Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 26<Х.

Један леп, млад офицар. Фано одевен, а нежан у лрц/ и телу »ао девојка. Око камеиара гомиле Бугара са размрсканим главама и разне шеним удовима. На сзс страке, рзс.урена, као пред вашарсквм шатрама, војничка спрема. Чак су оставили и велики део сани тетског материјала Ми смо имали врло мало гуои така... Човек се одиста мора чудитк. I >за, \ 1212, пала је тачно у 14 и четврт сах. 4. новембра. .У рату се догађају ствари, пред којима човек засгаје. Ту престаје страгегија и тактака. Ту касгају моменти, када успех и неуспех зависи од једног, два десетине војника. Окај војнак, који је сам искочио на стену в пуцајући вакао урз, имао је пре* судзн утицај па своје другове који су следовали гвеговом при меру, г 1ета Бугара, која је била пред II,ии. изпенаћена овим неочекиваним пуцааем и вгкањсм ура, без икаква разлога, инстиктивно, гтскакала је из ровова и непуцајући побегла. Не са.мо то, она је собом повукла и остале. Глелво ска, на коек, лзннд сола Ензежн. Пооле пеко 1 ико ннпндн и контрн нннада — Бггари се, но чегвртв пут, појав љују на коса вршећи јураш, На пола пута до рова, дажу се франауспи вуави шз рсвовв. 11 Бугарв се моментално враћају бегајући уз брдо, губе се иаа косе. 'Го су повхички моиенти у рату који играју врло велику улогу и од којах много зависи победа или пора? Оинј' војнип, која је први н зашао пн кнмен — јели он био саестан овога шго чини а коли ко је живота својнх другова, оним шеговим вспадом, спаско.... Гдо јо сн сааа? — Јези погнцуо ила је остао жвв? — Ако је погвнуо, он је јацачно сарашсн и бићс заборазљеп... Ако је живоп Ј'е ннсЕГурно утонуо у своју Је.типицу, можда несвесан, да је баш он тога дава најваше учинао да Падне Д 1212 — а са њоме, сутра дан, Батол,. Кад ове редове нишем, завршујућв оваЈ' оде.гак — око Би тол.а воде се још пепрестано борбо. Батољ је сав у диму. Из саме взрошн в*де се светла пк многнх вапшх бате ија, које туку Облаково и околне ввсове Непријате.љ се гу угврдно. Тре

бкће ■ времена и жртава, да се ослсбоћени Бвтољ потнуно осигу!а„. * Данас је 15. новембар. Беле ј жим још и то, да ј'9 данае, у 4 часа го нотг'', дсфиаитгшо пала кота 1050 извал Орехова ... Крај

ГРЧКА ШТАМПА ,,Македонија“: Ситуација. До дуоокс ноћи није било накакве вести о одгсвору Атвнског деспота на нову савсзнвчку ноту. Атински телеграми говоре о разговорима г. г Ламброса и Залокосте са посланицима Спора зума, о којима није извесно да лн ће бита опозвани. Г Залоко стас је био и на *А6ацији,» и у разговору са посланицима нарочито је нагласио да резерр.е које је краљевска взада формулисала не значе никако одбијаш ултиматума четворног Споразумг. Не зна се ништа о одгсвору иосланика, али никако не одговара ствајз.чости глас ио коме су посланици остали задовољни после добнвених објашшења. Сиоразу.м а н,е 1 сва представнвци, гледајући већ на дела а не на реча, не могу сс више обчањнвати колико великодушнам толако и сатан ским обећањкма сатрапата који, веран немачкој теорвји, сматра споразуме као «парчад хартије. * Други телеграм из Атине навз ди да је, према атинским новинама, г. Ламброс понео нрајатан утисак из разговора који је јуче водво с италијанским нослаником Веле иа је г Чамброс нарочито наваљивао да бар делимично буде скинута блокада да ба се избег ло узбуђење јавнога машљења. Заиста је јуче опажена взвесна ублаженосг блокаде у Пиреју. Телеграм додаје да се влада нарочито брине о томе да ина готове транспорте пуне жита чам се ових дана скине блокада. Друге веста из Старе Грчке потврђују сумњу о томе да А твнска држава иије никако склона да буде искрена у испуњењу примљених обавеза. 'Гако сазнајемо да се концентрација краљеве војске врши редовно и непре кидно у северне крајеве Тесали је. Наиме, немачки радиотелеграм навода да се трупе краља Константина налазе дуж пруге која води у Ларису, да пег хнљада људи држе пругу Екатернна Борбецко, и најзад да краљевци угрохсавају нгутралну зону Дру

