Velika Srbija

СОЛЈН, ЧЕТВРТАК 5. ЈАНУАР.А 1917 ТОД.

ГОД. II.

БР. 26Х.

КА

РБИЈА

ПРЖППДАТД ИЗИОСИ : Ивсечко 3 фрапг*, тчомесвчно 9 годшшљв 36 фравака ЦКНА ОГДАСИМА : Сктка оглжс* 0.20 фраи. од петхгаог реда, већ* огдаса оо погодбв. Новац св подажс држ : <п м комн* саркма а даплоаатсккм вастуинхштвлма ЛИСТ ИЗЛАЗИ С БАКЛ ~ ДАВ ПО КОДНИ иопту слтт* преко Крал, Сро. Гвквржл. Комсудатв у Солуну. РУК01ШСИ СВ НК ВРАЂАЈУ Стан рв^акцжје Коломбо улжца бр. 33 ЗжЈош^ав Поједмнх бројеви се могу добмти у Содуну код агекццје „Друиггва грнкв штампе* улица Булгарскто* бр. 5, блхзу глаане поште.

БРОЈ 10 сант.

Ј ређује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 10 сант.

БУГАРСКИ РЕЖИМ ШТА СУ БУГАРИ ПОЧИНИЛИ ПО МАЋЕДОНСКИМ. САДА ОСЛОБОЂЕНИМ СЕЛИМА —

У последњем чланку предстаиио сам укратко шта су Бугзјш починили у Битољу за време привремепе окупације. Данас ћу показати, шта су чинили по селима служеЈ.и се при том сведочанствима контролисаним, која сам прикупио сам по селима враКеним сада њиховим правим сопственицима Србима. Овом приликом подсећам на оне, шго сам рекао у прошло.м чланку: Бугари се нису могли демантовати убија њем становништна. које су истицали као »бугарско«. Али, и ако су убиства била ретка, ссоско етановништво је не мање патило од бугарских завојевача. Прва брига Бугара, долазе ћи у село била је, да замене кмета, одноено председника општпме неким комитом. То су обично биле најбешње комитс. Службе пандура, жандарма и шумара повераване су комитама које су дошле са грчке територије, на пример из Банице, Неукаси и т. д. У МаСедонији чсето по више села чине једну општину, којој је на челу један председник. Овај председник био је |>едовно комита, који је примао наредбе од озлоглашеног Битољског комитета. Тако су села Бач, Добровени, Брод и Сливица, која чине једну општину била подуправом некога Дела Талева, који је све време употребио пљачкајући са својим верним комитама и тукуки на мртво име сељане. ()н јс у Бачу дао уби ги Петтра Кончаковика и Петра Талевића. Сви људи, ко 1 и су још из турског времена били одани српској ствари, похапшени су. Многи се нису вишс вратили из затвора, а неки су ослобођени плативши велике суме чиновницима Фердинанда Кобурга. Ја имам велику лист\' сведока, који су тако могли откупити своју слободу. По нскад су комитс долазиле сељацима и у име својих шефова извлачиле им новац под изговором, да су они компромитовани

п да се само могу спасти крупним новчаним сумама. Могло би сс помислити, да су Бугари друкчије поступали са муслиманским селима, пошто су Турци постали њихови савезИици. Маиснон, Кенали, Меџирли и друга муслиманска села, која сам досад обишао поднеле су исту судбину као и хришТанска. Свуда, куда су дошли Бугари су до ге мере опд.ачкали становништво, да је ош> данас готово сасвим без средстава. А ме кутим многа од ових есла била су чувена са свога богаства у етоци, живини и церсалијама пре рата. Бугарска војска реквирирала јс свс намирнице, вуну, стоку, цереалије, сено н т. д. Кад-кад је ова робл и плаћана, али та;.*о незнатно, да се о томе не може ни говорити. Например, плакено је Ристи Гакеви1\у из Сошгкл 1М0 (|>р. за 180 оваца, Влсилију Бор-ђевпку из Живојне 2 фр. за једно теле! Доцније је ово плакање замењсно реквизиционим боновима, такозваним »распискама«. Али ова парчад хартије, од које- имам више примерака никад није исплакивана. Најзад, пооледњих месеца Бугари нису више давали ни новац, ни бонове. Они су просто узимали све, што им се свидсло. Уз то ниеу сељацима допуштали, да врше жетву. Могли су до душе обрафивати поља и њиве, али су жетву вршили бугарски војници. Тешко ономе; који би покушао да ма и најмање брани своје имање. ()н је био истучен немилостиво, док не огрезне у крви. У осталом, овај систем телесне казне био је врло често примсњиван од бугарских официра и војника, а нарочито од комита. Тодор Петровик из Добровена добио је 15 батина, што је у знак жалости био пустио браду, јер му је син био погинуо као српски војник. »Ти очекујеш повратак Срба и радујеш се томе«, рекли су му Бугари, казнивши га. Илија

