Velika Srbija

БР. 289.

С0Л7Н, ЧЕТВРТАК 26. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ПР 2 ТПЛДТА Л 81 Г 9 СК : Уфсечно 8 франв«, тткшесечво 9 ^р&нава, гов*.жње 3€ фравава циал ОГЛАСИМА : Оетнж пгл*с* 0.30 фрав. са пстшпог рсда, 2 ек» ог^зса >ш аогодбв. Новад се ло.саж? зрж>и>а х *омесарапиа и чилокатскжи »а.гттиламтЕика. ласт БЗЛАЗИ С ВАКБ ДАБ ПО П0ДН5 Нојпт слатк прехо Дри, Срп. Гвиерел. Хзноуас?« у Ооауку. РУКООКСИ СК 33 ЗРА КАЈУ Став овдмцаје Колсибо улилл бр. НЗ .Ч»1ишца« Поједмн* бројеви ое могу доб*ти у Солуну *од »ге*цг.је .Друаггва грчжв мтавло угаца Булгарошго* бр. 5, блв*у ма*не поште.

БРОЈ 10 сант. пЗЗИЛЛ'" 0 /кгаг»«јј|ГУ»»Г 1 »«» Г 1 ч ~пл,ишј»^

Уре1>ује. 0 Д 5 0 Р

I

БРОЈ 10 сант.

СВЕТ ПРОТИВ НЕМАЧКЕ АМЕРИЧКО-НЕМАЧКИ РАТ ЈЕ НЕИЗБЕЖАН I _ Париз, 26. јаа. Телеграфншу из Вашкнгтона, да се америчка штаана наиа, да ћс Немачкој бкти сутра објављеа рат- НЈујоршка берза за творена је услед догађаја. Америчк;-. полицеја иочела је хапше н>е немгпких шаијуна, До сад је ухапшено с јмо у Нзујс.рку 3< 0. Атина, 26. јануара Сазнаје се, да С 1 / јсдан амсрички контраторпиљер н два амсричка транспоршна брода потопљснн од нсмачког сумарсна на изласку њујоршког пристаништа. Дипломатски кругови сматрају, да јс послс овога рат нсизбежан. Њујорк, 26. јануара. Манифесгацвје за Савезнике настављају се без преквда. Фрлнцуски фвдмоза но биоскопима превмет су бурнмх овација По кн,кжар?.«а су взложеви портрети Сгвезначквх шефова в генсрала. Свн г вернер:' држава таљу тосле честитке и потврђују једенство. Велике мзргнске т. војне мере предузете су. Лонкон, 26. јанулрз. Из Сантјага јављају, да велики лист Чиле »Меркурио« пише, да цело јавно мишљење Чиле одобрава држање г. Вилсона. Лист додаје: „Латинска Америка, спојена са Сједињеним Државама моћним везама, принуЈзена је данас више него икад да потпомогне председника Вилсона“. Лонцон, 26. јзнуара. „Рајтерова Агенци1а“ извештена је, да су немачке посаде на бродовима код Филипинских острва уништили машине својих ла-ђа. Ла-ђа „Хер“ запаљена је. Америчке власти посетиле су јуче немачке I ла г ђе у приетаништу Маниле и нашле сву робу уништену.. „Дејли Кроникл" сазнаје из Вашингтона, да | је посада немачке крстарице „Принцеза Цецилија“ покушала да запали лађу. Америчке власти дојуриле су и нашле све машине у комадима. Париз, 26. јануара Прсма јсдној дснсшп из Рио де Жанеиро, бра,/ зилијанска влада упутила јс јуче нов енсргичан I протест против сумаренских мсра цснтралних држава. У Бразилији сс сматра, да јужно-амерички народи морају усвојити политику Сједи^ њсних Држава. СВЕТ ПРОТИВУ ЦЕНТРАЛНОГ САВЕЗА Пред улазак неутралних у акцију Из центара двеју зара- тересантна разлика у п. •ћених група стижу су- гледима, а још интсрепротне вести о садашњој сантнија сагласносг у оме-ђучародној ситуацији. ценл! Из Берлина и Беча јав- Изадутиравши се на љају, да је ситуација по- разпим фронтовима и угоршана прекидом аме- г.чдепшп своју немокност ричко - немачких дипло- да на тој страни реше матских односа и да се рат у своју корист, Немсве више заплиће; а из ци и њихови савезници Париза, Лондона, Петро- решили су се на акцшу града и Рима, да се она застрашивања. Циљ те стално побољшава и да акције није у извојевању се нагло расплиће. Нем- коначне победе, него у ци и њихови савезници задобијању помо-ћи неусмаграју ситуацију све тралних за што брже затежом и оплснијом, а на- кључење мира. Они су ши моћни савезници све знали, да не могу изволакшом и повољнијом; јевати победу над својим али се и једни и други. непријатељима, али су раслажу у томе, да је она | чунали, да помоћу неуза Централни Савез по- тралних могу спречити стала неиздржљива. Ин- свој пораз и своју ката-

! строфу. Веровали су у ску акцију сведе у пот))еб'дејство сво 1 их успеха у,не границе. Докле? До акцијама протизу малих; згоднијих прилика, ако држава, па су то употре-: јој се те прилике уопште били као прин}гдно еред-.; укажу. Ствар и сувише I ство противу неутралнихЈ јасна, а да би Јој требало ! Прокламовање безобзир -1 објашњења и доказа. За ; не сумаренске акције са- Немачку важм само сила; ‘мо се тако може потпу- обавезе и уговори за њу но разумети, ако се не- су само парчад хартије. ■ће тумачити и избезу- И зато, можда више но мљеношћу бесповратно због чега другога, Сједипропалог очајника. ;њене Државе мораЕе при Немачки народ полагао ступити примени силе

