Velika Srbija

БР. 308.

СОЛТН, ЧЕТВРТАК 9 ФЕБРГАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ЦРетЦЛАТД И5ПОС.5

ВШОРБИЈА

I

Жмечао 3 фрсгка, гзоиеевтко 3 ;о 1 и», годиЈЛЉв 36 фражак« Ц.ША ОГЛАСННД : Сатаа огзаеа 0.20 фрав. од оептаог рогл, а«4» Јчпза ио погодбк. вов&д св аолаже држлза м ■оасг. еаром а двплоаатопм .'аетупкагагмг«*. ЛЖСТ ИЗЛАЗИ СВАК.З ДАД ЕО ЛОДНЈВ Ноапу о»*тж црсхо Хрка, Срп. Ггт»;ал. Коаеуаам у Солуиу. ГУТСОПВСИ СИ ЕЕ ВГАЋАЈУ Отаа рочааадје Коаомбо улхдв бр. 33 8с!оа!ао* Поједгнж бројева ее могу добжги у Солуну код агеа. д-зје ж Дру атл -рчм« атааае« у««п Вулгароато« 5р. 6. < -ТВ5у ТД«Г9 ЦОК1Ч>.

Урс1>ује 0 Д Б 0 Р

вГј»4 8

БРОЈ 10 сант.

МЕЂУ САВЕЗНИЦИМА

НЕМАЧКА И ШЕНИ САВЕЗНИ ВАЗАЛИ

Ј којих се И ВОДИ овај ве- И све нчше динлом*те који се ЛИКИ И крвави рат. Као нглазе или који би се нашли у

[што се из овога види ме•ђу савезници.ма централНемачка је склопилај Немачка је без дугог> них држава појављују се присно пријатељство и размишљања потражила] очити симптоми унутарсавез са Аустро-Ггарском, начине да се у овим теш- јњих дезорганизациЈа, који Турском и Бугарском у! ким и очајним економ- ј најречитије наговештавациљу покорења и пљач-;ским приликама помогне ЈУ политички расцеп. Јер кања свију суседних др- на рачун својих савезни- сетимо се недавнашњих жава па и целог света. 1 ка. Њени многобројни тр- бур&их сцена у Пештан1 - гкпм Плпламенту гле су

такв(»ј Ситуааајп.

ГРЧКА ШТАМПА

»Неологос«; Значајна изја аа г. Венизелоса. Председ&нк Народне Владе г. жава па И целог света.! ка. Њени МНОГООрОЈНИ тр-: и Ј^ лил Ј- јЕл. Венизелос дао је следећу пзРади тога је она са над-!говачки агенти поплави- ском Парламенту где су; јзву овдашњем допнснаку русквх меним цинизмом објави-јли су све окупиране те-! многи посланици прети-јновина »Воља.« за да не признаје више риторије у којима свако-’ ли буном, ако се што преј о кародном покрету рекао је ВаЖНОСТ СВИХ ПОСТОЈсћиХ јДНевНО НИЧу НОВа ТрГО- ; не ЗаКЉуЧИ МИр, јер Сујда његов полаани узрок лежс у уговора, конвенција и о- вачка предузећа. У Со- јисти наговештавали да ће бавеза, чињенице којесу фији, Цариграду, Дамас-;продужење рата донети одржавале поредак и хар- ј ку и другим центрима' ко Р исти али не Аустро-1 ионију међу великим ијБугарске и Турске сва; Ма^ђарима, него туђинци-ј малим народИма и држа-јтрговина је прешла у ру- ; ма - Н° узалуду су сви зама. Она Је све то уни-!Ке Германаца. Тако исто : протеети свију немачких у Србији и 1’умунији пла- савезника » 1 е Р С У они Д а_ сирана су поглавито не-| на . с У потпуној власти мачка предузећа, а Бел-; ка Ј зе Р°в°1. Немачка је у гија и Пољска су у томе овоме Р ат У Д°иста покопогледу без икаквог у- ј Р ил а и потчинила себи чешћа аустриског капи-ј т Р и Државе, рекао је ту тала, управо то су земље, СК0 Р° Ј е Д ан Американац, КОЈе Су ДанаС у ПОТПуНОЈ али то С У Њ ени савезни -; пре нзбво у Маћеданији, Ј бво је економској вависности од Ч*.■ ■* поред <)ве.ииње- о А мм ј, Немачке. Од интереса је.нице „„ТзГ^учак ^ 1 р У*»»»Ј» »»”” » констатовати и ову чи-, логични Ј и закључак Јед-: „ м њеницу Недавно 1е Не- ; ног старог српског пис-; Бу р У пали у Мгк до њеницу. педавно Је пс . 1 • • {" ппчр „ ,• ниј У уз саучесништво кр*л>евске мачка закључила трговач- јЧ а » К0 Ј И Ј е Ј°ш У почет -: пладе , и К дд се уирнсно да крал, ки УГ 0 В 013 са Турском по К У °вога рата казао ове: д • и у г ки уговор са 1 урском, ио ! ^ е Н рч.п ЧМ не маСЛИ наЈ У штатв својуличну коме је добила такво по - ^^^ РГво,- савез А н!Народн > политаку ' сам? влашћено право увоза И ! Ј ® ,д ОТ ралу Кувдурвоту . извоза, да тиме потпуно; ! гевералу Давглу да М је дуж. [елиминира аустриску тр- СК У» Д а оп ^Тњих ове ’ ност па се стаВ( * мз на чепо на ' говину са турских тери-, Р лза жртвовала њихове, торија, где 1 е некада ова : те Р ит0 Р и Ј е » како би сачу- Р° лнпг покретз, и да се постабила потпуно одомаћена. ; вала СВ0 ЈУ Државну егзи-;ра*° да колико је ногућно бол>е Овај факт је проузроко- СТбНЦИЈу. , организујеао народне интересе. вао читаву буру 0Д не- ; * ———- Дописник упата г. Венизелоса годовања у целој двојној 1 КРРТМ ! какотода ™Р°* аа покрет Е з монархији. Сва штампа; 11иЛИ1И*1ЛЕ, ОЕи1И бије у Мгћедонијв, кад у њој је устала у одбрану ау- ; ;вма релатввно... мало Грка. А