Ђорђевић из Гливице рекао ми је: »Готово цело ссло добило је батине, које јс нарочи го делио председник општине«. Григор Трајковик, поп из истог ссла истучен је »на мртво име«. Бугари су га хтели и удавити и спашен је само интервенцијом сељака. Митра, удова Дсле Враговића из Бача прича ми: »кадсуБугари дошли у ссло, позвали су мога мужа као виђеног сељака, да им да потребма обавештења. Мошто их овај није могао дати, избијен јс на мртво име и готово задапл.ен. 18. јан. 191(1. године тукао га је поново Дело Талев и комиги и то тако, да се је вратио готово пијан од болова. Пао је у постељу и умро после 2 дана од добивених рама потелу«. Алеко Костевић, кмет из Бача премлакси је у тој мери, да је удавио овцу, да би њену окрвављенуј кожу ставио на своја ле ђа' ради умањења болова. . 1ежао је од тога пуних (1| недел.а. Осман Мехмед изј Кенала лежао је I недеље од бугарских батина. Када су се бугарске трупе морале повлачити, оне су отеле сељацима, све што им је било остало. Комите су чак узимале и одело мале деце. Да бих дао идеју о овој пљачки, навешку само! неколико примера из мојих обилатих бележака. Николи Ристевићу из Доње Егри отето је 10 коза, 2 вола, 50 јаја. 6000 кгр. јечма; Василију Димови•ку из истог се.ла 10 оваца, Ј коња, (1 свиња, 20 јаја, 2 вола и 1000 кгр. јечма; Атанасију Димитријеви ку из Светло Егри (1 крава, (1 коња, 4 вола, 7 свиња и сву његову живину; Стојану Митревику из Кремјана 1 коња, 3 вола, 30 оваца, 30 кокошака, 20 врека жита и 20 крава и т. д. Сељаци су свуда чссто и са своЈим женама и децом морали радити за Бугаре. ЈМотребл.авани су за радове на путовима, за преношење намирница, му т ниције и рањсника. У неким селима људи и же не приморани су да копају ровове и да раде на утврђењима. Међутим, један параграф Хашке конвенције изрично забрањује ушотребу цивилног становништва окупиранс

земље за време рата! Али тај параграф јесамопарче харгије, једно од оних које г. Бетман Холвег и њему достојни саучесници Бу г гари имају обичај да цепају и газе. Није потребно реки, да кукавни сељаци нису плакени за свој рад, онисуштавише морали о своме грошку хранити војнике, који су их чували. У многим селима Бугари су покушали да младе девојке удаду за својс'људе. Често су у томе у'да|>али на очајан отпор сељана. Али, су кадкад постизали циљ. Они су хтели, да бугаризирају крај, за који су тврдили да је бугарски! Цвета Аганасовик, од 26 година из Брода, удата за Котева прича ми следоке: Котев је био пандур кмета Јадова V Кроду. Овај је хтео да О/Ксни свога пандура једном девојком из села. Избор Котева пао је на Цвету. Али. она није хтела Бугарина и крила се сву-

да. Најзад сс сакрије у једну велику рупумислеки да је тамо неке наки Али двадесетак немачких официра и вошика прона-ђу јс, извуку из руие и одведу код Котева. Она је код овога провела два дана и трекег дана венчао их је један бугарски поп. Бугарско-иемачки официри и војници са фа мозним Јадовом били су гости на свадби. Цвста јс сад ослобофсна од свог насилног супруга, јер је овај погимуо од једно са везничке гранате. Ова наведсна (Ј>акга само су бледа слика опога што сам констатовао у досад ослобофсном дслу Маћедонијс. Доћи кс дан. када ке се тачап рапорт свих недела Бугара подићи против њих као страховига оптужба. Тога дана и најокорелији бугаро фили мораће умуТ.и исахра н ити дефи 11 ити 11 н о с во је упорне илузије. Р А Рајс

Ђ. ЛазаревиЋ

Са српског Фронта — Из мојих бележака —

Чуке — А 1212. Од 1. новембра, до 4. # сла6а канонада. Па превпјалвннту једнако долаае бугарски рање ници. Прошло је. вели др- Ко ста, више бугарских но српских рањенвка... У пегакд 4. нов сд раног ју 7ра, јака артињеријска ватра. Предзнак напада. Отишао сам код треће брдске батерије Н. дввизиЈе. Артил>ер. ватра кад јача кад слабија. На иравиу коте 1212, лево, .. а д«-сно ... са једним ба таљоном ... пука. Наши су се већ поцвукли по камењару испод коте. Бела густа глупчад дима растурају се по камењару. То противници бацају ручне бомбе Поред Бугара, ту су и два 6г таљона Немаца .Све до 12 сах. наши се, под заштитом артиљерије, преба 11 ују од кимена до камена на више. Код ... пука, лево, стрмом падн* ном, виде се према хоризонту неколкко војника како се пењу на ваше. Они застају иза једне групе камења. Од њих се одваја јеиан. 1Бегсва силуета оцртава се, према хоризонту у свој ве личини. Он иде непрестано уз брдо. Час га сакрнје камен, а час се појави на камењу. За њиме, на 20 — 30 метара, креће се и она десегина ..

Видели смо га, око 13. сах. цс врх једне СЈене. 1 1ули смо неко лико пуцља из пушке. Мало затим и остала десетина- изађе на камељу. Пушке припуцаше а на ши војници изгубише се иза : ссе. Јгдан очсвидац. који је, са по ложаја Н. пука, видео овог војника кад се исиео на камену, овакО прича: Кад је овај војник изашао на камен, он, усправно стојећи, огпочео да пуца на бугарски ров који је био на 200—300 мет. далеко. Пуцајући он је пепрестано викао ура. То су прихватили и оних десетина, који су усксро изашли горе и почели пуцати. Пз ровова бугарских вскочпше Бугари и нагоше бегати. Пгсу пуцали. У томе су и делови Н. пука излазили на коси вичући ура.... Аргвљерија је повећавала сд* стојање тукући одступајуће Бу’ гаре 11 а левом крилу, Н. пук, такође је избио горе. Бугари су на целом фронту бегали. Артнљерија, митраљези, бомбе и пушке кссвле су бугарске редсие. Свуда је, а нарочито испред П. пука, било врло много лешева. На седлу, испод саме \ 1212, преко кога прелази пут, падииа је оила формално покрввена лешевима. На самој преседлинг, лежа полеђушке раширепих руку