Velika Srbija
КР. 301.
СОЛЈН, ЈТОРАК 7 ФЕБРУАРА 1917 ГОД
ГОД. II.
ИР.СТПЛАТА П312.0СЖ : 5 брачк*. т-.овес^чисо 9 /рашм»», Ј*ЈЗ»гл&в 36 фршкао* ЦША ОГЛАСКИА : Озтап вггчс* 0.20 фраа. оД летитиог рзд«, авкв р;'».431 по погодби. Нов*л сз во*зже јн м вомо вграма г дгпдожкгснпЈ! заоттвпавЈгвама. •ТНСТ И8ЛА8И СИАКЕ ДАН ПО ПОДНИ '7 ;жту вдктк прево Кр&л, Срп. Гвилрл*. Хпавулт у СозуБ.т. г ГКОЗВСИ С* НЗ ВРАБАЈГ ' где .■ гдакдвје Кодожбо удкда бр. 33 5*!ои1дцо ГГојодуГ" ТројеВЈ; ее аогу добктн } Сод|Ну *од вгеж. -.-о; , а -,-•»9 :»та*ле» улнда 3;д»аровтс» >. и. > ! Г'- ;’ в-.ЛТ'
БРОЈ 10 сант. *1 *Г-~~ ■ л^ВДДД
ре^ује
одв
0?
БРОЈ 10 сант.
РАТ ЗА МИР
исгорију -ће се уТи са ;тачно одређеним одгоНекакав опскурни пи-| упропашћене по вољи и; ворностима, — и робијасац бугарски објавио јеј за љубав најгрубљих, нај-. ши г ће морати уТи са разу лажноме »Миру«. једну антипатичнијих и најне- ј говетноутиснутимжигом. врсту козерије, у којој се захвалнијих чланова људ-ј Кад се изведу на чисто са усиљеном духовитош-ј ске заједнице. " јова два питања, —литаћу руга судбини Белгијеј Само у име тих прин- ње ° победиоцу и питаи Србије, правитупе ша-јципа, и ради тих прин-|н»е о проузроковачу, ' ципа, Савезници и одби-ј он Д а 'ће се приступити ше да ст}ше у понуђене преговорима о миру. Аонда -ће
да би затурио траг. У Европе. Она тражи гаран-
ле на рачун Источне Војске, и исмева Споразум што он, т. 1 . »СЂГлашеиието, спасјава принципи, договори, кароди, држави!« У истоме броју »Мира« читамо како 'ће неки одбор издавати по један калуп сапуна породкцама у кошма се појавила зараза, — дакле само њима, и само по 1 едан калуп! Али козерија, духовитост,
и
преговоре за мир, и од-1 онда ље се видети шта, лучише да наставе ратдо управо, садрже савезничкоиачне победе. Они су ки принципи. Међу њима пре свега одбили арогант- се истиче један врховни ну тврдњу кајзерову да принцип, један принцип Немачка и њени бедни на Д принципима. Г. Асаколити као победиоци кв ит је у једном говору н} г де мир. Чак кад 6и и истакао као главни савезсви услови мира били у нички циљ у овоме рату свему онакви какве их Д а »Савезници принуде хоће Савезници, они •ће Немачку да, хтела не хтеиронија, хумор, то је крем! ипак најпре одбацити ову ла > пошгује ме-ђународчо људског духа: па може ли! лажну поставку која у право«. Колико јуче је
се очекивати да такавј најмању руку вре'ђа њи-, г - Л°'Д М°рџ поновио то стати.«
тиЈе: доби-ће их, — оне исте гарантије којима би се сваки други народ задовољио: то су оне гарантије по којима тиранска премоа ма које државе или савеза држава неминовно 'ће у осталој Европи изазивати удруживањедржава прсд којима ■ћесваки, ма који народ, и најсилнији, морати да подлегне. Ове законе, који управљају европским животом, научили су и усвојили у току векова сви народи, и научили их увек на овај исти начнн, у школи горког искуства и рата. Данас ову лекцију учи Немачка, и рат ■ћ.е се наставити догод она добро не научи лекцију, па -ће после пре-
