Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 289.

између Сједиљених Држава и те земље бнће прекинути. Амбасадор Сјед. Држава у Берлину и његово особље опозваће се, а чланови немачке аибасаде у Вашингтону добиће путне исораве. „Иако председник Сједањених Држава не верује још да ће се немачке претње против неутралне трговине применити, он је изјавио при свем том, да ће у случају да немачка влада остане при томе, председник тражити од конгреса потребно овлашћење за употребу све народне снаге ради заштите амервчких грађана, која путују

морима у мирном и законптом цнљу. ,Зато председнвк Сједињених Држава мвсли, да би било врло корисно по светски мир, да оста ле неутралне државе поступе на сличан начин. „Ја Вас молим дакле, г- ми нистре, да ми изволите доставатв какво ће бита држквегрчке владе у садашњој фази немачког сумаренског рата. У томе очекивању, азволите примити, г. министре а т- д. Потписав: Дроперс Манистар Сјед. Држава.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Руски КОМКНИКђ Петроград, 26. јан. Западвв фронт. — Па Береавн? непријатељ је, после артвлеријсне борбе, нредузео офанадву против нашид положаја у обдасти села Заберегнни н успео је да »ауамо вгвесне ровове. Алм оу наше трупе игвршв ле против напад ■ потноло не првјатеља ■* изгубљенах ровова. Румунски фронт. — Наше претходне једннице потисле оу непријатеља »8 ровова у обла ети јужно од Слоннку п одби де су ове непријатељоке протнв нападе. У току претнрошле ноћв, непрвјатељ у јачани две че те прешао је преко реке Серета која је омргнута у облаоти Си ре југо-иоточно од Фоскани и напао н»ше ровове, аои је био одмах одбвјен. На кавкаоком фронту нашта ново, Француски коминнкв Париз, 26. јан. У Лорену после жидог бомбардовања предела Амберменил Вехо, Немци су напали јуче при крају дана један француски положај ка Амберменилу. Немца су одмах потиснутн против нападима из истакнутих елемената, у које беху продрла. Фравцуска линвја успостављена је потпуно. Французи су задобила заробљеника. У шуми Парој, јужно оо Грем саа, на сектору Домера, као н ва десној обали Мезе, Французи су извели са усаехом више напвда и задобили око 20 заробљеника. У Горњем Алзасу, један вемачкв покушај у пределу Лепоа одбијен је ватрои француске артиљгрије.

Авијатика. — У току јучерашњег дана француски пилоти оборили су 3 цемачка аероплана. Тиме је поручник Ерто достигао да оборн двадесетн аероплан, наредник Кастл пети, наредник Мадж, шести. Немачки аероплани бацали су око 23 часа више бомби на Денкерк. Наје било штете, ни жртава. Париа, 26. јан. Патролокш оукоби јужво од Соме код оела Дениекура 8 ис* точно од Соасона близу Вели а. У Аргонв НемЦЛ оу взвршали у правцу Пуреја један нрвпад на француоки ров који је одбијен оа великим губвтцЕма по непријагеља. Доота јака артиљериј ока борба у области Мортома Лувемона н Шамбрета. На осталом Фронту дан је прошао на миру. Енглески команике Лондон, 26. јанУслед наше сталне пресије на обема обала реке Анкра непријатељ је бао приморан да евакуише село Гравдкур које је у нашвм рукама као и дефанзнвне одбране тога места. Заробљено је неколико војнвка. За време операцаја последњих дана не. пријатељ је претрпео велике губитке на том сектору. Непоаја* тељски нааад у току претпрошле ноћи у близини Геденкура пропао је. Наше сутрупе продрле у непрнјатељске ланије југо западно од Ла Васе. Убијено је повећи број Немаца и разрушени су њнховв заклони. Заробљено је веколико војнвха. Узајамна јака артилериска борба северно од Соме у блнзини Куреслета између Армантијера и Идра На ши су авајатичари усаешно бом-

бардовали извесне немачке објекте и издржалн више ваздушних борби. Тра немачка аероплана су била приморава да се спусте на земљу. Два наша апарата фале. Италијански коминике Рим, 26. јзнуара. На фронту Трвјента доста внтенхивна артидеријона борба у додини Астека. У долнан Су лаае непријатељски одред која је покушао да напада наше но такнуте нодожаје на брду Марто у бао је отављен у бегство, сстављајућк на терену пушке в муницвју. На фроиту Јулијаноких Алнн &ртилери]Ока дуел. Неколмко је граната пало н« Горвцу.