Је своју наду још Једино у сумаренску акцију. То је признао и немачки државни канцелар, кад је, јпретећн с њом, »обрадовао« свој народ, да ће она приморати непријатеље да моле за мир. Али, какво изненађење, какво ли разочарење за немачки народ ! ? Тместо да неу-

Да -ће, у том случају, за њом поћи и оетале иеутралне државе, — то је у природи саме ствари. Има још нешто, што 'ће определити председника Вилсона. Рат је на прагу последње фазе. А његов свршетак биће запечаћен једним конгресом. На конгресу Ее се решавати пи-

тралне државе, из страха тање реорганизације не од сумаренске акције, ин- само Европе, него и цетервенишу у корист не- лога света, а у њему Ее мачког мира, ои се спре-; имати учешћа само рамају да уста у пр тивујтујуће државе. Зар да пруског насил-.а. Сједиње- СЈедињене Државе не изне Америчкс Д .. :е учи-јво^ују лраво свога гласа? ниле су први корак, а о- Председник Вилсон неЕе стале су дале зпати, да и не може пропустити

ће умети и хтети поЕи

прилику, а да свошј отаџ-

њиховим стопама. Ствар бини не обезбеди то праврло озбиљна, а за Цен- во.. И он ће морати да трални Савез нимало у- ступи у акцију. На чијој тешна. (страни ? Земља слободе стаће, извесно, уз зашПримена безобзирне су-јтитнице слободе човечанмаренске акцгје дала је ства и права народа, у још један доказ о то- толико пре што је озима ме, да за Мемачку не по- победа всћ обезбефена. сто)е никакви закони, ни-; ти ичији интереси. Она Немачка се већ уплаје )ош једном утврдила шила евентуалне акције страховиту опасност за Сједињених Држава. Она цео свет за случај сада чак ПИДИ) да ј е та а кција немогуће немачке победе. неизбежна. Зато се и поОна је, шта више, истак- жур Ила) да торпедовање ла свету дуж ст неутрал- какве америчке лафе обних. да узму учепгћа у ј асни немогућношћу досузбијању и дефинитив- схављања даредбе суманом уништсњу пруског; р СНИма упућеним у гумилитаризма у интересу еа р СН>е у Атлантиски Оогтштсг 'ира и слободе кеан д ли ј е Т о објашње-

свију народа.

I ње неће мо ћи оправдати,

Први ,орак Сједињених Сваки случај биће мећуАмерич х Држава засно-1 народни злочин, а злочиван је и на овим разло-ши се кажњавају. зима, јер 'редседник Вил-ј Рат измефу Сједињених зон ниЈе учинио тај ко-јДр Жава и Немачкс изверак само зато, да часови- сан ј е> 0 Н се више не то обезбедн интересе сво- може из бећи. Изтогараје отаџбине. Он је, сва- , та излећи 'ће се несумњикоЈако, имао л нешто ви- , в0 и Д руги. Ако све пошс .ред 0 Ч 1 )ма. Ако ни-јјав^н^варају^ Шпанијаће шта друго, н је мислио , сладитиСједињснимДржа-

и на заштиту интереса у будућности. А та заштита била би немогућа, кад

вама. Министар иностраних дела Бразилије изја вио је, да Ее бразилијан-

би Немачка из овог рата ј ска влада радити у споизашла као победилац. разуму са Вашингтоном

Садашње држање Сједи-; Холандија је, рекло би њених Америчких Држа-јсе, већ опредељена, само ва може приморати Не-|чека згодан моменат. Вемачку, да своју сумарен- роватно да -ће за њима

поћи и остале неутралне државе. Ако је немачка влада желела да својом безобзирном сумаренском акцијом изазове противу себе цео свет, како би што лакше правдала пред народом државни слом, онда може слободно рачуиати на потпун успех. јНа томе јој се неће моћи завидети, као што се ни она неће моћи томе радовати. ШИТИЧКЕ 8ЕСТИ Атина. — Г. Балугџаћ, српски послвник у Атвви по повратку вз Солуиа мзјгвао је, да ће српска влада а даље остати на Крфу. Атина. — Кнез Демпдов, посланик Русије посетво је јуче Г. Ламброса, који је по овој посети одаах конферисао са краљем КонстантинОм. Берн. Сазнаје се, да је Швајцарска одговорвла Вилсону, да ће Швајцарска остати неутрална. Лондон. — Аустрија је предала амервчкој втади нсту истоветну са немачком нотом. Прекид аустро америчких односа бао је последица ове ноте. Амстердам. — Обзнаиа краљевског указа, којим се забрааује свима одлазак из земље и« зазвала је у целој Холандији дубок утисак. Држа се, да је ова мера предузета, дд би се обезбедвла довољно немачка граница. Париз. — Судска комисвја сената предузела је строге мере против свих онах, која бп вршили шпијунажу у кораст Немачке. Вашингтон. — 600 000 Германо и Аустро Американаца одлучили су дз часно потдомогну Валсон*.

АМЕРИЧКА НОТА Текст ноте упућене неутралним владама Атинз, 26. јануара. Текст ноте, коју је амердчки посланвк предао јуче грчкој влади гласи: Атина, 2о. јан. 1917. »ГосподЕнеМинистре Спољ. Послова, Сход.јо инструкцајама мсје владе, част ми је доставитв ;Вам до зиањз, да с обзиром иа објављену одпуку немачке владе да започне крајаи сумаренски рат, амерачка втада »вди се принуђен* да предузме мере већ означене у иотп упућеној немачкој влади :8. априла 1916. године в у којој је изјапљсао, да ако немачка влада исграје у сумеренскои р:ту, хпцдонатскп сдносв