крем изиђе из 1 едне гла-ј хово достојанство. Поми-! исто -
Милина је човеку чи-
ве која се богзна откад!слите само да би прима- Гзвишенији циљ није тати овакве мисли. Оне није умила... сапуном, и I ње те тачке значило не никад био постављен јед- дају рату један високи која се по раси ке одли-јсамо да су Савезници по- номе рат\% јер међуна- смисао, оплемењавају га, је баш великом гип-|бе , ђеки него још и да су родно право обухв .та све ако се сме казати, и тешћу? '.четиривеликеСилеевроп- услове који су потрсбни;ше човека у патњама И заиста! Оставимо за-јске побећене и од Бугар- за миран, слободан и са- < које у њему подноси. Рексада на страну некава-;ске и Турске! Беекрајна мосталан живот држава и ј ло би се као да сама Ине-!Русија да се призна по- народа. Никада, ме-ђутим, сторија лично говори, и елегантно ругање херој-јбеђеном од бедних Буга- његови прописи нису ци- ’ да са хладноћом натприској Белгији и хероЈској1ра које је колико Јуче ничније били гажени негојродког бића коментариСрбији, и стрпљиво оче-јухватила за ушиисилом'у овоме рату од стране;ше догађај који међутим кујмо тренутак када ће! извукла из ропства, а гор- Немачке и њених сатели-; са ужасним боловима иссе то ругање извесно пре-;ди Албион, господарица тета. Они су до крајно-јпада из њене утробе. Не творити у простачки плачј свих мора и океанадасе сти злоупотребили скеп-;мари ништа што Немач' призна побе-ђеном од оних тичку тврдњу правних ка мало
и кукњаву. Оставимо тако исто на стрзну и шалу са
јадних Турака ! Познато теоретичара како међуна- лекцију
споро учи ову рата: она ће Је
0 Борба до победе Цирих, 7 фебруара. Пангермавистачки часоаис »Дојче Политик“ у једиом члааку, каже да Немди е чају врло погрешно М 1 чдпен.с о стању у Русија. «Када су Руси ушли у св*ј рат сзи без разлнке, новинозаЛ!Т су се нарепби Цара Ннколе. Цео се је народ решио да се не закључи мвр док се и један непрвјатељски војнак налази на руском земљкшту. С»а су војницн одушевљени храброшћу а нарочито нгционалтзм ндеалом. То чу та осећања која су имала вглвког удела у току Перипетијч борбе коју је царев на започела. Жеља да се продужи р?.т је свуда у Рускјк г>рло јака. Прнпреие за једну безкрзјну борбу, врше се са великом актввношћу у намери да истроше наше резерке у људима а у муницнји. Нада која ожпвљзен Русе непоколебљква је. Недавно су саграђене жедезнкчке пруге које служе за сваб* девање руске војске са храном и мундцкјом. Руска листова јављају да су 100.000 Кинеза и Кореанаца запослеии као радница у раддионацама за израду музицвје.