својвм малик средстк.-.м-т допранессмо псразу заједничког аепрвјатеља- Немамо претенсија, Не мсжсмо пх важалост ииати, после издајства краљева, гоји нвје допустно народу, као штв је желео, да допринесе ваједвичкој побед«. Мп ћемо се трудатж да учиномо своју дужаост, в Велвхим Снлама пр.,пада на после донесу одлуку о тсме шта ћ* радити са грчким квтерсскма. (Дословно из броја 81.) Пол-Лу,

штиза, јер је пошла да осваја свет, ради чега је и позвала у своје друштво оне народе, чија је прошлост најизразитије оличење борба прогиву туђих држава. Не заборавимо да је једна опскурна династија, као шго је Хабсбуршка, господар и тлачитељ десет разних народа, Турскајестолећимазаробд»авала, унижавала и упропашћивала толике кул турне народе, па и данас, она је, својим мрачњачким појмовимао држави, најизразитији преставник средњевековних варвара, који су ратовали једино ради пљачке и отимачине. 0 Бугарима, тим савремени.м Хунима и не треба много говорити, довољно је само и ово па да имамо потребну представу о модерним освајачима, који су се, као хомогени елементи, брзо пронашли, збратимили и пошли трагом њихових предака да освајају туђе земље, да потчињавају племена и народе и да руше све што им стоји на путу остварења њихове замисли. Њихови прождрљиви апетиги су велики, а плен је и сувише мали и незнатан, да би :е могли сви задовољити, I народи, који су за ту :врху уложили толико жргава и крви доживеше

ф ;кту што је се краљ, занема ривши уставну улогу, усправио као неки самодржвц који хоће ка намстне своју вОљу уз прксс законито нзраженој народној воља Помоћу германофвлске полатике, коју је краљ наметнуо земља чији су .животни интереси зајеаначки с интересвма Споразума, он је одвео Грчку до ивице пропасти. Народаи покрет, који је нај

стриских интереса напа-ј

Париз. — Из Њујорка јав Г- Венизелос пркмети:

1Ш11и I , дајући жучно Немачкуј^ју », Матвн у“: Седнипа која је ј _ И зненађује која безобзирице присва- ; почела нгће се згв Р шп1И а ја за себе СВе текОВИНеј Америка не учина нов корак ка

заједничког напора и ра

.! светском конфликту.

