Velika Srbija
БР. *27().
С0Л7Н, ИЕТАК 13. ЈАНУАРА 1917 ГОД.
ГОД. II.
ИРЖТПДАГА ПЗПОСИ : Ивосчно 8 фр*ик», 1 'лшоовчиа 8 гс.д»:пз.е 96 фро.нак*
ЦКНА ОГДАСИМЛ Свткс огдввв 0.20 Фђав. од пат*7и. рад«, сШС1 во погодбв. Ноавц св о ;д*жс држ; пк и иоие сврила Н Е*ОЈО’-'®атскЈ.м «аст7Пн*а.тгииг. ЈГИСТ К8ЛАВИ СВАЛСД ДАЦ ПО 1гјД02 Повту ожт прехо Кр«Ј>.. Сро. Гвверхи. Коаотхоп у СоаЈгпт ?укоииси св нз вранају Стм р»д*«ид*је КогоиЛо улжда 6р 33 а»!оЕЈ^о. Лојсдан* бројвва ов »шј добитк у ОолјНј код »гс**тгЈв .Дружтва грдив жта*пе» улнда Вул!Ч.ро*Јо» бр. б ; 6л*»у ГЛ&вии попвтс.
БРОЈ 10 сант.
II
Уре-ђује ОДБОР
I
БРОЈ 10 сант.
11 Р 0 МЕНА Т 0 НА
Још су нам свеже у памети изјаве осионог деда Радославова, који је у Собрању учинио после нашег повлачења. Деда Радославов, како га његови земљаци зову — са одушевљењсм разбојника који долази до богатог плена, пошго је жртву убио из заседе, као обична кукавица, узвикнуо је 1. фебруара прошле године: »Србије нема, она је избрисана са карте Европе. Она може постојати једино као успомена и ништа више. Све што је храбра бугарска војска окупирала, остаје Бугарској и нм стопу неда никоме.« Два месеца доцније поновио је Радосла15ов пред дописником бечке »Пресе« своју изјаву. Али је био блажији. Није том приликом рекао: да ће сву територију коју држи бугарска војска задржати но ипак је нагласио да Моравска област и Македонија морају остати Бугарској, јер су насељене »бугарским« живљем. Одмах затим бугарска је влада преко свога председника изјавила да не признаје функцију Срп. Црвеног Крста, јер не постоји Србија, те према томе не може постојати ни Срп. Црвени Крст и те се одлуке још и данас држи, па и ако њени савезници Немачка и Аустрија не деле њено глсдиште. «Мир« орган тобожњих »русофила« бугарских, који је ту неки дан узвикнуо: »Хвала Бог} г што се спасосмо руског туторства«, — у чланку »Скице будуЕег мира« од 25 Новембра П|ј. год. вели: »Асквит и Бетман Холвег су говорили истог дана тако да није било ни могуће одговорити на покренута питаља. Али оно што нијеучинио Бетман учинио је бугарски председник министарства г. Радо сл а во в с до во љ н о м компететнопгћу. Коресподенту »Њујорк Ворлда«, г. Радославов је од речи до речи изјавио: »Балканско питање је ве^ћ реше-ј но. Каква ћс бити крајња судба Србије, какве ће бити њене нове границе, о томе неЕу да говорим, али је једно јасно, она никад не-Јш обухватиги
Маћедонију. Сад 1 е Маћсдонија Бугарска и оста ће Бугарска! Тиме је г. Радославов истакао минималне услове. Такав један страшан рат не може да се сврши без територијалних промена. Они народи који држе туђс територше и који одрже превагу на бојном пољу имају право да себиосигурају боље границе«. То су дословне изјаве г. Радоелавова. Има их још доста, али овеизнесмо, тек да се види како је постепено деда Радославов губио кураж. И порсд све силе и моћи показане над Србијом, коју је напао с ле-ђа, кад се је ова беспримерно херојски борила са двс велике царевине, и силне им ударе наносила, па и поред шегове утехе да Србије нема. ипак од ње страшно зазире. Нека читалац пажљиво прочита све нзјаве, па г ћс видети да је последња дошла после пада Букурешта, па му ни та ј »колосални успех«, како го све бугарске новине као V један глас гракнушс не да да спава. И тада му се Срби1а као нека визија приви-ђа. Од куд то долази? Зашто баш сада Деда Радославов попушта кад је његова »храбрао војска испунила »народне идеале!