Velika Srbija

ГТЗ 001 ђ: . ан.

ГОД. II.

С0Л.7Н, ЧЕТВРТАК 19. ЈАНГАРА 1917 ГОД.

БРОЈ 10 сант.

Урс-ђуЈе^ 0 Д 5 0 Р |

ЛРВГГПЛАТА ЛЗЛОСИ : ^воечво 8 Аранк«, ? 'Омесвчио 9 урлпажа, гојшлљо 36 фралажа ЦША ОГЛАСИМА : 0*т«7 ом«о« 0.20 фраи. од аетигиог ред«, »е'в« огжаеж еи погодба. Ковац ое аохаЈке држ : ,а м аоке. е*р«ма ? джпложатскжм »астуанцицвама. ДНСТ ИЗЛА30 ОВАКП ;ЈАК ПО ПОДНР Похту алитш ареко Крлл, Сра, Гввврам. Коноувхчс у Солувт. рукописи ск нв врабају Стаи рвсцкције Коаомбо улцца бр. 33 8«1оп1до» Цоједмн* бројевв се могу добжтн у Солуву вод »гемцгјо .Дртитва грчже атавае» .лгца 5у.г&ромти» бр. б, блц8? гд««ае псо«тв.

БРОЈ 10 сант.

НЕМАЧКА И НЕУТРАЛНЕ ДРЖАВЕ — Јединствен доказ немачке срдите немоћн —

У последње време пада веома у очи жучно писање немачких листова против суседних јој неутралних држава, а нарочито Швајцарске, Холандије и Данске. У једноме моменту изгледалоје, као да "ће сукоб изме-ђу Немачке и ШваЈцарске довести до веома немилих последица. Немачка влада тражила је од федералне одобрење извоза свих потребних артикала. Швајцарска је сасвим природно и с правом, које јој припада одбила тај захтев. Немачки листови засули су тада Швајцарску опорим погрдама и клеветама, да је она све своје снмпатије посветила Споразуму на рачун Немачке. Чинило се, каода је зпанична Немачка постепено сондирала терен за препад на неутралност ШваЈцарске. И да би свету бацила прашину \г очи, она је преко својих службених органа објавила, како »не може замислити цинизам, да би Француска или Италија повредиле неутралност Швајцарске«. Редак и невероватан цинизам, кад се помисли, да је баш Немачка кројила план о повреди неутралноети Швајцарске. МеЈјутим федеративна република заузела је одлучан сгав и предузела извесне војне мере на граници у циљу заштите интегритета своје земље и своје независности. Сада је избило питање о повреди неутралности

Холандије и Данске. Обе ове државе од почетка рата одржавале су всома доследно и одмерено неутрално држање према обема зараћеним групама. У томе погледу не може им се са обе стране ништа пребацити. И ако су немачки сумарени врло често торпедовали холандске и данске пароброде, владе ових неутралних држава успеле су да обуздају оправдане осећаје гнева и да наставе неутралност, која им је можда падала веома тсшко- Њихова штампа упуштала се у огорчене и озлојеђене протесте против немачког варварства, али су владе при свем том задржале умерено и неутрално држање. Немце је пак очевидно дражило до крајњих граница осе-ћање, да су симпатије ових неутралних народа на страни Споразума. Осуде њихових недела у рату, њихових злочина према Белгијанцима и Французима окупираних крајева, њихових дивљаштава у покореним земљама изазивале су силну буру негодовања у Немачкој, која се веома јасно испољавала кроз њихове листове. У колико је економска криза у Немачкој постајала акутнија, у толико је кампања немачких листова против еуседних неутралних земаља постајала жепгћа. Најзад се изишло са отвореним картама на среду. Један део наЈ-

познатије немачке штампе почео је пропагирати инвазију Данске и Холандије, а првенствено Швајцарске, у циљу добијања, односно пљачкања потребних намирница за немачки народ. Ова кампања почела је узимати веома озбиљне размерс и појачала је сасвим природно огорчење меутралних народа против Немачке. За нас је од великога интереса ова нова поЈава код Немаца. Она 1 е веома симптоматична и значајна. Далеко од тога, да јој придајемо важност, коју јој приписује штампа заинтересованих неутралних народа, ми у њој видимо нов доказ немачке немоћи. То су нове претње, које Немачка упућује неутралним државама, надајући се да у њиховом расположењу нзведе известан преокрет и да

ударац, који им за ускоро припремају Савезници а који -ће целом човечанству осигурати слободе и права. ш ■■■■■ ш-—■ими—аишагим—ммш ПОЛНТИЧКЕ ВЕСТИ

Атина. — Према иввесним вераија!,;. војни транспорги, који се врше нсрмално, завршиће се двнас или сутра најдаље. Држи се, да ће се посланици Споразума вратити у Атвну по свр шетку транспортв. Лондон. — Из Петрограда телеграфишу, да су радовв Думе, који су требали почети 12. ј»вуара одложелв за 14. фебруар.

У званичним новпкама објављен је указ о тоие. Шенева. — Према вестима из Цариграда нвје могло доћи до споразума игмеђу немачких и турских делегата односно новог трговинског уговора взмеђу обеје земзља. Џаввд беј, председник те комисије упнље се да отклонп тешкоћеф Атина. — Јуче су послани' ци Споразума држали дуту конференцију у Керацани. Из кзвора Сила Сиоразума сазнаје се да ће се сосланици враткти у Атину после дизања блокаде која присвљава да се извршују војнн транспсрта. До сада је само граф Боздарц ушао у престоницу.

