја у года нама ранијим — гледао је у дане наве што му долазе са оком вед рим, са вером дубоком у сјајну будућносг рода сдојега.

Тако је тамо код нас било до скора на дан првв Нове Године, тако је било до скора ал тако више није! Од многих наших цркава ретко је која је остала са звоном на својој звонзри, евоно што на молигву верне позива данас неће одјехнути у многој српској дубра ва. Ако се у ком дому Господ њем данас п чује глас које слуге божјег олтара, његова гласна молв^гва биће данас непуна. Гла сно се не сме молити за оне што су му тако дрггг, што му леже на срцу, а мораће се молити аа своје и сдога народа злотворе А мајке наше наши очеви, сестре и нејач наша што је дома остала са каквим срцем.са којим ли су жељака дочекали ноћас Нову Годину.

Од љих дете нас поља и горе високе, али их гледам као и да их имам пред собом. — Горе, у планвнским местима, где су села од друмова далеко, где је зими редак пролазак и путник, где у доба мврно ретко да које пнсмо залута, а која је давас душман одвојио од Бога и људв, тамо вад твм селима, на свакој коси, на сваком ћувику, с и азво сам синоћ једног мзлишана. Ко мала погурена статуа, с помодрелим лвцем од планкнске студи, гле дао је цуго у брегове суре што се један аа другим губвли у сутону зимском. Шта лн чека наш малвшан тако доцне на том месту пустом? Гласника он чека од татвце свота! — ГоДвн дана и више, свакога јутра, сваке вечерг, на то се место пеае и чека да му се јави весник жељени. Са места тота слушао је рику топова када је војска сраска остављала оне бретч ве. на месту истом чека још једном да чује топова грмљаву да чује тога гласнака дгвно че

каног, те да полети доле до села и нани својој глас радосни до несе: да иду наши, да се враћају! II синоћ, ко и ранвје, мали стражар дома се вратио са главом погнутом, али са вером упорном да ће сутра прекосутра одјекнут кроз његове гудуре сп.тни глас топа, који ће објавити Васкрес робљу несретном и на липе очајно наве његове повратит сре ће осмејгк што се давно, тако давно није видео. Доле у Мачви равној, у По морављу питому, крај брзе Драке и тиха Дунавч празник данашњи тежи је можда нашима него горе онима у високим брдима. — Од пвмгивека воде онуда царски дру мови, дању и ноћу пролазе овуда обесни наши душманв. а тешко селу где најезднвк орође, тешко граду у ком конак конакује!. И свноћ тамо, као г у дане раније, наредба је тласела: да се у за ранке ране сввко дома нађе, још у вечер рану да се свака светлост геси. Па ипак, у сваком домсрпскоме ноћасуноноћ светлело

је кандило, а пред њим, у молитвп, старци а жене клечали. У дому јепном, пред светои ико ном, групица жена и деце са једнкм старцем на челу твхо, шапатом, Богу се молвла. Од једном, у ноћној твшини, одјекнуо је гласвћ детињв: мамаце, кажи, сутра тата долази? Сутра свне, сутрт! Потом је завладала нема тигпина, само, спрам бледе светлости кандкла могло се ввдети како су старпу грчевито уснедрхтале, а гомишша жена крај њсга све чешће п чешће се крстила... Ноћас у поноћ, на 1-омолу Нове Годвне, у сваком куту земље где срце куца у грудима Србина: у Загребу ко уБеограду, на Мојрава као на Неретви, Романвја ј као на Руднику, крај Топлице ’као дуж Ситнице. Свуда: у горп пољу, у граду и селу, у иому газдинском и сиротиљској коли бв једна је жеља била у свима с^цима, жеља једна једина небу се дизала, жеља за гато скорију победу оружја нашега.