Федерална влада решена на неутралност Берн, 26 јан. »Журнал де Жеаев« ва основу обавештења нз политнчзкх кругова објашњава, да Швај царска не одговара на позив председаака Вдлсона, пошто је географоки положај иглаже врдо тешкнм ударцима од стране централних држава, а Сједвњене Државе не би је ногле цо* мсћи. Додаје се, да Швајцарспа остајућн у својој улози добре Самараћанке баће н даље кориона и Европи и човечанству. Иста дист, одобравајућа од бијање федералног савета да у овој« у свему држање Сједињен*х Држава према Немачкој. додаје; »Међутим, ма држвмо, да на по коју цену п ма какво бало обећање Немачне, федерал на влада не може нрамата ои туацију огворену Швајцарској као ш другима немачком блока дои. Немачка распроегире општу грозоту пропастн и смртв нкд бродарствсм“. Говорећа о прекиду лмеричконемачкнх одеооа п®ше »Жур нал де Женаз«: »Мн држлмо, да оотали неутрални мордју н сто тако одбати, да се потвине немачкој претњн односно пловвдбе, без обгира на гаставу на лађа. Номачка пак увкдеће сувдше доцкан, да ипак има при роднвх закона, којн се човечгн ству намећу чап и у рату и да злочина не мсгу оотати некажњени*. ШПАНСКА НОТА Одговор наВилсонов позив Шпавскн министарски савет на својој јучерашљој седници о добрво је дефивитиван текст одговора на америчку ноту који ће се публиковати чвм га заантере соване впаде првме. Главне мисли шпанске ноте истакнуте су у коментару који је објавво прексиноћ »Диарио И ниверсал* поводом држања Шпаније у садашњим окОлностима. Нвшта не може — вели лист да оправда хипотезу наше ин тервенцвје у конфлакт. Влада је поновила конкретну и апсолутну взјаву да је неутралност њен прогркм, али није нико мислио нити ба могао мислиги да жртвује прзва и народне потребе стра ним интересима. Одбрана у границама неутралности, у границаиа права н потреба јесте смела дужност којој влада у овом моменту посвећује сву своју пажњу. Либерална штампа топло одобрава одлуку Сједањених Држава. »Ел Пе» пише: „Сједињене Државе улазе у акцвју ради одбране слободе а права. Њихово је држање достојно њахове прошлости- Човечааство мора бвти благоаарно Сједињеним Државама» ГЕНЕРАЛ НИВЕЛ Посета талијанског Фронта Рии, 26. јан. Генерал Нивел, врховни командант француских трупа на западном фронту, вратио сеу Француску, пошто је провео неколико дана као гост врховне команде талијанске војске. За време свога бављења на талијанском фронту, куда је стигао 18 . јануара, генерал Нивел је имао честе и срдачне разговоре са генералом Кадорном, с кошм је обишао један део талијанских трупа на висовима Карса. Том приликом предао је са особитом војничком свечанонгћу ратни француски крст многим официрима и војницима, који су се одликовали, као залогу француско-талијанског братства. Војвода од Аосте, командант тре'ће

армије добио јепрво фр ан . цуско одличје. Талијац. ски краљ подарио Је генералу Нивелу великв крст ордена Савоја.

НОВА ТУРСКА ВЛАДА Талат-беј — велики везвр Агина, 26. јануара Радиограм из Берна јавља јц је велики везир дао оставку. Чувени Талат-беј опуномоћен је и образује ноз кабинет. Талат-беј, велики везир и « 0 . нистар фвнансија, Муса Казам, Шеик ул Ислам и министар Вакуфа, Нисвми Халил, министар правде, Еввер пашз, минастар војни, Џемал паша, министар дарвне, Шукри-беј, министар про свете и поште, Шериф паша, мвнистар трговине, Али Нимет, мг нистар грађеввпа, Џемал беј, инвстар спољних послова. ★ * * У добро обавештенвм круго внма верује се да је криза наступила услед неспоразума између бивших министара поводоа одашиљања турских појачањана рускн и маћедонски фронт. Дог је велики везир инсистирао да се треба припремити за будућу офавзиву на Кавказу, Енвер-паша био је мишљења да се одмах пошљу појачања на фровт ког Риге и на источви фронт где к операције бити одлучујуће. Ово друго мипгљење преовм дало је, јер је Талат опуиомоћев да састави Јкабинет а Енвер паш остаје и даље мннвстар војав. * # * Кружа вест да је Галиб-беј турски посланик у Атини, прг спео у Цариград и наимекован за саветника у великом везирату.