« Од куд да се сада све бугарске претензије сведу на МаФедонију, а да га се ништа не тиче Моравска област, кад је она насељена, како то Бугари тврде, »бугарским елементом«? Зашто све то напушта, кад веТ као што они веле нема Србије? Има ту нешто крупније. Крије Деда-Рздославов нешто, што још не сме на јавноет изнети, а што ми врло добро знамо. Зна да му се приближује последњи час и да је на прагу казна, која 'ће бити страшна и која је нсминовна. Пад Битоља био је силии удар за Бугарску ш го се је најбоље видело у последњим бурним сценама у њиховом Собрању. Лли свикодневне буне у многим већим вароишма, као и опали морал бугарске војске, која се још једино д|)жи обманама њихових старешина да је мир т} г ,
ис могу још дуг<> трајати учишгће те Ее прав‘да скоро тријумфовати 1 над разривеном и пропалом Бугарском. Нагло попуштање Радославовљево и силна агитација за мир у Бугарској — први с\- симптоми. ! “ Ћ. ПОЛИТИЧКЕ ВЕОТИ Атина. — .1оотовј јављају, да се францускп посданц.с вра ‘ т*о у Атину При сссм том јс тац одред Сенсгалаца чува по сланство и фраиц/ску гаколу. , Женева. — Кру*е гласови, , да је услед стражне опозације у парламенту граф Таса био при нуђен да поднесе сставку. Мађарска гатам.Ја примила је то са леликом радошћу. Атина. — Сср Етаот, еиглескв посланик имао је дуг разговор са г. Ламоросом Председнпк атинске влддс увергвао га је, да вгше ниједан пеннзелвст неће бити гошеа н да ће се венизелп стичка имааа респектовати. Цирих — Говора се, да Ке Порта упутити једиу коту неу тралнима тражећи пофатак сво јвх права на Евроаску Турску. Међутим, у дипломатским круго 4 I вима такав захгев сматра се бу! даластвм, пошто се зсрЕшквнске | земље, отете од Турске, ве ‘ могу више повратата под турски јарац. ОДВОЂЕЊЕ СРБА Саопштење једног бегунца
Крф, 13. јавуара. Последавх дана, између осталих лацв која су се саасда бугарског ропства пребегао је к нвма један младак од 17 годиаа Тодор Јовановаћ из села Лажеца блмзу Бмтоља. Он прмч* да су и њега као а многе друге одзелг силом бугарски жандарма који су пре повлачеља ишли вз се.ла у село и хватали сво мугако ста новнаштво. 'Годор је са 1500 лаца оаведе у село Суходол — од ових одведених било је две сто тине стараца Ола су стављена под контролом немачких офаци ра којз су приморавалп ово од ведено становнишгво да кола ро вове под јаком артиљерајском ватрои сраском и савезначком. За време петодневног форсараног рзда код Бугара орамзо је
Ол каже да се у Радобору валази вите од 1.300 лаца која врше врло тешке радове- Онк се нвлазе у врјго жалосном стаау а уиару од разнах болестиГРЧКА ШТАМПА ..Македонија”. Према вс сгица г.т Атвио краљ КоНсТАН гин иочео јо иЈврштватв ноту Сооразума 0 'лобсђељо ухвпшвпвх зеии*оз 2 ста с јодгн стравс и пренос војске в ратлог мвто ријада с другс у г.гдв аа усиостављен,ем сгвешичкс ковтроае, сматрзју се вао дела :.оја ?начо иопултањо крала Еонотан* гапз. И аавота то јб иоздачсње. Аин снс што јогп оствје да се азвадз н аспзта оно шго угнвмарква грчкв народ, то је нвшто друго, Пата се навме: Да ли краљ Ксистантмн п&стаје бо зопаоан иво азвршн иотј? Кад је нгвесно да пам балвавсвж фронт резеридше још фа*е од најаећег шатерооа. Кат је вео сиорко да јв оно ноолачсње ијнуђено, да јс одлучепо у дза ваеогом часу « поагто је исзр пено оавезнкчко стрпљвње а у ста тозова у Керачднкју нгсу више бида раснодожона да баиају празпе и позЈравне грана те. Кад је свв то пеоспорпо, грчкк се н»род окта в хоће да сазна ие да ли га очекују нола вскушења, ново ггерваегнје, по ва гањања, и нова покољв; ове то оп сматра кно спородно, к еве ћз то подиета; он хоће да оа*ва дн ла крвљ Конеташгиа нећо довозти у окаоност к да ли неће у првој |годпој прв.