Velika Srbija

БР. .400.

СОЛЈН, ПОНЕДЕЉАК 6 ФЕБРУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

вјшСРБЕЈА

5ЕНВ1Е

Ш’*ТПЛАТА ЕЗГГОСИ : ЈКвоечло 8 фр*»ла, т' о«еевч*о 9 лпа**, годаоке 36 фрава** # <г ЦЉНА ОГДАСИМА : СаТП оглвов 0.20 фр&в. од нетатжог редв, 1<Л» •гд&ож по погодбм. Нов&ч с* аолвжедрж&кд м моав' «врвха н зиадом&такк« еасттлккв:влк&. ,ИСТ ИЗЛАЗИ О ВАКИ ДАИ по подав Иошх; в«»т* преко Кри, Срг. Гввврал. Ксввтзвм у СолуИ/. РУКОПКСИ СИ ШС ВРАЋАЈУ Сти рвдмцхје Кодовбо уджха бр. 33 8»1ошп«1 ПојеДвИЖ бројевд ое иогу добитв у Содуну во* »ге»« хгје .Друитва р-:мв нгажое) удкда Будгароиго* бр. Е. б«иу Улл *»> оо»те.

БРОЈ 10 сант.

Уре^ује 0Д6 0Р

БРОЈ 10 сант.

НЕМАЧКИ СИСТЕМ — ПЛАНОВИ НЕМАЧКОГ ПАНГЕРМАНИЗМА

7твр-ђен је факат, да је Немачка изазвала европски рат у циљу остварења својих пангерманских планова о превласти над светом. Нама је та чињеница била позната од самог почетка рата, па су је најзад и Немци, притерани у теснац одвећ очевидним доказима и ако против воље признали. У »Цукунфту« пише однос-

намо не само немачку »културу«, него и режим који је она хтела човечанству да намстне. Кобним стицајем прилика и неизбежном вољом Провифења запале су у руке Немцима извесне покрајине, на којима нам је она у најдетаљнијим погезима приказала свој снстем управе. И ако тучена у свима главним бит-

но тога чувени немачки кама, као на Вердену, Сопублициста Максимили-јми, у Галицији, на Риги јан Харден: »Па лепо, миКи у МаЕедонији Немачка признајемо, мисмохтелиПе са крајњим, ванпрират и ми смо га и изаз-]родним напорима успела вали, јер смо свесни то-!да задржи у својим рукага, да је наша раса по-јма Белгију, део северне звана да влада целим све- • Француске, Пољску, Сртом«. Слично признањејбију и веЕи део Румуниучинио је и знатан број ] је, које нам данас могу других немачких, па ијпослужити као примери понеких аустријских и ма-! немачког режима. Светска ђарских листова. ‘ штампа се веЕ одвише Одговорност Немачке 1 занимала немачком крваза рат, независно од овог вом управом у овим обсопственог признања по- ластим ф Д а ои Ј е ми и0 ' твр^ује се и многим дру-; ДР°бније описивали. Загим чињеницама. Доказа-!Д° вољавамо се да п °Д се но је, да се Немачка спре-ј тимо читаоце само на мала за борбу неколико! ст Р аховите пл> ачке и п} 7 деценија. УгврЕено је, да стошења ’ науништавања је цео културан и прива- села и градова, споменитан живот немачког на-! ка од вечите вредносги, рода био подрефен, став-' на одвоЈ>ење мирног стаљен у службу једној је- \ новништва, на хапшења диној идеји —припрема-* и убијања невинихљуди, ма за велики рат, који је' на реквизиције свега и Немачкој требао да доне-,. свачега ’ на угушивање се превласт над целим сваке самосвести народсветом и да немачку к\’л-ј не ’ на У жасне новчане т\ т ру наметне васколиком гл °бе и Ј° Тге дати човечанству. Те припре- сам0 Ј едн У бледу слику ме биле су тако сграхо- немачког Р ежима У ок У" витих размера, да су са-! пи Р аним крајевима. Иссвим природно изненади- К У СТВ0 Ј е показало, да је ле цео свет, и само тиме за Немце правило и заобјашњавају се дуги на-, кононо ’ што Ј е противно пори Савезника, да са-: на Ј катег0 Р ични ) им П Р°' владају непријатеља ци-ј писимаме уУ на Р одногп Р а * вилизације и културе.