аефанзивне потрсбве мере кмо одговор ратним гестовнма Н. м ч ке. Оа ће тражити, нарочато до

Ои |С/Д(1П 11411 ј да. Тако на пример беч-; Председнвк Ввлсон тражвће !ј" 12 _ ' 00 ка »Наје Фраје Преса« ве-ј°д Конгресз, не да објава рат ’ ли: Немци су вештом про- ј Неиачкој, вего да предузие све пагандом погпуно завла- 1 дали пољском трговином на штету Аустријанаца, али треба водити рачуна и о нама, који смо пролили и сувише крви«. А »Цајт« оштро напада на безобзиран егоизам и грамзљивост Немачке, која је са Турскоч везала

ме што тако мало познајете пвтлње о Маћедовији, у којој вма »иало Грг<а* У грчкој Мкћедонајн кма становника. После дел.чмичног исељавања муслтмана, после балканских ратова, остало је 275 000 муслимана, 80.000 Бугара егзархиста (курзев је

0ДГ0В0Р ГРЧКЕ Нова нота атинске владе Атина. 9. фебруара Грчка влада предала је јуче Савезничким посланицима одговор на њихову последњу ноту. У н>ему се вели, да је декрет владин односно предаје скривеног оружја имао једини циљ, да одговори на недовољно поверење Савезничких влада односно извршења захтева ултиматума. Што се тиче радова у околини Коринта, влада изјављује, да су они предузети већ од пре више месеца. Грчка влада одриче, да постоји ма каква тајна организација, ко1а би се у датом моменту окренула против Савезника. У одговору се додаје, да ће грчке власти предузеги мере против напада атинске штампе на Споразум. Сви вечерњи листови пишу, да је ситуација осетно побољшана, по овој последњој измени нота изме^ђу атинске владе и Савезничких министара.

зволу дз се шшруж.ју тршвачкм наш ' П Р ев ') као и Р* зних »РУ

амервчкк бгодови. Берн. »Журнал д' Же нев» пиш - о улози г. Ризе

гвх народноети. Има их 460 000 људи разни* народностн према 800.000 Грка

орка разочарења. Јер у такав уговор, који ће доим борбама изгубише и нети искључиве корисги но што има-ђаху. И зато 1 германској трговини и ину схватљиви и појмови дустрији. Маџарски лиолики нереди и бунејстови на челу »Пести :очевши од Цариграда,| Хирлапа« питају владу да 'атар-Пазарџика и Софи-' ли је Аустрија саставни г, па преко Пеште и Бе- део Немачке или само;а све до Берлина, Мин- стална држава, кад се она, ена и других места где као савезница, низашта у поједине народне де- не пита, па чак и у гако онстрацше у крви угу- важним питањима, као иване. I што су економска, због

11НШ и / /Iми« »* _ и.ч, р, Ш* Јпарског послвника у . Пге балканских ратова Грка ниј* Цзшв гт ну прилвкок његовог 5ило много. Алл после б.лканаокуш. ја да успосгави нем.чко ; СК0Х ратова доселило се 50.000 америчке везе: »Крвваца која се

адс((1П111| _ који су протерани вз Бугарске пребзцује вашем преаставнику ј 0 80 0^0 из турске Тракаје, тадолгзи од претеране ревности.; кође протераних. Има такође и Изглеаа да је аега изиграо граф ј 50.000 досељеника из С|аре Грч Бернсдорф чији се последљн под-' кс п другв х вовмх крајева. Му впг у Амсрици састоја у томе' слимани су непр.јатељски распода стгв :1 у забуну поштеног по- ј ложенв преиа народном покрету. слонака једне неутралне држ&ве ! Јевреји су ввше или мање равкоји је узео ва себе тешку и не- јнодушни. прпјатну одговорност да брани ј Циљ је народног покрета, ренемачке интересе у С]едањенем као је г- Венизелос, да по могућ* Држнвама Зла срећа г. Ритер«|Ноств испунммо своје савевнкчке могла је сваћи, не само аега него обавезе према Србаји, а и д>'иабитиза гмерач у вјјску

Морална и матернјална помоћ Сјед. Држава Њујсрк, 9. фебруарг. »Фвнансиал Рсвју* сиатрајући да Сједињене Државе и Споразум теже ка једном циљу, кгже да Америко мора ставити сву својо моралну снагу у службу Савезннка. Једина материјална снага еа којом ма ргсиолажемо јесте *елака проввзвја ковцл и креднт. I Да би искорлствли одмах ову снагу ма би требали да позајми* мо Савезнвцима ввше мгжијарди долара. Шго се тиче амермчке акпвје протвв Немачке, ова захтева да Сједваеве Државестално снабдеаају Спооатум са муницвјом и поред потреба којеће