тадв наааотв сазезпвчку војску на Бнлкану Саио ову сТрапу иитааа ве пнтује грчки нхрод, појв се са својвм шефом отапио п» страну Споразума, којв јо своју судбв ну езједначао он његовом еуд баном, и која је готов да с њем подеди з иеореће. Чим су ев Савегпнци огранечилв да траже иувршеае аоте, вначн Да онз саатрају њено извршељо ва до вољно јемотво. Ади грчкк нарбц не верује у то, мада то желп. А ве перује о тога, што зна врло добро, што зна бољо од СаВЈЗника сгвари и лила у сво јој отаџбани. И нз верује јогп с тога, што прло добро зза про грам краља Конотангинч и његов карактер. Ма како да арајатељске Силе хоке да увере грчки народ да
само пола хлгбЈ дневно н н-лвта ваше- У селу Мусгиншг нецачки ! се оне потпуно обезбеде ок крзсу га артиљерци приморалп да ља Констан г ина помоћу мера ко чува њихове коње. Код њах је је предузимају, овај нарок остг
остао месец дана. Прииао је са * јс неповерљив. Остаће неверна мо супу без мрве хлеба који је Тома. Оа верује п вероааће да ишао да тража по селима* Нај краљ Константин неће извршитп зад је Тодор успео са још че- ноту искрено, и да ће створвтв творицом да побегне из ропства пралику да Споразум ударц у ца преко 8 готица арвнућ»на су
српе па ма иогу и кзвршко. У то не сумња наро? грчки! И не сумња јер иоаааје целу полигику краља Конс антана Повнаје му програм. Познаје жеље и сноле Он ана да кра.ч, Константнн нгје кра Грчке. )н је засгупнак квјзеров. Јаклеа се на грчки устав само |ормалво с вамером да га иопепа. аклео' се немачком орлу, »оме - о»е ћао помоћи да се њсгова . рила ратзре целим свсјом Јаклео се у име кајзеровЈ. У име јксгово и влада Грчком, » за њега је с тов да жртвује и сво ј престо и своју данастпју а жввог свој! (Дословно из бр 1->2б ол 11 јануара). НЕМАЧКИ ТЕРОР Бедво стаље у подјаркљеннм окрузима ФранцускЛондои, 18. јануара Дописник »Тајмса* имао (е прилвке, д* прикугги аутентичва и доректна обавештења о патаа ма становништва северае тернто рије Француске заузете од Не маца Искази ових невољнкк« бацају жаг великог срама аа не мачку > кулгуру < Оаа вргго дар љиво оаасују рђаво постуцвње глад, која су главца својсгва не мачке управе. Некц од њих нис\ јелв меса од пре две године дана. Све намирнице продају се оо баснослов.чој иепи и становнаш тво је осуђено да -гладује С«е становништво, г.ако по селима тако и по варошииа, подврпзут,. је насилпом раду, која траје сда кога дана без обзвра на аедеље п празнвке. Старца, жене е депа преко 13 година раде пс фа брикама а пољвма н плаћенв су 2 фракка дневно- За бсдну и не довољну храну одузвма пм се пола плзте. Осим гога аоступа се с адма као с поашм робљем Дани одмора ггепозаати су сввм јадкацима. Дас девојчаце. које су отпшпе једне недеље у цркву ухапшене су истога дана, шго су одсуствовале од рада. Јевак > дечак о! 14 годпна бпо је у _-а твору неколако даца, што киј« радко целога дана недеље. Јевта жена осуђена је аа 10 даца аа твора, што је дала једну јабуку неком белгпјском заробљанику Друге жеие осуЗ}вне су на 42 да на насилног рада, гато су за 26 јарда прешле одређену нм границу за бзрављење. Једна ств раца од 7У годкна осуђена је н* 16 дапа звтвора, што је цссетила своју болесву кћер, која је с:п новаг.а недалеко од забрањене граккце. Избеглвце из округа Левса причају жалоснс стварв. Школе су биле затворено С месецз Де-