Турске уз ГДентралне Силе, тврке дн је бао и..јодсуднвји пратив ник р*та. Но силна агитација

ма. Завођење немачког су бп-:зу тзегл били пре ступања режима било би подјармљење шрава и слобода народа, окивање културе, пропаст цивилизације, ! међу Младо-Турцвма, коју је СЛОМ хуманитета. ; немач*о злато учкнило, прамоОчевидно је дакле, дајР ала га Ј е ’ да се п Р а *РУ жв оста се морају употребити сва! лима ’ °°Ј ећи сс иа ие иаст У пи средства, да СС триумф ; Р аги Р у странци, који је већ Ба пангерманизма осујетч. Помо,1у 0И0, Нерасположеае масе Палијативне мере несме-; ирема - :ла и° Турској странцк ооју се 'примити. Победај знгтс> Ј е- ® но с * ана у каи Гве над непријатељнма чове-' ваше Р асте Маса нарок* припичанства мора бити ПОТ- ; с УЈ е У г Р сх МладоТурцима све пуна И апсолутна. Слобо- не55,Т1е У Турској, које се збиља датирају од пиховог револуц* 0 нарно: преврата. То је негодо вањебалопрешлоу толику мржњу

де и права свију народа морају се дефинитивно загарантовати против сваке опасности. Мир и ред

да су у мирнсдопско време вође

Јасно је дакле, да је главни покретач и виновник европског крвопролика Немачка, која је незадовољна својом важном улогом у свет}’ и јединственим местом у светској трговини тежила за тим, да своме утицају подјарми цео свет. Ради тога је изазвала овај ве-

. 1 писима међународногпра' ва и хуманитета. Зар за то нису довољни докази злочини почињени на борбеним фронтовима, касапљења рањених заробљеника, упогреба загушљивих гасова, бомбардовање незаштиЕених вароши и најзад страшнше и гнусније од.свсга дивљачка сумаренска акција, коЈом су многе ти-

су-ће невиних путника, лики рат, пролила море^ 1 ГЈ1авито жена „ деце крии, навукла на се про- баче[Ш јези клегстна милиуна људи мор с К им таласима? Кад се упропастила милијарде све то има на онда сца и стотине хиљада се може приближно дородица и имања. бити представа о томе, • У ток У досада шн>ег ра- шга 6 / за човеЧ анство товања имали смо прили- ла победа гермаН изке , да врло добро ;упоз- 1

скн поштанскв ченовчик у Со луну, са платом ои 250 гроша | месечно, данас је Велики Везир ј Отомакске Имаеријг, ако се опа . јјош може тако шзвати. Ое по [станка Турске овакав се скок ! не памта Талат беј је речорд I однео. Интересантно је знатв ! како је ствцај политичксх прв; лика учанио, да дође на овај високи положај човек, којв се збиља у мнсгвм погоднвјим мо ментвма од истога отимао. Талат је несумњвво једак од најактввнијвх творапаМладо Тур ске. Пок. Нвјази и Енвер беј доцнвје паша билп су фврма, а . пра«и вођа, душа целог тог по I крета и духовнв отац нстог је ! Талат беј. То се је дало најбоље ј видети кав се је Младо-Турска !странка после лреврата претворила у полнтичку странку. И ако без вишег школовања, ипак, бла годарећи својој срародној инте лигенција, Твлат је надмашио својом бистраном ума, — ма да немирнсг темперамента, — све своје једномишљенике, међу којима их је било са светскзм о* браговањем и људн која су зау зимала врдо з>:соке положаје у Јржавној служби. Он је постао стварни в.ђа странке, али јети тулу вођства увек уступао дру гима, више амб;циозннм људима. Он је имао цред оч»ма добро странке, а мачо га се твпало хоће ли се он видети нааред или не. Та аегова лспа особана, као и некористољубље, што му најкрвнији протввиици признзју, учинило је те 'је тако брзо на површину изашао. Његови назори о спољној политиои нису укк били у склаау са политичккм по гледима Енвер Паше- Људч који