,,Фос“. Новнне апголутастачке државе почеле су се с некон особвтом љубављу б^вити нашом гржавом. И организована клевета и лаж, које плаве њихове сгупце, показале су у току прошле ведсље једну ђазсљу слдану, један
Источком Војском, која|-је да су Немци Један на-јродчо право нема сан- најзад морати научити међутим, поред осталог, !род веома слабо обдарен кције. Али ево је, санкци-јТреба помислити да је у својој активи има чу-| психолошким чулом: али је међународног права! она нешто тврда ка учевени »Битола« и јошчу- :се ипак није смело оче-;На наше очи видимо да -њу, и затим се сетити да венији Кајмакчалан, ове.кивати да се покажу то-;се она налази у свести и 1е например Фраицуска српске Алпе, са српским ! лико несвесни. Па ни Ср-ј решености слободних иа-| под Наполеоном много војником на врху! Истак- бија ни Белгија не при-!рода да не допусте њего- дуже учила ову исту лекнимо само да "бугарски знају да су побеђене, а; ву повреду и гажење, и цију, ма да је и она тада списатељ са највећом ту- камо ли то за себе да јда са евентуалним пре-јимала више учитеља, ме- . пошћу исмева Споразум признају главне Силе из; ступницима поступе по ђу којима је и опет билај нг ? ст КОЈВ личи на огсви Јуриш управо због онога због Споразума. Оне то нису истој процедуЈ)и по ко- Енглеска. Уз то, Савез-ј КОЈН г ' репу311Ма побе1 ’- нн _ неп Р в ' чега је тај Споразум и учиниле ни омда кад јејјој ради и држава се сво- ници нису ннкако билиј Ја сл> уносе{зИ у љ све СВОЈе СИ7:е * најсимпатичиији: на име све изгледало изгубљено, јим зликовцима. Кад ће спремни да сада дају ову; А,1а Ј е 3 “ вимљиво У 0В2М због тачно одређених па -ће да учине сада када настати мир? питао се лекцију, што се они не • Н5пг «” иа органазоване лажз ве принципа V име којих и немачко чудовиште чвр- недавно енглески писац устежу огворено да при ради којих се бори. сто држе за рогове и ка- Хедлам, и одмах је одго- знају. «Ми смо — пиш( »ГТринципи и догово- да су сви изгледи ту да ворио: »Насгаће онда кад лондонски »Опсервер« ри«! Одузмите, међутим, 'ће га најпре глађу а по Немачка буде готова зајмисмо показали свету да човечанству принципера- том моткама оборити на мир, кад она научи лек-јсе нисмо умели спремити ди којих се Споразум бо- земљу и одсећи му зли- цију рата, к 'д сазна, као;за рат. Али садћемо тако ри, и ви сте га намах ба- ковачку главу... ј што су сви народи досад исто да му покажемо да Цили за десетине векова Савезници, затим, —!били принуђени да саз-; умемо спремити трајак и уназад. Настало би стање опет један принцип ! — нају, да се глас Европе чврст мир«. Е, да би се дошло до
само нсмз Једкодушноста, него пише' сс нап Р° тив она јавља у разноврсник сблицвм-', управљајући св ар^ма круту чпталаца којана се обраћа. Тако, тамо где Је узбуђење највеће због глада. тамо се објављују ебавпптењк, >ез најпоузданнјст извора> како стс.гшна I глад царује у крајевима Народне које би можда годило ра- траже да се тачно пре-јне може некажњиво пре-; д а б и се дошло до ^ п ' ) Р аве > и каао Ј в било всше сама и народима г|)абљи- цизиЈта ко је уп{)аво у о- зирати. Она трижи за се-! таквог чсрстог и трајног СМ Р ТКР5С случајеаа од глади нето вим као што су Нсмци, воме рату био нападач а бе безбедност: добиће је, мира, потребан је био (У ста Р°Ј пржав^!! Мађари, Турци и Бугари, ко наааднут. Из ове тач-|— дооиће управо онаквуј ова ј велики рат са свимај Тамо пак где се Н ®Ј ЖИВЉ « П0 ‘ али у које се нс желе ви- не одЈаедбе извешће се исту безбедност каквуће: савезн ичким идејама и : казу Ј е кекомпоз ' ци Ј“ војсхе, таше враћати расе и иаро- извесни практични за- имати Француска, и Ру-[ принципима, о којима са;'"' ди који су у току векова кључци, ‘који ће зликов- сија, и Италија, и Холан-; толико надмене лакомисбили борци и твој)ЦИ све- цима показати да њихов дија: безбедност коЈа ће] леносхи ГО вори спомену-' коликог научног и морал- занат има и својих опас- се делом оснивати на ње-; хи 0Н скурни писац буног напретка човечан- ности. Уз то, морални ној властитој сили, али га рски.
напретка ства, и ко!и не могу и поредак захтева да се зло- много више на признању неће допусгити да њихо- чинцу не допусти да се с њене стране закона и ве мучне тековине буду ушуња мећу своје жртве међународних принципа
Григ. Хаџн-Ташковић.
мо се подноси стара пилула о ргсакдању наровне взјске н везертирању час јгдног час Другог коианданта н т. д. Таао опет где с* вајјаснвје опажај/ страшне послед. це једног сулоба са Спорааум ш не саио за вреие рата него в после