НЕМАЧКА ОБЕСТ После прекида односа Лондон, 2 6. јав. Један телеграм из Амстердан јавља, »а држање немачке вл«е у погледу на неутралне, достављено немачквм радиотелеграмом I од 23. јан, не одговгра тову не , мачке штампе ни отвореном др жању немачких државника. Министар спољних послова, Ц«' мерман, изјакио је, да је одлу ка председника Вилсона изненадила Немачку »Потпуно одба цивање наших понуда мира о1 стране Савезникз, рекао је он, ј могло је имати за последвцу са-,

Ф Е Љ Т О Н МУЗИКА КРАЉЕВЕ ГАРДЕ

У овој великој епопеји Срп-1под каквом маслином, очисте сво скога Народа, у оним страшним ј је инструменте и затегну струне. мукама и патњама које је под ! И једнога дана, када се нико нео Српски Народ, пролазећи ј ни [ е надао, уз песму славуја закроз Албанију, никоме нвје па 1 брујаше умилни звуца оркестра дало на ум да у тој епопеји у- Сташиног. Тада се многи изне чествује и Сташа Бинвчки са; на Дише, али се и обрадоваше, својвм музпкантима. У осталом, Н е Р С У До тада мирни становникоме би још и падали на умјЧ в Крфа и наши Савезници имамузиканти и њихови инструмен јли прилике да слушају уметничке

ти у оним тешким давина! Али како они нвсу много полагали на љубазност и пажњу Бугаро Не маца према музичкој уметности, то су и ови тледали да се што пре нађу на обалама Јадранско га мора, где су жиав в здрав» доспели. А одатле су срећно от путовали на Крф, да гамо, у бујном зеленвлу и пријатној клими

пиЈесе наших најизразитијих представника музичке уметности, И ако нам сада нвје до песме и весеља, корисно је што је се музика Краљеве Гарде реорга низовала и отпочела давање кон церата, јер ће наши савезнвци имати прилике да осете до ко ликог је степена развајена му зичка уметност у Србији, Наши

Савезнвци, који до сада нису и ; мали могућности да нас сасвим упознају, у најскоријој будућно ста сазнаће да Србија с правом долази у ред културшзх »ржава јер ће видети да Србвја нма до ста великих представака у свима гранама наука и лепих вештина. За сада су видели, ма да у мзлон обвму, како стојимо са музичком уметношћу. За то нам је најбољи доказ њвхово обилно носећивање концерата, који су првређени у Солуну под управои Бвничког. Са пријатним расположењем разила зили су се са ковцерата. Пожњевши успехе са својим оркестрому Француској, и одмо ривши се на л*ворикама до Солуна, појавао се, једнога дана, Бинички са сВојвм оркестром и у Солуну, да нашим Савезницима у Солуну и Солуњанвма да мо*

|гућности, да по која час, с времена на време, проведу у лепом расположењу н добкју јасну сли ку о нашој музачкој уметности. И заиста, Солуњани морају признати, да нису скоро имали пра-‘ лике да слушају овако лепу му зику. Сваки ковцерат био Је по сећен од највеће интелигенциЈ'е грчке и великог броја наших Савезника. И на свакоме од њих могло се применити пријатно осећање и изненађење до какве су ■ештине Срби доспели у музичкој вештини. Али, дск Сташа н њвгов ор кеотар проноое славу орцове мугичке уметнооти, у »ото време они чане добра м нашој взбегличкој' онротвњи, јер ое сна помаже цриходом оа концерага, А гбог тога, наша свротиња, воја вема могућностн да олуша

Сташу, дуго ће га се оећат«, јер су јој он и његови аузккан та помогли да лакше сноов сио - . је тешко отање. В Кр. САОПШТЕЊА Г ца Ерефвла Ј. Поповвћева, студент филооофије има писМ* ] у н»шој' редакциј*. I — Драгољу.ба Костића из Л« сковца, артиљерца, сарача, Бо* ривоја Вождаревића, коњичко! поручника митраљеског оделев* тражи Војислав Т- Анђелкоик' штампарски машинвста и молв да му се јави на штампарв]/ Р. Дневника пошта бр. 999. — Ђуру Ђурашиновића, и зве штава брат Сава, да је добво 01 , Симе његову слику из Београ* 8 ', — Младен С. Ђуричић, в°*; писар, да се јави Обраду В. *