МОраЈу овладати светом Мла *° Турака са наоружаном стално И непомућено. Са- псатњом кроз Стамбол моралн везници су свесни тога,.ше т * т иИ зато су решени, да ратј Пораз Ћамид пашин, њиховог наставе ДО конач' ОГ СЛО- ■ најопаснијег противника, који је ма својих непријатеља. јпретрпео 1912. године, ту је *— — — мржау мало у запећак бапио, а « « в * повраћај Једрена нападом на Бу 1 Л Л Л 1 0 и Ј | гаре 1913. годнне, — чији је I најактвввији поборник за објаву Пре осам годиза обичан тур- рата Бугарској био Талат беј донео је Младо Турској стравди знатне : орнсти. Вероватво да је Турска остала у овом рату неутрална, да би ии чак и сопулар ност порасла. Но, беда и мнзе рија која целу Турску у велико мора, изазвала је такав гњев народни »а се је већ неколвко пута вспољио у атентатвма про ткву Енвср Паше, кога сматрају као главвог вановника рата. Из веродовтојнах нзвора сазнаје се да глвд у највећем јеку парује у Цзриграду а по сввма крајевима Турске и да услед тога свакодпевно избијају ужасни нереди који се на најкрвавији на чвн угушују. Болест нм војску невероватно коси, а кад се овоме дода јако негодовање Мусло мана свају странака због вад моћног иоложаја који Немци за узимају у њиховој земљи, јер в њих у «ђгуре» рачунају, окда је објашњиво зашто је баш сзда Талат беј заузео овај положјј . Пада у очи да су у његов каба нет ушли све самв чисти Млздо Турцв и кајјачв њкхови млађи државнвци.• На сваки начкн рн има: влв да спасава Младо-Тур ску странку од народног гњева којв је с.'да до кулминацаје дошао, — али своју отаџбину ако то већ није доцкан — од својих савезнвка, којп су је до овога степена довели. Они који га познају мисле, да ће вругоме питању обратити всћу пажњу. ГРЧКА ЈИТАМПА Ј. Тракас, новинар који је шест година провео у Немачкој и који је преко Швајцарске

стигао овде, дао је следећа обавештења овдашњем дзписнику агенције ,,Р»дао “ ,,Навшао сам на многе неутралце в нарочвто нв Французе који нксу никако хтели веровати ка Немачка завста гладује. Алн уверавам вас да оно што се дешава у Немачкој много је страшнвје него што је у новинама □исано. Тамо је стање управо очајно. Глад причињава страшну пустош. Смртност код деце достигла је опасне размере, она је уопште врло велнка. Ззпрссастио сам се кад сам, по свом повратку у Прус&у в Баварску, вздео своје првјатељ; у Берлнву и Мгнхану: вииео с?м само њахове сенке Присусгвовао сам: при* зорама које би свет сматрао за намгрно преувелвчане квд би их чвтао описаве у сзвезничкој вли неутр^лној штампи. Неиачка нема данас другог одеала изван мира. Мир је сталан рефрен свају разговора. И Немачкч ће бити □риморана на мир због глади, к°ја је олабаввла дпсаиолину њених војника., Гледао сгм како хиљадама војнвка пљачкају општвнскв дом у Мвнхену, помамљева што су гле] далв како власти злостављају жене в децу, која су тражилн хлеба и мир. Народ је дуго био сгрпљив, јер су му обећавада -жита час вз Пољске час кз Румуније. Али после освојења ове друге земље, наде ишчезоше. Данас су сви у очајању И гавста се налазимо пред последњвм отпорон герман* сквм, који се веће моћи протегнути даље од шест мгсеци. Што се твче сдгжања заузетих земаља, Немца се не заноее обманама. Један од њвх мв је казао: „Турска нам је довољна." И доиста ову земљу сматрају као сасвим окуаираву. На ексцло* атацији њеног плодног земљишта оснавају своје таште в*де. По свчма великим варишвма Немачке отвореин су течајеаа за турскн језвк, које походе са велаком ревно. ћу. Надају се, ках аостану^Госиодарв Турске, да ће у бдиској^ будућности расподагати неисцрзнимрезервама у људству међЈ.мусл-манским становвиштвом. А тако псто се ослањају на вгрној сарадњп Бугарске ради подизања немачког моста који 6к одвео до Персиског залвва. Шго се тиче Грчке, Немцш се чуде њеноа држању које је прот,-вно њеним историсквм и гсогр.фсквм интересима- Њеном краљу одају сваку част, п не штеде му ни хвала ни дављење. II толико су взвенађенв атог политике која се води у Атвнн, да прости народ тврдн како ће Кајзер резервисати пре;то једне од краљевива које ке створвти за