Ђ Лазаревкћ Са српског Фронта — Иа мојих бемжака —

VI. Груниште. Недеља, 20. нов- 1916. г.

тил зафијуче |_преко брда, кажу, тамо нетде око Макова. Туче пут, са елементима ргније утвр-

их нагна на одобрење извоза, без којег Немачкој у блиској буду-ћности прети катастрофа. Немоћна, да на ма коме од главних фронтова предузме успешну офанзиву која би јој могла обезбедити релативно повољан мир или да регулише на ма какав начин своју унутрашњу кризу, Немачка врши притисак на неутралне народе. Али, то јој не може помоЕи. Неутрални народи прозрели су намере Немачке и спремни су на сваку евентуалност. Они знају, где лежи правда и заштита малих народа и тамо ■ће је и тражити. А Немачка и њени савезници имају да приме гигантски

Данас, у 16 сах , пали су грукички положајв. Овај .положај, који се, својим стрмиц западнам боком, спушта на леву обалу Црне, задао нам је доста тру да. Као упоран стражар, стајао је он свде встакнут — увучеа као клин, између наших соложаја. Већ толико дана ломе се наше снаге око н>ега. Он је морао иматв и у прошлости своју ва>кност. На његовом већем врху и данзс има развалинаод векаквог градвћа... У среду, 16. новембра осва нуо је мутан, магловит дан. Сива магла, као олово, спустила се на положаје, покрила земљу, каие ње и све висове, Н е В 0Д» се ни шта. На фронту, лево, десно, не чује се ништа. Тек од времена на време, наш комшија, далеко метни Француз, трмне. Пројек

ђенвм. Наша Бригада добала је авизу да буде спремна за покрет.

У вече, један пук наше Бригаде отишао је дринцвма код Груништа. Преко ноћ чуло се пушкарање и артвљериска канонада у правцу Груништа. Изгледа, да су Бугари нападали. У тој борби је погинуо наш прослављени војвода Вук — Војин Поновић ппуковник. — И аега је, најзад, нашло зрно — аега, за кога је било вероваае, да га <зрно не бије!»... Сутра дан, кренуо је и наш пук. Правац: Рапеш. Био је већ сумрак кад смо се почели спуштати, са А 1212, нвз брдо. Код Бвтоља, чула се јака артиљериска канонада. Борба је, ско 18

Ф Е Љ Т О Н ЦЕПЕЛИН 85 —»(уето-

Тих даиа су нас чешће поха ђали аероплани, па и цепелинв. Аероплаки су долазвли рано. у први расвитак, када се најслађе и најчвршће спава, а најтеже бу ди. Обично су бирали дане после празника н недел.е, да взненаде оне који се још нису »ратилв са дозволе. Долааили су увек два, три, четири. па и пет их је бкло једнога јутра. Редовно су бацали бомбе. Кад взбацају бомбе, сви одлазе сем једног који још крстарв, сними ргзултат свог »ватешког« дела, па и он бежв. Али су увек и плаћали дрскост те своје ескурзије! Једав до два апарата, заједно

са пилотима, остајали су у Солунској Кампањи, било погођени од топовских зрна, било оборени Од ваших авијатичара. Цепелини пак тражили су дубоку ноћ и звездано небо, про шараио где где омањим облачци ма, иза којах су се крнли и губвли. Сввклв смо већ бели на аероплане, али кад чујемо цеаелвн, многиаа се дчзала коса на глави. * Разуме се, најчегпћи разговори у логору, и код офвцира и код војника, бали су све о аеропланима и цепелинима. После кишних и суморних да на прве половине апрвла 1915. год. време се почело разлепшавати. Сунце је гравуло, а азур

но небо Солунске Кампање чи-, ствло се од последњих облачака.ј Само снежнЕ ветрсви гороста [ сног Олвмпа, седишта богова и ; I муза, и купасте чуке Мегленич-! ког масвва били су још заогрну-' те густим и тамним облацима, 1 док се на њиховим падснама свет ( луцао и треперео снег. »Данас ће доћи аероплани», товоре војниди. »То 1 с 1 1е 1етрз (1’ аегорћгпез« веле Зуави из оближњег францускот пука. А у вече, када се по повечер ју легало, бацао се бргжан поглед у небс н питање се нехо тице наметало : »Хоће ли ноћас цепелин?« — — — — Ноћ 2122. априла 1915. год. Поноћ превалила. Осећао сам се наспаван. Онако у полусну окренем се у постељи ка прозору. Кроз отвор на вему, где је не

када био ћунак од пећи, долазило је неко зујање, с почетка слабаје, а затвм све јаче и јаче. Зујање се претвори у неко; ломљење и кршење, које се све : јасније чуло. ЈТогор ми је био на десаој о-1 балп Вардара, недалеко од великог железнвчког моста. Вероватао, веки велики профијантски воз, који наалази на мост, помислих у себи. Још сам био при тој помасли, кад у ходиику чух неки шушањ и шапутање. Напрегнем слух, и познам глас мога војника. — Шта је то? питам војника. — Ево цепецина ианад нашег логора, гдје се ушутјео! За неколако секунада не умедох ништа рећи. Сетих се бомбардовања аероппланама у Скадру и Драчу.

Све мп то пројури кроз главу. Шго се зауставао изнад логора? Несумњиво хоће да га бомбардује! — Дај ми шиаел! — викнух војнику Обукох се е взиђох пред бараку. Пред њом стражар с пушком — Где је цепелин? — Оа ми га показа руком. Преко звезданог неба пружила се »Кумова Слама>, где где по који сура облачак. Из једног облачка појави се црна силуета, као огромаа риба. Брзо се дохвати другог облачка и ту застаде. Лом и зујање престаде, мотори се не чују. Цепелин! С времена на време из црве рибе муњевито севне плавичаста светлост. Ослушнем. У логору жагор. Војаици осетили незвана госта,