1 и немачки радиотелеграм уверава да Ј'е краљ1 вска влада одлучвла да се од сада држи оружане неутралноста (баш као Бугарска уочп напада на Србпју-' Пргв ) :: да не попуска ни пред каквим новим захтевсм Споразума сма трајући сваку кову интервенцију као «повод за рат!» Најзау «Дели Кроникл* сазнаје да је краљ Константии потпуно примио 1 ледиште Фалкенхајново који ће. после скраћења румунског фронта тобоже покуша ти да по.моћу трупа којима рас полаже нанесе главнн удар Би тољу и Солуну. Тако исто каже се да је бугарски председник ми

нистарства изјавгго како је мар шал Хинденбург решен »*а очисти Балкан,* и да код Солуна сконцентрише велике снаге у ј ниљу да оствари спаја-ње гермаЈ но бугарске војске са војском ј збаченог краља Кокстантина. Напослетку, многе депеше из : Пгреја упућене енглеском ли Iлистовима потвуђују горње вести, а депеше из Цариха иаводе да се упорни гласови одржавају ка ко се Немци спремзју да приведу у дело велаке плансве ради по стигнућа својих цвљева н» Бал 1 кану. (Дословно из броја 1818 ј од 3, јануара * Иол ЛуЈ

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Франдуски комининв Париз, )5, јануара У области Соме ћранцузи су одбвли немачке одреде који су покушали да продру у француске лвније источно од Клери а и јужно од Гијаша После Ј'аког бомбардована Немца су предугели код Тигра један малп нанзд који је одбвјен- Код горње Мезе и шуме Премова француске су патроле продрле па више места у немачке лвније. На ссталом фронту мврно. Руеки коминикв Петроград, 5 Ј - ануара Западаи фронт. — У области желез пруге Гбозоу—Золочево, јужно од Аугустука непрвјатељ је бомбардовао наше положаје унакрсном ватром. Јужно од Сиристелники непрвјатељ је отворио ватру из митраљеза. Наша је ар тиљерија ућуткала ватру. Румунски фронт. — У области желез. нруге Бкстрац—Квмпо ј чвниле тешхе гублтке. Паша су лунг иепријатељ је предузео о .гуоитци незнатни. фанзиву северно од брда 42... али! _ . , 1 Румунски коминике је био одбијец нашом ватром. Југоз-ападно од Преабе непријатељ; ^ аш ’ *' 1 ав У а Р а је напао Румуне, али је бао од- ■ На западној !раници Молдавије бијен наше.м протвв нападом и . од Дсрне до долине реке Касиповухао се у нереду. Наше су. не артвљерзска и пешччка ватрупе успеле да потисну Немцеј т Р а и сукоби патрола. У области код Герлесги а н заплениле су: између Каспне и Сушвце вепри два митра.љеза. Али је неприја-‘Ј атсл > Ј е напао двапута да заузме тељ извршио против напзд са ја- изгубљене положаје али је био ким снагама и прпморао иас је од6иј'сн. да евакувшемо село. ј На овом делу фронта борба се Један немачки нанад југогсточ- : наставља и наше труг.е напредуно од Герлеста заусгављен је на- ЈУ- Наробиле су војнвке и занлешом ватром. После јаког бомбар- ниле 5 митраљеза довања наше су трупе заувеле на 1П Путни и Серету узајамна јуриш село Ведени. Са појача канонада Паша је артнљерија

њима и јаком арталеријом непријатељ је прешао у контра напзд да би заузео Беденп али је био заустављен нашом ватром Пепријатељ је ирегрпео велике губитке. Енглески коминике Лондон. о. јан После јаког бомбардовања наше су трупе ааузеле непријатељске истакнуте положаје северно од Вокура на Аикру. Нашп објективи су испуњени на фронту од 000 ја рди са врло мало губитака. Наша је артиљерија спречила неарија тељски противнапад првчинивши непријателу велике губктке. Наше су труг.е изврсвиле успешно важне препаде уз садеј ство артил.ерије близу Ленса. Оне су пролрле у немачке положаје јужно од Галоне и за падно од Леоса. Оае су првспе ле до непри^тељске пстпорне ливвје, уништиле заклоне и пре-

Ф Е Љ Т О Н

ЈЕДНО ЕНГЛЕСКО ВЕЧЕ 0 СРВИМА

Пре вззеспсг врснспа, у једној велвкој енглеокој болндцшу блиеана Солуна, пршређено је једно вабаоно вече, оа кредава-. њем и двск-усвјом о Србвји н српском народу. Познатш већ овде на фронгу, ваш млади при јатед. г. А. Блаксод, која је ра нијо био у Србпј* са једном енгдеском мнсијоц. говорио ј'з о српоком пароду а војсцп жшво цртајућа карактернз одлике нашег ннрода и, и* свог дшчног шскусгва, »зноссћи тешко мошнге нашег повдачсња из поро бљене отаџбане, које је ш он оам с нима издржао После тога држао је нршгодан говор капетан д р Са. Сте-! фановдћ, пссле кога је пастала

интересантпа дискусдја о разним питањама о Србијн и срноком иароду, која антересују Г.вгде зо. Иосле једне е*ипатичво речв болничког свештеаика о огг равданссгн борбе срноког нирода за остварење народних тежња, одате с у тспде и бурне о вације Србнји. Цело вече била је једна дирљива манифестација љубвви и оимпатвја гнслесвих за Србе. Говор д р Стефанооића доносимо у сриском презоду, кој'и гласа; Госаође ш господо, Прзе моје речи треба д а буду речш извињеаа, што нисам у дрвољној мери у сгкњу — ни по мерв у ксјој владам енглеоким језиком, нш г.о сзојим говорпш

чким особвнама — д а нао гато треба шзразам дубоку благсдарносг коју морам, као сваки Ср бин, да осеђам нрема вптересовању, ЕОЈ'е вш показујете за па шу земљу н за све што вма сезе с њом, а о којем данашње пре давање и скуп дају тако леа првмер. Али баш н када бих савршено владао вашим велш к*м н племенитим језиком; и *ад бих сам био најбољи го ворник на свету, тешко да бих могао наћи досгојнвх речи ш ге етова, Да шзразнм сзо онв осе ћвјв љубавк, благоцарностш и оимпатије, које ми Србж ноошмо у нашам срцима према Енглес кој и енглеском иароду, од како нас је тешка судбина довела у тегпшу ве*у са њшма. Ма како тешко бидо гп једног Србина, да сада, у нашем дапашњсм по.-ожају, оворш о некдм благо

детима овог наЈ'крваввЈ'ег од овију ратоза, у којем је судбв на нама бала доделвла најгроз нв.ј* и вајтужпијп удео од свију, правда »ахтева Да св помене да нлм је чак к нораз наш, м сам губатак наше земље и огњишта, допео неку добит: Прво то што су многв од наших илвдића и дечака били првнуђени да потраже уточишта, службе и школе у Еаглеској, те ће доцнпје, када наступи време мира, бати не само најбољи пргдставнпци нашвх веза са Енгле ском, него ће бити и најпозва нији и најспособнији, да посчуже као канал, којим ће енглеска ду ховна и материјална култура на ла8иги пута у Србију. Друга, и можда још важнија, добвт коју нам је донела наша несрећа, то је та, ■ то су иам наше трагичне

бомбардовала села: МолдавенвДумбраваче где су се непријатељске трупе скупљале. Наша је вртиљервја пореме тила два непријачељска напада у области Гарлести и јужно од Оадени Запленнли смо три митраљеза. Па Дунаву артиљерисха борба Непрвјатељ је бомбардовао 11 а лаци. Потспљене лађе Париз б. јанЈара Један франпускк сумарен нотопио је 1. јануара јеану аустри ску лађу бливу далматинсгих обала. Шв'дска лзђа »Нсрма«, нор вешка »Фолма 1 , португалска »Ор та« и данске »Тира* и »Тиборг* потопљене су од немачких сума рена. (Радио).

КАЈЗЕРОВО ПИСМО — Лицемерство виновника рата Берн, о. јанузра. ‘Норддојче Цајгунг* Објављује једно писмо кајзерово упуће но канцелару Ј). октобра про шле годане. коме је цгљ да кокаже искреност Виљеиову у иргд лозама мвра. Кајзер вели утоме аисму, да чвнећи сличне предло ге он се осећа одговоркич пред Богом и хоће да ослободи свет патњи. Он додаје : ја имам хра брости да учаним овај акт поверавајући се Богу, поднесите ма ускоро податке, спреми.е све.» Англо француска штампа под влачи провадно лицемерство овога пвсма, које је пвсано, да би се кајзер опрзвдао пред својпм народом и да би утитао на неу тралне. Алг, он неће никота обманути, пошто је утврђено, да је кајзер одговоран за ужасе овога рата.

РУМУНСКА КАМПАЊА — Коментари Француских војних критичара. Париз, 5. јануара Коментаришући ситуацвју на румунском фронту, војни француски критвчзри веле, да према извесни.м знгцима Руси не мвсле дати крајњег отпора на игвесним тачкама линвје Серета, коју су Немци већ напали. Она ће се ограничсти да непријатељу спрече пут ка узастопнем линијама, које следују, вероватно лвнвји Прута патње стекле симпатије вашег великог и племенитог нзрода, чи је ће ннтересовање за нас бити најснажнвја гарантија за наш бољи и срећнвја удес у будућности. Јер мученкштво наше при вукло нам је ваше симпатије; иуче ништвочитаве ј'едне нације, коме нема равног у исгорији човечаи ства. Као што је цењена данашњи предавач могаода назове нашузем љу земљом песме и рата, тако се псто она може ва назове и гем љом мучеништвз; и то не само на основу њене данашњ; судбине, не: читава је наша историја тужна прича о мукама и патњама, у непрествној борби једнот народа за слободу и незаввсност. 1 1инн се, да смо ми увек — и ако че сто несвесно — знали да су на ционална слобода и незааисност,